Научная статья на тему 'СМЕРТЬ ТАМЕРЛАНА И УСИЛИЯ ХАЛИЛА СУЛТАНА ЗА ВЛАСТЬ'

СМЕРТЬ ТАМЕРЛАНА И УСИЛИЯ ХАЛИЛА СУЛТАНА ЗА ВЛАСТЬ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
359
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВЛАСТЬ / ИСТОЧНИК / КИТАЙ / САМАРКАНД / СУЛТАН / ТЕГЕРАН / ТАМЕРЛАН / УТТАР-ПРАДЕШ / ХАЛИЛ СУЛТАН

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Муродзода А.

В статье рассматривается смерть Тимура и Халила Султона в попытках прийти к власти, и автор опирается на такие исторические источники, как «Аджаиб аль-Макдур фи Наваиб аль-Таймур» (удивительная жизнь Тимура) Ибни Арабша и «Хабиб-ус-сияр» Хондамира и другие исследовательские работы, опубликованные до наших дней и относящиеся к тому веку, когда жил Тимур. Кроме того, основные политические этапы правления династических лидеров Тимура, в частности, автор предоставил информацию о событиях, связанных с концом 1404 года в Кобуле, а затем он вошел в Балх и во время которого Халил Султон был объявлен захватчиком короны и попросил помощи у Шохруха для того чтобы получить власть. В результате войны, произошедшей у реки Карши, Халил Султон одержал победу, а Пирмухаммад бежал в Балх. Халил Султон не стал его преследовать и приготовился к войне с золотой монгольской армией, которая произошла после вторжения Хорезма в Бухару. Кроме того, была предоставлена информация о том, чтобы отправить посла в Шохур и принести извинения за последние события, попросить мира и так далее.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEATH OF TAMERLAN AND EFFORTS OF KHALIL SULTAN FOR POWER

The article deals with the death of Timur and Khalil Sulton’s efforts for rising to power and the author based on historical sources such as “Aja'ib al-Maqdur fi Nawa'ib al-Taymur” (a surprising life of Timur) of Ibni Arabshаh and “Habib-us-siyar” of Khondamir and other research papers which published until today and belongs to the century, when Timur lived. Also, the main political stages of Timurian dynastic leaders, in particular the author provided information on events associated with the end of 1404 in Kobul and then it entered Balkh and during which Khalil Sulton was announced invader of crown and who asked help from Shokhrukh in order to obtain the power. As a result of the war occurred near Qarshi river, Khalil Sulton won a victory and Pirmuhammad escaped to Balkh. Khalil Sulton did not pursue him and prepared himself for the war with a golden Mongolian army that was happened after the invasion of Khorazm to Bukhoro. In addition, the information on sending an ambassador to Shokhur and apologizing for the last events and asking peace and so on was provided.

Текст научной работы на тему «СМЕРТЬ ТАМЕРЛАНА И УСИЛИЯ ХАЛИЛА СУЛТАНА ЗА ВЛАСТЬ»

MEHRGAN IN HISTORICAL SOURCES

In this article, the author analyzes Mehrgan in historical sources, the origin of Mehrgan and how to celebrate Mehrgan from the point of view of Tajik thinkers. It is noted that Mehrgan is an ancient word and was constructedfrom the point of view of instructional construction and is composed of the word mehr with the addition of the suffix -gon.

This word is first of all used in the book ofthe ancestors ofthe Tajik nation «Avesto» in the image ofEzidi Mitro, love is one of the greatest Ezid, and it is repeatedly mentioned in this book. Abu Rayhan al-Biruni writes that the holiday is the day of the rising of the Sun, Ferdowsi wrote it on the day of Faridun's victory over Zahhak and the liberation of the poor people from the suffering of Zahhak.

The historical, astronomical, agricultural, social and religious aspects of Mehrgan are obvious. The historical aspect of this holiday includes a number of events of the struggle of light with darkness, good with evil and the establishment of justice and truth in the country. And so, during the Sasanian period, Mehrgan was celebrated with great pomp and splendor. In ancient times, it was customary throughout the Central Asian region to dance and drink wine after eating. Poets recited poems in honor of this holiday. Everyone gave presents to each other. In particular, expensive gifts were given to kings and nobles.

Keywords: mehrgan, sada, tirgon, navruz, Avesta, Zoroaster, Sassanids, sun, mehr, mitro, history, Central Asia, antiquity, poets, poetry.

Сведение об авторе:

Носирова Парвона Хайриддиновна - доктор (PhD) - кафедры история таджиксгого народа Таджикского государственного педагогического университета именни Садриддин Айни, Тел: (+992) 501050225

About the author:

Nosirova Parvona Hayriddinovna - Doctor (PhD) - Department of History of the Tajik People of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, Tel: (+992) 501050225

ФАВТИ ТЕМУРЛАНГ ВА ТАЛОШ^ОИ ХАЛИЛ СУЛТОН БАРОИ ^ОКИМИЯТ

МуродзодаА.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Бино ба иттилои манбаъхо Темурланг аз дербоз орзуи ба зери тасарруфи худ даровардани мулки Хитойро дошт. Гарчанде ки синну соли ин чохил хангоми лашкаркашй ба Хитой ба чое расида буд, аммо ба пирию фартутии худ нигох накарда, хирси ба даст овардани боигариву сарват уро водор сохт, ки 27 ноябри соли 1404 аз Самарканд берун шавад. Х,амин тавр, у ба самти Хитой рафт ва кадами номуборакаш то ба мавзеи Утрор расид. Дар ин рангом, дар Утрор зимистони кахратун хукмфармо буд.

Муаррихи бузурги араб Ибни Арабшох вокеаеро, ки дар Утрор бо Темурланг руй дода буд, чунин ба калам додааст: «Темур.. .то маконе даррасид, ки Утрор ном дошт ва у агарчи дар зохир аз сармо дар амон мебуд, аммо бар он шуд, ки даруни худро низ аз газанди зимистон пос дорад, пас бифармуд, ки чакидае аз шароби махсус бигиранд ва дорухои гарммизоч ва дигар бахорхо бад-он биёмезанд ва Худо нахост, ки рухе чунон палид аз колбаде чунон нопок берун шавад. Пас аз он бода чомх,ои паёпай нушид.то се руз бад-ин гуна лахт-лахт хун аз дахон фуру мерехт.. .»[5, с.533-534].

Бояд гуфт, ки аз вокеаи лахт-лахт тайи се руз аз дахон хун хорич кардани Темурланг муаррихони дарбории темуриён Шарафуддин Алии Яздй ва Камолуддин Абдурраззоки Самаркандй дар асархои худ хомуширо ихтиёр кардаанд.

«Ачоибу-л-макдур фй ахбори Темур»-и Ибни Арабшох, ва «Х,абиб-ус-сияр»-и Хондамир асархое хастанд, ки дар онхо муаллифон вокеаи ба тарики дахшатнок чон додани Темурлангро бо тамоми чузъиёташ тасвир кардаанд.

Темурланг пас аз чонканихои зиёде 18 феврали соли 1405 дар мавзеи Утрор вафот кард. Ибни Арабшох рузи вафоти уро чунин баён мекунад: «Ин вокеа дар шаби чахоршанбеи хафдахуми шаъбони соли 807 буд, ки Худои таъоло ба рахмати худ бедоде чунон аз бандагонаш баргирифт.. .»[5, с.533-534].

Тибки иттилои сарчашмахо Темурланг пеш аз фавти худ ба сарлашкаронаш васият карда, Пирмухаммад фарзанди Ч,ахонгирро, ки волии Кобул, Газнин ва ^андахор буд, валиахду коиммакоми худ таъйин кард.

Чунончи Мирхонд дар «Равзату-с-сафо» менигорад: «Худи Темур дарёфт, ки дигар бехбуд нахохад ёфт, пас занон ва хавоси умарои худро эхзор кард ва васият кард, ки Пирмухаммади

Чахонгир валиахду коиммакоми у бошад ва у дар Самарканд биншинад ва хамагон аз у итоат кунанд. Ва хамаи умароро савганд дод, ки аз он васият сарпечй накунанд» [7, с.1122; 11, с.489].

Амир Шохмалик ва шайх Нуриддин савганди вафодорй ёд карданд, ки васияти уро ба чой меоранд. Шохзодагону амирон накшаи лашкаркашй ба Хитойро мавкуф гузоштанд. Тасмим гирифтанд, ки марги Темур то андозе пинхон дошта шавад. Часади Темурро 23 феврали 1405 махфиёна дар канори часади наберааш Мухаммад султон дафн карданд.

Баъдтар дар соли 1409 пас аз он ки Шохрух Самаркандро ба даст гирифт, часади Темурланг бо часади Мухаммад султон ба чойгохи хозираи он, яъне Гури Мир интикол дода шуд.

Аз хамон лахзае, ки часади Темурлангро ба хок супориданд, аллакай мубориза барои ба даст овардани хокимият байни чонишинони у огоз гардид. Тавре ки аз сарчашмахо маълум аст аз фавти Темур якчанд руз нагузашта, дар дохили хонадони темуриён байни Пирмухаммад ва Халил Султон барои сохиб шудани хокимият мубориза огоз шуд. Пас аз мунокишахои зиёд Халил Султон хокимиятро дар Мовароуннахр ба даст гирифт. Чй тавре ки Мирхонд менависад: «Халил Султон рузи чахоршанбе шонздахуми рамазони соли хаштсаду хафт (18 марти 1405)... дар Самарканд бар тахт нишаст» [7, с.498].

Халил Султон (1384-1411) писари Мироншох, ки фарзанди сеюми Темурланг буда, яке аз золимтарин, хунхортарин ва берахмтарини онхо ба хисоб мерафт, то замони фавти бобояш хокими Тошканд буд.

Гарчанде ки Халил Султон ба воситаи хазинаи аз Темурланг ба даст овардааш аъёну ашрофи бонуфузи Мовароуннахрро моили худ намуда буд, лекин дере нагузашта, у ба эътирозу исёни амирон ва шохзодагони Темурланг дучор мегардад. Нахустин шуда амирони Туркистон ва Фаргона, амир Худойдод бо шайх Нуриддин бар зидди Халил Султон исён мебардоранд. Х,атто бародари Халил Султон Султонхусайн бо максади баркарор намудани хокимияти худ дар минтакахои сохили чапи Амударё ба мукобили у сар мебардорад. Хамчунин дар як вакт Пирмухаммад аз Амударё гузашта, зидди Халил Султон ба чониби Насаф лашкар мекашад. Хамин тарик, муборизахои шадид дар Мовароуннахр бар зидди хокимияти Халил Султон авч мегирад.

Амир Шайх Нуриддин ва Шохмалик саъю талоши зиёде карданд, ки пеши рохи Халил султонро гиранд, то ки васияти Темурлангро нисбат ба валиахди у Пирмухаммад ба чо биёранд, лекин натичае ба бор наовард.

Академик Бартолд мегуяд: «Мадорике мавчуд аст, ки фармондехони артиши Темур мехостанд накшаи хамла ба Чинро амалй кунанд, аммо шуришдои дохилй ононро аз ин кор боздошт» [1, с.250]. Бояд кайд кард, ки нахустин осори ин шуришхо дар ба даст овардани хокимият миёни чонишинони Темурланг сар зад. Гарчанде, ки Темурланг наберааш Пирмухдммадро валиахди худ таъйин кард, аммо саркардахои харбй ин чонишинро шоистаи салтанат надиданд ва Халил Султон набераи дигари уро ба фармонравой баргузиданд. Бо ин хама чанги кудратхохй ба анчом нарасид. Баъд аз марги Темурланг наберааш Халил Султон хокимиятро 18 марти соли 1405 дар Самарканд ва писараш Шохрух бошад пойтахти Хуросон-Хиротро сохиб гардиданд.

Тибки иттилои Мирхонд «Халил Султон рузи чахоршанбе шонздахуми рамазони соли хаштсаду хафт (18 марти 1405).. .дар Самарканд бар тахт нишаст ва ба мулохизоти зохирй амирзода Мухаммад Чахонгир писари амирзода Мухаммадсултон ва бародарзодаи амирзода Пирмухаммади валиахдро ба номи хонй мавсум карданд ва номи уро бар руи ахкому маношир сабт карданд ва сиккаву хутба дар Мовароуннахр ба номи у карданд» [7, с.1124].

Халил Султон аз рузхои нахустини дар сари кудрат буданаш се ракиб дошт: Шохрух, султон Хусайн ва Пирмухаммад. Шохрух ба мунокишахои Халил Султон ва Пирмухаммад дахолат накард ва дахолат карда хам наметавонист, зеро дар ин вакт пас аз вафоти Темурланг авзои сиёсии Хуросон ноором буд. Чунки исёну ошубхо дар каламрави Хуросон барои мустакилият ба даст овардан дар минтакахои гуногун ба вучуд омаданд. Ва Шохрух саргарми пахш кардани онхо буд.

Пас аз ба сари кудрат омадани Халил Султон бародари у Султонхусайн ба Хирот фирор карда ва дар он чо аз чониби Шохрух ба катл расид[10, с.88].

Хануз дар соли 1406 Халил Султон барои пешгирй аз хучуми Пирмухаммад ба ^аршй омада, аз он чо лашкареро бо сардории амир Бурундук ба чониби Хисор фиристода буд. Вале ин хучум ба максади худ нарасид. Рузи иди рамазон (1 шаввол 808-22 марти 1406) дар мавзеи Чикдалик дастахои ирокие, ки дар лашкари Халил Султон буданд исён бардошта, аз у чудо шуда аз Самарканд озими Хоразм карданд. Халил Султон ночор ба Самарканд баргашт. Инчунин Халил ба назди амир Бурундук, ки ба самти Хисори Шодмон мерафт, кас фиристода, уро низ баргардонид.

Баъди бозгашт ба Самарканд хабар омад, ки амир Пирмухаммад бо ташвики амири худ Пиралии тоз ба Мовароуннахр хамла карда, Хисорро ба зери тасарруфи худ даровардааст. Халил Султон аз тарси он, ки мабодо Худойдоди Хусайнй ва шайх Нуриддин ба Самарканд хучум накунанд, иддае аз лашкариёни худро дар Самарканд гузошта, худ бо як кисми лашкараш соли 1406 ба самти Хисор равона гардид.

Гapчaндe ки тapaфдоpони бa capи тaxт ниmacгaни Пиpмyхaммaд зиёд бyдaнд, aммо y as идоpa кapдaни дaвлaт бapомaдa нaтaвониcг. У то мapти cоли l409 дap Сaмapкaнд хyкмpонй кapд. Бояд гуФт, ки хокимияти ypо xe4 кac эътиpоф нaкapд. 30 мapти cоли 1409 дap шимоли Сaмapкaнд y aß чониби aмиp Xyдойдод acиp гapдид.

Xaлил Султон боmaд aB хокимияти Мовapоyннaхp бa фоидaи Шо^у* (1397-1447), фapзaнди чaхоpyми Тeмypлaнг дacг кamид Ba бa чойи он Рaйpо г^ифт.

«Oxиpyлaмp он гaнчpо, ки cох,ибк;иpон бa maмmepи обдоp чaмь кapдa 6уд, cyлтон Xaлил бa ramp бaxm кapд. Чaхоp cол дap пойтaxти Сaмapкaнд Ba диёpи Мовapоyннaхp caлтaнaт кapд, окибaт Xyдойдоди Xycaйнй Ba Xyдойдоди ^ana Ba Бepдибeк Ba бокии yмapо бap y xypy4 кapдaнд. Сaбaб он ки Шодмaлик-OFO, ки aз кумгони aмиp Х,очй Сaйфyддин бyдa, a8 pyи тaammyк бa никох дapовapдa 6уд Ba он зaн дap yмypи подшохй мaдxaл нaмyд Ba yмapо бapтофтaнд Ba дap caнaи ихдо amapa Ba caмонyмиaтa mохзодa Xaлилpо гиpифтa бa бaнди тилло мукдйяд cоxтaнд Ba гушу бинии Шaдмaлик-OFоpо бибypидaнд Ba mохзодapо бa кaльaи Шохpyxия мaхбyc кapдa.. .»[4, c.633].

Бояд ^йд нaмyд, ки Ибни Аpaбшох дap acapи тaъpиxии xyд «:Äчоибy-л-мaкдyp фи axбоpи Тeмyp» дap мyкоиca бо дигap мyappиxони aхди Тeмypй pyйдодхои зaмони Xaлил cyлтонpо дap бemтap aз 35 фacл мaвpиди бappacй ^pop додaacт.

Вок^н, тибки итгилои capчamмaхо, Xaлил Султон ошики зaнe бо номи Шодмулк буд Ba дap ишки y достонхо aз xyд бокй гузошт. Гaнчинaхои xyнолyди Тeмypлaнг дap Сaмapкaнд capфи aйmy иmpaти Шодмулк гapдидaнд.

Бояд ^йд кapд, ки Шодмулк хaмcapи aмиp Сaйфyддин якe a8 capлamкapони нaздики Тeмypлaнг буд. Чи тaвpe ки Ибни Äpaбmох кдйд мeкyнaд: «Xan^n Султон Шaдмyлк-зaвчaи aмиp Сaйфyддинpо бa зaнй гиpифт Ba хaвои вacли y чунон вaйpо дappaбyд, ки бa якбоpam бa доми xem дapкamид.. .»[5, c.315].

Ba Ибни Аpaбшох низ як омили acоcии ноycтyвоp бyдaни дaвлaти Xaлил cyлтонpо дap идоpamyдaни мaмлaкaт aз чониби хaмcapи y Шодмулк мeбинaд. Аз чyмлa, дap фacли «Orame, ки бa чони Xaлил Султон дapгиpифт» чунин ^йд мeкyнaд: «Амpe aз чониби y чуз бa aндemaи Шодмулк cyдyp нaмeёфт_Xaлил Султон зимоми rap бa дacти y cyпypдa. ..Ba ин a8 биcёpe нодонй Ba caбyкcapй буд. Чй гута pacrarop тaвонaд зист он rac, ки инон бa дacти зaнон cyпоpaд?» [5, c.316].

Xaлил Султон дap дaвpaи подшохии xyд то бa зaмони бa дacги Xyдойдоди Xycaйнй acиp aфтодaнam дap шли 811/1409 нaзap бa нaвиmтaи Точиддини ac-Сaлмонй, «mam ё хaфт мapaгибa бa Хи^и Шодмон paфтa, боpe хaм aз он чо шодмон бapнaгamтa буд»[3, c.298]. Бояд зи^ cоxт, ки хучумхои тай дap пaйи Xaлил Султон тули cолхои хyкмpониam бa X^œp дap дигap capчamмaхои aхди тeмypиён мaвчyд нecт. Мyaллиф aз кaдом мaнбaъ иcгифодa бypдaacт, бapои мо мaълyм нecг.

Тибки мaълyмaги «Рaквaт-yc-caфо:»-и Миpxонд Тeмypлaнг nem aз лamкapкamиam бa Xитой aз Xaлил Султон тaлaб кapд, ки a8 бaхpи хaмcapи xyд Шодмулк бapояд. Äммо Xaлил Султон хeч aз Шодмулк дил кaндa нaмeтaвониcг. Тeмypлaнг хaтго дacгypи ^тли Шодмyлкpо мeдихaд Ba тaнхо бо дaxолaти хaмcapam Сapоймyлкxонyм ин зaн aз мapг paхо мeёбaд.

Бояд гуфт, ки тибки итгилои capчaшмaхо Тeмypлaнг ниcбaт бa нaбepaaш Xaлил Султон мyхaббaти бemтap дошт. Xan^n Султон capфи нaзap aз чaвониam хaнyз дap cинни понздaхcолaгиam дap чaнги Хивдустон иmтиpок дошт Ba чacоpaтe низ a8 xyд нишон дод. Ba бо xохиши Тeмypлaнг як дeбочaи acapи «Рyзномaи Faзaвaги Хинду^тан^и Fиёcyддин Алй бa Xaлил Султон бaxmидa мemaвaд.

Сapчaшмaхо aз он maходaт мeдихaнд, ки Тeмypлaнг чй aз фapзaндон Ba чй aз нaбepaгонam хaмонepо бeштap дycт мeдошт, ки бa aмcоли xyдam бepaхмy котил боmaд. Ba дap нaбapдхои Х,индуогон мaхз чунин чeхpapо дap cимои нaбepaam Xan^n Султон a8 пиcapи золимam Амиpоншох дapёфт кapд.

^мчунин aз коpнaмоии Xaлил Султон дap чaнгхои Х,индустон Низомуддини Шомй дap acapи xyд «Зaфapномa» чунин тaвcиф кapдaacт: «n,ap он хaнгом, ки aгamи коpзоp зaбонa зaд, aмиpзодa Xaлил Султон бaходyp дap cинни понздaхcолaгй, nem aз хaмa maмmep pacонид Ba пите гиpифтa, дap бaндaгии хaзpaт (мaнзyp Тeмypлaнг) хозиp гapдонид» [8, c.191].

Руи Гонcaлec дe Клaвиxо фиpиcтодaи ^о^и ceюм подшохи Костил дap caфapномaam бaъди мapги Тeмypлaнг бa capи кyдpaт омaдaни Xan^n cyлтонpо дap Сaмapкaнд бaтaфcил иньтою нaмyдa, a8 чyмлa чунин ^йд мeкyнaд: «Ин Xaлил Султон мyкappaби бобои xyдpо кymтa, xyди хaмон зaмон бa кaльa paфт, xaзинapо cохиб myдa, maхppо иmFOл кapд Ba чacaди бобояmpо г^оид» [7, c.194]. Дap чойи дигap хaмин мyaллиф оид бa cиннy шли Xaлил Султон чунин мeгyяд: «Xanan cyлтон, ки хaмaгй бисту ду cол доpaд, caфeдпycг, бyзypгчycca бyдa, бa пaдapam монaнд acr» [7, c.194].

^мин тapик, Xaлил Султон aз paкибони xyд оcyдaxотиp гашга Ba cохиби тaмоми xaзинaвy зaxиpaи Тeмypлaнг, ки дap зapфи c™y mam cол aз минтaкaхои мyxтaлиф чaмь кapдa буд, гapдид. Чи тaвpe, ки Шapaфyддин Алии Яздй кaйд мeкyнaд: «Чй aз acбоби maвкaтy комгоpй Ba мyкaддaмaги

мулкситонй ва чaxoндoрй, oн чй aмирзoдa Xaлил сyлтoнрo ба хасби иттифoк аз ибтидoи oфaринишдaст дoдa буд, камгар кaсерo бoз aчибoр кaсерo муяссар шуда бoшaд» [11, с.512].

Xaлил Сyлтoн дар зaмoни Темурланг ба таври пин^нй Шoдмyлкрo ба нишхи xyд дaрoвaрдa буд. Хамчунин у Ч,axoнсyлтoн дуктари aмирзoдa Aлирo дар акди ниюэх дoшт. Ва aмирзoдa Aлй xoxaрзoдaи Темурланг буд. Ба Темурланг аз ин 6o6 шиюэят карданд. Темурланг чандин мaрoтиб фaрмoни катли Шoдмyлкрo сoдир кард[6, с.552]. Aммo ба чoрaчУиxoи Xanra Сyлтoн ва мyсoидaти Сaрoймyлкxoнyм Шодмулк аз марг ра^ ёфт. Пас аз вaфoти Темур Xaлил Султан ба сари кудрат нишаст. Ва Xaran Сyлтoн Шoдмyлкрo бoнyи зашни дaрбoр сoxт. Тибки иттилoи Шарафуддин Aлии Яздй... ^«Муддати сиву шаш шл мoлy xирoчи рубъи маскун ба андак зaмoне ба хеч бaрoмaд ва ба арзи ча^р сoл аз мачмуи oн xaзoинy aмвoлy шавкат ва чaлoл асаре 6o^ нaмoнд» [11, с.513].

Чушне ки дар бoлo зикр ёфт, Темурланг пеш аз фавти xyд (18 феврали 1405) дар У^р васият кард, ки чoнишини у ва шхиби точу тасти Самарканд набераи у Пирмухаммад бини Haxo^^ бoшaд. Ба акидаи Клaвиxo[9, с.156], азбаски Темур писараш Ч,axoнгиррo бисёр mfb медид, аз ин ру, наберааш Пирмухаммад, писари Ч,axoнгиррo низ бисёр дуст медoшт. Хoфизи Aбрy низ дар асари xyд кайд мекунад, ки Пирмухаммад дар ин вакт «...вoлии мaмoлики Бaлx, Та^рисго^ Xaтлoн, ^анда^р, Кoбyл ва Faзнин тo сархади сoxили Синд ва акши мaмoлики Хинд буд» [10, с.54].

Шoxрyx бoшaд писари дигари Темур дар Xyрoсoн зимoми xoкимият дар дасгаш бoкй мoнд. Пирмухаммад xoкими Хинду Кoбyл гардид. У пас аз даст рафтани xoкимияти Moвaрoyннaxр якчанд мaрoтибa кушиши ба даст oвaрдaни Сaмaркaндрo намуда, 6o ташвики яке аз aмирoни xyд Пиралии тoз ба Moвaрoyннaxр хучум карда, сoли 1406 Хисoррo ба зери тасарруфи xyд дaрoвaрд. Баъд аз чанд рузи мyxoсирaи Хигор Xaлил Сyлтoн мачбур гардид, ки 6o Пирмухаммад сулх бандад. Байни orao ахд баста шуд, ки нoxияxoи Хисoр ва Навандак ба тобеияти Пирмухаммад дoxил шавад. Xaran Сyлтoн баъди аз даст рафтани як кисми каламраваш бaрoи аз байн бурдани Пирмухаммад 6o Пиралии тоз амири у 6o хиллаю найранг зaбoн як кард, ки дар xoлaти аз байн бурдани Пирмухаммад вишэяги Moзaндaрoнрo ба у xoxaд ДOд. 22-юми феврали 1407 дар Бал^ 6o рoxбaрии вазири Пирмухаммад Пиралии тоз тaбaддyлoт ба миён oмaд. Дар натичаи ин тaбaддyлoт Пирмухаммад ва зaнoнy наздишнаш ба катл расиданд.

Пиралии тоз бoшaд xyд дертар ба дасги Шoxрyx ба интикoми xyни Пирмухаммад дасггир шуда, сoли 1409 ба катл расид.

Xaшил Сyлтoн бoшaд пас аз ба даст oвaрдaни xoкимият ба айшу ишрат дoдa шуда, дар идoрa кардани давлат фoриFбoлй зoxир сoxт.

Пас аз чoр сoли xyкмрoнии Xaшил Султан Xyдoйдoди Хусайнй ба Moвaрoyннaxр хучум карда, Сaмaркaндрo ба тассаруфи xyд дaрoвaрд. 30 марти сoли 1409 Xaлил Сyлтoн аз чoниби Xyдoйдoди Хусайнй асир гирифта шуд[4]. Бo дaрнaзaрдoшти ин гуна сурат гирифтани вoкеa 7-уми апрели сoли 1409 ^Œo^yx, ки дар ХИр0T буд, аз чунин фурсати мyнoсиб истифoдa карда, 6o лашкари зиёде oзими Moвaрoyннaxр шуд. У Xaлил сyлтoнрo аз асирй рaxo намуда, Xyдoйдoдрo дасггир ва ба катл рашнид. Хyкyмрoнии Moвaрoyннaxррo бoшaд сoли 1409 ба писари xyд УлyFбек сугорид. Хамин тарик, Шoxрyx фaрзaндoни Haxo^^, Умaршaйx ва Aмирoншoxрo аз сари кудрат дур карда, фaрзaндoни xyд Ибрoxим сyлтoн ва СyюрFyтaмишрo дар минтака^и мyxтaлиф ба сари кудрат oвaрд.

Шoxрyx Xaлил сyлтoнрo 6o xyд ба Хирoт oвaрдa, чанд рyзрo ба айш гyзaрoнид.

Ва сипас Шoxрyx xyкyмрoнии «.. .вилoяти Рай, ^ум, Хaмaдoн ва Дайнавар то худуди БaFдoд бад-у aрзoнй дoшт.. .»[4, с.637]. 13 марти сoли 1410 у oзими Ирoк гашт.

Xaшил Сyлтoн дар Рай хамагй дуву ним сoл xyкмрoнй кард. Ва 3-уми нoябри сoли 1411 дар Рай вaфoт кард. У хамагй бисту хашт сoл умр дид.

Тибки баъзе сaрчaшмaxo аз кабили «Таърияи тaxaввyлoти сиёсй, ичтимoй, иктишдй ва фархангии Эрoн дар давраи Темуриён ва Тyркмaнoн» [12, с.86], ки аз чoниби дoктoр Хусайни Mирчaъфaрй ба тасвиб расидаасг, гуё Xaшил Сyлтoн дар ^oшFaр фавтидаасг ва xaмзaмoн хамсари у Шодмулк xyдрo 6o xaнчaр ба катл рашнида хар дyрo дар як гур ба xoк сyпoридaaнд. Тибки иттилoи Е.Э. Бертелс гуё Xaшил Сyлтoн аз чoниби Шoxрyx захр ДOдa кушта мешавад[2, с.25]. Ин фарзия тo aндoзaе вoкеият дoрaд, зерo ки Шoxрyx аз Xaшил Сyлтoн хануз хам xaвфи ба му^били у бaрxoстaнрo дoшт.

Дар фaрчoм бoяд гуфт, ки зимoмдoрии Xaшил Сyлтoн як давраи xеле кутохи тaъриxирo фaрo гирифта бoшaд хам зиёни лaшкaркaшиxoи у бaрoи ба даст oвaрдaни xoкимият ба амшли дигар нaмoяндaгoни xoнaдoни темуриён ба мардуми бумии Moвaрoyннaxрy Xyрoсoн камгар набуд.

АДАБИЁТ

1. Баргольд В. В. Xaшиль-Сyшгaн II Баргольд В. В. Сoчинения. - M.: Наука, 1964. - Т. II, Ч. 2: РаСты no oтдельным

прoбшемaм исгoрии Средней Aзии. - С. 533—534.

2. Бертелс Е.Э. Наши. Опыт твдрчесгой бюграфии. M.-Л. : Изд.AН СССР, 1948.

3. Голибов F. Таърихи Хатлон аз огоз то имруз. Душанбе: Дони, 2006.

4. Давлатшохи Самарканда. Тазкирату-ш-шуаро. Мукаддима, тасхех ва тавзехи дуктур Фотима Алока. Техрон, 1385.

5. Ибни Арабшох. Ачоибу-л-макдур фй ахбори Темур. - Душанбе: Эр-граф, 2018.

6. Хондамир. Х,абиб-ус-сияр.-Ч,.3, Техрон, 1353.

7. Мирхонд. Равзату-с-сафо. Ч,илди 6. Тахзиб ва талхиси Аббоси Зарёб. Техрон, 1339.

8. Низомуддини Шомй. Зафарнома. Ба сайъ ва эхтимому тасхехи Феликс Тауэр. Бейрут, 1937.

9. Руи Гонсалес де Клавихо. Рузномаи сафар ба Самарканд. Душанбе: Эр-граф, 2016.

10. Х,офизи Абру. Зубдату-т-таворих. Мукаддима, тасхех ва таъликоти Сайид Камол Х,очи Сайиди Ч,аводй.-Техрон, Ч..1. 1380.

11. Шарафуддин Алии Яздй. Зафарнома. Бо тасхех ва эхтимоми Мухаммад Аббос. Ч..2. Техрон, 1336.

12. Хусайни Мирчаъфарй. Таърихи тахаввулоти сиёсй, ичтимой, иктисодй ва фархангии Эрон дар давраи Темуриён ва Туркманон.-Техрон, 1388.

СМЕРТЬ ТАМЕРЛАНА И УСИЛИЯ ХАЛИЛА СУЛТАНА ЗА ВЛАСТЬ

В статье рассматривается смерть Тимура и Халила Султона в попытках прийти к власти, и автор опирается на такие исторические источники, как «Аджаиб аль-Макдур фи Наваиб аль-Таймур» (удивительная жизнь Тимура) Ибни Арабша и «Хабиб-ус-сияр» Хондамира и другие исследовательские работы, опубликованные до наших дней и относящиеся к тому веку, когда жил Тимур.

Кроме того, основные политические этапы правления династических лидеров Тимура, в частности, автор предоставил информацию о событиях, связанных с концом 1404 года в Кобуле, а затем он вошел в Балх и во время которого Халил Султон был объявлен захватчиком короны и попросил помощи у Шохруха для того чтобы получить власть. В результате войны, произошедшей у реки Карши, Халил Султон одержал победу, а Пирмухаммад бежал в Балх. Халил Султон не стал его преследовать и приготовился к войне с золотой монгольской армией, которая произошла после вторжения Хорезма в Бухару. Кроме того, была предоставлена информация о том, чтобы отправить посла в Шохур и принести извинения за последние события, попросить мира и так далее.

Ключевые слова: власть, источник, Китай, Самарканд, Султан, Тегеран, Тамерлан, Уттар-Прадеш, Халил Султан.

DEATH OF TAMERLAN AND EFFORTS OF KHALIL SULTAN FOR POWER

The article deals with the death of Timur and Khalil Sulton's efforts for rising to power and the author based on historical sources such as "Aja'ib al-Maqdur fi Nawa'ib al-Taymur" (a surprising life of Timur) of Ibni Arabshoh and "Habib-us-siyar" of Khondamir and other research papers which published until today and belongs to the century, when Timur lived.

Also, the main political stages of Timurian dynastic leaders, in particular the author provided information on events associated with the end of1404 in Kobul and then it entered Balkh and during which Khalil Sulton was announced invader of crown and who asked help from Shokhrukh in order to obtain the power. As a result of the war occurred near Qarshi river, Khalil Sulton won a victory and Pirmuhammad escaped to Balkh. Khalil Sulton did not pursue him and prepared himself for the war with a golden Mongolian army that was happened after the invasion of Khorazm to Bukhoro. In addition, the information on sending an ambassador to Shokhur and apologizing for the last events and asking peace and so on was provided.

Keywords: power, source, China, Samarkand, Sultan, Tehran, Tamerlane, Uttar Pradesh, Khalil Sultan Сведения об авторе:

Муродзода А. - кандидат исторических наук, доцент кафедры истории таджикского народа исторического факультета Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. About the author:

Murodzoda A. - Candidate of Historical Sciences, Associate Professor of the Department of History of the Tajik People, Faculty of History, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.