Научная статья на тему 'ВАЖНЫЙ ИСТОЧНИК ОБ АЙНИ'

ВАЖНЫЙ ИСТОЧНИК ОБ АЙНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
103
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
САДРИ ЗИЯ / "ДНЕВНИК" / С.АЙНИ / ГАЗЕЛ / ЭЛЕГИЯ / ХАНИФА / КАРКИНСКАЯ ОБЛАСТЬ / БУХАРА / ЭМИР АЛИМХАН / НАЧАЛО РЕФОРМ / "ИСТОРИЯ БУХАРСКОЙ РЕВОЛЮЦИИ" / ТЮРЕМНАЯ КАМЕРА - "ОБХОНА"

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Махмадаминов Абдулхай Саидович, Абдулхаев Зохид Мухаммадович

Литературные источники второй половины ХIХ и начало ХХ вв. отражают важнейшие исторические события и художественные направления данного периода. В их числе «Дневник» Садри Зия играет огромную роль в познании литературной жизни данного этапа. В этой статье говорится о достоинствах данной книги и отображения в ней жизнь и творчество С. Айни, его место в литературе, особенности его художественного мастерства, а также его отношение к Садри Зия. «Дневник» Садри Зия является личным воспоминанием автора, однако в нем много ценной информации о художниках слова, их жизни и творчества. Садри Зия является первым исследователем творчества Айни. Посредством этой книги мы узнаем много интересных вещей об Айни, о его склонностях к литературе, о его месте в социальной жизни Бухары. Таким образом, книга в познании Айни приобретает научно-практическую и историко-литературную значимость. Также в «Дневнике» автором рассмотрены вопросы касательно актуальных проблем жизнедеятельности общества, политики и культуры, в нем обсуждается много проблем о представителях литературной жизни Мовароуннахра второй половины ХIХ и начало ХХ вв.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IMPORTANT SOURCE ABOUT AYNI

The literary source of the second half of the 19th century and the beginning of the 20th century covered the most important historical events with its respect of creative processes of that period. Sadri Ziya's «Diary» with no exceptions plays a prominent role in the recognition of literary life of that time. Therefore, the main purpose of this article is to provide thorough information in the context of the authenticity and memoir characteristics of the works of Sharifjon Makhdumi Sadri Ziya who lends credence to Ayni's life. The article particularly emphasizes and reinforces on introducing and describing Ayni's contemporary life and its existential footing of literature. It also covers the most vital question of Sadri Ziya's relationship with Ayni whose materials were taken directly from life. Sadri Ziya in his «Diary» provided rich and in its time a significant information on the literature and writing of contemporary scholars. He was one of the first to give a very positive impression while introducing Ainy and appreciating his unique and remarkabe skills. Sadri Ziya's valuable memoir which has a literary, historical, scientific and practical worth testifies the author's reputation and his dignity. Memoirs of Sadri Ziya serves as a reliable source in assessing the biographies and literatures of the literary scholars. It also serves as a reliable source in identifying current issues, politics, literature and style of Movarounnahr scholars in the 19th and early 20th centuries.

Текст научной работы на тему «ВАЖНЫЙ ИСТОЧНИК ОБ АЙНИ»

Saidov Saidrahmon - Candidate of Philological Sciences, Lecturer of Department of Theory and History of Tajik literature in Tajik State Pedagogical University named after Ayni. Shoev Abdukhamid Abdunabievich - Candidate of Philological Sciences, Lecturer of Department of Theory and History of Tajik literature in Tajik State Pedagogical University named after Ayni. E-mail: sayron80@mail.ru.

ЯК МАНБАИ МУДИМ ОИД БА УСТОД АЙНЙ

Махмадаминов А., Абдущаев З.

Донишгоуи милли Тоцикистон

Сарчашмахои адабии нимаи дувуми асри XIX ва ибтидои асри ХХ мухимтарин руйдодхои таърихй ва равандхои эчодии ин давраро дар худ тачассум кардаанд. Аз чумла, «Рузнома»-и Садри Зиё дар шинохти хаёти адабии замон накши равшане дорад.

Шарифчонмахдуми Садри Зиё (1865 - 1932), ки баъди Ахмади Дониш яке аз бузургтарин равшанфикрони замони худ мебошад, вокеан, дар ташаккули адабиёту фарханги ин давра бо таълифи осори арзишманди адабй, фархангй ва таърихй дар баррасии масоили ичтимой, сиёсй ва маънавии замони худ хидматхои шоёне ба сомон расонидааст.

Садри Зиё дар як катор таълифоташ, аз чумла дар «Рузнома» зимни наклу ёддошт рочеъ ба ахли адаб ва эчодиёти суханварони муосираш маълумоти зиёд фарохам овардааст. У яке аз аввалинхо шуда, доир ба рузгор ва эчодиёти С.Айнй, Шохин, Хайрат, Сахбо, Савдо ва дигарон ба сифати мухаккик бахои муносибе додааст.

Садри Зиё бо такя ба шархи хол ва рузгору осори адибони номвари таърихи адабиёти точик ба дарачаи маърифат, кареха ва истеъдоди шоирону фозилон мепардозад. У хангоми бахогузорй ба хунари шоирй ва махорати адабии С.Айнй бо ибораву чумлахои кутоху мухтасар мулохиза ва андешахои илмиашро ба таври равшан баён мекунад.

Дар ин нигошта, мо бо бархе аз накду назар ва акоиди адабии Садри Зиё дар «Рузнома» ошно мешавем, ки дар мавриди С.Айнй иншо шудаанд.

Садри Зиё аз соли 1320 х. - 1904 м. дар вилояти Каркй муддати якуним сол козии шариат буд. Дар он айём аз Бухоро ва дустон дур монда, ёди онхоро мекард. Хамон сол у сохиби духтаре гардид, ки номашро Ханифа гузоштанд. Садри Зиё хангоми ин накл дар «Рузнома» -и худ номи С. Айниро наоварда, газали уро зимнан зикр менамояд. Дар ин хусус Садри Зиё чунин менависад: «Хангоме ки чанде хамрохи роккими савод дар вилояти Каркй сукунат дошт, пас аз мурочиат дар Бухоро гуфта: Газал

Ёди айёме, ки ман уам шамъи мауфил доштам, Яъне он зебошамоил дар муцобил доштам. Мезанам аз яъс бар сар ин замон дасте, ки ман, Пеш аз ин бар гардани цонон уамоил доштам.1 Дар лаби Ому ба Каркй шодмон аз васли у, Гау гузар дар бауру гау манзил ба соуил доштам. Талхии айём бар комам гуворо менамуд,2 То назар бар руйи он шириншамоил доштам. Мекунам бо муя ёд имруз он айше, ки ман, Дар лаби Омуя бо дилдор уосил доштам. Гау ба цозихона бо аубоб будам шодком, Бо нашимангоуимирй гоу манзил доштам.3 Аз тавофи турбати маъруфи «Кархии Амом», Мешуд осонам агар уар гуна мушкил доштам.4

1 Дар матни «С.Айнй. Куллиёт», ч. 8 (Тартибдидандагон: С.М. Айнй, Х. Айнй, К.Айнй). - Душанбе: Ирфон, 1981. -С. 111 мисраи боло дар шакли зерин:

Пеш аз ин дар гардани чонон дамоил доштам зикр шудааст.

2 Дар «С.Айнй. Куллиёт», ч. 8, С. 111 мисраи боло бо чунин тарз омадааст:

Талхии айём дар комам гуворо менамуд

3 Мисраи 12 -уми ин газал дар «С.Айнй. Куллиёт», ч. 8. Нашри зикршуда, С. 111 дар чунин шакл:

Дар нашимангоди мирй год манзил доштам омадааст.

4 Ин байти газал, дар матни «С.Айнй. Куллиёт», ч. 8, сад. 111 мавчуд нест.

Дт 6a дтдор acmy мaн aфmoдa as дтдор дyр,1 Фaррyх онрузе, кы уам дuлдoрy уам дт дoшmaм.2 Мeкyшaд w yacpamam охup, m боре y нaгyфm, Awuu мауцур, яъне зору бедт дoшmaм.3

«Ёди aйëмe, ки ман хам шамъи махфил доштам». - Faзaлe, ки бо ин мисраъ огоз шyдa, зодаи табъи Caдpиддин Aйниcт ва тaxaллyc дар байти мактаъ хаст. Дар дафтари мycaввaдaи C.Aйнй гyфтa шyдaacт, ки «дар бозгашти сафари Каркй соли 1321^. - 1905м. тасвид ëфтa буд» [14, с.430].

Caдpи Зда дар «Тазкори ашъор» тахти унвони «^mowe ки чaндe бо рокими савод дар вилояти Каркй сукунат дошт гуфта» Faзaли C.Aйниpо овардааст. Дар «Куллието-и C.Aйнй чилди 8, сах. 471 бошад, маълум мeгapдaд, ки дар он вакт Caдpи Зиë дар вилояти Каркй козй буда, C. Aйнй бо Aбдyлвохиди Мунзим аз Бyxоpо ба Каркй рафта мeхмони Шapифчонмaxдyм мeшaвaнд. Бояд гуфт, ки хангоми козй будани Caдpи Зиë дар дигар тумону вилоятхо, ахли фазли Бyxоpо барои холпурсй назди у мeомaдaнд.

Рузи пaнчшaнбeи соли 1321 хичрй баробар бо 1905 мeлодй мусибати caxтe бар сари Caдpи Зиë омад. Дар як руз ду фарзанди у аз олам дар гузаштанд, ки Caдpи Зиëpо дар Faмy андух карор доданд. У ин ходисаро дар сахифаи 177-уми «Рузнома»-и xyд батафсил мeоpaд ва дар зимни он як мapcияepо низ оварда ва сохиби марсия, яъш C.Aйниpо хамчун якe аз дустон ва кадрдонони xyд xитоб намудааст, ки дар хакки фарзандони фавтидаи у мapcияe офаридааст: Марсия

Эй дuл, чу cycm^e^ бyвaд чapхu бeмaдop, 4ammu вaфo мaдop, 6a оуу фшон 6a зор!4 nuщон нaбyдa кopu фaлaк гapчu пеш аз un, Имруз кард боз дuгap бopa ошкор.5 Aцзaщyзom Muup Шapuфu cyдypcoлop, к-он, Дap umy фaзлy цуду карам дopaд ummwpp.6 Мебт, чй гам зu уукмн цазояш cyдyp ëфm, Aз дuдa peхm, yap Ku шутд, ошк дap нжор.7 Яъне ду moзaгyл, m ба гулзор дoшmy,8 Пажмурд аз caмyм ба meaqmu рузгор. Ду нypu д^ае, m ба цон napвapuдa буд, Рафшанду монд дuдau хунбор цон ншор.9,10

1 Дар матни «^Айни. Куллдат», ч. в, C. 111 мисраи боло дар шакли зepин:

Дил ба дилдор аст, ман афтода аз дилдор дур

зикр шудааст.

2 Мисраи фавкуззикр дар «^Айни. Куллшт», ч. ä, сад. 111 дар чунин шакл:

Ёди aйëмe ки дам дилдору дам дил доштам

омадааст.

3 Тазкори ашъор -и Caдpи Зда ба тасдсди Caдобиддин ^ддикД, ба кушиши Мудаммадчони Шакурии Бyxоpой. -Teдpон: Cypyш, 13Б0. - C. 157.

4 Мисраи дувуми марсия дар матни «^Айни. Кyллиëт», ч. S. Нашри зикршуда, с. 94 дар чунин шакл:

4ammu вафо мадор, ба о%у фшон бтор! омадааст, ки он мазмунан ва мантикан галат мeбошaд.

5 Байти дувум, дар матни «^Айни. Кyллиëт», ч. S.- C. 94 дамчун байти ceвyм ва дар чунин шакл:

Пт^он набуд rnpu фалак гapчu пеш аз т, Имруз кард боз дшар бора ошкор.

оварда шудааст.

6 Мисраи шашум ва дафтуми марсия дар матни «^Айни. Куллдат», ч. S. Нашри зикршуда, с. 94 ба ин тарик,:

Aцзaлцyззom Mup Шapuфu cyдyp ш он, Aз шму фазлу цуду карам дорад uшmщop.

омадааст, ки мазмун ва вазни байтро xapоб cоxтaacт.

7 Дар «^Айни. Кyллuëm», ц. 8, c. 94 мucpau боло дар чунт шакл:

К-аз дuдa peхm, %ар ш шутд, ашк дар канор

зикр шудааст.

S Дар матни «^Айни. Куллдат», ч. S, сад. 94 мисраи фавкуззикр дар шакли: Яъне ду moзaгyл, км ба гyлзopu умр дoшm

омадааст.

9 Ин мисраи 12-уми марсия дар матни «^Айни. Куллдат», ч. S, сад. 94 бо чунин шакл:

Рaфmaндy монд дuдau хунбору цош зор

оварда шудааст.

10 Пас аз байти 6-ум дар «C.Aüuü. Кyллuëm», ц. 8, ca%. 94 чушн:

Myшкuлmap m бувад, m ба як руз шуд хароб, Maъмypau вyцyдu ду, эй, m чй caхm кор! байт оварда шудааст, ки он дар «Рузнома» мавчуд шст.

Оcoн гupuфmaaнд ба хyд манзылы адам, Халф аз ын uyc^amy шypu цoншuкop.1 Гupдoбu бeкaнopu aдaмpo фumoдaaнд, Он дy гupuфma mo ба mmpu адам yapop.2 Аз w алам чу :рлu бани навъ w бyвaд, ^oлu падар чи гуна бувад? Худ цаёс дop. Гуяд ба сабру moyamy opou aлвuдoъ, Хoнaд зu ua:фuлu mapaбy айш aлфupop. Аз заъф xo6 шкунад азруз mo ба шаб, Лu-л-:yзнu лo ятму ^m^^amu та-н-нахрр.3 Рузу шабаш ба oyy фusoнy фусус paфm, Ин pyзu цoншuкop чу oвapд у нахрр. Topuxu w uycuбam пуртдам аз худ, Oye каш^у гyфm:«фycyнy фuгoн» шу^р.4*

Чи тaвpe ки дap боло кайд шуд, ин мapcия ба калами С. Лйнй тааллук доpaд ва y дap дaфтapи мycaввaдaи xyA дap боpaи ин мapcия гуфтааст: «Taъpиxи вафоти ду нypи чашми мaxдyмyлyлaмо ^озй Mиp Myхaммaдшapифи Cyдyp, ки ба як pyз во^ъ шyдa 6уд» 5 ва cоли таълифи он 1321х. - 1905м. нишон дода шyдaacт. Ин мapcия дap «Кудл^то-и С. Лйнй чилди 8, cax,. 94-95 аз нycxae, ки дap «^згома»^ Caдpи Зиë мeбинeм, андак фapк доpaд ва он бо дагел дap боло нишон дода шуд.

Дap зимн бояд гуфт, ки мapcияи мaзкyp аз 13 байт ибоpaт буда, он айнан дap caхифaи 158 «Taзкоpи aшъоp» бо зикpи номи C.Лйнй овapдa шyдaacт. Лз ин дидгох ва мукодоа мeтaвон чунин нaтичaгиpй ^p^ ки Caдpи Зиë ин мapcияpо аз «Taзкоpи aшъоp» pyнaвиcй намуда, ба «^згома»^ xyд воpид кapдaacт.

nac аз овapдaни мapcия, Садои Зиë дap caхифaи 180-уми «РУзном1> тaкpоpaн дapгyзaшти фapзaндонaшpо зикp намуда, caнaи дакики он pyз, бeгохии пaнчшaнбeи 15 caфap p^ додани ин ходжаи Faмaнгeзpо кайд мeкyнaд. Дap хамин вакт y номи Caдpиддинxочaи Aйниpо зикp намуда, зимнан аз y як байт мeовapaд: «^ap понздахуми caфap, бeгохии пaнчшaнбe шypишy FaвFOи дигap бap capи бандаи мyхaккжp aндоxтa, як нaфap очизаи дyвyнимcолa Ханифа ном, ки аз вилояти capоcapкyлфaти Кapкй нишона мондагй буд, якбоpa аз кaноpи модap мyзтap ва дидaтapи пaдap бaдap paфтa, иxтиëpи caфap кapдa, ба Доpyccaкap шитофта, пaдapи нотавону модapи бeчонpо ба холи a4^e дap шиканчаи хичpон гузошт. Ба маънии боFбони имpyз гули caxт бeбоконa чид xомaи aнбapин шамома Ca ipn TinnxQ4:i чунин мeнигоpaд ки: Бас гyлu умраш ба гo:u гунчаги пажмурда шуд, Ба yap mopuxam рацам шуд, «гунча пажмурду oy!»

Дap ин байти C.Añm, дap миcpaи дувуми он тaъpиxи вафоти Ханифа - дyxтapи дyвyнимcолaи Caдpи Зиë дapч ëфтaacг. Ин байт дap чилди 8-уми «Куллжт»-и C.Aйнй, ки оcоpи шоиpии y rapA омадааст, дида нашуд ва шояд «^згома»^ Caдpи Зиë ягона capчaшмae бошад, ки ин бaйтpо нигох доштaacт.

Дap гахифахои баъдии «РУзном1> Шapифчонмaxдyми Caдpи Зиë оид ба даъват намудани бyзypгони Бyxоpо ва ахли элчиxонa ба Apк ва Aap назди онон киpоaт намудани матни иcлохоти aмиp маълумот додaacт. nac аз киpоaти матни ишохот, ки айни ин гyзоpиш аз caхифaи 142 то 155-и «Taъpиxи инкилоби Бyxоpо» низ дapч гapдидaacт, Caдpи Зиë баъд аз зикрт он тоифаи уламо, чамоаи тичоp ва фи^аи тapaккиталaбонe, ки аз аши ма^ди aмиp Оли^он огох буданд ва мeдониcтaнд, ки хукумати Бyxоpо бapои хифзи мав^ъ ва кyдpaт xyдpо як дapaчa ба истохот моил нишон дода, аммо Aap аш xохони cyдypи он набуда, фиpeфтaни чавонон ва матбуот буд, Aap бapобapи дж^ шaxcиятхои шиноxтa ва зикpгapдидa, жми Caдpиддинxочa Лйниpо хам

1 Дap матни «C.Лйнй. Кyллиëт», ч. S, гад. 94 миcpaи фaвкyззикp Aap шакли:

XanK,e аз un мycuбamu дyшвopu цoншuкop

омадааст.

2 Дap «САйнй. Кyллиëт», ч. S, гад. 94 байти 8-ум бо чунин шакл:

Гupдoбu бeкaнopu кuдaмpo фumoдaaнд, Ин ду, гupuфma mo ба кaнopu адам Kapop.

зи^ шудааст.

3 Байти 11-уми мapcияи боло, ин оxиpи байт Aap матни «САйнй. Куллдат», ч. S, c. 95 мeбошaд.

4 Mиcpaи оxиpи ин мapcия моддаи тaъpиx аст ва он ба тaъpиxи дакики вафоти фapзaнди Caдpи зиë, ки Aap шли 1334 дичpй мутобик бо 1914 мeлодй бapобap аст, далолат мeнaмояд.

5 Caдpи Зда. Рузнома. Вaкоeънигоpии тадаввулоти cиëcй-ичтимоии Бyxоpои Шapиф тайи нимаи поëнии aмоpоти xоноти мангит 6ip acоcи ëддоштдои pyзномaи Шapифчонмaxдyми Caдpи Зиë - оxиpин козикалони Бyxоpо. Taдкик ва пажудиши Мудаммадчони Шaкypии Бyxоpой. - Teдpон: Mapкaзи acнод ва xaдaмоти пажудишй, 13S2 д. - 2003 м. -С. 322.

мeоpaд ва таъкид мeдоpaд, ки «... Meхмонxонaи Рaхимxонй тамоми ашроф ва aъëн ва уламо ва умаро ва ахли кyнcyлxонa ва чaндe аз тараккипарварон мучтамаъ гашта, дар соати мазкур амир ва вазир низ бад-он мачлис хозир шуда, як нycxa аз эълоннома ба дасти роким (манзур Caдpи Зж - A.M., З.A.) доданд, ки аз чойи xyд бapxоcтa, ба овози баланд кироат карда, ба масомии хазор мачлис аз дуру наздик ва турку точик расонидам... Aз фиркаи тараккиталабон Мирзо Мухиддин, Мирзо Aбдyлкодиpи Мунзим, Aхмaдчонмaxдyми Хамдй, Myх,иддинмaxдyми Рауф, Caдpиддинxочaи Aйнй ва хоказо... ва алх,осил, асхоби мачлис бaъзeхо хyшëp ва аз асли масъала xaбapдоp, дигарон хама чун сурати дeвоp хайрони ин кор» монданд. [14, с.262].

Aз ин нукта бapмeояд, ки C.Aйнй дар радифи шaxcиятх,ои шиноxтa дар он давр ва корогох аз ш^ат^ои xyкyмaти амирй ба хисоб мepaфт ва аз асли масъала боxaбap буд.

Бояд таъкид намуд, ки «Рузнома»-и Шapифчонмaxдyми Caдpи Зиë ягона capчaшмaecт, ки хузур ëфтaни Caдpиддин Aйнй дар он мачлиси расмй ба хайси як тараккиталаб ва иcлохотxох зикр шудааст.

Aчaб ин аст, ки устод Aйнй ин во^аро дар «Taъpиxи инкилоби Бувдро^и xyд батафсил овардаасту, аммо хузур ëфтaни xyдpо дар он мачлиси расмй кайд нaмeнaмояд. Шояд аз сгнзураи caxти хукумати он давр ва ë ин ки бо хикмату салохдиди xyд ин нуктаро зикр накардааст. Ба хар хол, дар «Рузнома» кайд гардидани C.Aйнй аз чониби Caдpи Зиë, ин xyд як маълумоти тоза ва дар навбати аввал зарурй барои мо ба хисоб мepaвaд.

Зикр ëфтaни номи C.Aйниpо дар «Рузнома» боз мeтaвон дар сахифаи 268-уми ин китоб дид. Дар ин чо Caдpи Зиë ходисаи дахшатноки рузи якшaнбeи 9 апрели соли 1917-ро, ки бар сари у ва C.Aйнй омада буд, батафсил тасвир кардааст. Caдpи Зиë мeгyяд, ки уро дар Рeгиcтон аз асп афтонданд ва ба зарбу лат кашиданд, ки либосаш хама пора-пора шуд ва xyншоpy бeхyш зepи лагадхо монд. Баъдан уро бардошта ба Apк бурданд ва ба як xонaи тангу торик партофтанд, ки бeхyш xобидa буд. Ин буд дахдате, ки ба сари ^дри Зиë омад.

Пас аз он ки санаи 10-11 aпpeл Caдpи Зиë озод мeшaвaд ва дар холати бeхоливy бeмaдоpй дар xонaaш мeшaвaд, чунин мeгyяд: «Пас аз он ба ифока омада бо холати пapeшон бар сари кори xyд рафтам. Aз дигар вaкоeи дуруза xaбap надоштам. Баъда мо ки филчумла ба ифока омадам, шунидам, ки баъд аз ва^и хосили дируза вакге ки дар Apки Б^оро ба xонaи тангу торик бeшyyp афтода будам, «Бародари мухтарамам Caдpиддинxочaи Fичдyвонй <<Aйнй>> тaxaллyc, ки назман ва насран аввал A^p Хованд ва сонй Caъдии Шepозй ва дар хадди зоташ ранчур ва касалманд буд, аз мадрасаи Кукалтош ба холи aчибe оварда, ба дарвозаи Ap^ Бyxоpо бepaхмонa ва бeшapaфонa, амиру вазир ба иктизои ахли балво хафтоду панч чуб таъзир кардаанд ва ба якe аз махбасхои он чо, ки «Обxонa» мeномaнд, ба хамон хол aндоxтaaнд. Asoom кyнcyлxонa дар чамъи ин мавод, факат хамин кадар карданд, ки мазрубин ва мачрухинро аз махбас бароварда, ба Когон бурданд ба дyxтypxонa супурданд».1

Aлбaттa, Caдpи Зиë дар навбати аввал аз ин кор огох набуд, зepо xyд дар холати ногувор гирифтор буд. A^wo пас аз ин мeбинeм, ки чи тавр дар «Рузнома» устод Afelpo «бародари мyхтapaмaм»-xитоб карда, бо эхтиром ва самимият cyxaн ронда, хар чи бар сари бародараш омадааст, бо афсус xypдaн як - як зикр мeнaмояд.

Aз ин чихат, маълум мeгapдaд, ки C.Aйнй дар назди ахли чомea аз чойгохи xoœe бapxypдоp будааст ва Caдpи Зда дар шaxcияти у дуст ва хамнафаси xyдpо тасаввур мeкapдaacт. Чи тaвpe ки мeбинeм, Caдpи Зда дар бораи устод Aйнй бо самимияти падарона ва бо як хисси мeхpyбонй cyxaн ронда, уро ифтиxоpи xyд мeшyмоpaд.

Хамин тарик, «Рузнома»-и Шapифчонмaxдyми Caдpи Зиë яю аз capчaшмaхоecт, ки мухимтарин руйдодхои тaъpиxй ва равандхои эчодии нимаи дувуми асри XIX ва ибтидои асри ХХ-ро дар xyд тачассум карда, дар шиноxти хaëти адабии замон накши paвшaнe дорад.

Дар баробари ин, ба василаи «Рузнома»-и Caдpи Зиë мо бо бaъзe лахзахои зиндагии C.Aйнй, макому манзалат ва хунари нигорандагии у ошно гардда^см. Маълумоти Caдpи Зиë оид ба C. Aйнй дорои ахаммияти адабиву тaъpиxй ва илмиву амалй буда, аз нуфуз ва хунари нигорандагии адиб, инчунин муносибаташ бо устод Aйнй шаходат мeдихaнд.

Caдpи Зиë дар «Рузнома» зимни наклу ëддошт дар мавриди ахли адаб ва эчодиëти cyxaнвapони замонаш маълумоти здад фарохам овардааст ва у якe аз аввалинхо шуда, доир ба эчодиëти C. Aйнй ва дигарон ба сифати мухаккик бахои мyноcибe додааст.

Caдpи Зиë бо такя ба шархи хол ва рузгору осори адибони номвари таъриш адабдати точик ба дарачаи маърифат, карвха ва иcтeъдоди шоирону фозилон мeпapдозaд. У хангоми бахогузорй ба хунари шоирй ва махорати адабии C.Añm бо ибораву чумлахои кутоху мyxтacap мулохиза карда aндeшaхои xyдpо ба таври равшан бaëн мecозaд.

Чи тaвpe ки мушохида гардид, Шapифчонмaxдyми Caдpи Зиë чор маротиба номи C.

1 . Хдмон чо. - C. 26S.

Айниро дар «Рузнома»-и худ айнан зикр намуда, танхо дар як холат номи устод Айниро зикр накарда, газали «шамъи махфил»-и уро хангоми таваллуди духтараш Ханифа ба пуррагй меорад.

Махсус зикр кардани номи С. Айнй баёнгари он аст, ки Садри Зиё дар бораи устод Айнй бо самимияти хос ва бо як хисси эътимод сухан ронда, аз у ифтихор менамояд.

Дар охир инро бояд гуфт, ки «Рузнома»-и Шарифчонмахдуми Садри Зиё дар бахогузорй ба зиндагинома ва эчодиёти С.Айнй, гайр аз ин, дар таъйини масъалахои мубрами замон, адабиёт ва сабку саликаи намояндагони хавзаи адабии Мовароуннахр дар асрхои XIX - ХХ ба сифати сарчашмаи муътамад хидмат мекунад.

АДАБИЁТ

1. Айнй С. Куллиёт, ч. 1 (Ба чоп тайёркунандагон: К. Айнй ва Р. Хрдизода). - Сталинобод: Нашрдавточик., 1958. - 327 с. -19 с.

2. Айнй С. Куллиёт, ч. 7. - Душанбе: Нашрдавточик., 1962. - 646 с.

3. Айнй С. Мухтасари тарчумаи холи худам (Зери назар ва бо пешгуфтори М.Осимй, бо кушишу эхтимом ва дебочаи Камол С.Айнй). - Душанбе: Дониш, 1978. - 193 с.

4. Айнй С. Куллиёт, ч. 8 (Тартибдихандагон: С.М. Айнй, X. Айнй, К. Айнй). - Душанбе: Ирфон, 1981. - 524 с.

5. Айнй С. Ёддоштхо (Чахор кисм). Иборат аз як китоб. - Душанбе: Сар-редактсияи илмии Энсиклопедияи миллии точик, 2009. - 680 с.

6. Брагинский И. Садриддин Айни. Материалы к биографии и творческой характеристике. - Сталинабад: Государственное издательство Таджикской ССР, 1948. - 120 с.

7. Брагинский И. С. Садриддин Айни. Жизнь и творчество. 2-е доп. издание. - М.: Сов. писатель, 1978. - 248 с.

8. Махмадаминов А. Адабиётшиносй ва худогохии миллй (Тазкираи САйнй «Намути адабиёти точик»»). - Душанбе: Сино, 2008. - 211 с.

9. Мухаммадчони Шакурии Бухорой. Садри Бухоро. Чопи дувум (Бо тасхех, такмил ва иловахо). - Душанбе: Деваштич, 2005. - 186 с.

10. Мухаммадчони Шакурии Бухорой. Равшангари бузург. - Душанбе: Адиб, 2006. - 340 с.

11. Мухаммадчони Шакурии Бухорой. Нигохе ба адабиёти точикии садаи бист. - Душанбе: Чопхонаи «Пайванд», 2006. -456 с.

12. Рахмон Э. Чехрахои мондагор. - Душанбе: ЭР - граф, 2016. - 364 с.

13. Сахобиддини С. Садри Зиё ва тазкирахои у. - Душанбе: Ройзании фархангии сафорати Чумхурии Исломии Эрон дар Точикистон, 2010. - 200 с.

14. Садри Зиё. Рузнома. Вакоеънигории тахаввулоти сиёсй-ичтимоии Бухорои Шариф тайи нимаи поёнии амороти хоноти мангит бар асоси ёддоштхои рузномаи Шарифчонмахдуми Садри Зиё - охирин козикалони Бухоро. Тахки; ва пажухиши Мухаммадчони Шакурии Бухорой. - Техрон: Маркази аснод ва хадамоти пажухишй, 1382 х - 2003 м. - 500 с.

15. «Тазкори ашъор» -и Садри Зиё (Ба тасхехи Сахобиддини Сиддикй, ба кушиши Мухаммадчони Шакурии Бухорой). -Техрон: Суруш, 1380. - 428 с.

16. Хади-заде Р. Источники к изучению таджикской литературы: второй половины XIX века. - Сталинабад: Издательство Академии наук Таджикской ССР, 1956. - 140 с.

17. Хрдизода Р. Адабиёти точик дар нимаи дувуми асри XIX. - Душанбе: Ирфон, 1968. - 294 с.

18. Ходизода Р., Каримов У., Саъдиев С. Адабиёти точик. Асрхои XVI - XIX ва ибтидои асри XX. - Душанбе: Маориф, 1988. - 320 с.

19. Шукуров М. Садриддин Айнй. - Душанбе: Ирфон, 1978. - 304 с.

ВАЖНЫЙ ИСТОЧНИК ОБ АЙНИ

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Литературные источники второй половины XIX и начало ХХ вв. отражают важнейшие исторические события и художественные направления данного периода. В их числе «Дневник» Садри Зия играет огромную роль в познании литературной жизни данного этапа. В этой статье говорится о достоинствах данной книги и отображения в ней жизнь и творчество С. Айни, его место в литературе, особенности его художественного мастерства, а также его отношение к Садри Зия.

«Дневник» Садри Зия является личным воспоминанием автора, однако в нем много ценной информации о художниках слова, их жизни и творчества. Садри Зия является первым исследователем творчества Айни. Посредством этой книги мы узнаем много интересных вещей об Айни, о его склонностях к литературе, о его месте в социальной жизни Бухары. Таким образом, книга в познании Айни приобретает научно-практическую и историко-литературную значимость. Также в «Дневнике» автором рассмотрены вопросы касательно актуальных проблем жизнедеятельности общества, политики и культуры, в нем обсуждается много проблем о представителях литературной жизни Мовароуннахра второй половины XIX и начало XX вв.

Ключевые слова: Садри Зия, «Дневник», С.Айни, газел, элегия, Xанифа, Каркинская область,

Бухара, эмир Алимхан, начало реформ, «История Бухарской революции», тюремная камера -«Обхона».

IMPORTANT SOURCE ABOUT AYNI

The literary source of the second half of the 19th century and the beginning of the 20th century covered the most important historical events with its respect of creative processes of that period. Sadri Ziya's «Diary» with no exceptions plays a prominent role in the recognition of literary life of that time. Therefore, the main purpose of this article is to provide thorough information in the context of the authenticity and memoir characteristics of the works of Sharifjon Makhdumi Sadri Ziya who lends credence to Ayni's life. The article particularly emphasizes and reinforces on introducing and describing Ayni's contemporary life and its existentialfooting of literature. It also covers the most vital question of Sadri Ziya's relationship with Ayni whose materials were taken directly from life.

Sadri Ziya in his «Diary» provided rich and in its time a significant information on the literature and writing of contemporary scholars. He was one of the first to give a very positive impression while introducing Ainy and appreciating his unique and remarkabe skills. Sadri Ziya's valuable memoir which has a literary, historical, scientific and practical worth testifies the author's reputation and his dignity.

Memoirs of Sadri Ziya serves as a reliable source in assessing the biographies and literatures of the literary scholars. It also serves as a reliable source in identifying current issues, politics, literature and style of Movarounnahr scholars in the 19th and early 20th centuries.

Key words: Sadri Ziya, «Diary», S. Aini, gazelle, elegy, Hanifa, Karki region, Bukhara, emir Alimkhan, the beginning of reforms, «History of the Bukhara revolution», prison cell - «Obkhona».

Сведения об авторах:

Махмадаминов Абдулхай Саидович - профессор кафедры теории новейший персидско таджикскиой литературы Таджикского национального университета Абдулхаев Зохид Мухаммадович - Таджикский национальный университет докторант, доктор Ph.D кафедры теория новейший персидско-таджикской литературы. Телефон: 904-143-144, E-mail: zohidiabdulhay@gmail.com

About authors:

Mahmadaminov Abdulhay Saidovich - Professor of the Department of Theory of Newest Persian - Tajik Literature of Tajik National University

Abdulhaev ZohidMuhammadovich - Tajik National University doctoral student, Ph.D. doctor, Department of Theory of the Newest Persian - Tajik Literature. Phone: 904-143-144, E-mail: zohidiabdulhay@gmail. com

ДЖАМИ И НАВОИ: ДРУЖБА ТАДЖИКО - УЗБЕКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ

Рустамова Г., Гуломджонов З.

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

Таджики и узбеки с древнейших времен живут как добрые соседи и народы-побратимы. Их традиционная дружба формировалась не только в условиях совместной работы и взаимного сотрудничества, но также в процессе совместной борьбы против внутренних угнетателей и иноземных завоевателей. Ярким проявлением этой дружбы в области духовной культуры являются таджикско-узбекские литературные связи, корни которых уходят вглубь веков.

История таджикского народа тесно переплетена с историей других народов Средней Азии, особенно узбекского. Персидско-таджикская литература по праву явилась великой школой изучения художественного опыта ее создателей для узбекских поэтов, также как и произведения Лутфи, Навои и других узбекских поэтов оказывали огромное воздействие на развитие таджикской классической поэзии. Об этом свидетельствует опыт развития художественного творчества таджикских и узбекских поэтов и прозаиков на протяжении многих веков [5, с.9]. Творчество каждого поэта и писателя очень разнообразно, если анализируется одна сторона, еще остается вне поля внимания многое, что является существенным для понимания этого творчества. М. Горький говорил, что литература есть человековедение, т.е. художественное человековедение, познание человека и такое художественное изображение его, которое помогает преобразованию, переделке и перевоспитанию человека. Пользуясь, случаем важно вспомнить прошлое узбекского и таджикского народа, где при Тимуре и Тимуридах ряд городов Мавераннахра и Хорасана, особенно Самарканд и Герат превратились в крупные центры науки и литературы. Большое развитие получили ряд наук - математика, литература, искусство, каллиграфия, в Самарканде были собраны выдающиеся ученые и поэты, которая благодаря им наука достигла своего развития при Улугбеке и Султане Хусейне. Улугбек был крупным ученым-астрономом своего времени, создал библиотеку, хранившей 15 тысяч томов книг. При Улугбеке в Самарканде была построена обсерватория, лучшая для своего времени.

Во второй половине ХУ века ведущим центром науки и культуры становится Герат. Брат

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.