Научная статья на тему 'МЕХРГАН В ИСТОРИЧЕСКИХ ИСТОЧНИКАХ, ПРОИСХОЖДЕНИЕ'

МЕХРГАН В ИСТОРИЧЕСКИХ ИСТОЧНИКАХ, ПРОИСХОЖДЕНИЕ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
138
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МЕХРГАН / САДА / ТИРГОН / НАВРУЗ / АВЕСТА / ЗОРОАСТР / САСАНИДЫ / СОЛНЦЕ / МЕХР / МИТРО / ИСТОРИЯ / СРЕДНЯЯ АЗИЯ / ДРЕВНОСТЬ / ПОЭТЫ / ПОЭЗИЯ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Носирова Парвона Хайриддиновна

В данной статье автор анализирует Мехрган в исторических источниках, происхождение Мехргана и то, как праздновать Мехрган с точки зрения таджикских мыслителей. Следует отметить, что слово Mehrgan - древнее слово, созданное с точки зрения конструктивного построения, оно состоит из слова mehr с добавлением суффиксов. Это слово в первую очередь употреблено в книге предков таджикского народа «Авесто» в образе Эзиди Митро, любовь - одного из величайших езидов, и неоднократно упоминается в этой книге. Абу Райхан аль-Бируни пишет, что праздник - это день восхода Солнца, Фирдоуси написал его в день победы Фаридуна над Заххаком и освобождения бедняков от страданий Заххака. Исторические, астрономические, сельскохозяйственные, социальные и религиозные аспекты Мехргана очевидны. Исторический аспект этого праздника включает в себя ряд событий борьбы света с тьмой, добра со злом и установления справедливости и правды в стране. Итак, в сасанидский период Мехрган праздновался с большой помпой и великолепием. В древности во всем регионе Центральной Азии было принято танцевать и пить вино после еды. В честь этого праздника поэты читали стихи. Все дарили друг другу подарки. В частности, дорогие подарки делались королям и вельможам.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MEHRGAN IN HISTORICAL SOURCES

In this article, the author analyzes Mehrgan in historical sources, the origin of Mehrgan and how to celebrate Mehrgan from the point of view of Tajik thinkers. It is noted that Mehrgan is an ancient word and was constructed from the point of view of instructional construction and is composed of the word mehr with the addition of the suffix -gon. This word is first of all used in the book of the ancestors of the Tajik nation «Avesto» in the image of Ezidi Mitro, love is one of the greatest Ezid, and it is repeatedly mentioned in this book. Abu Rayhan al-Biruni writes that the holiday is the day of the rising of the Sun, Ferdowsi wrote it on the day of Faridun's victory over Zahhak and the liberation of the poor people from the suffering of Zahhak. The historical, astronomical, agricultural, social and religious aspects of Mehrgan are obvious. The historical aspect of this holiday includes a number of events of the struggle of light with darkness, good with evil and the establishment of justice and truth in the country. And so, during the Sasanian period, Mehrgan was celebrated with great pomp and splendor. In ancient times, it was customary throughout the Central Asian region to dance and drink wine after eating. Poets recited poems in honor of this holiday. Everyone gave presents to each other. In particular, expensive gifts were given to kings and nobles.

Текст научной работы на тему «МЕХРГАН В ИСТОРИЧЕСКИХ ИСТОЧНИКАХ, ПРОИСХОЖДЕНИЕ»

МЕХРГОН ДАР МАЪХАЗХ,ОИ ТАЪРИХЙ

Носирова П.Х.

Данишгащ давлатии амузгарии Тацикистан ба нами Садриддин Айни

«BoKea^ Mexprce яке аз кyxaнгapин чашн^и мapдyми opиëинaжoд буда, гyзaштaгoнaмoн oнpo xaмчyн cитoишy ниёиши Mexp ё Митpo ва paмзи ахду пaймoн ва дycгивy мухдббата oйини мexpпapaстй тaъбиp кapдaaнд»

Эмoмaлй Рак^н

Дap фapxaнги зaбoни точикй вoжaxoe xaстaнд, ки ба тaъpиx, pacмy oйин, иду мapocимxoи мapдyми точи^н poбитaи кавй дopaнд ва гузаштаи миллати мopo 6o имpyзy фapдo пайванд мecoзaнд. As чумла Нaвpyз, Сада, Mexpгaн ва Т^ган вoжаxoe мeбoшaнд, ки нoми чашну мapocимxoи кадимаи мapдyмpo ифoдa мекунанд.

Mexprcw вoжaи acили кадимист ва аз нaзapи coxтмoни дacгypй coxтa буда, аз вoжaи ме^р 6o афзудани пacвaнди - гон тapкиб ëфтaacг.

Решаи калимаи «wexp» дap фapxaнги муътамад (mihr) чунин тacвиp ëфтaacг: дap aвacгoй: mihra; дap па^лавй mitr ё mitra; дap пopcии бocгoн: mio(r)a; дap па^лавй: mitr, mior ва маънй шудааст: 1. Мух,аббаг дустй; 2. Рабуннавъи opиëй; 3. Хypшeд, oфтoб; 4. Mox^ ^афгуми xap coли шамот; 5. Рузи шoюдaxyми xap мoxи шaмcй [3, c.117].

Дap иpтибaг ба ин вoжа, бoяд таъкид намуд, ки ниëгaни мo мoxpo аз cй py3 ибopат дoниcгa, ба xap кaдoм pyзи мox нoмe ниxoдa буданд, ки ба гуфтаи Aбypaйxoни Бepyнй дap «Кигoбy-т-тaфxим» «ин нoмxoи эзид ва фapиштaгaнaнд» [1, c.136]: ин cyxaнoни дoнишмaнди мaъpyфи Хopaзм вoкeият дopaд, зepo pyзи аввали мox Хypмyзд (Axypaмaздo) ва шаш pyзи баъди oн нoми фapиштaгaни вай: Бауман, Уpдибиxишт, Шаxpиваp, Иcфaндopмyз, Хypдoд ва Mypдoд acг.

Пpoфeccop Дoдиxyдo Саймиддин маънии накусти вoжaи «мexp»-po нoми эзид дoниcгa, ба ин нaзap буд, ки «нoми дигapи xypшeд дap па^лавй mihr «мexp» ба томи эзиди mihr иpтибaг дopaд. Дap зaбoни фopcии миёна ин калима ба xaйcи калимаи кaйxoнй бopи нaxycг иcгифoдa гapдидa, ин маъш мaxcycи зaбoни aвacгoй нecг. Маъши нaxycги oн, яъне нoми эзид низ дap пaxлaвй мycгaъaмaл мeбoшaд [6, c.181].

Калимаи Mexpгaн аз ду чузъ ибopат буда, дap лyFaтнoмaxo дap бopaaш чунин шapx oмaдaacг: «мexp» - мyxaббaт, caмимият ва «гaн» - далел баp ниcбaт, яъне ба чизе ндобат будан мeбoшaд. «Forn» -oдaтaн дap oxиpи иcми py3 ва мoxи xypшeдй мeoяд. Дap зaмoни бocтoн мapдyми opиëгaбop pyßepo, ки дap oxиpи pyßy мoxaш пacвaнди «гaн» мeгиpифт, ид мeopocтaнд. Macaлaн, xypдoдгoн, мexpгaн, oбoнгaн, oбpeзгoн, фapвapдгoн ва дигap pyßxo [7, c.1371].

Решаи вoжaи «мexp» ба вoжaи мyштapaки xиндyэpoнии «митpa» бap мегэддад. Mexp ё Mmpo ба маънии фypyF, pyшнoй, pocтй, пaйвacтaгию мexpyбoнй ва зидди тopикй, дypyF, пaймoншикaнй ва нoмexpyбoнй кapдaн acт. Дap Aвecтo ин вoжa ба cyparn Эзиди Mигpo ба кop paфтaacт. Дap Mexpияшти Aвacгo oмaдaacг: «Mo xoxoнeм, ки пyштибoнии кишвapи ту бoшeм, мo нaмexoxeм аз кишвapи ту чyдo шавем, нaмexoxeм аз xoнaи xyд чyдo шавем. Maбoд чуз ин, эй Mexpи н^^манд» [5, c.250].

Дap кигoби «Aвeстo» Mexp яке аз бyзypггapин эзид ма^уб ёфта, 6opxo дap ин китоб дap бopaи ин ëдoвapй шудааст. Aß чумла, дap «Mexpяшт» - и AsecTO oмaдaacг, ки Axypo Maздo Mexppo миcли xyд мeшyмopaд: «Axypaмaздo ба Спигмoн Зapдyшт гуфт: Эй Спигмoн! Баъд аз o^ ки ман Mexpи фapoxчapгaxpo xacrn бaxшидaм, ypo дap шoиcгaгии штоиш ва бapoзaндaгии ниёиш, бapoбap 6o xyд, ки Axypa Maздoям биoфapидaм» [5,250].

Баъд аз ин гyфтaxo маълум мeгapдaд, ки Mexp дap низoми биcëpэзидии дaвpoни Зapдyшт ма^ми мaxcyc дoштa, бapoи чopвoдopoнy дexкoнoн ба тaвpи мaxcyc пapacгиш ёфта, xeлe apзиши зиёд дoштaacг. Хамин пapacгиши мapдyм caбaб гapдид, ки oини Mexp ва чашни Mexprcw apзи xacrn намуд.

Дap миёни кaвмxoи opиëй, мaxcycaн точи^н эxтиpoм ба эзиди Mexp тайи caдcoлaxo чopй гapдидa, чoйгaxи cигoишй дoшт ва маpдyм oнpo пapacгиш менамуданд. Ab pyйи эxтиpoм pyкнxoи o^o nyppa pиoя менамуданд. Дap баъзе мингaкaxo зoдpyзи Mexppo ёд мекунанд, ки oн ба шаби дapoзтapин яъне 22 дeкaбpи coлшyмopии и^уза мyтoбик acг. AK^axoe низ вучуд дopaнд, ки гуё xaмин чашн 6o мypypи зaмoн ба чашни Mexpгaн мубаддал гаштааcт.

Бунёди Нaвpyз ба Ч,амшед, Mexpгaн ба Фаpидyн ва Сада ба Хушанг ма^уб acт. Дap ин бopa дap capчaшмaxoи зиёде ишopaт шyдaacг. Дap «Шoxнoмa» oмaдaacг, ки баъд аз Чдмшед caлaтaнaтpo Зaxxoки мoppoн ба даст г^ифт ва мapдyмpo зepи cигaмy aзoбy машаккат ;apop дoдa буд. ОFOЗи мoxи мexp буд, ки чaвoнмapдe 6o нoми Фapидyн бap Зaxxoк FOлиб oмaдa, coxиби xyкyмaт гapдид. Хамаи oдaмoн аз xypcaндии зиёд чашне opocтaнд ва томи ин чaшнpo Mexpгoн ниxoдaнд. Фиpдaвcй ин вoкeapo чунин баён намудааст:

Фapыдyн чу шуд 6ap цayвн кoмгop, Нaдoнucm чуз xeшmaн maxpuëp.

Бa pacмu тён moyy maxmu мeyй, Бuёpocm 6o кош шoyaншoyй.

Бa pysu xyyacma capu мeypy мoy Бa cap 6apnuo oн Каёнй ^oy.

Зaмoнa бeaндyy гашш аз бадй, Гupыфmaнд yap як payu эзадй.

Дт аз дoвapuyo бunapдoxmaнд, Ба oum кай цaшнu нов coxmaнд.

Humocmo^ фapзoнaгoн ш^тм, Гupыфmaнд yap як зы ёцуш yoм.

Maupasmany чeypau moyu нов, Ца^н гашшpasman capu мoyы нов.

Бuфapмyд mo omaM aфpyxmaнд, Х^ама a^apy зaъфapoн cyxmaнд.

Пapœmuдaнu Meypгoн óurn ycm, Тaнocoнuвy xypдaн oum ycm.

Кунун ëдгop acm аз y мoyы мeyp, Бжушу ба pawy эч мaнмвй чeyp.

Bapo буд цayвн тл^н noнcaд, Ku нафканд як pyb бyнëдu бад [4, с.123]. Дap yoùu àu2ap дoup ба Meypгoн Фыpдaвcй чунт мeгyяд: Бuкapд a^ap oн куу omaшкaдa, Бад - y mo.за шуд Meypгoн ва Сада [4, с.123].

Дар вожаи «мехргон» пacвaнди «гон» - ро метавон ба маънии чашн таъбир кард, яъне чашни Мехр. Баъдан дар адабиёти к^аешкии точикии форш аз Рудакй cap карда ба баъд шоирон ибороти «чашни Мехргон» - ро истифода кардаанд:

Mrnwo, цaшнu Meypгoн oмaд, Ч[aшнu шoyвнy Хycpaвoн oмaд

Дар «Фарханги чахонгирй» омадааст, ки «чашне аз ин бyзypгтap баъд аз Навруз набошад». Мехргон дар Мехрузи мохи Мехр бо шукуху шахомати хoc дар рузи OFOЗи фаали тирамох, дар шонздахуми Мехрмох баргузор шуда, nac аз шаш руз дар рузи Ромруз ба поён меpacaд. Рузи Ромруз рузи бисту якуми Мехрмох acr, ки онро «Мехрмохи бузург» меноманд. Нахустин рузи чашн Мехргони хамагонй ва охирин рузи чашн Мехргони хoca номида мешуд.

Мaхcycaн, дар давраи Сошниён чашни Мехргонро бо як шукуху шахомати хocca чашн мегирифтанд. Дар ахди кадим дар тамоми минтакаи ОcиëиМapкaзй pacм шуда буд, ки баъди хурок хурдан ба paKcy пойкубй даромада, май менушиданд. Шоирон шеърхо дар вacфи ин чашн меcaпpoидaнд. Х,ама ба якдигар хадяхо медоданд. Мaхcycaн, хадяхои гаронбахо нacиби шохону хycpaвoн мегардид. Дар ин бора мефармоянд: Ба xyu oдamu o6o ба цамш зoыpoн «зap» дey, Ба pacjuy cupamu aцдoд, цaшнu Meypгoн «май xyp».

(Macbyàu Сaъдu Canjuoн)

Мажуб доштани чашни Мехргон ба нахустин мохи Мехргонмехр дар ошри Ношри Хycpaв низ зикр карда мешавад, ки y хар ду чашн Навруз ва Мехргонро ба хангоми эътидоли шабу руз медонад: HaepyB бey аз Meypгoн, Гapчй yap ду зaмoнaнд, эъmuдoлй.

Macъyàы Сaъàы Сaлмoн вacфu Meypгoнpo чунт мeкyнaà: Рут мeypy мoyы мeypy цaшнu фappyx, Meypгoн Meyp бuфзo, эй нuгopы мoyчeypы мeypyбoн. Meypyбoнй кун ба цaшнu MeypeoNy pym мeyp, Meypyбoнй кун ба pym мeypy цaшнu Meypгoн.

Гардезй менавдоад, ки «Афредун он рузро чашн кард ва он чашнро Мехргон ном кард» [2, c.39].

Maнyчeypй мeгyяà:

Шoд бoшeд, кп цaшнu Meypгoн oмaд,

Бoнгы oeou àыpoы кopвoн oмaд.

Берунй менавдоад, ки чашнро рузи пайдоиши Офтоб гуфтаанд, зеро Мехр дар маънии лyFaвй «хуршед» аст ва чун дар ин руз Офтоб барои ахли олам пайдо шуд, ба ин caбaб ин рузро Мехргон мегуянд. Берунй мегуяд, ки аз ойини Сошниён дар ин руз ин буд, ки точеро, ки «cyparn Офтоб дар y буд, ба cap мегузоштанд. Ва дар ин руз барои эрониён бозоре пайдо мешавад».

Аcaдии Туш дар «Гаршошнома» - и худ ин чашнро ба таври зайл баён намудааст:

Хaмoн тл Зayyвкpo pyзгop, Дшжам гашшу шуд coлu yмpaш yaxp.

Бжмад Фapыдyн ба шoyaншayй, Ва з^н мop фаш кapд гemй muxfi.

Сapaшpo ба гypзu кайй куфш xypд, Бuбacmaш ба кущ Дaмoвaнд öyp^.

Чу дap 6)p4u шoyын шуд аз xywa мeyp, Нuшacm y ба шoyй capu мoyы мeyp.

Ба opouшu Meypгoн цашн coxm, Ба шoyй cap аз ч^ш мох бapaфpoxm.

Ужури дигари ин чашн аз он иборат буд, ки мардум барои хocили чамъовардаи якшлаи худ хypcaндй намуда, чашн меорост, то ки шли оянда хocил боз хам фаровонтар гардад. Инчунин ба ин вacилa гуё мардум барои якшл мехнати якшли худ як руз рохат мекарданд. Ва он руз махз рузи ин чашн буд. Хамаи мардумон баракати coлpo махз дар баргузории чашни Мехргон ифода мекарданд.

Берунй андар пайдоиши ин чашн ривоят мекунад, ки «Дар ин руз фариштагон барои ёрии Фаридун омаданд ва дар хонахои подшохон ин тавр дар ин мох, расм шуда, ки дар сахни хона марди диловаре хангоми тулуи офтоб меистад ва бо овози баланд мегуяд; Эй фариштагон аз осмон поин оед ва шаётину шаррхоро банду баст кунед ва аз дунё ононро дафъ намоед!». Ва мегуяд, ки Худованд дар ин руз заминро густарионид ва колбудхоро барои он ки махали арвох бошад, офарид. Ва дар соате аз ин руз фалакофар охиста нафас мекашад, ки то часадхоро парвариш дихад. Ва мегуяд, ки дар хамин руз буд, Худованд Мохро, ки куррае сиёх ва бефуруг буд, бахо ва чило бахшид ва бад ин сабаб гуфтаанд, ки мохи Мехргон аз Офтоб бартар аст. Ва фархундатарин соатхои он соатхои Мох аст».

Мехргон хаммонанди Навруз бо ойини ягона ва русуми вижа баргузор мешуд. Бино бар ривояти Берунй «дар мулуки Хуросон ин тавр расм гардидааст, ки дар рузи Мехргон ба сипохиёну хизматгонрон чизу чораи тирамохию зимистонй медиханд» [1, с.243].

Чанбахои таърихй, нучумй, кишоварзй, ичтимой ва оинй доштани Мехргон айён аст. Ч,анбаи таърихии ин чашн як катор ходисахои муборизаи равшанй бо торикй, некй бо бадй ва пойдор намудани адлу ростй дар кишварро дар бар мегирад, ки он шомили нуктахои мухимй ичтимой низ хаст. Нучумии он бошад, ба чараёни омузахои чахоншиносй ва офариниши олам марбут мебошад. Чанбаи оинии он вобаста ба пайдоиши дини мехрпарастии ниёгони ориёии мо мебошад.

Дар «Китоб-ут-тафхим» - и худ Абурайхони Берунй овардааст: «Мехргон чист? - Шонздахум руз аст аз мехрмох ва номаш Мехр. Ва андар имруз Афридун зафар ёфт бар Биюросби Чоду, он ки маъруф ба Заххок. Ва ба кухи Дамованд боз дошт. Ва рузхо, ки сипаси Мехргон аст, хама чашнанд бар кирдори он чи аз паси Навруз бувад. Ва шашуми он Мехргони бузург бувад ва Ромруз аст ва бад - ин донандаш» [6, с.144].

Тибки гуфтаи Берунй чашни Мехргон 16 мехр (7-8 октябр) ва «Мехргони бузург» 21 мехр (11-12 октябр) рост меояд [1, с.243].

Салмони Форс овардааст: «Мо дар ахди зардуштй будан мегуфтем, Худованд барои зиннати бандагони худ ёкутро дар Навруз ва забарчадро дар Мехргон берун овард. Ва фазли ин ду дар айём монанди фазли ёкуту забарчад аст ба чавохири дигар».

Бояд гуфт, ки дар давраи Сосониён чашни Мехргон ба Мехррузи Мехрмох ё шонздахуми мохи Мехр интикол меёбад. Хдм акнун зардуштиёни Эрону хинд Мехргонро дар дахуми Мехрмох чашн мегиранд.

Хулоса, имруз дар Точикистони сохибистиклол низ ин чашни суннатии мардуми ориёй аз нав эхё гардид ва хафтаи аввали мохи октябр хар сол чашн гирифта мешавад.

АДАБИЁТ

1. Абурайхони Берунй. Осору-л-бокия. / А.Берунй Душанбе, 1990. - 432 с.

2. Абусаъид Абулхай ибни Заххок ибни Махуди Гардезй. Зайну-л-ахбор. / М.Г. Абусаъид-Душанбе, 20с.

3. Мухаммад ибни Чаририи Табарй. Таъриху -р-русули ва-л-мулук. Китоби 1. / Ч.Табарй-Душанбе, 2014.-140 с.

4. Абулкосим Фирдавсй. Шохнома. Чилди 1. / А. Фирдавсй - Душанбе, 1987. - 480 с.

5. Авесто. Гузориш ва пажухиши Ч. Дустхох / Баргардони Д. Муаззам. Душанбе: Крнуният, 2001. - 392 с.

6. Абурайхони Берунй. Аттафхим. / А. Берунй - Душанбе, 1973. - 286 с.

7. Муин Мухаммад. Фарханги форсй. Ч. 1-4./ М. Муин.-Техрон, 1371. - 5277с.

МЕХРГАН В ИСТОРИЧЕСКИХ ИСТОЧНИКАХ, ПРОИСХОЖДЕНИЕ

В данной статье автор анализирует Мехрган в исторических источниках, происхождение Мехргана и то, как праздновать Мехрган с точки зрения таджикских мыслителей. Следует отметить, что слово Mehrgan -древнее слово, созданное с точки зрения конструктивного построения, оно состоит из слова mehr с добавлением суффиксов.

Это слово в первую очередь употреблено в книге предков таджикского народа «Авесто» в образе Эзиди Митро, любовь - одного из величайших езидов, и неоднократно упоминается в этой книге. Абу Райхан аль-Бируни пишет, что праздник - это день восхода Солнца, Фирдоуси написал его в день победы Фаридуна над Заххаком и освобождения бедняков от страданий Заххака.

Исторические, астрономические, сельскохозяйственные, социальные и религиозные аспекты Мехргана очевидны. Исторический аспект этого праздника включает в себя ряд событий борьбы света с тьмой, добра со злом и установления справедливости и правды в стране. Итак, в сасанидский период Мехрган праздновался с большой помпой и великолепием. В древности во всем регионе Центральной Азии было принято танцевать и пить вино после еды. В честь этого праздника поэты читали стихи. Все дарили друг другу подарки. В частности, дорогие подарки делались королям и вельможам.

Ключевые слова: мехрган, сада, тиргон, навруз, Авеста, Зороастр, Сасаниды, солнце, мехр, митро, история, Средняя Азия, древность, поэты, поэзия.

MEHRGAN IN HISTORICAL SOURCES

In this article, the author analyzes Mehrgan in historical sources, the origin of Mehrgan and how to celebrate Mehrgan from the point of view of Tajik thinkers. It is noted that Mehrgan is an ancient word and was constructedfrom the point of view of instructional construction and is composed of the word mehr with the addition of the suffix -gon.

This word is first of all used in the book ofthe ancestors ofthe Tajik nation «Avesto» in the image ofEzidi Mitro, love is one of the greatest Ezid, and it is repeatedly mentioned in this book. Abu Rayhan al-Biruni writes that the holiday is the day of the rising of the Sun, Ferdowsi wrote it on the day of Faridun's victory over Zahhak and the liberation of the poor people from the suffering of Zahhak.

The historical, astronomical, agricultural, social and religious aspects of Mehrgan are obvious. The historical aspect of this holiday includes a number of events of the struggle of light with darkness, good with evil and the establishment of justice and truth in the country. And so, during the Sasanian period, Mehrgan was celebrated with great pomp and splendor. In ancient times, it was customary throughout the Central Asian region to dance and drink wine after eating. Poets recited poems in honor of this holiday. Everyone gave presents to each other. In particular, expensive gifts were given to kings and nobles.

Keywords: mehrgan, sada, tirgon, navruz, Avesta, Zoroaster, Sassanids, sun, mehr, mitro, history, Central Asia, antiquity, poets, poetry.

Сведение об авторе:

Носирова Парвона Хайриддиновна - доктор (PhD) - кафедры история таджиксгого народа Таджикского государственного педагогического университета именни Садриддин Айни, Тел: (+992) 501050225

About the author:

Nosirova Parvona Hayriddinovna - Doctor (PhD) - Department of History of the Tajik People of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, Tel: (+992) 501050225

ФАВТИ ТЕМУРЛАНГ ВА ТАЛОШ^ОИ ХАЛИЛ СУЛТОН БАРОИ ХОКИМИЯТ

МуродзодаА.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Бино ба иттилои манбаъхо Темурланг аз дербоз орзуи ба зери тасарруфи худ даровардани мулки Хитойро дошт. Гарчанде ки синну соли ин чохил хангоми лашкаркашй ба Хитой ба чое расида буд, аммо ба пирию фартутии худ нигох накарда, хирси ба даст овардани боигариву сарват уро водор сохт, ки 27 ноябри соли 1404 аз Самарканд берун шавад. Хамин тавр, у ба самти Хитой рафт ва кадами номуборакаш то ба мавзеи Утрор расид. Дар ин хангом, дар Утрор зимистони кахратун хукмфармо буд.

Муаррихи бузурги араб Ибни Арабшох вокеаеро, ки дар Утрор бо Темурланг руй дода буд, чунин ба калам додааст: «Темур.. .то маконе даррасид, ки Утрор ном дошт ва у агарчи дар зохир аз сармо дар амон мебуд, аммо бар он шуд, ки даруни худро низ аз газанди зимистон пос дорад, пас бифармуд, ки чакидае аз шароби махсус бигиранд ва дорухои гарммизоч ва дигар бахорхо бад-он биёмезанд ва Худо нахост, ки рухе чунон палид аз колбаде чунон нопок берун шавад. Пас аз он бода чомхои паёпай нушид.то се руз бад-ин гуна лахт-лахт хун аз дахон фуру мерехт.. .»[5, с.533-534].

Бояд гуфт, ки аз вокеаи лахт-лахт тайи се руз аз дахон хун хорич кардани Темурланг муаррихони дарбории темуриён Шарафуддин Алии Яздй ва Камолуддин Абдурраззоки Самаркандй дар асархои худ хомуширо ихтиёр кардаанд.

«Ачоибу-л-макдур фй ахбори Темур»-и Ибни Арабшох ва «Хабиб-ус-сияр»-и Хондамир асархое хастанд, ки дар онхо муаллифон вокеаи ба тарики дахшатнок чон додани Темурлангро бо тамоми чузъиёташ тасвир кардаанд.

Темурланг пас аз чонканихои зиёде 18 феврали соли 1405 дар мавзеи Утрор вафот кард. Ибни Арабшох рузи вафоти уро чунин баён мекунад: «Ин вокеа дар шаби чахоршанбеи хафдахуми шаъбони соли 807 буд, ки Худои таъоло ба рахмати худ бедоде чунон аз бандагонаш баргирифт.. .»[5, с.533-534].

Тибки иттилои сарчашмахо Темурланг пеш аз фавти худ ба сарлашкаронаш васият карда, Пирмухаммад фарзанди Ч,ахонгирро, ки волии Кобул, Газнин ва ^андахор буд, валиахду коиммакоми худ таъйин кард.

Чунончи Мирхонд дар «Равзату-с-сафо» менигорад: «Худи Темур дарёфт, ки дигар бехбуд нахохад ёфт, пас занон ва хавоси умарои худро эхзор кард ва васият кард, ки Пирмухаммади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.