Научная статья на тему 'САДРИДДИН АЙНИ И РЕАЛИИ ЕГО ВРЕМЕНИ'

САДРИДДИН АЙНИ И РЕАЛИИ ЕГО ВРЕМЕНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
442
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АЙНИ / ВРЕМЯ / ЭПОХА / АВТОР / ТВОРЧЕСТВО / ТАДЖИКСКАЯ ЛИТЕРАТУРА / НАЦИОНАЛЬНОЕ САМОСОЗНАНИЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Салими Носирджон Юсуфзода, Солехов Шамсиддин

Статья посвящено проблемы человека и его эпохи. Авторы данную проблему рассматривает на примере жизнь, творчество и борьбы С. Айни, который, несомненна в истории таджикской литературы является ярким примером патриотизма и национального самосознания. В статьи на основе анализа биографические и публицистические произведения самого Айни показано пути формирования его личности как яркого просветителя.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SADRIDDIN AYNI AND REALITY OF HIS TIME

The article is dedicated to the problems of the person and his epoch. The authors consider the present problem by means of an example of life, creative work of Ayni and struggles against him, which is considered as a perfect example of patriotism and sense of national identity in the history of Tajik literature. Based on the analysis of biographical and publicistic works of Ayni, ways formation of his personality is shown in the article.

Текст научной работы на тему «САДРИДДИН АЙНИ И РЕАЛИИ ЕГО ВРЕМЕНИ»

ЛД.ЛЬИ Ё ТШИНОСИ / ЛИ ТКР,\ ГУРОВКДКНИК

СЛДРИДДИН AHHH BA ^AK^ATO 3AMOH

Салими Н.Ю.

Академияи илмуои Чумх,урии Тоцикиспон Солевое Ш.

Донишго^и давлапии омузгории Тоцикиспон ба номи С. Айнй

Пpaблeмaи инcoн ва замон, :maxc ва тaъpиx, иpтибoти мутакобилаи онхо аз чумлаи мacoили буждии ба^хои фaлcaфй ва yмyмaн илмхои чoмeaшинocии мyocиp мaхcyб мeëбaд. Ин ба^хо мaxcycaн баъди инкилоби бyзypги Фapoнca ва cypъaт гиpифтaни хapaкaтхoи инкилобию озодикохи дap кишвapхoи Шapкy Fapб xeлe авч гиpифт. Кaнceпcияи мapкcиcтии шaxc ва тaъpиx, накши шaxcият дap идopaкyнии paвaндхoи тaъpиxию ичтимой ва cиëcй натича ва me аз бapдoштхoи илмии мубохдоахои зикpгapдидa мeбoшaд, Ч,oмeaшинocoн ба иллати ба бyхpoни илмию пажухишй дyчop rap,n^a™ таълимоти мapкcиcтй дap бapoбapи кoнceпcияхoи дигapи иктиcoдию ичтимой ва cиëcии он аз кoнceпcияи нoмбypдa ва oнpo хaмчyн aндeшaи илмии кyхнaшyдa аз дoиpaи бaхcхoи илмию фагсафй бepyн кapдaнд. Мacъaлaи во^ияти илмй доштани кoнceпcияхoи илмии нoмбypдa мавзуи бaхcхoи фaлcaфй ва чoмeaшинocй мeбoшaд. Инчо мexoхeм тaвaччyхи ахли нaзappo ба як aндeшaи чолиби фaйлacyфи бyзypги олмонй Гeгeл дap мaвpиди нуФузи aдaбиëт ва хyнap дap мapхилaи гapдишхoи ичтимоию cиëcии нимаи дуюми acpи XIX ва ибтидои acpи XX чалб нaмoeм. Фaйлacyфи олмонй paвaндхo ва paкoбaтхoи фагсафа ва aдaбиëтy хyнappo дap замони xyд ба мушохида гpифтa, тадртчан чойгузини тaфaккypи фaлcaфй гapдидaни тaфaккypи бaдeию хyнapиpo дap дaвpaхoи баъдй paвшaн гашгуй намуда буд [5, с. 5]. Ин падида ашан аз paвaндхoи cиëcию инкилобии дaвpaи зиндагии фaйлacyфи олмонй capчaшмa мeгиpaд.

Дap кишвapхoи Шapк хам paвaндхoи бeдopии cиëcй ба paвaндхoи бeдopии адабию хyнapй бe тaъcиp набуд. Дapaкaтхoи cиëcию инкилобда, ки дap Диндустон, AфFOниcтoн, Эpoн, Тypкия ва кишвapхoи дигap ба амал мeoмaд, пeш аз хама аз тapaфи адибону хyнapмaндoни бyзypгy бoxиpaд ва хyшëpy бeдopдил истикбол мeшyд. Намунаи paвшaни ин, зyхypи нахзатхои фapхaнгй зepи poхбapии Мaxaтмa Гандию Чавох^уллох Нeхpy дap Диндустон, Икболи Лoхypию Aлимyхaммaди Ч,ино дap Пoкиcтoн, Махмуди Тapзию Саидчамолиддини AфFOн дap AфFOниcтoн, Эpaч Миpзoю Фappyxии Яздй дap Эpoн ва Faйpa мeбoшaд. Дам дap Диндустон ва хам дap AфFOниcтoнy Эpoн ин хapaкoти фapхaнгию адабй дap кaнopи чунбишхои cиëcии мapдyм ба натичахои xyб pacидaнд. Ба кавли ycтoд Мумин Каноат «ягон хapaкaт бe натича нaмeмoнaд, aгap он coлим бошад».[6]

Arap аз ин нигох ба мухити cиëcй ва адабию фapхaнгии Бyxopoи oxиpи acpи 19 нaзap aндoзeм во^ан мaнзapaхoи шaбeхи cиëcй ва адабию фapхaнгиpo мушохида мeкyнeм. Дap ин дaвpa capмoядopoни pyc ба xompw пайдо кapдaни бoзopхoи нав бapoи фаъолиятхои гycтypдaи тичopaтй ба c^ Оcиëи Миëнa ва баъдан худуди кишвapи Бyxopo таваччух намуданд. Мapдyми захматкаш ва paвшaнфикpoни Бyxopo, ки дap чycтyчyи paвшaнй ва ^py зиëи мaъpифaт буданд, аз чунбишхои ^prapñ ва нахзатхои инкилобии Рycия тaъcиp ва repy мeгиpифтaнд.

Arn дap чунин як мapхиллaи пypтaзoд, пypиxтилoф ва нopaвшaни rnërn Caдpиддин Aйнй, тaхcилдидaи мактаби кухна, шaxcи дopoи донишхои cyннaтй ба хapaкaти инкилобй, ба нахзати paвшaнфикpй пaйвacт. У миcли хaмcaфoни дигapaш Ф. Хoчaeв, A. Фитpaт ва каблан Aхмaди Донишу Миpзo С^очи Даким чахонгаштаю чахондида набуд. Бо вучуди ин С. Anrä хакикати инкилоб ва oзoдиpo бeштap ва бeхтap аз дигapoн дapкy мaъpифaт намуд. Кушта шудани бapoдapaш ва хафтоду панч чуби aмиp, ки xyдaш xypдa буд ypo xeлe coлop намуда чaшмaшpo кушод. Вай хакикати pyзгopи cиëcию ичтимоии Бyxopoи зaмoнaшpo акнун бо чашми .n^ap, бо чашми хакикатбин, бо чишми интикомчу, бо чашми oзoдиxoхии хамаи мазлумони кишвap мeдид. Дамин шeвaи чaхoншинocй, хамин биниши xocи вокеияти зиндагй ypo ба таълифи «Мapши ху^ят», «Ба шapaфи Инкилоби Orc^p», «Ч,аллодони Бyxopo», «Одина» ва «^oxy^a» вoдop coxт. Вай дap бapoбapи тapaннyми мyбopизaи xaлк, мaзлyмтapин ва aзияткaшидaтapин табакаи ичтимоии чoмeapo кaхpaмoни aдaбиëт, кaхpaмoни нaxycтин acapхoи xyд кapд. A^By^ ки ин табакаи ичтимой, ки xyди C.Aйнй хам пapвapдaи он буд, capнaвишти ояндаи чoмeaи кишвappo ба дacт мeгиpифт. Ба хамин xoтиp capнaвишт, мyбopизa ва талошхои ин табакаи ичтимой бapoи озодй бaхpи C.Aйнй бeтaфoвyт набуд. Вай аз тapики тахкики бaдeии capнaвишти Одинаю E^op ба capнaвишти тaъpиxии xaлк мypoчиaт мeнaмyд ва oнpo мeoмyxт ва дap acapхoяш тacвиp мeкapд. Дap ин мaвpид ба кавли мухакики адабжти ахди Шypaвй F.Faмзaтoв «Тaфaккypи адабй тaчpибaи тaъpиxй ва axлoкии xaлкpo ба хapaкaт мeoвapд. Вай ба ин тaчpибa такя намуда, вoкeиятpo вoбacтa ба чaхoншинocии миллй ба калам

мeдoд».[3, c. 405] Вактге, ки cyxaн аз тaчpибaи cyннaти адабй paфт дap мaвpиди ycтoд С.Aйнй cyннaтxoи вoлoи бaшapдycтoнaи aдaбиëти гyзaштaи фopcии точики^ мaxcyc бoяд зикp ^p^ Чунки шaxcияти адабй ва ^proxH эчoдии С.Aйнй ма^з дap заминаи cyннaтxoи вoлoи адабии гyзaштa фapoxaм oмaдa буд. Ин тaчpибa дap poбитaи мустаким 6o тaфaккypи мантикии нaвиcaндa дap эчoдиëти y накш гyзoшт. Aкcapи мyxaкикoн Одинapo хамчун oбpaзи бaдeии кaмфaъoлият ва аз мoxияти paвaндxoи cиëcй бexaбap таф^ мeнaмoяд, ки ин ба нaзapи мo кoмилaн нoдypycт acт. Бoяд гуфт, ки xap чиз вакту зaмoн дopaд, инcoн аз би^ чихат ва зaмoни xyд, мачрти вoкeaю xoдиcaxoи oн вoбacтa аст. Бapoи зaмoни Одина xaмoн фиpopи y аз дacти Apбoбкaмoл Aap oн шapoит як инкигоб буд.

Одина ва Ë^op кaxpaмoнxoe хастанд, ки вoбacтa ба зaмoни зиндaгиaшoн ба тaвpи кoмилaн мантикй ва мyвoфик 6o тaфaккypи ичтишию rnëcm xyкмpoн пeш мepaвaнд. Aйниpo мантики ycтyвopи тaъpиxй ва адабй нaмeгyзoшт, аз Одина инкилoбчй, аз Гулбибй Гyлнop coзaд, чунки дap зашни мaвpиди нaзapи xaм ^bi^o^xo, capкaшиxo, иcëнxo зиëд буданд вaлe xaмaи

onxo дap мaxдyдaи зaмoни муайяни тaъpиxй чapaëн мeгиpифтaнд ва инxo дap aдaбиëт, аз чумла дap acapxoи С.Aйнй ба тaвpи вoкeъбинoнa ба тacвиp oмaдaнд.

C.AËrâ адиби нaвoвap буд ва ин нaвoвapиpo y дap чй мeдид. Пeш аз xaмa нaвoвapии y дap тacвиpи шaxcиятxoи дocтoнии нав буд. Ин шaxcиятxo зина ба зина ба cyH xvimHRocMH ичтимoй ва фapдй xapaкaт мeкapдaнд. Onxo capфи нaзap аз камбагалию бeнaвoй шаъну шapaфи инcoнии xyдpo мeшинoxтaнд ва oнpo ap4 мeгyзoштaнд.[6] Бapoи xимoяи шapoфaтxoи инcoнии xyд тaдpичaн тaлoш мeкapдaгй мeшyдaнд. Бapoи адабжти oн coлxo вoкeaн ин na^naxo кoмилaн нав буд ва onxopo xaмчyн нaвгapoй дap aдaбиëт бoяд тaфcиp кapд. Бyзypгии ycтoд С^йнИ дap oн аст, ки y ин oдaмoнpo дap xaмoн дaвpa ва xano бaъзeи onxopo xeлe бapвaктгap шинoxт ва кaxpaмoни адабдат гapдoнид. Mapxиллae, ки Ë^op ва Гyлнoppo тacвиp мeнaмoяд,

зaмoни дигap аст. Ин зaмoнecт, ки аллакай мapдyми Бyxopo аз чумла мexнaткaшoнy мaзлyмoни oн xaм аз наздик oмaдaни oзoдй ва paxoï аз чaxoлaт oгoxй дoштaнд. X,oдиcaxoи cиëcиe, ки дap кишвapxoи aтpoф pyx мeдoдaнд, нидoи paвшaнe аз paвaндxoи кoмилaн чадиди чaxoн ва минтака буд.

Дap мaвpиди мaзкyp ва шyкyxy азамати шaxcияти уетод С.Aйнй aндeшa poндa, уетод МДашат дypycт таъкид мeнaмoяд: «Сaдpиддин Anrä дap «Ч,aллoдoни Бyxopo», «Ëддoштxo» вoкeaxoи дoxили Бyxopopo ба тacвиp мeгиpaд. Дap ин 4o мo 6o шку бад, дoдy бeдoд ва мyxити адабй дyчop мeoeм. Ва дap ин 4o xaм биниши ycтoд xaм тaъpиxй xaм таба^ти ва xaм вoкeиcт. Вай дap ягoн чoй фapoмyш нaмeкyнaд, ки аз кaдoм табака cyxaн мeгyяд ва xyди y ба кaдoм табака xaмpox аст.»[6]

Maxз xaмин иxтилoфxo ва тaзoдxoи тaбaкoтй ва ичтимoй буданд, ки xaм дap

фaъoлиятxoи ичтишию фapxaнгй ва xaм дap тaълифoти адабй мав^и бaшapдycтoнa ва yмyмибaшapиpo интиxoб мeкyнaд ва мaxз xaмин мaвкeи ycтyвopи cиëcию адабй ypo аз тaъкибoти пайвастаи cиëcии coлxoи 30-40 caдaи XX эмин дoшт. Х,атто aшaдитapин дyшмaнoнaш, ки пайваста аз y чypми идeявй мeчycтaнд гapдe аз дoмoнaш пaйдo нaкapдaнд ва 6^ëpe аз okxo xyдaшoн ба xaмoн чypмxoи cиëcиe, ки аз дигapoн мeчycтaнд нoбyд гapдидaнд.

Уcтoд C.Aárapo xaм дap зaмoни aмиpй ва xaм дap axn^ шypaвй як xиcлaти мyxими фapдиaш нaчoт дoд, ки oн xaкикaтпapacтй ва xa^y^ xaктaлoшй буд. Вай дap мacиpи эчoди бaдeй xaм xaкпapacтию xaкикaтнигopиpo ба xaйcи мeъëpи acocии тacвиpи вoкeияти зиндагй ва умуман таълифи ocopи адабй интиxoб намуд. Mo ба дapaчaи oлии шинoxти xaкикaт дap «Ëддoштxo», «Mapra cyдxyp» ва «Ч,aллoдoни Бyxopo» py ба py мeшaвeм. Дap ин acapxo уетод С. Arnñ ба иcтилoxoи уст^д М. Кашат «мyйpo аз xaмиp чyдo мeкyнaд». [4, c.18] Хрл oн ки дap oн зaмoнxoи nypomy6 ва пypтaзoд, зaмoнxoи тaxaввyлoтy тaFЙиpoтxoи бyзypги cиëcию ичтимoй ва фapxaнгию маънавй, ки xap гунна шaxcият pax^yw мeзaнaд, pox^ ^pycipo пaйдo кapдa 6o oн paфтaн кopи caxny oеoн набуд. Бoяд гуфт, ки aкcapи кaxpaмoнxoи Arnñ capфи нaзap аз шaбoxaтxoи ичтимoй дap мaвpиди xимoят аз xaкикaт ва шаъну шapaфи инcoн ба xaмдигap тавъам xacтaнд. Нaвиcaндa дap тaмoми мacиpи эчoдиaш ягoн зappa шaxcи мycбaтpo манфй ва arnxorn мaнфиpo мycбaт нишoн нaдoдaaет, xano дap poмaни мyxтaшaми «Fyлoмoн»,ки xaм аз нигoxи фapoгиpии зaмoни тaъpиxй ва xaм аз нигoxи тacвиpи шaxcиятxoи дocтoни бyзypг аст, аз мeъëpи xaкикaтнигopй дap ягoн мaвpид 6epyK нaмepaвaд. Дap тacвиpи ce наши Fyлoмoн xaм диди тaъpиxй ва xaм диди ичтимoии нaвиcaндa дap aтpoфи xaкикaти вoкeй мeчapxaд.

Лз мутолиаи xompo™ дycтoнy xaмcaфoни yстoд С. Aйнй маълум мeшaвaд, ки xaкикaтнигopй ва xaкикaтпapacтй аз чумлаи cифaтxoи фитpй ва мoдapзoдии y низ буданд. К^и Юcyф Ниëзoв аз xaмкopиxoи coлxoи 1912-1915 6o ycтoд С. Aйнй ëдoвap шуда мeнaвиеaд: «Aйнй дap xompM ман xaмчyн мapди фoзил, xa^y^ poткaвл ва pocткop 6oeï мoндaacт» [1, c.2G]. Aвлиëкyл Лбдyеaмaдзoдa бoшaд аз мyлoкoтxoи xyд 6o САйнй дap шaxpи Сaмapкaнд китеа кapдa ин мapди бyзypг ва адиби тaвoнopo чунин тaвcиф мeнaмoяд: «Map№ xa^y^ xaкmинoc,

хидоятгузоранда ва вазифашинос буданд. Либосро хеле озодона мепушиданд. Дар либоспушй, хуроку харочот ба исроф хеч гох рох намедоданд» [1, с.22]. Х,амаи ин хислатхо ва фазилатхои инсонии нависанда дар тасвирхояш, дар симои зохирию ботинии кахрамононаш, дар андешаронихои адабиаш, дар асархои таърихию публисистиаш ба таври равшан тачаллй менамоянд. Намунаи олй ва равшани хакикатнигории С.Айнй ин тасвири симои бадеии Кори Исмат дар повести «Марги судхур» аст. Ба кавли устод МДаноат агар каси дигар симои Кррй Ишкамбаро тасвир менамуд, танхо аз масхараю хачви он фаротар намерафт. Вале устод С.Айнй аз як судхури мукаррарии бухорой як образи мухташами хам осиёй ва хам аврупой офаридаст, ки он тачаллии хунари бехамтои нигорандагии адиб мебошад.[6] Вокеан, ин образи офаридаи устод С.Айнй дар адабиёти дунё хеле кам хамсону хампоя дорад. Ва онро метавон баландтарин пояи маърифати адабию эстетикии муаллиф махсуб намуд.

Таносуби замони таърихй ва устод С.Айнй боз аз он чихат кобили таваччух аст, ки ин мархилаи зудчараёни таърихи халк дар назди у вазифахо ва суолхои мушаххас мегузошт. Вай ба хотири бозгу намудани хакикати таърихй «Таърихи амирони мантитии Бухоро», «Таърихи инкилоби фикрй дар Бухоро», «Намунаи адабиёти точик» ва тайраро навишт, ки онхо дар ошкор сохтани хакикати таърихй начандон дури халки точик ва халкхои дигари Осиёи Миёна кадами чиддй буд. Бо таълифи силсилаи асару маколахо дар бораи ахволу осори Рудакй, Фирдавсй, Ибни Сино, Бедил, Саъдй, Навой, Шохин, Х,айрат, Дониш ва дигарон шинохти хакикати илмиро ба хайси кансепсияи марказй дар пажухишхои илмиаш пазируфт. Бояд гуфт, ки хам дар таърихшиносй ва хам дар адабиётшиносии муосири точикй устод С.Айнй хаки комили асосгузорй ва поягузориро дорад ва инро олимони вокеъбин ва хакикатгаро эътироф менамоянд. Гайр аз ин, устод С.Айнй мисли як кухи баланду шукухманд ва дарёи пурхурушу пуртутён дар байни ду давраи инкишофи фархангу адабиёти точикон меистад ва ин ду давраи мухиму бузурги адабиёти мо, даврахои классикию муосирро ба хам мепайвандад. Бо амри замони таърихй Айнй силсилаи адабиёти точикро гусаста накард, балки хамчун халкаи пайванди гузаштаю хозира бисёре аз суннатхо ва оинхои адабии пешинро дар шаклу шеваи нав ва мувофики ниёзхои адабии замони чадид аз нав эхё сохт ва ба онхо умри дубораю човидона бахшид. Дар баробари ин вай тавассути асархои безаволаш хакикати таърихиро ба хакикати адабй табдил дод, ки он умри тулонй дорад. Вай дар мачмуъ умри азизашро вакфи хизмати халк, вакфи умри човид ёфтани хакикати зиндагй ва хакикати таърихй намуд ва дар ин радиф барои шахсияти достонии асархояш хам умри абад бахшид.

АДАБИЁТ

1. Абдусамадзода А. Ду мулокот //Садриддин Айнй.- Душанбе: Ирфон, 1968. - 20 с.

2. Айнй С. Кулиёт, 4,6. - 278 с.

3. Гамзатов К. ХХ век как эпоха национальных литератур и региональных литературных общностей // Теореко - литературные итоги 20 века. - М.; Наука, 2003, - С. 405.

4. Ниёзов К. Росткавл ва росткор //Садриддин Айнй. - Душанбе: Ирфон, 1968. - 18 с.

5. Теоретико -литературные итоги 20 века.-М.;Наука,2003,- С. 5

6. Каноат М. Хдкикатшинос //Адабиёт ва санъат, 1988. - 26 май.

7. Каноат М. Хдкикатшинос //Адабиёт васанъат, 1988 - 26 май.

8. Каноат М. Х,амон чо.

9. Каноат М. Х,акикатнигор //Адабиёт ва санъат, 1988. - 26 май.

САДРИДДИН АЙНИ И РЕАЛИИ ЕГО ВРЕМЕНИ

Статья посвящено проблемы человека и его эпохи. Авторы данную проблему рассматривает на примере жизнь, творчество и борьбы С. Айни, который, несомненна в истории таджикской литературы является ярким примером патриотизма и национального самосознания.

В статьи на основе анализа биографические и публицистические произведения самого Айни показано пути формирования его личности как яркого просветителя.

Ключевые слова: Айни, время, эпоха, автор, творчество, таджикская литература, национальное самосознание.

SADRIDDIN AYNI AND REALITY OF HIS TIME

The article is dedicated to the problems of the person and his epoch. The authors consider the present problem by means of an example of life, creative work of Ayni and struggles against him, which is considered as a perfect example of patriotism and sense of national identity in the history of Tajik literature.

Based on the analysis of biographical and publicistic works ofAyni, ways formation of his personality is shown in the article.

Key words: Ayni, time, epoch, author, creative work, Tajik literature, sense of national identity

Сведение об авторах:

Салими Носирджон Юсуфзода - доктор филологических наук, профессор, академик Академии наук Республики Таджикистан, Email:nosir@mail.ru

Солехов Шамсиддин - доктор филологических наук, профессор, заведущ. кафедра. Теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета именни С.Айни, Email: soleh500@mail.ru, Tel: (+992) 987650043 About the authors:

Salimi Nosirjon Yusufzoda - academician of the Academy of Science of the Republic of Tajikistan, Email:nosir@mail.ru

Shamsiddin Solehov, chairman in the Chair of Theory and History of Tajik Literature of the Tajik State Pedagogical University, Email:soleh500@mail.ru, Tel: (+992) (+992) 987650043

Сведение об авторах:

Салими Носирджон Юсуфзода - доктор филологических наук, профессор, академик Академии наук Республики Таджикистан, Email:nosir@mail.ru Солехов Шамсиддин - доктор филологических наук, профессор, заведущ.кафедра. Теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета именни С.Айни, Email: soleh500@mail.ru, Tel: (+992) 987650043 About the authors:

Salimi Nosirjon Yusufzoda - academician of the Academy of Science of the Republic of Tajikistan, Email:nosir@mail. ru

Shamsiddin Solehov, chairman in the Chair of Theory and History of Tajik Literature of the Tajik State Pedagogical University, Email:soleh500@mail.ru, Tel: (+992) (+992) 987650043

УДК-4т ББК-81.2 Н-43

САБКИ ТАЪЛИФ ВА НУСХАШИНОСИИ ТАЗКИРАИ ДАВЛАТШОХИ САМАРЦАНДИ

Насриддинов Ф.А.

Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи ак. Б.Гафуров

«Тазкират-уш-шуаро»-и Давлатшох ибни Алоудцавла Бахтишохи Самарканд! дар маърифати ахволу ашъори шоирон аз мухимтарин сарчашмахо ба хисоб меравад ва шаш карн инчониб хамчун манбаи асили тазкиранигорон хидмат менамояд. Ин китоб дар ёдкарди шоирони форсигу аввалин китобест, ки бо номи «тазкира» таълиф шудааст1.

Муаллиф «маслихат он дониста, ки пеш аз он ки пойи маркаби хаёт дар санглохи ачал мачрух шавад» [4, с.25], бояд таснифе ба ёдгор бигузорад. Дар ин боб чои тазкираи шоиронро холй мебинад ва даст бар тасниф мезанад2.

Мухтавои тазкира дар колаби дебоча, мукаддима, табакоти хафтгона ва хотима рехта шудааст.

Дар дебоча пас аз кисмати тахмидия, фаслхое дар баёни фазилати фасохату балогат ва макоми фусахову шуаро, хасби холи муаллифу сабаби таълиф ва мундаричаву таркиби китоб оварда шудааст.

Кдсмати «мукаддима» дар асл тазкираест мухтасар аз пешгомони шеъри араб, бахусус, аз шуарои асри огозини ислом. Дар ин кисмат мучаз ахволу ашъори дах

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.