Научная статья на тему '“RELIGION” ВА “ДИН” СЎЗЛАРИНИНГ КОГНИТИВ ТАҲЛИЛИ'

“RELIGION” ВА “ДИН” СЎЗЛАРИНИНГ КОГНИТИВ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

106
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Дин / илоҳиѐтшунослик / когнитив таҳлил / Карен Армстронг / таржима / адабиѐтшунослик / Religion / theology / cognitive analysis / Karen Armstrong / translation / literature

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Мунис Дониёровна Болтаева

Ушбу мақолададан бери илм фан вакиллари ва тилшунослар орасида мунозараларга сабаб бўлаѐтган икки термин “religion” ва “дин” сўзларининг когнитив таҳлили берилган. Мақола мазкур терминлар устида икки хил ѐндашувга асосланадиган мутахассисларнинг назарияларини қисқача баѐн қилиш билан бошланади ва асосий қисмда манбавий изоҳ берилади. Мақолада динамик эквивалентлик, когнитив чоғиштирув, грамматик, лексико – семантик ва услубий компонентлик таҳлил методларидан фойдаланилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article provides a cognitive analysis of the two terms “religion” and “din” that have been the subject of debate among scholars and linguists since. The article begins with a brief description of the theories of experts based on two different approaches to these terms, and a source commentary is provided in the main section. In the analysis, the researcher used the methods dynamic equivalence, cognitive comparison, grammatical, lexico – semantic and methodological component analysis.

Текст научной работы на тему «“RELIGION” ВА “ДИН” СЎЗЛАРИНИНГ КОГНИТИВ ТАҲЛИЛИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-523-527

"RELIGION" ВА "ДИН" СУЗЛАРИНИНГ КОГНИТИВ ТАХЛИЛИ

Мунис Дониёровна Болтаева

Термиз давлат университети магистранти boltayeva.m@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколададан бери илм фан вакиллари ва тилшунослар орасида мунозараларга сабаб булаётган икки термин "religion" ва "дин" сузларининг когнитив тахлили берилган. Макола мазкур терминлар устида икки хил ёндашувга асосланадиган мутахассисларнинг назарияларини кискача баён килиш билан бошланади ва асосий кисмда манбавий изох берилади. Маколада динамик эквивалентлик, когнитив чоFиштирув, грамматик, лексико - семантик ва услубий компонентлик тахлил методларидан фойдаланилган.

Калит сузлар:Дин, илохиётшунослик, когнитив тахлил, Карен Армстронг, таржима, адабиётшунослик

ABSTRACT

This article provides a cognitive analysis of the two terms "religion" and " din" that have been the subject of debate among scholars and linguists since. The article begins with a brief description of the theories of experts based on two different approaches to these terms, and a source commentary is provided in the main section. In the analysis, the researcher used the methods dynamic equivalence, cognitive comparison, grammatical, lexico - semantic and methodological component analysis.

Keywords: Religion, theology, cognitive analysis, Karen Armstrong, translation, literature.

КИРИШ

Анъанвий тилшуносларнинг фикрича, Куръоний термин № "дин" теоними узига хос лингвомаданий хусусиятга эга булмаган диний термин булиб, теологик жихатидан инглиз тилидаги "religion" сузи билан биргаликда аник мукобиллик хосил кила олади.

Иккинчи ёндашув тарафдорлари булган теологлар, файласуфлар, маданиятшунослар, жамиятшунослар ва бошка гуманитар соха вакиллари анъанавий тилшуносларнинг мулохазаларига тулик кушилмайдилар. Сунгги йилларда дин ва эътикод масалаларида утказилган кенг камровли

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-523-527

социолингвистик тадкикотлар шуни курсатмокдаки Куръон термини булган "дин" сузи инглиз тилидаги матнларда "religion" дея таржима килинсада, улар орасида бир катор теологик асосда этимологик фарклар мавжуд.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Жумладан, Британиялик машхур теолог К.Армстронг (Karen )нинг хулосасига кура бу икки термин орасидаги энг дастлабки фарк бу уларнинг икки хил фалсафий принципга асосланган хрлатда келиб чикканлиги ва кенг истеъмолда кулланилганлидир. Унинг фикрига кура "дин" сузи фалсафий -этимологик нуктаи назардан "теологик", "religion" сузи эса "материалистик" пойдеворга эга тушунчалардир. Аникрок айтганда бу пойдеворлар мазкур терминларнинг илк бора кайерда кай хрлатда учраши, лексик бирлик сифатида пайдо булиш тарихи, илк марта ишлатилиниши ва умумий хрлатда тушунилишининг илдизларига мурожаат килинадиган ва токи шу кунга кадар теология ва материализм фалсафий ёндашувларининг назарий аспекталари асосида тадкик килиниб келинган терминлардир.

Айни юкоридаги каби фалсафий ёндашувларга асосланган холатда Карен Армстронг: Инглиз тилидаги "religion" сузини араб тилидаги c#J (дин) сузидан моуиятан фарцлаб берувчи энг биринчи омил бу уларнинг икки хил фалсафий асосга цурилганлигидир, яъни c#J (дин) сузи Куръони Каримнинг асл арабий хатида соф теоним сифатида учрайдиган ва "теологик ёндашув"га кура тадциц цилинадиган соф диний термин булса, "religion" сузи эътицод масалаларига материалистик нуцтаи назардан царайдиган цадимги юнон ва рим файдасуфларининг фалсафий царашлари асосида пайдо булган ва токи шу кунга цадар "материалистик ёндашув" асосида тадциц цилиниб келинаётган соф ижтимоий - фалсафий терминдир - деган фикрни илгари суради.

Бу хдкида француз тарихчиси, социолог олим ва уша давр католик черкови рухонийси Луиз Гардет хам узининг "Din" номли илмий рисоласида шундай дейди:

й^ (дин) мумтоз араб тилидаги цонун цилиб цуймоц, тартибга солмоц, тузатмоц хукм чицармоц маъноларидаги ütJ иллатли феълининг отлашган шакли яъни масдари булиб, биз бу сузни соф диний термин сифатида цабул цилишимиз мумкин, сабаби бу сузни Ислом динининг сакрал (муцаддас) китоби уисобланган куръони Карим туширилган асл вауий тил, арабий тилда учратиш мумкин. Шуни алоуида таъкидлашим лозимки 8арб оламида "дин" сузига муцобил вариант сифатида ишлатилинадиган "religion" сузига уар доим уам

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-523-527

№ (дин) сузи билан бир хил концептуал муцобилликда мурожаат цилиш мумкин эмас. Сабаби, "religion" сузи асл уолатда диний термин сифатида эмас, балки фалсафий - ижтимоий термин сифатида илк марта антик давр тарихидаги цадимги Юнон ва Рим материалист тарихчи ва файласуфиларининг бадиий ва илмий адабиётларида учрайди. Ягона Худо тарафидан Исроил цавмига пайгамбарлар Мусо, Довуд ва Исолар орцали нозил цилинган муцаддас китоблар Таврот, Забур ва Инжилларнинг цадимги иброний (эски яхудий тили) тилида кучирилган нусуаларининг бирортасида "religion" деган термин мавжуд булмаган. Агар биз диний теологик термин деганда муцаддас китобларда Худо тарафидан сузланган тилда ишлатилган сузларни тушунсак, у теоним уисобланмайдиган ва илк марта юнон ва рим файласуфлари томонидан ишлатилган "religion" термини ижтимоий -фалсафий термин сифатидагина цабул цилиниши, урганилиши ва обдон тадциц цилиниши лозим.

Луиз Гардетнинг юкоридаги мулохазасига покистонлик Исломшунос олим Анис Ахмад шундай шарх берган: Луиз Гардетнинг уз монографиясида ёзганларини асл илмий уацицат деб уисоблайман, сабаби агар дунё тилшунос олимлари теолингвистика фанини илмий асосга кура "Худо сузлашган тил ;ацидаги фан" дея цабул цилганликларини уисобга оладиган булсак, пайгамбаримиз Мууаммад соллаллоуу алайуи васалламга, насронийлик динида уам, яуудийлик динида уам вауий фариштаси сифатида эътироф этиладиган фаришта Жаброил тилидан нозил цилинган Аллоунинг сузи "Куръон" таркибида (дин) сузининг мавжуд эканлигининг узи уни соф диний асосга эга булган теолингвистик термин эканлигига яццол далилдир. Бу сузларнинг тахлили юзасидан яна уша Британиялик машхур теолог олима аёл Карен Армстронг (Karen Armstrong) нинг нуктаи назарига кайтадиган булсак, у "religion " сузи хакида шундай дейди:

"Religion" нима?... Менимча бу терминни умумий маънода нима эканлигини билмайдиган одам булмаса керак! Аммо бу термин сиз уйлагангиз каби моуиятан диншунослик фанларида таърифи келтириладиган ва халцаро сиёсатда стандарт сифатида цабул цилинган изоудангина иборат булган тушунча эмас. Аницроц айтадиган булсак, токи уозирги кунга цадар бу термин учун аниц бир концептуал таъриф мавжуд эмас. Мисол учун оладиган булсак, бизда, замонавий гарб жамиятида милодий XVII асрга келибгина пайдо булган бу термин этимологик жиуатдан инглиз тилига эски француз тилидан кучган булиб, келиб чицишига кура лотин асосли religio сузининг эски француз тилига

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-523-527

"religion " шаклида узлашган куриниши булиб, маъноси - аждодлар томонидан узоц даврлар мобайнида бажариб келинган ва муцаддас уисобланилган урф -одат ва анъаналардан иборат жамоавий маданиятга хос элементларнинг туплами уисобланади.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Бундан ташкари баъи мутахассисларнинг фикрига Караганда religio - сузи икки морфемик асос "relos " ва "gios " лардан ташкил булиб, луFавий маъносига кура "relos - мукаддасот", "gios - топиниш" деган маънони англатиб, умумий маънода жамият томонидан мукаддас дея эътироф этилувчи хар кандай нарсага сотиниш деганидир. Манбаларга кура бу сузни илк бор ижтимоий термин сифатида куллаганлар дин ва эътикод тушунчаларида "материалистик" нуктаи назардан ёндашувчи антик давр намоёндалари булган кадимги юнон ва рим файласуфларидир.

Уларнинг фикрига кура, барча фалсафий эътикод устига курилган таълимотларнинг келиб чикишида асосий роль уйнаган нарса бу инсон ички хиссиётларида аждодларига булган юксак хурмат хиссининг мавжудлигидир. Жумладан, инглиз файласуфи Херберт Спенсер (1820-1903) хам ибтидоий кабила динларининг келиб чикишига "аждодлардан мерос булиб колган урфу -одатларни мукаддас санаш, илохийлаштириш ва уларга юксак эхтиром билан уларга топиниш" сабаб булганлигини таъкидлайди.

Спенсерга кура аждодлардан колдирилган кабилавий конуниятларнинг барча куринишлари айнан уларнинг авлодлари томонидан даврий равишда узок йиллар давомида "илохийлаштирилган". XIX асрнинг машхур тилшуносларидан булган немис олими Макс Мюллер (1823 - 1900) узининг "Табиий дин" (Natural religion) илмий монографиясида Religio сузи асл услубий холатига кура ижтимоий характерланган лингвомаданий термин эканлигини хамда бу суз асл холатда милоддан аввалги I асрда яшаган рим файласуфи Маркус Туллиус Цицероннинг хатлари ва кулёзмаларида учрашини ёзган. Шунингдек Мюллерга кура, Цицерон Religio сузига уз кулёзмаларида Obsequium erga regulas vel ad religionem et cultum traditional дея изох берган.

Бу изохни Мюллер инглиз тилига scrupulous or strict observance of the traditional cultus дея угирган. Цицероннинг бу изохини Мюллернинг таржимасига таянган холатда рус ва узбек тилларига куйидагича таржима килиш мумкин: (рус тилида) Скрупулезное или строгое соблюдение

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-523-527

традиционного культа (узбек тилида) Анъанавий маданиятга эутиёткорлик билан ёки цатъий риоя цилиш. Бундан ташкари Цицероннинг эътикод билан боFлик фалсафий карашлари акс этган кулёзмалари устида узининг илмий тадкикот ишларини олиб борган яна бир тилшунос олим Елизавета Равсон Elizabeth_Rawson узининг "Цицерон, автобиографик портрет" (Cicero, a portret) асарида Цицерон томонидан берилган юкоридаги изохни шархлар экан шундай дейди: "Цицеронга кура Religio сузи халцларнинг анъанавий маданиятига хос булган барча нарсаларни муцаддас уисоблаш ва уларга алоуида эътибор билан эутиёткорона муносабатда булишдир.

ХУЛОСА

Юкорида тухталиниб утилган олимларнинг илмий ва назарий карашлари шуни курсатмокдаки, антик даврда "religio" сузи дунёвий шароитларда аждодлардан мукаддасот сифатида колдирилган хар кандай ижтимоий ва маъданий элементни илохий санаш ва унга алохида хурмат билан сотиниш, улуFлаш мазмунини англатиб келган.

REFERENCES

1. Catford, J. C. (1978). A Linguistic Theory of Translation. Oxford University Press.

2. Chejne, A. G. (1969). The Arabic Language and Its Role in History. Minneapolis: University of Minnesota Press.

3. Chomsky, N. (1957). Syntactic Structures.The Hague: Mouton.

4. Cohen, J. M. (1962). English Translators and Translations. London: Longmans.

5. Crystal, D. (1965) Linguistics, Language and Religion. London: Burns and Oats Limited.

6. Donovan, P. (1976). Religious Language. Gateshead: Northumberland Press Ltd.

7. Encyclopaedia Britannica (1973). Vol. 15, pp. 341-5.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.