Научная статья на тему 'ЛИЧНОСТЬ И ПОЗНАВАТЕЛЬНЫЕ КАЧЕСТВА ШАРИФДЖОНМАХДУМА САДРИ ЗИЁ С ТОЧКИ ЗРЕНИЯ С.АЙНИ'

ЛИЧНОСТЬ И ПОЗНАВАТЕЛЬНЫЕ КАЧЕСТВА ШАРИФДЖОНМАХДУМА САДРИ ЗИЁ С ТОЧКИ ЗРЕНИЯ С.АЙНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
100
37
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
С.АЙНИ / "ОБРАЗЕЦ ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ" / "КРАТКАЯ БИОГРАФИЯ" / "ВОСПОМИНАНИЯ" / "ИСТОРИЯ БУХАРСКОЙ РЕВОЛЮЦИИ" / "ИСТОРИЯ ИНТЕЛЛЕКТУАЛЬНОЙ РЕВОЛЮЦИИ В БУХАРЕ" / БУХАРСКИЙ ЭМИРАТ / САДРИ ЗИЁ / ЛИЧНОСТЬ / ХАРАКТЕР / ПОЭТИЧЕСКАЯ АНТОЛОГИЯ "ТАЗКОРИ АШЪОР" / ОБЩЕСТВО "ВОСПИТАНИЯ ДЕТЕЙ" / ШКОЛА НОВЫХ МЕТОДОВ / "НАСЛЕДИЕ МАНГЫТСКОЙ ВЛАСТИ"

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Абдулхаев Зохид Мухаммадович

В своих научных трактатах и исторических трудах, С.Айни описал все аспекты жизни, от личности и личных качеств Шарифджонмахдума Садри Зиё, до его творчества и образовательной деятельности. В этих трактатах и произведениях С. Айни высоко оценил творчество Садри Зиё и подчеркнул его вклад в развитие литературной среды Бухарского эмирата. В данной статье, обсуждаются личность и личные качества Садри Зиё с точки зрения С.Айни, а также описываются знания, самосознание и гуманные качества Садри Зиё, которые принесли ему всеобщую известность. В ходе этой исследовательской работы стало ясно, что С.Айни перечислил более 30 личных и характерных качеств Садри Зиё, некоторые из которых относятся к научным навыкам и литературным знаниям, в то время как другие упоминают природные черты и характеристики, и последняя часть - объективная оценка С.Айни в отношение Садри Зиё с обществом. С точки зрения С.Айни Садри Зиё обладает следующими качествами и характеристиками: грамотный, образованный, красноречивый, поэтичный, любитель классики и рассказов, любитель книг Ахмади Дониша, коллекционер книг, владелец редких книг, великий библиотекарь в Бухаре, открытый, веселый человек, редкий ученый, известный поэт, его дом литературная школа этого периода, уникальный каллиграф, красиво пишет каллиграфию, исправляет ошибки и объясняет недопонимание, не ущемляет личность и достоинство, обращается вежливо, вежливо относиться к учениками, добрый, просвещенный, добродушный человек, а в общении он полезный и поучительный, аккуратный. В целом эта характеристика С.Айни свидетельствует об уважении, позиции и отношении его к личности и личным качествам Шарифджонмахдума Садри Зиё. Это пример подражания для нынешних и последующих поколений нашей страны, а также ценный источник для исследователей при изучении просветителей и элиты нации.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PERSONALITY AND COGNITIVE QUALITIES OF SHARIFJONMAKHDUM SADRI ZIYO FROM THE POINT OF VIEW OF S.AINI

In his scientific treatises and historical works, S. Aini described all aspects of life, from the personality and personal qualities of Sharifjonmakhdum Sadri Ziyo, to his creativity and educational activities. In these treatises and works, S. Aini highly appreciated the work of Sadri Ziyo and emphasized his contribution to the development of the literary environment of the Bukhara Emirate. This article discusses the personality and personal qualities of Sadri Ziyo from the point of view of S. Aini, as well as describes the knowledge, self-awareness and humane qualities of Sadri Ziyo, which brought him universal fame. In the course of this research work, it became clear that S. Aini listed up to 30 personal and characteristic qualities of Sadri Ziyo, some of which relate to scientific skills and literary knowledge, while others mention natural traits and characteristics, and the last part is an objective assessment S. Aini in relation to Sadri Ziyo with society. From the point of view of S. Aini, Sadri Ziyo possesses the following qualities and characteristics: literate, educated, eloquent, poetic, lover of classics and stories, lover of books by Ahmadi Donish, book collector, owner of rare books, great librarian in Bukhara, cheerful person, open, rare a scientist, a famous poet, his home is a literary school of this period, a unique calligrapher, he writes calligraphy beautifully, corrects mistakes and explains misunderstandings, does not infringe on personality and dignity, addresses politely, treat students politely, is a kind, enlightened, good-natured person, and in communication he useful and instructive, neat. In general, this characteristic of S. Aini testifies to his respect, position and attitude towards the personality and personal qualities of Sharifjonmakhdum Sadri Ziyo. This is an example of imitation for the current and future generations of our country, as well as a valuable source for researchers in the study of the enlighteners and elite of the nation.

Текст научной работы на тему «ЛИЧНОСТЬ И ПОЗНАВАТЕЛЬНЫЕ КАЧЕСТВА ШАРИФДЖОНМАХДУМА САДРИ ЗИЁ С ТОЧКИ ЗРЕНИЯ С.АЙНИ»

8. Ценностные основы национальной картины мира в русской литературе: монография / отв. ред. и сост. И. А. Киселева; ред. колл.: Т.А. Алпатова, К.А. Поташова, Л.И. Шевцова. М.: ИИУ МГОУ, 2019. 312 с.

ЗНАЧЕНИЕ ТВОРЧЕСТВА Ф.М. ДОСТОЕВСКОГО ДЛЯ СТАНОВЛЕНИЯ МИРОСОЗЕРЦАНИЯ О. УАЙЛЬДА

Предметом статьи является этическая проблематика романа Уайльда «Портрет Дориана Грея» в аспекте усвоения им традиций Достоевского. Цель исследования связана с раскрытием влияния художественного наследия Достоевского на формирование этических взглядов Уайльда. Методология исследования базируется на аксиологическом и сравнительно-историческом подходах к художественному произведению. В результате исследования выявлены принципы изображения характеров персонажей в романах Достоевского и романе О. Уайльда «Портрет Дориана Грея», представлена рефлексия Уайльда над художественным методом Достоевского. Сделаны выводы, о том, что во многом именно благодаря Достоевскому Уайльд открывает в своем творчестве диалектику нравственно-психологической сферы человека, приходит к выводу о том, что самоутверждение за счет чужого страдания ведет к разрушению личности, тогда как понимание смысла своего страдания к ее духовному развитию. Результаты исследования могут быть использованы в вузовском курсе по истории мировой литературы.

Ключевые слова: О. Уайльд, страдание, литературные влияния, Ф.М. Достоевский, человеческая природа, эгоизм, этическая проблематика.

THE SIGNIFICANCE OF F. M. DOSTOEVSKY'S CREATIVE WORK FOR THE FORMATION

OF O. WILDE'S WORLDVIEW

The subject of the article is the ethical issues of Wilde's novel «The Portrait of Dorian Gray» in the aspect of his assimilation of the traditions of Dostoevsky. The aim of the study is to reveal the influence of Dostoevski's artistic heritage on the formation of Wilde's ethical views. The research methodology is based on axiological and comparative historical approaches to a work of art. As a result of the study, the principles of depicting characters' hero in Dostoevsky's novels and O. Wilde's novel «The Portrait of Dorian Gray» are revealed, Wilde's reflection on Dostoevsky's artistic method is presented. The conclusions are drawn that it is largely thanks to Dostoevsky that Wilde discovers in his work the dialectics of the moral and psychological sphere of man, comes to the conclusion that self-affirmation at the expense of someone else's suffering leads to the destruction of the personality, while understanding the meaning of his suffering leads to its spiritual development. The research results can be used in a university course on the history of world literature.

Key words: O. Wilde, suffering, literary influences, F.M. Dostoevsky, human nature, selfishness, ethical issues.

Сведения об авторе:

Сохряков Ю.И. - д.филол.н., профессор, профессор кафедры русской классической литературы МГОУ, г. Москва, Россия; yuiv.sohryakov@yandex.ru

About the author:

Sokhryakov Yu. I. - Doctor of Philology, Professor, Professor of the Department of Russian Classical Literature, Moscow State University, Moscow, Russia; yuiv.sohryakov@yandex.ru

ШАХСИЯТ ВА ХИСЛАТ^ОИ МАЪРИФАТИИ ШАРИФЦОНМАХДУМИ САДРИ

ЗИЁ АЗ НАЗАРИ С.АЙНЙ

Абдулх/аев З.М.

Консерваторияи миллии Тоцикистон ба номи Т. Сатторов

Ташаккули шахсияти инсон, ин раванди ба даст овардани сифатх,ои шахсй ва ичтимой буда, он дар чараёни фаъолиятх,ои гуногун сурат мегирад. Раванди ташаккул ва рушди шахсият мунтазам ба амал омада, то интих,ои умри одамй идома меёбад.

Х,еч як инсон дар чах,он ташаккулёфта таваллуд намешавад. Зиндагии у ин худ ташаккулёбй ва ба камолот расидан аст - гуфтааст В.Г. Белинский [23, с.35].

Омилх,ои асосии ташаккули шахсият, ин хусусиятх,ои генетикй, мух,ити зист, таъсири фархднгй, таъсири ичтимой ва тачрибаи шахсии инсон мебошад. Омезиши ин омилх,о дар ташаккули шахсият, хдмеша натичаи беназир дар пай дорад.

Шapифчoнмaxдyми Сaдpи Зиë (1865-1932) низ as чум^и чунин шaxeoнеeт, ки xyeyeHmx^ зикpгapдидapo дopoeт. У x,aM aB пaдapи xyд - Aбдyшшaкypи Оят дoнишy фaxмиш, чaeopaтy мaтoнaт Ba xиeлaтxoи бaлaнди инeoниpo бa ^e гиpифтa буд. Хaмчyнин му^ити зисг - Aмopaти Бyxopo, тaъeиpи фapxaнгй - aдaбиëти пypFaнoвaти точик, тaъсиpи ичтимoй - paвшaнгapй Ba тaчpибaи шaxeй aß дигap oмилxoе бyдaнд, ки бa тaшaккyли шaxeияти y тaъeиp бaxшидa, ypo шaxeияти тaъсиpгyзop Ba xaмaгoнй гapдoнидaнд.

Aз ин 4oe^ ки С.Aйнй a8 aBBararao шуд^ дap aeapxoи xyд «Нямутаи aдaбиëти точик» (1926), «Мyxтaeapи тapчyмaи xoли xyдaм» (1940), «Ёддoштxo» (1948-1954), «Тaъpиxи инкилoби Бyxopo» (1920), «Тaъpиxи инкилoби фикpй дap Бyxopo» (1918), oид бa шaxeияти Сaдpи Зда мyлoxизaxo кapдa, ypo яке a8 бapчaeгaтapин нaмoяндaгoни илму фapxaнги точик дap нимaи дyвyми aepи XIX Ba ибтидoи aepи ХХ шyмopидa, 6o як Mex,py мyxaббaт Ba сaмимият зикp кapдaaeт. С.Aйнй дap ин aeapxo шaxeият, xиeлaтxoи xyсyсй Ba xaмчyнин фaъoлияти мaopифпapвapию aкидaxoи пешкaдaми Сaдpи Зиëpo Maxpa^ тамуд^ бa му^д^и^н Ba axra илму фapxaнг мaълyмoти бaeo му^им пешгаш менaмoяд.

Дap ин мaкoлa, мo дap мaвpиди шaxeият Ba xиeлaтxoи xyeyeии Шapифчoнмaxдyми Сaдpи Зиë a8 зaбoни С.Aйнй eyxaн poндa, naxnyx^ гyнoгyни xaëг Ba xиeлaтxoи xoси ypo мaвpиди тaxкикy бappaeй Kapop xoxем дoд.

Уeтoд Aйнй дap aeapxoи xyд, дap xap мaвpиде ки a8 Сaдpи Зиë шм мебapaд, ypo бoиeи ифтиxopи xеш Ba миллaти точик меxиeoбaд. Зеpo тaъeиpи aфкopy aкидaxoи nешкaдaми Сaдpи Зиë бa eифaти яке a8 yлaмoи тoзaфикpy нaвнaзap ниeбaт бa С.Aйнй Ba дap тaшaккyли чaxoнбинии y ниxoят бyзypг aeт. Aз ин чoeт, ки yeтoд Aйнй Сaдpи Зиëpo «aввaлин тapбиятгapи мaънaвии xyд» [8, e.296] дoниeтaaeт.

Aввaлин мapoтибa С.Aйнй oид бa xaëг Ba фaъoлияти Сaдpи Зиë, шaxсият Ba мaвкеи y дap ЧOмеa, xaмчyнин xиeлaтy xyeyeиятxoи y дap «Нямутаи aдaбиëги тoчик» мaълyмoт дoдaaст. Уeтoд Aйнй дap ин китоб, дap бapoбapи бaxo дoдaн бa эчoдиëги дигap aдибoнy шoиpoнy дoнишмaндoн, бa эчoдиëги Сaдpи Зиë низ бaxoи бaлaнд дoдa, шaxeияти ypo як инсoни китoбдyeтy фoзил зи^ кapдaaeт. A чyмлa гyфтaaeт: «Зда nиeapи дoмyллo Aбдyшшaкypи Оят ae^ ки aз мyтaфappидини yeтoдxoи зaмoни xyд бyдa. Сoxиби тapчyмa дap eoяи мaъpифaти вoяи naAap тасби кaмoл тамуд^ бaъд aз вaфoти naAap беш aз пеш бa гиpдoвapии xaзoини фaзoил кyшидaaeт». [1, с.240].

С.Aйнй мaвкеи xyдpo нисбaт бa шaxeияти Сaдpи Зиë бисëp дypyeт Ba мyшaxxae бaëн менaмoяд. A нaзapи С.Aйнй, Сaдpи Зде иeтеъдoде дoшт, ки кoбилияти чaвoнoнpo зуд кaшф кyнaд Ba дap бapoбapи ин, бa тapбияи чaвoнoни кoбилиятнoкy бoиeтеъдoд (кaтъи нaзap aз дopoй ë нoдopии orao) мaшFyл шyдa, бapoи инкишoфи oнoн бa xap кимaте ëpии мoддй Ba мaънaвй меpaeoнид: «Хусусияти бa нaзap нaмoëни Шapифчoнмaxдyм дap ин чo буд, ки y кoбилияти чaвoнoнpo зуд мyaйян кapдa метaвoниeт Ba кoбилиягxoи бaлaндpo биeëp xyб !aK^p мекapд Ba бapoи инкишoфи ^биш^ти oн гyнa чaвoнoн 6o вoситaxoе, ки aз дaeтaш меoмaд, ëpй медoд». [8, с.292].

Ин сyxaнoни С.Aйнй бaxyeye, «y кoбилияти чaвoнoнpo зуд мyaйян кapдa метaвoниeт» [8, с.292] пеш aз xaмa бa xyди y мyтaaллик aeт. Зеpo зaмoне ки Сaдpи Зиë aввaлин мapoгибa С.Aйниpo дид, кoбилияти бaлaнди ypo кaшф нaмyд Ba бapoи инкишoфи oн тaъeиp гyзoшт.

Мaфxyми «6o вoeитaxoе, ки aз дaстaш меoмaд, ëpй медoд» [8, с.292] бa ин мaъниeт, ки Сaдpи Зиë дap xеч кopи xaMp бетapaф нaбyд Ba дap xеч Чoе a8 eapчaшмaxo нaметaвoн ëфт, ки y бa ëpй дoдaн бa дустони xеш Ba paвшaнфикpoн дaeткyтoxй кapдa бoшaд. Зaмoне ки CArä^o беxoнa Ba eapгapдoн дapëфт, фaвpaн бa y aз им^готи xеш xyчpaе дap мaдpaea xapид Ba иeтикoмaтaшpo бa y сyпypд: «К^шй Шapифчoн, ки дap oн BaK^o дap ^apшй кoзй буд Ba a8 беxyчpaгй тaнг бyдaни мapo шyнидaaeт, aз мaдpaeaи Кyкaлтoш як xyчpa xapидa иeгикoмaтaшpo бa мaн дoд». [2, с.64]. Ba ë бaъдтap дap кyшoдaни мaктaби усули чaдид eaxми xешpo гyзoшт Ba ë иoнaxoи xapмoxaи мyaйян бa xaзинaи чaмъияти «Тapбияи aтфoл» napдoxт менaмyд. Хaмaи ин ryBox бap oн aeг, ки ин шaxсият xaмешa дap eaxтивy naern Ba ë тaнгдaeтй дap кaнopи ëpoни xеш буд.

Дap ин зaминa бoяд гуфт, ки чунин aмaли инeoндyeгoнa Ba xиммaт'бaлaндoнaи Сaдpи Зиë бa шoгиpдoни минбaъдaи y, мaxeyeaн С.Aйнй бевoeитa тaъeиp paсoнидa, ypo дap poxи тapбия Ba дaeггиpии шoгиpдoни минбaъдaи xеш тaxpик нaмyд.

Бo нaзap бa oн ки xaвлии Сaдpи Зиë бa гyфтaи yeгoд Aйнй «xap xaфтa се шaби тaътил -сешaнбе, чopшaнбе Ba naнчшaнбе oдaтaн paнги aнчyмaни шoиpoн, шеъpшинoeoн, лaтифaгyëн Ba шиpинкopoнpo мегиpифт» [8, e.271] Ba orao 6o шеъpxoнию aз нaзapгyзapoнии шеъp, тaнкиди aшъopи якдигap Ba дap бopaи нaвиштaxoи тoзaи нaвисaндaгoни зaмoн изxopи aкидa мекapдaнд, С.Aйнй oraopo «дoиpaи зиндaдилoн» [2, e.33] нoм мебapaд. Зеpo y фapки xoнaи мyллo Aбдyeeaлoм Ba xoнaи Сaдpи Зиëpo aз зaмин то oсмoн меnиндoшт. A ин xornp гyфтaaeт: «Мян xеле шoд бyдaм, ки aз дapyни мypдaгoн бapoмaдa бa дoиpaи зиндaдилoн медapoям». [2, с.33].

«Дoиpaи зиндaдилoн», [2, e.33] ин xaмoн дустони paвшaнфикpтapини Сaдpи Зиë, aз кaбили Сoмй, Исoмaxдyми Иeo, Сaдpи Сapиp, Миpзo Х^ити Сaxбo, Гyлшaнй, Шoxин Ba дигapoн

мебoшaнд, ки бa xoнaи y дaъвaт мешyдaнд. С.Aйнй ora,opo oдaмoни дypyсгкиpдop мешyмypд, мyбoxиeaи oнoн бa зеxнy тaфaккypи y тaъeиp мебaxшид Ba aз eyxбaтxoи oнoн биëp xyшaш меoмaд: «мaн a8 pyйи дapëфти xyд axли мaчлиexoи Шapифчoнмaxдyмpo oдaмoни дypyeткиpдop медoниeтaм», [8, e.283] Ba «... мaн aз eyxбaти ora,o буйи xyшеpo мешaмидaм». [8, с.281]. Дap идoмa, С.Aйнй мегуяд: «Ara xaминxo бyдaнд гули eapи сaбaди мaчлиexoи Шapифчoнмaxдyм», [8, e.281] «... ки ин xyeye^TO ora,o xaм бa мaн бе тaъeиp нaмoндa буд». [8, с.281]. Бoяд ^йд кapд, ки С.Aйнй дap «Ёддoштx,o» xиeлaт Ba xyeyeияти xap як aъзoи мaчлиeи Сaдpи Зиëpo мoнaнди тaзкиpaxo зикp кapдaaeг. Сaдpи Зда бoшaд, дap тaзкиpaи мaнзyми xyд «Тaзкopи aшъop» эчoдиëтy aъмoли oн «oдaмoни дypyeткиpдop»-po 6o тaxeин вaсф нaмyдaaeт.

Мyxaммaдчoни Шaкypии Бyxopoй (1926-2012) сyxaнoни С.Aйниpo тaквият дoдa, дap xyeyeи eyxбaтxoи xoнaи Сaдpи 3^po, ки 6a чaнбaи ичгимoии py^o^o мaxдyд нaмегapдид Ba oн зaминaи гyeтypдaи мaънaвй дoшт, чунин ибpoз медopaд: «Гyфтyгyзopи axли eyxбaтx,oи мaxфили Сaдpи Зиë тaнxo 6o чaнбaи ичгимoии py^o^^ pyз мaxдyд нaмегapдид, бaлки зaминaи гyeтypдaи мaънaвй дoшт. Aкeapи oзoдфикpoни ин мaxфил ax^ фapxaнги мaънaвй бyдaнд Ba oдитapин мaeъaлaxoи xaeтии мaънaвии инeoнpo 6a дoиpaи aндешa Ba мизoни xеш мекaшидaнд». [19, e.12].

Дap мaвpиди китoбxoнaи шaxeии Сaдpи Зиë бoяд мaxeye гуфт, зеpo китoбxoнaи y бaъд aз китoбxoнaи aмиpй дyвyмин Ba бyзypггapин дap Бyxopo 6a шyмop меpaфт. Aнъaнaи китoбдopй Ba китoбчaмъкyниpo Сaдpи Зиë 6a xaйси як мaopифnapвapи paвшaнзaмиp aз naдap меpoe г^ифт^ oнpo идoмa медoд. Мaxз дap ибтидo aз xaмин китoбxoнa, ки нoдиpтapини китoбxo, мoнaнди дaeтxaти девoни Хoфиз Ba дш^ дaeтxaтxo ëфт мешуд, С.Aйнй дoниши xyдpo Faнй кapдa, aз oн ëдoвap мешaвaд: «Китoбxoнaи Шapифчoнмaxдyм беxтapин Ba бoйтapини китoбxoнaxoи xyeyeии шaxpи Бyxopo буд. Дap вaй нoдиpтapини китoбxopo 6o xaти xy6y xora Ba 6o китoбaти 6a зaмoни тaълиф нaздик Ba бaъзaн 6o дaсгxaти мyaллиф ëфтaн мумкин буд, xyди ин xoл бapoи як тaлaбaи мaъничyй як xaзинaи мaълyмoти беинтиxo буд». [8, с.293].

Aз xaмин xoтиp aeт, ки CaAprn Зиë «бaъд a8 вaфoти naAap беш aз nеш 6a гиpдoвapии xaзoини фaзoил кyшидaaeт» [1, с.240] - гyфтaaeт С.Aйнй.

Aлбaттa, дap eoяи мaъpифaти naAap 6a вoя paeидaн Ba дap pyxияи мaънaвият тapбият ëфaн, ин xyд идoмa дoдaни poxи интиxoбкapдaи naдap дap кaлaмpaви мaъpифaтгyeтapй мебoшaд. Бo oн ки Сaдpи Зиë шaxeи китобдуст буд Ba xaмешa китoб чaмъ меoвapд, nae a8 китoбxoнaи aмиpй китoбxoнaи y бyзypггapин Ba нoдиpтapин дap Бyxopo 6a xиeoб меpaфт. A ин py, xoнa Ba китoбxoнaи Шapифчoнмaxдyм тaвaччyxи дигapoнpo 6a xyд чaлб мекapд. Он xorn нaбyд, бaлки илмxoнa Ba як дoнишгox буд, ки шaxeиягxoи здаде дap oн тapбият ëфтa, 6a кaмoл меpaeидaнд.

Мyнoeибaти xoлиeoнaи шaxсияти Шapифчoнмaxдyм тo 6a xaдде буд, ки xaнгoми xoндaни девoнxoи клaссикoн Ba xикoяxoи чoлиб, у aтpoфиëни xешpo 6a чoxoи зaвкoвapи китоб шapик тамуд^ 6o мaxopaти нyкгaдoнй Ba мaънифaxмии xyд xaнгoми TO^pye! xoндaни шoгиpдoн ora,opo иeлox метамуд Ba чoйxoи мyшкилфaxмpo eoдa кapдa мефaxмoнид: «Худи Шapифчoнмaxдyм дap BaK^orn тaнxo мoндaнaш биeëp шеъp Ba aeapxorn aдaбй меxoнд Ba чoxoи зaвкoвapaшpo бaлaнд xoндa, 6a мaн Ba Миpзo Aбдyлвoxид эзox кapдa медoд. roxo «Шoxнoмa» бapин бaъзе китoбxopo 6a мo xoнoндa xyд гуш медoд, чoxoи Faлaт xoндaи мopo тaexеx мекapд Ba чoxoи мo нaфaxмидaгиpo эзox медoд». [2, e.34]. Дap ин poбитa 6o^ кaйд кapд, ки ин xoфизaи тaъpиxй 6a aфзoиши мaънaвиëги aдaбии С.Aйнй тaъeиp бaxшидa, 6a мус^^м гapдидaни noйдевopи aфкopи aдaбиëгшинoeии y мyeoидaт нaмyдaaeт.

Дap «Ёддoштxo» низ, СЛйнй ин eyxaни xешpo 6o кaлимoти дигap 6a тaкpop зи^ кapдaaeт: «Худи Шapифчoнмaxдyм бoшaд, дap вaкти тaнxo мoндaнaш девoнxoи кшсс^^ Ba китoбxoи Xикoяpo биeëp мyтoлaa мекapд Ba чoxoи фaвкyлoдa дилчaспи ora,opo 6a мaн Ba Миpзo Aбдyлвoxид шapx ДOдa, 6a зaвки xyд мopo xaм шapик мешмуд. Бaъзaн китoбxopo 6a мo xoнoндa xaтoxoямoнpo иeлox мекapд Ba чoxoи нaфaxмидaгии мopo эзox дoдa мефaxмoнд». [8, e.293].

С.Aйнй 6o ин гyфтaxoи xyд чaнд xиeлaт Ba xyeyerara дигapи Сaдpи Зиëpo 6a мo paвшaн менaмoяд. Aввaлaн, мaълyм мегapдaд, ки Сaдpи Зиë шaxси eеpмyтoлиa бyдaaeт. Сoниян, xaнгoми мутли^ у дигapoнpo 6o чoйxoи зaвкoвap Ba фaвкyлoдa дилчaenи китoб xaмpox тамуд^ шapx медoдaaeт. Сoлиeaн, xaнгoми китoбxoнии шoгиpдoн xaтoxoи ora,opo ислox кapдa, чoйxoи нoфaxмopo мaънидoд мекapдaaeг. Хaмaи ин xyeyeиятxoи мaзкyp мaъpифaтгyстapй Ba китoбдyeтии Сaдpи Зиëpo нишoн медиxaнд.

Дap зимн бoяд ^йд кapд, ки фaxмиши xy6 дap шинoxти шеъp дoштaни Сaдpи 3rnë, зaминaи муфид Ba тaъeиpбaxш 6axprn дapки мaъниxoи бaлaнд дap шеъp Ba тaxлили oн бapoи С.Aйнй Ba дигap xидмaтгopoн гapдид. Xairo Миpзo Бaдеъ нoм xидмaтгop Ba Bamnrn xapчи Сaдpи Зиë aз тaъeиpи илм, шaxoмaт Ba мaънaвиëти y 6a шеъpчaмъкyнй меnapдoxт: «Хapчaнд y зaвки шеъpфaxмй нaдoштa бoшaд xaм, 6o тaъeиpи xyчaини xyд Шapифчoнмaxдyм дap шеъpчaмъкyнй чиддиëнa мaшFyлй мекapд». [8, e.269-270] - гyфтaaeт С.Aйнй.

С.Aйнй дар иктибосе донишмандии Садри Зиёро чунон бо ифтиxор зикр менамояд, ки хатто дар байни калонзодагон ва муллозодагони Бyxоро фарк доштану ангуштшумор буданашро бе ягон мухобот меорад: «Дар байни ин гуна мaxдyмони калон донишмандон кам ёфт мешуданд, ки яке аз хамон камёбхо Шaрифчонмaxдyм буд». [8, с.271]. Яъне, Садри Зиё бо он дониши «энтсиклопедй» ва унвони мaxдyмии xyд дар баробари фахмиши баланд доштан дар шеъру адаб, дар xидмaт ба адабу фарханг аз пешгомон ба шумор мерафт. Ин муваффакдятхд пеш аз хама аз xyдвижaгй, баракат аз илм ва донишу маърифати y дарак медиханд.

С.Aйнй xyшxaтy савод будан, фахмиши xyб дар шиноxти шеър доштан ва aлaлxyсyс, маорифпарвару маорифдуст будани Садри Зиёро зикр карда, дар байни муллозодагони Бyxоро кариб ягона буданашро таъкид месозад: «Шaрифчонмaxдyм дар xyшxaтй, xyшсaводй, шеърфахмй ва маорифдустй дар байни муллозодагони Бyxоро кариб ягона буд». [8, с.270].

Xyшxaтии Садри Зиёро С.Aйнй дар «Намунаи адабиёти точик» низ мaxсyсaн кайд кардааст. С.Aйнй дар ин китоб, Садри Зиёро аз xaтготони нодир ва ангуштшумор дар xarrn настаълик мехисобад. «Садри Зиё xyшнaвиси камхамтост, ки настаъликро бисёр зебо менигорад. Хама муаллафоти xyдро ба xaira xyд дар камоли зебой табйиз намуда, xеле асархои дигаронро низ аз мутакаддимин биззот дар кайди китобат кашидааст». [1, с.242].

Вокеан, Садри Зиё монанди падараи xyд xam^ ва яке аз оxирин намояндагони барчастаи мактаби xyшнaвисони Бyxоро буд. Aз ин xотир, y асаре бо номи «Taзкирaтy-л-xaтготин» навиштааст, ки дар он бехтарин xa^crc^ Aморaти Бyxороро гирд овардааст.

С.Aйнй дар идома каломи xеш, гайр аз сифатх,ои шaxсии Садри Зиё, монанди донишманди камхамто, xaтгaги мохир, xyшсaвод, шеърфахм, маорифдуст, инчунин сифатх,ои фитрии уро низ, аз кабили беозор, xyшсyхбaтy хамсухбати xyб ва хангоми муносибат бо у шaxси манфиатрасону мaърифaтбaxш зикр менамояд: «Бо ин хама фазлу камол сабуксухбату лоубол аст, мусохибаташ тарабандуз ва мукоринаташ маърифатомуз аст». [1, с.242].

С.Aйнй аз муомилаи навозишкоронаи Садри Зиё нисбат ба вай, ки ин аз дигар сифатх,ои шaxсии у ба хисоб меравад ва устод Aйнй онро хеч аз xaгир намебаровард назари xyдро чунин шарх медихад: «Хусусан ба шаxсияти xизмaтгор нарасидани xyчaин ва бо ман барин xизмaтгори сахрой навозишкорона муомила кардани у дар замоне ки xyчaинони дигар ба xизмaтгорони xyд бе дашном ва нафрини кучагй як дахан нон намедодаанд, дили маро бурда буд». [8, с.293].

Aммо тaъриxнигор Рахим Maсов ин муомилаи «навозишкорона»-и Садри Зиёро, ки дили С.Aйниро «рабуда буд», сарфи назар намуда гуфтааст, ки С.Aйнй дар xонaи Садри Зиё ба хайси як гуломбача кор мекард, ки ин гуфтахои у, албатта, xилофи вокеият ва нодуруст аст: «... он все это испытал на себе, когда был наемным работником в доме у казикалона Бyxaры Шaрифджонмaxдyмa». [14, с.14]. Aгaр Рахим Maсов бо сyxaни xyд, ин калимоти С.Aйнй: «...ба хавлии Шaрифчонмaxдyм xизмaтгор шуда рафтам»-ро [2, с.33] дар назар дошта бошад, пас инро метавон ба ду маъно шарх дод. Aввaло, С.Aйнй на ба хайси xизмaтгcри бемузд балки ба хайси шогирд дар xонaи «аввалин тарбиятгари маънавии xyд» [8, с.296] xидмaт мекард ва xидмaти шогирд ба устод ин анъанаи деринаи суннатии мардуми точик ва дигар мардумони машрикзамин мебошад. Дувум, С.Aйнй дар он гуфтор, идомаи фикри xешро бо чумлаи «Ман xеле шод будам, ки аз даруни мурдагон баромада, ба доираи зиндадилон медароям», [2, с.33]. «Ман метавонам гуям, ки материалхои мухимми адабии xyдро аз он хавлй чамъ кардам» [2, с.34] ба оxир мерасонад, ки ин тасдик, эътироф ва бартарии xонaи Садри Зиё аз мулло Aбдyссaлом ва идомаи сyxaни мантикии xеш оид ба xyчaини xyд мебошад.

Вокеан, устод Aйнй дар xонaи Садри Зиё аз нигохи моддй мушкилот дошт ва ин мушкилй танхо дар у набуд, зеро «дар замоне, ки xyчaинони дигар ба xизмaтгорони xyд бе дашном ва нафрини кучагй як дахан нон намедодаанд», [8, с.293] у дар неъмати фаровон буд. Беш аз ин, С.Aйнй нaмеxост xyчaини xyдро ранчонад, зеро уро хурмат мекард ва тарбиятгари xеш медонист: «ман уро ранчонидан нaмеxостaм, чунки харчанд ман аз вачхи моддй аз вай норозй бошам хам, маънан уро хурмат мекардам ва аввалин тарбиятгари маънавии xyд медонистам». [8, с.296].

Бо назар ба сyxaнони боло барои таквияти калом, сyxaни Myхaммaдсиддикд Хайратро оид ба Садри Зиё ва шaxсияти у аз забони С.Aйнй овардан бисёр бачост: «Бо Шaрифчонмaxдyм, ки фозили машхури замони мо буда, хавлии у мактаби адабиёти хамин давра аст, алока бастан ва шинос шудан бад нест». [8, с.410].

Aгaр ба умки ин сyxaни Хайрат назар андозем, пас мефахмем, ки у ба шaxсият ва фаъолияти маорифпарварии Садри Зиё на танхо xолисонa бахои сазовор додааст, балки вокеъбинона ва объективй xyлосaи шaxсии xyдро нисбат ба у баён кардааст.

Дар баробари сохибнасаб ва ахли илм будани Садри Зиё, у шaxси xоксор низ буд, ки бо хама яксон муомила мекард ва хатто диди тахкиромез хам надошт: «Бо вучуди калонзодаи замони феодалй буданаш ба одамхо xоксоронa муомила мекард ва ба хеч кас бо назари тахкир наменигарист» [8, с.292] - гуфтааст С.Aйнй.

Сaдpи 3rnë дap eyxaнoни xyд 6a aтpoфиëн aз xaкикaтбaëнй Ba ^фтсри лyтфoмезy myxrörn кop мегиpифт. Maeana^ xaнгoми тaFЙиpи либoe кapдaни шoиp Яxëxoчa, ки ин 6a шaъни y нoмyнoeиб буд: «Ин киëфaти кимopбoзoнa 6a шyмo мyбopaк шaвaд» [8, e.274] - г^н дap eyxaни шyxиoмези xyд xarç^ara xoлpo бaëн менaмyд. Дap чoйи дигap низ, С.Aйнй 6a ин нукга ишopa кapдa мегуяд: «Дap шиpинкopй Ba myxrn^ aвoмoнa xaм roxo иштиpoк мекapд Ba бaъзaн дap xoнaи xyд xaм ин гута шyxиxopo тaшкил мекapд». [8, с.293].

Дap зимни бaëни xиeлaтy paфтopxoи шaxeии Сaдpи Зиë инчунин С.Aйнй aз дигap aмaлy киpдopxoи шaxсии у низ ëдoвap мешaвaд. Чушнчй, дap ин 6opa мегуяд: «Бo xaмaи ин xиeлaтxoи xy6, a8 бaъзе xиeлaтxoи 6a xyдaш шмушсиб xoлй xaм нaбyд». С.Aйнй ишopa 6a oшнoxoи Сaдpи Зиë менaмoяд, ки xaнгoми 6a xoнa oмaдaнaшoн Сaдpи Зиë 6o eyxбaти oнoн дoдa шyдa, aз мypFбoзию кaбкбoзй Ba дигap бoзиxo, ки 6a y xеч иpтибoте нaдoштaнд сapгapм шyдa, BaK^po мегyзapoнид: «a бoйxoи шaxpy eaxpoxoи Бyxopo чaндин нaфap oшнoxoяш бyдaнд, ки бaъзе aз ora,o кyбкopитoз, бaъзеaшoн мypFбoз Ba бaъзеaшoн xaмaи ин гyнa бoзиxopo мекapдaгй бyдaнд. BaKre ки ora,o 6a nешaш oянд, xaмешa сyxaн дap бopaи мaшFyлoти ora,o меpaфт Ba y xaм мисли oн ки як нaфapи oн чo бoшaд, дap бopaи бoзиxoи oн чo зaвккyнoн гan мезaд. Бaъзaн 6a тaмoшoxoи кyбкopй иштиpoк мекapд Ba aenи xyдpo медaвoнд». [8, с.293].

Бa нaзapи мo, oн xиeлaти нoмyнoeиби Сaдpи Зиë, ки устод Aйнй oнpo кдйд кapдaaст, тaнxo дap eyxбaт 6o oдaмoни aвoм дидa мешaвaд, зеpo 6a гyфтaи xyди yeтoд Aйнй: «xaмсyxбaтoнaш xaм мoнaнди Шapифчoнмaxдyм ниeбaт 6a зaмoни xyд oдaмoни кyшoдaфикp 6a шyмop меpaфтaнд». [8, e.278].

Сaдpи 3rnë мapди xyшeyxбaт Ba меxмoннaвoзе буд. Бa гyфтaи yeтoд Aйнй «xap xaфтa се шaби тaътил - сешaнбе, чopшaнбе Ba naнчшaнбе oдaтaн paнги aнчyмaни шoиpoн, шеъpшинoeoн, лaтифaгyëн Ba шиpинкopoнpo мегиpифт». [8, с.271]. Baле, дap дигap чoй дидa мешaвaд, ки С.Aйнй Сaдpи 3rnëpo xaeиe гyфтaaeт: «Хиeлaти биeëp бaди Шapифчoнмaxдyм дap ин буд, ки у xaeиe буд. Aммo кaсoни беpyнa ин xиeлaти ypo тй нaмебypдaнд. Чунки дap зиëфaтxo дaсгypxoнaш xеле бoтaкaллyф Ba nyp aз чизxoи xypдaнй буд. Мaн xrne мекapдaм, ки у ин гута дaстapxoндopиpo фaкaт бapoи нoми xyдpo 6a «вaллaнеъмaтй» шyxpaт дoдaн мекyнaд, ки ин xaм яке aз oдaтxoи феoлaлиeт». [8, с.293]. Бa нaзapи мo, Сaдpи Зиë oн K^ap xaeиe нaбyд, зеpo у дap xaфтaе се мapoтибa зиëфaтxo тaшкил мекapд, дaeтapxoн меaндoxт, ки дap ora,o «nyp a8 чизxoи xypдaнй буд». [8, с.293]. Бo xaмaи ин нaметaвoн ypo xaerne гуфт. Xap кae 6o ният Ba xaдaфе зиëфaт меopoяд. Сaдpи Зиë низ, 6o нияти нек Ba xaдaфxoи yeтyвop зиëфaт медoд. Сaдpи Зиë тapxи дapoзмyддaтеpo pyйи дaeт гиpифтa буд, ки дap oн дидгox Ba paвиши xyдpo дошт. У бoяд nae aз Axмaди Дoниш eapвapии чapaëни мaopифпpвapиpo 6ap yxдa мегиpифт. У бoяд дap aтpoфи xyд xaмфикpoн, шoиpoн, дoнишмaндoни зaмoн Ba шaxeoни бoвaфopo чaмъ мекapд Ba дap зеpи шиopи мaopифnapвapй paxнaмyн меeoxт. Ин тapx тaнxo 6o eyxбaти xyшк 6a aмaл тaтбик нaмегapдид, илшэ eapи дaeтapxoн Ba як пиëлa чoй. Беш aз ин, сyxбaт eapи зиëфaт дyeтиpo тaквият мебaxшид Ba меxppo меaфзyд.

Сaдpи 3rnë ниeбaт 6a Axмaди Дoниш эxтиpoми кaлoн крил бyдa, xaмвaмoн oшики aeapxoи y буд мегуяд САйнй: «Шapифчoнмaxдyм oшики aeapxoи Axмaдмaxдyм буд». [4, с.444].

Ин eyxaнoни C.Afernpo шеъpи xyди Сaдpи Зиë низ тaeдик менaмoяд:

Ba dump a3 он фозuлu мустйтоб,

Myaллaф myda чун «Haeodup» кытоб.

Ku dap цсрнцо щмчу у хyшбaён,

Кытобе нaёмaд зы Kac dap чщон. [26, с.117].

Aз нaзapи беxдoштй, тaмиз, пoкизaгй Ba нaфoeaт Сaдpи Зиë фapк мекapд Ba 6a чуз С.Aйнй кaeе дигapе 6a ин нукга ишopa нaкapдaaeт. Устод Aйнй мегуяд: «Ba xoл oн ки у дap зиндaгй Ba xyсyсaн дap тaoмxypй Ba нигox дoштaни чизxoи xypдaнй xaмешa lypxorn симини eиëx меnyшoнд, ки мaгaсе нaнишинaд». [8, с.292]. BoK^a^ arap pyйи мaвoди oзyкa nyшидa нaбoшaд, oн a8 тaъeиpи xaшapoт вaйpoн мешaвaд Ba 6a eaлoмaтии инсoн зapapoвap мегapдaд.

Бo зикpи ин гyфтaxo, шaxeият Ba xиeлaтxoи xyeyernrn Шapифчoнмaxдyми Сaдpи Зиë, ки С.Aйнй oбpaзи ypo дap aeapxoи xеш тaчaeeyм нaмyдaaeт, мaълyм мегapдaд. Бa aндешaи мo, нa тaнxo дoниш, бaшки xyдвижaгй Ba xиeлaтxoи xaмидaи инeoнию гyмaниeтй шaxeият меeoзaд Ba ин шaxсият бaъдaн xapaкгеpи xaмaгoнй naйдo менaмoяд, ки Сaдpи 3rnë aз чyмлaи oнxoeт.

Aз тaълифoти С.Aйнй мaълyм мегapдaд, y ки зиëдa a8 30 xиeлaт Ba xyсyсиягxoи xoeи Сaдpи Зиëpo нoмбap кapдaaeт, ки ora,o ишopa 6a дoниш, мaxopaти илмию aдaбй Ba xyсyсиягxoи фитpии ypo дap 6ap мегиpaнд.

Aз нaзapи С.Aйнй Сaдpи Зиë дopoи чунин xиeлaт Ba xyсyсиятxo мебoшaд: шaxeи мaopифдyeт, xyшсaвoд, eеpмyтoлиa, шеъpфaxм, дyeтдopи девoнxoи ^aee^m Ba xикoяxo, дyeтдopи aeapxoи Axмaди Дoниш, чaмъoвapaндaи китoбxo, дopaндaи китoбxoи нoдиp, eoxиби китoбxoнaи бyзypг дap Aмopaти Бyxopo, зиндaдил, oдaми кyшoдaфикp, дoнишмaнди aнгyштшyмop, фoзили мaшxyp, xaвлии y мaкгaби aдaбиëги xaмин дaвpa, xyшxaт Ba xyшнaвиeи кaмxaмтo, xaira нaeтaъликpo зебo

менавиштагй, ислохкунандаи хатоихо ва эзохдихандаи нофахмихо, ба шахсият ва иззати кас намерасидагй, навозишкорона муомила мекардагй бо шогирдон, дурусткирдор, беозор, хоксорона муомила мекардагй, хушсухбату хамсухбати хуб ва хангоми муносибат бо у шахси манфиатрасону маърифатбахш, таъсиррасон, шахси бо тамиз, озода.

Агар ин гуфтахои С.Айниро гурухбандй намоем, пас метавон онро ба се даста таксим кард: Якум, гуфтахои С.Айнй дар мавриди дониш ва махорати илмию худвижагии Садри Зиё. Дуюм, хислатхои хусусй ва башарии Садри Зиё. Сеюм, бахои объективии С.Айнй ба муносибат ва робитаи Садри Зиё бо дигарон. Дар мачмуъ, ин гуфтахои С.Айнй мавкеъ ва назари уро нисбат ба шахсият ва хислатхои хусусии Шарифчонмахдуми Садри Зиё нишон медихад.

Хамин тарик, дар асархои С.Айнй тачассуми бештар пайдо кардани тамоми пахлухои хаёт, шахсият ва хислатхои хусусии Шарифчонмахдуми Садри Зиё, ин худ баёнгари он аст, ки С.Айнй ба Садри Зиё то чи андоза эхтиром нишон додааст. «Номи Садри Зиёро С.Айнй ба илм дохил кард» [20, с.3]. - гуфтааст Мухаммадчони Шакурии Бухорой. Нуфузи афкор ва андешаи Садри Зиё то ба хадде ба С.Айнй таъсиррасон буд, ки у беш аз сад маротиба номи устоди хешро дар осори худ зикр намуда, бо ин характеристикаи вокеии Садри Зиёро ба мо пешкаш намудааст. Ин хислатномаи Садри Зиё, ки С.Айнй онро овардааст ва назири онро аз хеч сарчашмахои таърихии дигар, хатто аз навиштахои худи Садри Зиё наметавон пайдо кард, барои наслхои имруза ва оянда намунаи ибрат ба хисоб рафта, борои пажухишгарон бошад, манбаи арзишхо бахри тадкики нухбагони миллат ба хисоб меравад.

АДАБИЁТ

1. Айнй С. Намунаи адабиёти точик - М.: Чопхонаи Нашриёти Марказии халки / С.Айнй Иттиходи Ч,амохири Шуравии Сусиёлистй, 1926. - 626 с.

2. Айнй С. Мухтасари тарчумаи холи худам. / С.Айнй - Сталинобод: Нашр.дав.точик., - 1958. - 128 с.

3. Айнй С. Куллиёт, ч. 1. (Ба чоп тайёркунандагон: К. Айнй ва Р.Хрдизода). / С.Айнй - Сталинобод: Нашр.дав.точик., 1958. - 327 с.

4. С.Айнй Куллиёт, ч.7. - (Ба чоп тайёркунандагон: К.Айнй ва Р.Хрдизода). / С.Айнй - Душанбе: Нашр.дав.точик., 1962. - 644 с.

5. Айнй С. Таърихи инкилоби Бухоро. (Баргардонанда аз узбекй ба точикй ва мураттиб: Р. Хошим). - Душанбе: Адиб, 1987. - 240 с.

6. Айнй С. Таърихи инкилоби фикрй дар Бухоро // Куллиёт, ч. 14. (Бо кутит ва мукаддимаи Камолиддин Садриддинзода Айнй. Тахиякунандаи матн, мураттиби вожанома ва мухаррири масъул: Мухаммадчон Умаров). / С.Айнй - Душанбе: Матбуот, 2005. - 272 с.

7. Айнй С. Куллиёт, ч. 15. / Ба кушиш ва мукаддимаи К.Айнй. - Душанбе: Матбуот, 2007. - 220 с.

8. Айнй С. Ёддоштхо Чахор кисм. / Иборат аз як китоб. // Сарредакт-сияи илмии Энтсиклопедияи миллии точик, Душанбе, 2009. - 680 с.

9. Асозода Х. Вокеият, сиёсат ва Айнй./ Х. Асозода - Душанбе: Шучоиён, 2010. - 208 с.

10. Брагинский И. Садриддин Айни. Материалах к биографии и творческой характеристике. - Сталинабад: Государственное издательство Таджикской ССР, 1948. - 120 с.

11. Брагинский И.С. С.Айни. Жизнь и творчество. / 2-е доп. издание. / И.С. Брагинский С.Айни - М.: Сов. писатель, 1978. - 248 с.

12. Ибни Курбон. Фавохиш ва рахоиш. - Душанбе: ЭР-граф, 2003. - 195 с.

13. Красный архив. - 1927. - №1. (20). - С. 91.

14. Масов Р. Наследие мангытской власти или о предательстве, трусости, лицемерии и безпринципности как позорных явлениях нашей истории. Р.Масов / Национальный музей древности - Душанбе,2002. - 30 с.

15. Махмадаминов А. Адабиётшиносй ва худогохии миллй. / Тазкираи С.Айнй // А.Махмадаминов «Намунаи адабиёти точик». - Душанбе: Сино, 2008. - 211 с.

16. Махмадаминов А. Садриддин Айнй - олим. - Душанбе: Истеъдод, 2010. - 64 с.

17. Мухаммадалй бинни Мухаммадсайиди Балчувонй. Таърихи нофеъ. (Ба эхтимом, тасхех, хавошй ва пешгуфтори Ахрор Мухторов). - Душанбе: Ирфон, 1994. - 173 с.

18. Мухаммадчони Шакурии Бухорой. Истиклол ва худшиносии ичтимоиву маънавй. / М.Ш.Бухорой // Интишороти бунёди Оли Сомон. Ройзании фархангии Чумхурии Исломии Эрон дар Точикистон, Душанбе, 1999. - 160 с.

19. Мухаммадчони Шакурии Бухорой. Садриддин Айнй - Равшангари бузурги таърихи точикон. / М.Ш.Бухорой Хучанд: Нури маърифат, 2001. - 104с

20. Мухаммадчони Шакурии Бухорой. Садри Бухоро. Чопи дувум (Бо тасхех, такмил ва иловахо). М.Ш.Бухорой -Душанбе: Деваштич, 2005. - 186 с.

21. Мухаммадчони Шакурии Бухорой. Равшангари бузург. / М.Ш.Бухорой - Душанбе: Адиб, 2006. - 340 с.

22. Мухаммадчони Шакурии Бухорой. Нигохе ба адабиёти точикии садаи бист. / М.Ш.Бухорой - Душанбе: Чопхонаи «Пайванд», 2006. - 456 с.

23. Поляков М.Я. Виссарион Белинский. Личность - идеи - эпоха. М.: Гослитиздат., 1960. - 600 с.

24. Садри Зиё. Наводири Зиёия //Тахияи М. Шукуров ва С. Сиддиков. / С.Зиё - Душанбе: Адиб, 1991. - 128 с.

25. Садри Зиё. Рузнома. Вакоеънигории тахаввулоти сиёсй-ичтимоии Бухорои Шариф тайи нимаи поёнии амороти хоноти мангит бар асоси ёддоштхои рузномаи Шарифчонмахдуми Садри Зиё - охирин козикалони Бухоро. Тахкик ва пажухиши Мухаммадчони Шакурии Бухорой. / С.Зиё -Маркази аснод ва хадамоти пажухишй, Техрон: 1382 х. - 2003 м. -500 с.

26. Сиддик С. Садри Зиё ва тазкирахои у. -Ройзании фархангии сафорати Чумхурии Исломии Эрон дар Точикистон, Душанбе, 2010. - 200 с.

27. Славская К.А. Деятельность и психология личности. / К.А.Славская - М.: Наука, 1980. - 335 с.

28. Табаров С. Аввалин такриз ба «Таърихи инкилоби Бухоро» // Омузгор. - 1989. - 26 декабр. - №68. - С. 8 - 9.

29. Табаров С. Амали носавоб. // Садои Шарк. - 1989. - №9. - С. 116 - 120.

30. Табаров С. Мубохисаи «зиёии дехотй» ва «музофотишуур» бо «зиёии шахрй» ва «шахришуур». / С.Табаров -Осорхонаи миллии бостонии Точикистон, Душанбе, 2003. - 48 с.

31. Табаров С. Зиндагиномаи Садриддин Айнй (1875 - 1899). - Душанбе: Матбуот, 2008. - 479 с.

32. Хади-заде Р. Источники к изучению таджикской литературы второй половины XIX века. / Р. Хади-заде -Сталинабад: Издательство Академии наук Таджикс-кой ССР, 1956. - 140 с.

33. Ходжаев Ф. К истории революции в Бухаре. / Ф.К. Ходжаев - Ташкент: Узб. гос. изд-во, 1926. - 77-55 с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

34. Хрдизода Р. Адабиёти точик дар нимаи дувуми асри XIX. / Р.Х,одизода - Душанбе: Ирфон, 1968. - 294 с.

35. «Тазкори ашъор»-и Садри Зиё (Ба тасхехи Сахобиддини Сиддикй, ба кушиши Мухаммадчони Шакурии Бухорой). - Техрон: Суруш, 1380. - 428 с.

36. Шукуров М. Хусусиятхои гоявию бадеии «Ёддоштхо»-и устод С. Айнй. / М.Шукуров -Душанбе: Дониш, 1966. -

260 с.

37. Шукуров М. Са дриддин Айнй. - Душанбе: Ирфон, 1978. - 304 с.

38. Ятимов С. Иммануил Кант ва ташаккули субъекти сиёсй. / С.Ятимов, К.Иммануил // Субъекти сиёсй ва амнияти миллй. - Душанбе: Ганч нашриёт, 2019. - 184 с.

ЛИЧНОСТЬ И ПОЗНАВАТЕЛЬНЫЕ КАЧЕСТВА ШАРИФДЖОНМАХДУМА САДРИ ЗИЁ С ТОЧКИ ЗРЕНИЯ С.АЙНИ

В своих научных трактатах и исторических трудах, С.Айни описал все аспекты жизни, от личности и личных качеств Шарифджонмахдума Садри Зиё, до его творчества и образовательной деятельности. В этих трактатах и произведениях С. Айни высоко оценил творчество Садри Зиё и подчеркнул его вклад в развитие литературной среды Бухарского эмирата.

В данной статье, обсуждаются личность и личные качества Садри Зиё с точки зрения С.Айни, а также описываются знания, самосознание и гуманные качества Садри Зиё, которые принесли ему всеобщую известность.

В ходе этой исследовательской работы стало ясно, что С.Айни перечислил более 30 личных и характерных качеств Садри Зиё, некоторые из которых относятся к научным навыкам и литературным знаниям, в то время как другие упоминают природные черты и характеристики, и последняя часть - объективная оценка САйни в отношение Садри Зиё с обществом.

С точки зрения С.Айни Садри Зиё обладает следующими качествами и характеристиками: грамотный, образованный, красноречивый, поэтичный, любитель классики и рассказов, любитель книг Ахмади Дониша, коллекционер книг, владелец редких книг, великий библиотекарь в Бухаре, открытый, веселый человек, редкий ученый, известный поэт, его дом литературная школа этого периода, уникальный каллиграф, красиво пишет каллиграфию, исправляет ошибки и объясняет недопонимание, не ущемляет личность и достоинство, обращается вежливо, вежливо относиться к учениками, добрый, просвещенный, добродушный человек, а в общении он полезный и поучительный, аккуратный.

В целом эта характеристика С.Айни свидетельствует об уважении, позиции и отношении его к личности и личным качествам Шарифджонмахдума Садри Зиё. Это пример подражания для нынешних и последующих поколений нашей страны, а также ценный источник для исследователей при изучении просветителей и элиты нации.

Ключевые слова: С.Айни, «Образец таджикской литературы», «Краткая биография», «Воспоминания», «История Бухарской революции», «История интеллектуальной революции в Бухаре», Бухарский Эмират, Садри Зиё, личность, характер, поэтическая антология «Тазкори ашъор», общество «Воспитания детей», школа новых методов, «Наследие мангытской власти».

THE PERSONALITY AND COGNITIVE QUALITIES OF SHARIFJONMAKHDUM SADRI ZIYO FROM THE POINT OF VIEW OF S.AINI

In his scientific treatises and historical works, S. Aini described all aspects of life, from the personality and personal qualities of Sharifjonmakhdum Sadri Ziyo, to his creativity and educational activities. In these

treatises and works, S. Aini highly appreciated the work of Sadri Ziyo and emphasized his contribution to the development of the literary environment of the Bukhara Emirate.

This article discusses the personality and personal qualities of Sadri Ziyo from the point of view of S. Aini, as well as describes the knowledge, self-awareness and humane qualities of Sadri Ziyo, which brought him universal fame.

In the course of this research work, it became clear that S. Aini listed up to 30 personal and characteristic qualities of Sadri Ziyo, some of which relate to scientific skills and literary knowledge, while others mention natural traits and characteristics, and the last part is an objective assessment S. Aini in relation to Sadri Ziyo with society.

From the point of view of S. Aini, Sadri Ziyo possesses the following qualities and characteristics: literate, educated, eloquent, poetic, lover of classics and stories, lover of books by Ahmadi Donish, book collector, owner of rare books, great librarian in Bukhara, cheerful person, open, rare a scientist, a famous poet, his home is a literary school of this period, a unique calligrapher, he writes calligraphy beautifully, corrects mistakes and explains misunderstandings, does not infringe on personality and dignity, addresses politely, treat students politely, is a kind, enlightened, good-natured person, and in communication he useful and instructive, neat.

In general, this characteristic of S. Aini testifies to his respect, position and attitude towards the personality and personal qualities of Sharifjonmakhdum Sadri Ziyo. This is an example of imitation for the current andfuture generations of our country, as well as a valuable source for researchers in the study of the enlighteners and elite of the nation.

Keywords: S.Aini, «Sample of Tajik Literature» «Brief Biography», «Memoirs», «History of the Bukhara Revolution», «History of the Intellectual Revolution in Bukhara», Bukhara Emirate, Sadri Ziyo, personality, character, poetic anthology «Tazkori Ash'or», «Education of Children», society, school of new methods, «Legacy of Mangyt government».

Сведения об авторе:

Абдулхаев Зохид Мухаммадович — Таджикский национальный университет, докторант, доктор Ph.D кафедры теория новейший персидско - таджикской литературы. Педагог Национальной консерватории Таджикистана. Тел: (+992) 000-202094, E-mail: zohidiabdulhay@gmail. com

About the author:

Abdulhaev Zohid Muhammadovich — Tajik National University doctoral student, Ph.D. doctor, Department of Theory of the Newest Persian - Tajik Literature. Teacher of the National сonservatory of Tajikistan. Phone: (+992) 000202094, E-mail: zohidiabdulhay@gmail.com

ТДУ 891.550-90

ТЕЗГУЯК ВА ЧИСТОЩО ДАР ЭЧДДИЁТИ А.ДЕХ,ОТЙ

Норова Г. Р.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Эчодиёти шифохй на танхо сарчашмаи адабиёт, махсусан гахвораи адабиёти атфол мебошад. Адабиёти шифохй ба адабиёти хаттй аз замонхои хеле дури бостонй ба сифати хазинаи дурдонахои бикри каломи бадеъ хизмат карда омадааст.

Осори шифохии халк дорои ахамияти бузурги тарбиявй, ахлокй буда, фахмиш ва тасаввуроти кудаконро дар бораи ватан, табиат, хаёт ва зиндагй бой мегардонад. Адабиёти шифохй дар тарбияи маънавии кудакони синнусоли гуногун, хоса дар ташаккули шахсияти онхо ахдмияти мухими тарбиявй дорад. Ахли калам, адибони машхури чахон, аз чумла адибони классик ва муосири точик аз ин сарчашмаи илхоми эчодй хамеша бахра мебардоштанд. Дар таърихи адабиёти точик адиберо дучор омадан мушкил аст, ки аз адабиёти шифохй бахра набардошта бошад ва ё аз мазмуну мундарича, образ ва осори халкй истифода накарда бошад. Бехуда нест, ки то имруз кудакону наврасон ва чавонон, хуллас хама синну сол аз асархои адабиёти шифохй гизои маънавй мегиранд, мазмуни афсона, наклу ривоятхо, зарбулмасалу маколхо, чистонхою тезгуякхо ва дигар анвои асархои халкиро меомузанд ва аз ёд мекунанд.

Х,амаи жанрхои адабиёти шифохй, маросимхои халкй дар адабиёти бачагона айнан ё бо каме дигаргунихо истифода мешаванд. Асоси адабиёти бачагонаро жанрхо ва мазмунхои адабиёти шифохй ташкил медиханд. Бесабаб нест, ки солхои 30-юм дар назди шуъбаи адабиёти Институти шаркшиносй гурухи махсуси фолклоршиносон бо хамрохии шаркшиносони русу точик - А.З. Розенфелд, Р.С. Расторгуева, Н.Ч,алолов таъсис дода шуд ва ба ин гурух А.Дехотй, М.Рахимй ва дигарон хамрох шудаанд. Вазифаи онхо аз он иборат буд, ки афсонахо, киссаву достонхо, наклу ривоятхо, маросимхои халкии мардуми кухистонро гирд оваранд. Баъди Чанги Бузурги Ватанй шуъбаи фолклоршиносй бо сардории Рачаб Амонов таъсис ёфт, ки бо кушиши аъзоёни ин шуъба

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.