Научная статья на тему 'Some ruminations beset with poetics of Mastura Kurdistani''s gazels'

Some ruminations beset with poetics of Mastura Kurdistani''s gazels Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
754
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МАСТУРА КУРДИСТАНИ / ТЕМАТИКА ГАЗЕЛЕЙ / СОЗДАНИЕ ОБРАЗОВ И ВЫРАЖЕНИЕ МЫСЛЕЙ / СТИЛЬ ИЗЛОЖЕНИЯ / ХУДОЖЕСТВЕННЫЕ СРЕДСТВА ИЗОБРАЖЕНИЯ / РАЗМЕР / РИФМА / MASTURA KURDISTANI / THEMATICS OF GAZELS / CREATION OF IMAGES AND EXPRESSION OF THOUGHTS / THE STYLE OF REPRODUCTION / BELLES-LETTRES MEANS OF DEPICTION / METRE / RHYME / МАСТУРАИ КУРДИСТОНӣ / МАВЗӯИ ГАЗАЛИЁТ / МАЗМУНСОЗЙ ВА МАЪНИОФАРИНӣ / САБКИ БАЁН / САНОЕИ БАДЕЙ / ВАЗН / ЦОФИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ваххобзода Дилором Абдураззоки

Статья посвящена исследованию поэтики газелей Мастуры Курдистани персидской поэтессы XIX века. С целью освещения вопроса приводятся сведения о литературном наследии поэтессы и количестве ее сохранившихся стихотворений, а также о составителях ее дивана. Автор предпринимает попытку определить жанры, представленные в диване Мастуры и выявить важнейшие темы ее газелей, а также высказать свою точку зрения об особенностях создания поэтических образов, способах выражения мыслей, приемах конструирования словосочетаний со стороны поэтессы. На основе детального изучения определяются стилевые особенности стихотворений Мастуры Курдистани, выявляются художественные средства изображения и поэтические фигуры, использованные поэтессой при создании образов и выражении мыслей. В статье, с указанием ярких примеров, осуществляется подробный анализ некоторых размеров стихотворений, определяются особенности языка изложения, выявляется мастерство поэтессы в использовании рифмы и редифа в газелях. Автор приходит к выводу, что Мастура Курдистани в создании образов и мыслей преимущественно опиралась на те основы и приемы, которые применялись поэтами иракского стиля.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Некоторое размышления о поэтике газелей Мастуры Курдистани

The article is devoted to the study dealing with the poetics of the gazels by Mastura Kurdistani the Persian poetess of the XIX-th century. In order to elucidate the question the author adduces the data pertaining to literary legacy of the poetess and the quality of her preserved poems, as well as the works of her divan being taken into account. The author of the article makes an endeavor to determine the genres represented in Mastura ';s divan and elicits the most important themes of her gazels, she also expresses her own viewpoint in reference to the peculiarities of the creation of poetical images, ways of expression of thoughts, she approaches to the construction of word-combinations by the poetess. Designing on the premise of comprehensive analysis the author defines the stylistic peculiarities of Mastura Kurdistani's poems and discloses belles-lettres means of depiction and poetical figures used by the poetess in the course of creation of images and expression of thoughts. By adducing concrete examples the author carries out comprehensive analysis beset with some metres of poems and determines the peculiarities of the language of reproduction, she speaks about the mastership of the poetess in the usage of rhymes and redifs in the frames of gazels as well. To sum it up, the author of the article comes to the conclusion that Mastura Kurdistani in the creation of both images and thoughts preferently proceeds from those grounds and examples are resorted by the poets of Indian style.

Текст научной работы на тему «Some ruminations beset with poetics of Mastura Kurdistani''s gazels»

УДК 8И (Эрон) Д.А.ВА^ОБЗОДА

ББК 83.35

БАЪЗЕ МУЛОХ,ИЗАХ,О ОИД БА П О Э Т И К А И ГАЗАЛИЁТИ МАСТУРАИ КУРДИСТОНИ

Вожа^ои калидй: Мастураи Курдистонй, мавзуи газалиёт, мазмунсозй ва маъниофаринй, сабки баён, саноеи бадей, вазн, цофия.

Мастура тахаллуси шоираи хуштабъи асри XIX Мохшарафхонум аст, ки дар Ардалони Курдистони Эрон умр ба сар бурда,мероси гаронбахое аз худ ба ёдгор мондааст. Ин «афифаи чамила»(4, 1394) хамагй чихилу чор сол умр дида,гайр аз девони ашъор, китобе рочеъ ба таърихи Курдистон ва рисолае дар шаръиёт таълиф карда будааст(1, 3).

Алхол аз осори Мастураи Курдистонй 1718 байт аз чониби Ахмади Карамй тибки нусхаи Шайх Яхёи Маърифат дар Эрон интишор ёфтааст, ки аз табъи саршори ин шоираи нозукбин дарак медихад. Аммо ин микдор ашъор танхо он абётест, ки Шайх Яхёи Маърифат пайдо кардааст, зеро дар баъзе сарчашмахо микдори ашъори бозмондаи шоираро чое то бист хазор байт ва чои дигаре дах хазор байт ишора кардаанд(2, 9). Албатта, имкон дорад, ки бархе аз ашъори Мастура ба забони курдй низ таълиф шуда бошад.

Ахмади Карамй- мураттиби девони ашъори Мохшарафхонум бархак менависад, ки «дар шеъри Мастура содагй ва сафои дилу ишки пок ва тафохур ба ифофу эхсоси латифу риккати андеша ба чашм мехурад, вале мояи адабиву тасаллути у ба сухан чои сухан аст»(1, 3).

Дар Точикистон девони шоира бори нахуст соли 2013 бо пешгуфтори профессор Матлубаи Мирзоюнус интишор ёфт, ки дар он тахияи матн ва шархи луготи мушкилфахм аз ин чониб сурат гирифта буд.

Дар ин макола саъй мекунем, ки аз хунари суханварии ин адиби чирадаст, тасвирсозиву мазмунофаринй, сабки нигориш, саноеи бадей ва забони газалиёти у баъзе мушохидахои хешро баён намоем.

Дар ибтидо зикри ин нукта мух,им аст, ки дар девони Мастура аглаби ашъор дар колаби газал гуфта шуда, намунаи анвои дигари шеър, мисли тарчеъбанду таркиббанд, мукаттаот, маснавиёт ва рубоиёт низ ба назар мерасанд. Дар девоне, ки дастраси мост, 182 газали шоира чамъ оварда шудааст.

Мавзуи мехварии газалиёти Мастура ^амон мавзуи анъанавй, яъне ишк аст ва ба андешаи у, хамин ишк аст, ки инсонро комил мекунад. Дуст доштан, дар рохи мухаббат худро тарбия кардан, аз худ гузаштан, кушиши дар чашми маъшук бехтар намудан рох ба суи камолот аст. Бинобар ин шоира муътакид аст, ки:

Пухтагй хохй агар, Мастура, ишк омузу бас, Ишк бошад, ишк, к-он хар чохиле комил кунад(2,91).

Мароми шоира иффату покизагй ва садокат ба он маъшуки ягона аст, ки дар сар то сари ашъораш самимона аз он харф мезанад:

Ман он занам, ки ба мулки ифоф садргузинам, Зи хайли пардагиён нест дар замона каринам. Ба зери микнаа моро сарест лоики афсар, Вале чи суд, ки даврон намуда хор чунинам. Маро зи мулки Сулаймон басест нангу хамедун, Ки хаст кишвари иффат хама ба зери нигинам(2,147).

Шоира аз он ифтихор дорад, ки садрнишини мулки иффату покизагист ва дар миёни занон -«хайли пардагиён» касе дар иффату шарм баробари у нест. Сулаймон, ки зери нигини худ кишваре пур аз сарвату неъмат дошт, дар назари шоира, аз лихози сарватмандй харгиз бо у хамсабкат нест, зеро кахрамони гиной подшохи кишвари иффат аст, бинобар ин зи мулки Сулаймон уро нанг меояд.

Шоира ба зиндагй нигохи фалсафй дорад, медонад, ки он зудгузар аст, бинобар ин танхо амали хайр метавонад боиси бакои номи инсон бошад. Х,амин матлабро шоира ба дарки афсусу надомат аз умри бесамар гузашта ва пур аз гунох чунин ба калам медихад: Рафтему пас аз худ амали хайр нахиштем, Бо оби гунах тушаи укбо бисириштем. Имруз бад-ин олами хокй зи чй нозем, Фардост чу бинй, хама хоку хама хиштем(2, 144).

Ин чо сyхан аз инсонхоест, ки дар зиндагй кори хайре накарда, тyшаи охирати худро пур аз гунах кардаанд, хол он ки ин зиндагии хокй ба нозу тафохур шоиста нест, зеро фардо, яъне баъди марг, чисми инсон ба хоку хишт табдил хохад ëфт. Дар идомаи хамин газал Мастура мегyяд: Бас кори манохй, ки дар ин мархила кардем, Бас хори маосй, ки дар ин мазраа киштем(2,144).

«Кори манохй» - кори манъшуда аст, ки инсон дар мархалае, ки барои зиндагии y муайян шудааст, содир мекунад ва «хори маосй» - тухми гунохест, ки дар замини зиндагй мекорад. Ба андешаи шоира, некиву бадй хама бо фармудаву хости Худованд амалй мешаванд: Дар хашр зи неку бади мо ëр чй пурсад? Некем аз yемy, аз yем, чу зиштем(2, 144).

Бинобар ин некиву бадй хама аз уст. Аммо дар байти мактаи хамин газал Мастура таъкид мекунад, ки чуз «ëри бисот», яъне Худованд, дигар касе барои у мухим нест: Алминнатилиллах, ки Мастура, ману дил Чуз ëри бисот аз хама дайëр навиштем(2,144).

Аз тадк;ик;и девони ашъори Мастура маълум мешавад, ки у дар шеър пайрави сабки ирокй буда, аз ашъори Мавлонову Саъдй, Х,офизу Камол, Амир Хусрави Дехлавй ва Низомй илхом гирифтааст. Ин аст, ки ишки шоира ишки илохист:

Х,ама номи туст, эй мах, шабу руз бар забонам, Х,ама номи туст, чоно, маху сол дар замирам. Бирав аз барам, ту носех, зи вафо дихй чй пандам? Зи азал ба мехри чонон чу сиришта шуд хамирам(2,126).

Шоира аз он ишке, ки аз азал дар чони у маъво гирифтааст ва бо хун даромадаву бо чон меравад, сухан меронад, зеро хамири у аз азал ба мехри чонон сиришта шудааст. У масти бодаи ишк аст ва аз ин бода хатто баъди вафот низ намехохад даст бикашад: Шавам чу фавт, Худоро, ба бода гусл дихедам, Сириштааст чу Эзид ба май зи рузи аластам(2,125).

Шоира рахнамову рахбари дини худро Алй мехисобад ва дар ашъори худ борхо васфи ин «шери Худо»-ро менамояд:

Мастура, зи гам манол, зеро Мавлои ту шери Кирдугор аст(2,42).

Ч,ои дигар мегуяд:

З-ин хама чурм нанолам харгиз, З-он ки мехри Алиям дар чон аст. Новаки синашикофаш, гуй, Тири дилдузи шахи мардон аст(2,49).

Ашъори Мастура аз лихози авзони арузй хеле гуногун буда, аз махорати шоир дар бухуру авзони мухталиф дарак медихад. Шоира тамоми бахрхои асливу фаръиро дар истифода карор дода, аз миëни онхо ба бахрхои хазач, рамал, рачаз, хафиф таваччухи бештар дорад.

Добили зикр аст, ки дар баъзе газалдати Мастура охангхои шуху раксон низ ба кор рафтаанд ва тавоноии килки уро бозгу мекунанд:

Ба зери буркаъ чамоли зебо кунй замоне гар ошкоро,

Факиру муфлис, ганиву мунъим ба хоки рохат фитанд аз по (2,23).

Fазали фавк дар вазни мафоилотун/ мафоилотун/ мафоилотун/ мафоилотун гуфта шудааст, ки дар ин вазн шуаро ба нудрат шеър сурудаанд.

Fазали дигар низ дар вазни дилнишин бо афоили мустафъилотун ба калам омадааст: Бемехр, ëро, аз чй, Худоро, Маъдум кардй расми вафоро(2,28).

Х,амин вазн дар шакли мусамман дар газали дигар низ ба кор рафтааст: Ту шахр^ри накурухонй, бутон хама тан, вале ту чонй, Дарег расми вафо надонй, фусус, таври сафо надорй (2,193).

Дар ин байт ба гайр аз кофияи асосй, кофияхои дохилй низ дар калимахои «накурухонй», «чонй» ва «надонй» ба мушохида мерасанд, ки барои таъмини хушохангии шеър мусоидат кардаанд. Дар абëти дигари ин газал низ хамин тарзи кофиябандй риоя шудааст: Чу ман сагеро, фидои руят, ба бехиëнат марон зи куят, Ки сахт бошад, ба рую муят, зи дуст катъи умедворй(2,193).

Дар байти фавк низ вожахои «руят», «куят» ва «муят» хамкофия шудаанд.

Дар газалдати Мастура радиф низ чои намоëн дорад. Аглаби радифхои шоира содаанд, вале чо-чо радифхои мураккаб барои ифодаи матлаб хеле бачо ва зебо ба кор рафтаанд:

Маро аз махфили васлат чудо кардй, чй бад кардй, Ба мехнатхои хачрам мубтало кардй, чй бад кардй, Ракиби девсиратро ба базми хеш чо додй, Ба ëри поктинат зулмхо кардй, чй бад кардй(2,174).

Дар газали дигар радифи «хайф» бо сабаби паëпай такрор шуданаш, маъниро хеле амик ва муассир намудааст:

Ёр аз мо дилгарон шуд, хайф, хайф, Бесабаб номехрубон шуд, хайф, хайф. Нахли умрам, эй гули нозукбадан, Дур аз гулшан хазон шуд, хайф, хайф (2,111).

Мастура дар истифодаи саноеи бадей махорати фавкулодда нишон дода, аз имконоти тавсифу ташбех, истиораву мачоз, тамсилу талмех, тарсеъву тачнис дар мазмунсозй фаровон суд бардоштааст. Fазале нест, ки дар он чандин тавсифи зебо ба кор нарафта бошад: Бо рухи чун моху гесувони суманбез, Аз пайи катли мани хароб ту мастез. Дашнаи абрут, ë ки сайфи сарафкан, Новаки мижгон-т, ë ки ханчари хунрез. Хуш бувад, эй сокии махофили мастон, Бо лаби майгуну чашмхои шарангез. Масту харобам кунй зи чоми лаболаб, Бодаи нобам дихй зи шишаи лабрез(2,101).

Ин чо тавсифхои «гесувони суманбез», «мани хароб», «сайфи сарафкан», «ханчари хунрез», «лаби майгун», «чашмхои шарангез», «чоми лаболаб», «бодаи ноб», «шишаи лабрез» ба кор рафта, аз касрати ин санъат дар шеъри Мастура дарак медиханд, зеро дар чахор байт истифода шудани 9 тавсиф вежагии хоси шеъри ин суханвар аст. Албатта, ин тавсифхо чандон нодир нестанд, вале таркибхои «сайфи сарафкан», «чашмхои шарангез» аз он гувохй медиханд, ки шоира барои муассирии калом талош меварзад. Дар газалхои дигар тавсифхои «булбули ситамзада», «синаи балокаш», «махи озода», «ëкyти музоб», «чашми зуфунун», «сарви навхез», «пайки фаррухпай», «шухи бастадахон», «модари пири фалак», «табъи хом», «акли тавоно», «гесуи хамдархам», «чашми саххор», «намози риëй» ва гайра низ аз тахайюлоти шоиронаи ин адиб дарак медиханд. Хдрчанд ки тавсифхои маъмулй дар шеъри Мастура кам нестанд (мисли бути айëр, чафочу, ситамкор, сангиндил, берахм, бевафо), боз хам чо-чо нишонахои ибтикор дар газалдати у ба мушохида меоянд.

Анвои ташбех дар ашъори Мастура кобили мулохиза аст. Дар аксари маврид шоира ташбехро бо тачохули ориф ба хам меорад:

Он баногуш аст, ë мохи мунир,

В-он лаби нуш аст ë лаъли музоб(2, 33).

Намунаи ташбехи тафзилй низ дар ашъори Мастура здад ба назар мерасад. Шоир сараввал мушаббехро ба мушаббахбихй монанд мекунад, вале сипас аз раъйи худ баргашта, аввалиро аз дуюмй бартар медонад. Ин навъи ташбех гохе бо ташбехи измор якчоя меояд: Кучо гул чун рухи некуи ëр аст, Санавбар кай чу болои нигор аст(2, 36).

Зохиран шоир гулро ба рухи ëр ва санавбарро ба кади у шабех мекунад, вале аз ин ташбех Tyë баргашта, гулу санавбарро шоистаи монандй ба рую кади ëр намебинад: Созам ар руяш мукобил бо махи рахшон галат, Зулфаш ар хамсар кунам бо сунбулу райхон галат(2, 107).

Зимнан руйи ëр ба махи рахшон ва зулфи у ба сунбулу райхон монанд шудаанд, вале шоир гyë аз ин ташбехи норасо шарм медорад ва онро галат мешуморад.

Гохе шоира силсилаи ташбеххоро пайи хам чида, васфи ëрро тавассути ин санъат бо камоли хунармандй ба калам медихад:

Хол бар сафхаи руяш, гуй, Нуктае бар вараки ^уръон аст. Fалатам, холу лабаш донй, чист? Нукли хиндубачаву хайвон аст. ^омату чехраву зулфаш ба сафо, Fайрати сарву гулу райхон аст. Лаъли нушаш ба латофат сад бор, Бартар аз лаълу бех аз марчон аст(2,49).

Macтypa caнъaти тaшxиcpo низ бa Kop гиpифтa, cифoти инcoниpo бa гулу гиёх,, тyюpy вухуш вa мaвoди pyзгop пaйвaнд зaдaacт. Чyнoнчи, дap бaйти зepин мaю минo ^иё xaндaвy ^x^axa мeзaнaнд:

Bax чи бaзмe, гулу шaмъy нoю бapбaт xaмa ^мъ, Хaндaи ^ми мaю кaxкaxaи минo буд(2,84).

Дap бaйти зepин низ xypшeдy мушк cифoти иншнй кacб кapдa, aввaлй aз чaмoли ëp нyp мeгиpaдy дувум хиндуи xoли ypo бa ягмo мeбapaд:

Хypшeд кacби нyp кyнaд aз чaмoли ту, Myшки Хyтaн чу хдндуй хиндуи xoли ту(2,163).

Сaнъaти тaчниc дap гaзaлиëти Macтypa пypкopбypд нecт, вaлe aшъopaш aз ин тавъи xyнap opï нaбyдa, бoзии cyxaн cyxaни ypo шиpинтapy нaмaкин нaмyдaacт: rap бинaм aз вaфoт бa бoлин nac aз вaфoт, Maкcyдaм aз Хyдoй бa гaйp aз вaфoт нecт(2,46).

Ин 4o шoиpa вoжaxoи «вaфo» вa «вaфoт»-po вocитaи мaзмyнcoзй вa мaънипapдoзй ^pop дoдa, мaтлaби xyдpo бaëн мeнaмoяд. Дap бaйти дигap вoжaxoи «мaxpaм» вa «мaxpyм» низ нaвъe aз тaчниc xacтaнд, ки кaлoмpo paнгин кapдaaнд:

To кaй бa бaзмaт мaxpaм paкибoн, To чaнд шзй мaxpyм мopo(2,28).

Maйли Macтypa бa xyшoxaнгии кaлoм тaвaccyти тaъмини вoжaxo вa xapфxoи бa xaм мoнaнд низ бa мyшoxидa мeoянд. X,aмoвoии кaлoм миcpaвy бaйтpo тaнини x^ илкo мeнaмoяд. Чyнoнки дap тамугаи зepин мyшoxидa мeкyнeм:

Хуш бyвaд xyлxyлaи булбули шaйдo бa ca6yx, Xoca 6o гyлгyлaи шишaи caxбo бa caбox(2,63).

Дap бaйти фaвк aгap aз як ^ниб xaмoвoии вoжaxoи «xyлxyлa» вa «гyлгyлa» 6arnpo дилнишин кapдa бoшaд, aз ^ниби дигap кaлимoти шaбexи «ca6yx», «cax6o» вa «ca6ox» 6a ин 6arn чoзибaи xoce бaxшидaaнд. Дap идoмaи ин гaзaл бaйти дигape xacr, ки aз мaвчyдияти тapceъ дap aшъopи Macтypa дapaк мeдиxaд:

Туй oн мox,, ки дap зyлмaти pyxï мишкот, Туй oн шyx, ки дap xилвaти ^нй миcбox(2,63).

Mишкoт - чapoгдoн ë чapoгпoя acт вa миcбox - чapoг. Дap ду миcpaи ин 6arn xaмaи кaлимaxo aз лиxoзи вaзн 6a xaм шaбexaнд вa дap aкcapи мaвpид тaкpopи xaмдигapaнд. Taнxo 6a ^и «мox» -<OTyx», 6a ^и «зyлмaти pyxï» - «xилвaти ^нй» вa 6a ^и «мишкoт» - «миcбox» oмaдaacт, ки ин бoзии cyxaн нa тaнxo бapoи opoиши кaлoм, бaлки 6a xoтиpи oфapидaни тacвиp вa мaънии бopик aнчoм ëфтaacт.

Дap миёни caнoeи бaдeй пypкopбypдтapини oн тaлмex acт. Poчeъ 6a иcтифoдaи ин caнъaт дap aшъopи Macтypa пpoфeccop Maтлyбaи Mиpзoюнyc кaйд мeкyнaд: «^ap миёни тaлмexoт кacpaти acoмии Xycpaвy Шиpинy Фapxoд вa Пapвиз aëн acт. Бa гaйp aз ин Ma^^, Лaйлo, Moнй, ганчи ^opyн, Дaчлa, мушки Xитo, мyъчизaи Myco, дaми Иco, нaxли Tyбo, вoдии Аймaн, Чдм, Kaй, 4,a6para, Алй, Kaвcap, Сaлcaбил, oxyи Xyтaн, чoxи Xизиp, Бecyтyн, Юcyф, Зyлaйxo, Пypи Гyштocп, Pycтaм, Paxш, Typoн, Бeжaн, Фapидyн, Бaxмaн, мулки Сyлaймoн, иклими Kaй, мулки Taгин, бaзми ^yбoд, мaxфили Пapвиз, тaxти Xycpaв, шepи Xyдo, шoxи Нaчaф, cexpи Ha6ï, coxиби Дулдуд, oтaши Нaмpyд, Ибpoxим, Maвлo, бути Чин, мaxи ^шм^, дaшти Аpжaнг, мушки Xyтaн, точи ^yбoд вa гaйpa зиёд 6a rap гиpифтa шyдaacт»(3,16).

Як нукга чoлиб мeнaмoяд, ки бaъзaн шoиpa ин тaлмexoтpo 6o иcтифoдa aз мaoнии нaздик ё дyp ë 6a xapдy мaънй 6a rap мeбapaд. Чyнoнчи, вaктe вoжaи xycpaвpo дap шeъp кopбacт мeкyнaд, raxe 6a мaънии cyлтoн вa пoдшox, гaxи дигap шox Xycpaв вa гox шaвxapи xyдaшpo, ки низ Xycpaв нoм дoшт, дap нaзap дopaд:

rap Xycpaвaм aз мexp диxaд 6op 6a мушку, Xaндa 6a биcoти Чдму Kaй мeкyнaм имшaб(2, 32).

Ё ки:

Шу^и Эзид, ки 6a кypии paкибoн cyи мaн, Нoмaи Xycpaви чaмшeднишoн мeoяд(2, 66).

Ba бoз:

Гapaм з-oн Xycpaви xyбoн пaëмe бoд oвapдй, Бa мyждa чoни шиpинpo ниcopи бoд мeкapдaм(2, 122).

Аз capиpи шaxивy дaвлaти чoвид мapo, Сoяи мapxaмaти Xycpaви oдил xyштap(2, 96).

Истифодаи вофири санъати талмех на танхо аз огохии комили Мастура аз касасу ривоёти диниву мазхабй ва ишкй дарак медихад, балки хунари мазмунсозии уро тавассути ин киссахои асотириву диниву таърихиву ишкй собит менамояд. Дар баъзе газалхои Мастура аз огоз то анчом ба чандин киссаву ривоят ишора мешавад:

Мукими Каъба гар бинад бути тарсоии моро, Кунад равшан ба кандили харам шамъи калисоро. Ба чаннат гар фитад, чун шуълаи оташ зи чо хезад, Ба сони хезуми дузах бисузад нахли Туборо. Зи рух чун парда бигзорад, зи сузаш шуъла андозад, Аён аз остин созад яди байзои Мусоро. Кашад гар хаймаи хуснаш бар ин иклим, Мастура, Барад аз хотири Мачнун хаёли руи Лайлоро(2, 26). Аз баррасии газалиёти Мастура маълум мешавад, ки дар тасвирофаринй у бештар ба он заминахое такя кардааст, ки шоирони сабки ирокй мавриди корбурди худ карор додаанд. Бинобар ин бунёди тасвирхои у ба вожахои маъмулии маю чому сокй, хуршеду моху ситора, гулу булбул, зулфу холу хат, чашму абруву рух, шаху гулом, фироку васл, лолаву сунбулу насрин, мушку анбар, зохиду воизу носех ва гайра аст, ки хар кадом бо тавсифхои гуногун гохе канори хам ва гохе мукобили хам омада, дар мазмунсозй ширкат мекунанд, ки дар ин маврид бо мулох,изах,ои профессор М.Мирзоюнус мувофи; хдстем(3, 15-16).

Х,амин тарик, Мастураи Курдистонй аз занони сохибфазл ва сохибхунари форсизабон буда, газалиёти дилангезаш аз бархурдории комили у аз ашъори ниёгон ва тавоноиву равонии табъаш дарак медихад.

ПАЙНАВИШТ:

1. Девони Мастураи Курдистонй. Бо кушиши Ахмади Карамй,- Техрон, 1362.- 278 с.

2. Девони Мохшарафхонум. Тахияи Дилором Ваххобзода.- Хучанд, 2013.- 244 с.

3. Матлубаи,Мирзоюнус.Ч,ахонро пуршакар кардй/М.Мирзоюнус//Девони Мохшарафхонум.-Хучанд, 2013.- С.3-20.

4. Х,идоят, Ризокулихон. Мачмаъу-л-фусахо/Р.Х,идоят.- Техрон, 1382.- 1394 с.- 2ч.

5. Туракул Зехнй. Санъати сухан/Зехнй Т.- Душанбе, 1979.- 295 с.

REFERENCES:

1. Divan of Mastura Kurdistani. Compiler: Ahmadi Karami. - Tehran, 1362hijra.

2. Divan of Mohsharafkhonum. Preparation of Dilorom Bahhobzoda. - Khujand, 2013. - 244 p.

3. Matlubai, Mirzoyunus. You Made the World Very Sweet/M.Mirzoyunus//Divan of Mohshrafkhonum. - Khujand, 2013. - Р. 3 - 20.

4. Rizokulikhoni, Hidoyat. Majma'u-l-Fusaho/R.H.-Tehran, 1382hijra. - 1394 p.

5. Turakul, Zehni. Art of Speech/Zehni.T- Dushanbe, 1979. - 295 p.

Некоторое размышления о поэтике газелей Мастуры Курдистани

Ключевые слова: Мастура Курдистани, тематика газелей, создание образов и выражение мыслей, стиль изложения, художественные средства изображения, размер, рифма

Статья посвящена исследованию поэтики газелей Мастуры Курдистани - персидской поэтессы XIX века. С целью освещения вопроса приводятся сведения о литературном наследии поэтессы и количестве ее сохранившихся стихотворений, а также о составителях ее дивана. Автор предпринимает попытку определить жанры, представленные в диване Мастуры и выявить важнейшие темы ее газелей, а также высказать свою точку зрения об особенностях создания поэтических образов, способах выражения мыслей, приемах конструирования словосочетаний со стороны поэтессы. На основе детального изучения определяются стилевые особенности стихотворений Мастуры Курдистани, выявляются художественные средства изображения и поэтические фигуры, использованные поэтессой при создании образов и выражении мыслей В статье, с указанием ярких примеров, осуществляется подробный анализ некоторых размеров стихотворений, определяются особенности языка изложения, выявляется мастерство поэтессы в использовании рифмы и редифа в газелях.

Автор приходит к выводу, что Мастура Курдистани в создании образов и мыслей преимущественно опиралась на те основы и приемы, которые применялись поэтами иракского стиля.

Some Ruminations Beset with Poetics of Mastura KurdistanVs Gazels Key words: Mastura Kurdistani, thematics of gazels, creation of images and expression of thoughts, the style of reproduction, belles-lettres means of depiction, metre, rhyme

The article is devoted to the study dealing with the poetics of the gazels by Mastura Kurdistani - the Persian poetess of the XlX-th century. In order to elucidate the question the author adduces the data pertaining to literary legacy of the poetess and the quality of her preserved poems, as well as the works of her divan being taken into account. The author of the article makes an endeavor to determine the genres represented in Mastura's divan and elicits the most important themes of her gazels, she also expresses her own viewpoint in reference to the peculiarities of the creation of poetical images, ways of expression of thoughts, she approaches to the construction of word-combinations by the poetess. Designing on the premise of comprehensive analysis the author defines the stylistic peculiarities of Mastura Kurdistanis poems and discloses belles-lettres means of depiction and poetical figures used by the poetess in the course of creation of images and expression of thoughts. By adducing concrete examples the author carries out comprehensive analysis beset with some metres of poems and determines the peculiarities of the language of reproduction, she speaks about the mastership of the poetess in the usage of rhymes and redifs in the frames of gazels as well.

To sum it up, the author of the article comes to the conclusion that Mastura Kurdistani in the creation of both images and thoughts preferently proceeds from those grounds and examples are resorted by the poets of Indian style.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Вах&обзода Дилором Абдураззоцй, номзади илмхои филологй, дотсенти кафедраи адабиёти классикии точики Донишгохи давлатии Хучанд ба номи академик Б.Рафуров (Цумхурии Точикистон, ш. Хучанд), E- mail:vahhobzade@mail.tj Сведения об авторе:

Ваххобзода Дилором Абдураззоки, кандидат филологических наук, доцент кафедры таджикской классической литературы Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова(Республика Таджикистан,г.Худжанд), E-mail: vahhobzade@mail.tj Information about the author:

Vahhobzoda Dilorom Abdurazzoqi, Candidate of Philological Science, Associate Professor of the Department of the Tajik classic literature under Khujand State University named after academician B. Gafurov (Republic of Tajikistan,Khujand), E-mail: vahhobzade@mail.tj

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.