Научная статья на тему 'ТУРЛИ ТИЗИМЛИ ТИЛЛАРДА СЎЗ ЯСАЛИШИНИНГ ЎЗИГА ХОС ҲУСУСИЯТЛАРИ'

ТУРЛИ ТИЗИМЛИ ТИЛЛАРДА СЎЗ ЯСАЛИШИНИНГ ЎЗИГА ХОС ҲУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

1266
83
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
лексема / аффиксация / суффиксация / композиция / аббревиация / конверсия / деривация / префикс / редупликация / синтактик категория. / lexeme / affixation / suffixation / composition / abbreviation / conversion / derivation / prefix / reduplication / syntactic category

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Рахматилло Мирзатиллаевич Шукуров, Феруза Бохадировна Абдурахимова

Ҳозирги кунга қадар сўз ясалиши, унинг ҳосил бўлиш турлари ҳақида жуда кўплаб фикрлар мавжуд. Ушбу мақолада инглиз ва ўзбек тилларида сўз ясалиши борасида қадимги тилшунослик ривожланиш давридан қилинган ишлар, янги сўзларни ясаш усуллари ҳар икки тилда мисоллар билан ёритиб беришга ҳаракат қилинган. Ҳозирги тилшунослик даврига келиб сўз ясалиши ҳар икки тилда ҳам алоҳида бўлим сифатида ажралиб чиққанлиги тушунтириб берилган. Мақолада ҳар икки тилнинг сўз ясалиш усули борасидаги еткачи тилшунослар Арнольд. И.В., Qirk R. et al, Zapata A., Бортничук Е.Н., Аюб Ғуломов, Азим Ҳожиев, Рахматуллаев Ш.нинг ва бошқа тадқиқодчиларнинг илмий ишларига таянган ҳолда ўхшашлик ҳамда фарқли жихатлари мисоллар билан ёритиб беришга ҳаракат қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Рахматилло Мирзатиллаевич Шукуров, Феруза Бохадировна Абдурахимова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE SPECIAL FEATURES OF WORD FORMATION IN DIFFERENT STRUCTURAL LANGUAGES

To this day, there is a lot of speculation about how the a new word is made and how it is produced. This article tries to illustrate the work done in the development of ancient linguistics on the formation of words in English and Uzbek, the methods of making new words with examples in both languages. It has been explained that in the modern age of linguistics, word formation has emerged as a separate section in both languages. The article, based on the scientific work of I.V.Arnold, Quirk R. et al, Zapata A, Bortnichuk E.N., Ayub Gulomov, Azim Khodjiev, Sh. Rahmatullayev on the method of word formation in both languages.

Текст научной работы на тему «ТУРЛИ ТИЗИМЛИ ТИЛЛАРДА СЎЗ ЯСАЛИШИНИНГ ЎЗИГА ХОС ҲУСУСИЯТЛАРИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 8 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-8-493-505

ТУРЛИ ТИЗИМЛИ ТИЛЛАРДА СУЗ ЯСАЛИШИНИНГ УЗИГА ХОС

ХУСУСИЯТЛАРИ

Рахматилло Мирзатиллаевич Шукуров

Фаргона давлат университети филология фанлари номзоди, доцент

shukurovr.m.10@gmail.com

Феруза Бохадировна Абдурахимова

Фаргона давлат университети таянч докторант feruza.abdurahimova8818 @yahoo .com

АННОТАЦИЯ

Хрзирги кунга кадар суз ясалиши, унинг хосил булиш турлари хакида жуда куплаб фикрлар мавжуд. Ушбу маколада инглиз ва узбек тилларида суз ясалиши борасида кадимги тилшунослик ривожланиш давридан килинган ишлар, янги сузларни ясаш усуллари хар икки тилда мисоллар билан ёритиб беришга харакат килинган. Хрзирги тилшунослик даврига келиб суз ясалиши хар икки тилда хам алохида булим сифатида ажралиб чикканлиги тушунтириб берилган. Маколада хар икки тилнинг суз ясалиш усули борасидаги еткачи тилшунослар Арнольд. И.В., Qirk R. et al, Zapata A., Бортничук Е.Н., Аюб Гуломов, Азим Х,ожиев, Рахматуллаев Ш.нинг ва бошка тадкикодчиларнинг илмий ишларига таянган холда ухшашлик хамда фаркли жихатлари мисоллар билан ёритиб беришга харакат килинган.

Калит сузлар: лексема, аффиксация, суффиксация, композиция, аббревиация, конверсия, деривация, префикс, редупликация, синтактик категория.

THE SPECIAL FEATURES OF WORD FORMATION IN DIFFERENT

STRUCTURAL LANGUAGES

ABSTRACT

To this day, there is a lot of speculation about how the a new word is made and how it is produced. This article tries to illustrate the work done in the development of ancient linguistics on the formation of words in English and Uzbek, the methods of making new words with examples in both languages. It has been explained that in the modern age of linguistics, word formation has emerged as a separate section in both

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 8 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-8-493-505

languages. The article, based on the scientific work of I.V.Arnold, Quirk R. et al, Zapata A, Bortnichuk E.N., Ayub Gulomov, Azim Khodjiev, Sh. Rahmatullayev on the method of word formation in both languages.

Keywords: lexeme, affixation, suffixation, composition, abbreviation, conversion, derivation, prefix, reduplication, syntactic category.

КИРИШ

Лексика доимий харакатда булиб, унинг ривожланиши ва бойиш йуллари турлича булади. Энг асосий ва унумли йулларидан суз ясаш ва бошка тилдан суз олишдир. Суз ясалиши исталган тилнинг лугат таркибининг бойиш усулининг энг унумли усулларидан бири хисобланади. Айнан мана шу омил суз ясалишини тилшуносликнинг долзарб мавзулари каторига кириши учун сабаб була олади. Сузларнинг ясалиши ва унга доир масалалар тилшуносликнинг тарихий даврлардан урганилиб келинаётган объекти булиб, унга доир хар кандай масала ургнаниш учун мухим омил хисобланади. Янги суз одатда тилдаги бор материаллардан хосил килинади.

Турли тизимли тиларда (узбек, инглиз ва рус) сузларнинг ясалиши умумий характерга эга эканлиги, барча тилларда сузларнинг ясалиши универсал хусусиятларининг мавжуд эканлигини англатади.

Суз ясалиш системасиининг умумий ва фаркли хусусиятларини узбек, инглиз тилларида мисоллар оркали ёритиб беришга харакат киламиз.

ХХ асрнинг 50 йилларига келиб рус тилида суз ясалиши алохида соха сифатида тан олина бошлади. [15;33]

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Якин кунларгача инглиз тилшунослигида суз ясалиши ё грамматика булимининг бир кисми ёки лексикология булимининг бир кисми сифатида каралиб келинган.ХХ асрнинг 70- йилларига келиб герман тилларида суз ясалиши тилшуносликнинг алохида булими сифатида шаклланган. Инглиз тилининг суз ясалиш тизими узининг хосил булиш ва кушимчаларнинг грамматик хусусиятларига эга.[1;106] Узбек тилида эски таълимотга асосан суз ясалиши ва суз узгариши морфология булимига киритилган. Албатта улар формал жихатдан ухшаш, аммо функционал жихатдан бошка-бошка ходисалардир. Узбек тилида суз ясалиши тилнинг икки сатхига тегишли булиб, суз ясалишида купрок морфемалар билан боглик булганлиги учун у асосан морфемика билан богланган. Тайёр ясалган сузда ясалиш хосиласи булганлиги

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 8 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-8-493-505

сабабли, лексикогоия материалига айланади. Узбек тилида биринчи булиб профессор А.Гуломов олиб борилган изчил изланишлари туфайли, суз ясалиши хам инглиз тили каби морфемика ва морфология оралигида алохида булимда урганилиши керак эканлигини биринчилардан булиб таклиф килади. [11;5] Суз ясаш (word-building) узининг умумий номи остида лугат таркибини бойитишнинг жуда куп хилма-хил усулларини уз ичига олади. Хдмма тилларда суз ясалиши учун умуимй булган беглги янги лексема хосил булишидир. Инглиз тилида суз ясаш тизимида иккита асосий янги сузларни хосил килиш усуллари: композиция ва сузларни хосил килиш ёки деривация усуллари кенг кулланилади. Куйида узбек хамда инглиз тилларида суз ясаш усулларини куриб чикамиз. [1;107]

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Хинд-Оврупа тиллар оиласининг бошка тилларида булгани каби, инглиз тилида композиция усулида сузлар асосан иккита мустакил асасдан хосил булади. Узбек тилида хам композиция турида сузлар ясаш мавжуд булиб у синтактик усул билан хосил булади.

Композиция (composition)- суз ясалишида кадимги, хозиргача унумли усуллардан бири хисобланади. Икки ёки ундан ортик асосларни бир-бирига кушиш оркали ясалади.

Blackboard (доска- цора + тахта) Inkpot (сиёхдон -сиёх + идиш) Textbook (дарслик - матн + китоб) Newspaper (газета- янгилик + цогоз ), Snowdrop (бдаойчечак- цор + томчи)

Суз ясашлишининг бундай усули инглиз тилида купрок от ва феълларни, баъзан сифат, равиш ва олмошлар хосил килишда ишлатилади. [1;107]

Узбек тилида хам композиция усули махсулдор суз ясаш тури хисобланади. Узбек тилида икки мустакил суз маълум грамматик шаклда бирикади ва бирикувчи сузлар орасида грамматик муносабат сезилиб туради. Бу усул билан суз ясаш бирдан ортик ясовчи асосни маъно ва мазмун жихатидан бириктириб, янги лексик суз кушма суз хосил килади.[14;30]. Кушма сузни содда суздан фарки шундаки, содда сузда маъно билдирувчи компонент битта, кушма сузда эса бирдан ортик. Масалан:

Кунгабоцар (кунга+ боцар)

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 8 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-8-493-505

Учбурчак (уч + бурчак) Ерёнгоц (ер + ёнгоц) Оццуш (оц + цуш) Билакузук (билак + узук) Ушбу мисолларда келтирилган сузларнинг барчаси икки компонентдан ташкил топган, аммо бир яхлит грамматик маънога ва фонетик бутунликка эгадир. Кушма сузлар орасида граммаик муносабат булмайди. Композицион усулда сузлар ясалиши инглиз тилидаги каби узбек тилида хам от, сифат, сон, равиш ва кисман феълларда кенг таркалган. [14;30]

Конверсия- сузларни бошка суз туркумига кучиши натижасида хосил буладиган суз ясалиш тури. Замонавий инглиз тилида унумли булган морфологик суз ясалишидан кура камрок ривожланган морфологик-синтактик суз ясаш усули, асл сузнинг шакли узгармаган холда, ёки конверсия усулида, хар доим янги синтактик ва морфологик характерга эга булади, чунки хосил булган янги суз асл суздан фаркли равишда янги суз туркумига оид булади. [1;107] Конверсия суз ясаш усулининг хеч кандай ясовчи бирликларсиз ва микдор узгаришсиз янги суз хосил килишнинг ягона туридир. [3;92] От Феъл

arm/цурол, цул - to агт/цуролланмоц doctor/шифокор - to doctor/даволамоц carpet/гилам - to carpet/гилам билан тушамоц bottle/бонка - to bottle/бонкаларга цуймоц, бонкада сацламоц work/иш - to work/ ишламоц Феъл От

to help/ ёрдам бермоц - help/ёрдам, ёрдамчи to spy/кузатмоц - spy/жосус to catch/ушламоц - catch/ушланган нарсалар Сифат Феъл

calm/ювош/сокин - to calm/тинчлантирмоц dry/цуруц - to dry/цурутмоц empty/буш - to empty/бушатмоц yellow/сариц - to yellow/саргаймоц

Конверсия термини Г.Суит томонодан таклиф этилган. Бу суз ясаш усулини асосли ёки суффиксларсиз, суз вазифаларини узгартирган холда суз ясалишидир.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 8 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-8-493-505

Узбек тилида бу усул морфологик-синтактик усулда суз ясаш дейилади. бунда сузнинг туркуми узгаради, натижада контекстда синтактик холатнинг, гап ва суз бирикмаларининг кучи билан юзага келади. [9;46] Ёки суз формасининг лексик маъно касб этиши билан янги сузга айланиши билан янги суз хосил булиши, куп маъноли сузлар орасидаги богланишнинг яъни семантик алоканинг йуколиши натижаси семантик маънонинг узилиши тушунилади. Бундай ходиса тилнинг куп йиллар давомида ривожланиши натижасида аста секин юзага келади. [14;30]

Масалан: Юпца (цалин эмас) сифат - юпца (овцат номи) от

Кук (ранг) сифат - кук (осмон) от - кук (тикишнинг бир тури) от -кук (ут улан) от

Кун (сутканинг бир цисми) равиш - кун (цуёш, планета) от Бир лексик-грамматик категориядаги суз бошка категориядаги суз урнида кулланиши хам мумкин. [9;46]

Масалан, Ишлаган тишлар- бу маколда ишлаган сузи асли феълнинг сифатдош шакли от урнида кулланган.

Бир каттанинг гапига кир, бир кичикнинг- маколида катта, кичик сифатлари от урнида кулланган ва уларнинг синтактик вазифаси кучган яъни суз узининг аввалги синтактик вазифасидан чекиниб, янги синтактик вазифага кучган. Бундан чикди, унинг синтактик куршови - кандай сузлар билан богланиш холти хам узгарган. Бундан шуни англаш мумкинки, бир лексик-грамматик категориядаги сузнинг бошка категорияга утиши янги суз ясашнинг бир куринишидир.

Аффиксал суз ясалиши ёки бошкача килиб айтганда аффиксация ёки деривация ёки суз хосил килиш (derivation) яъни асосга суз ясовчи элементларни кушимча ва префикслар кушиш оркали янги суз хосил килиш. Бунда суз ясалишинингпрефиксли, суффиксли ва префикс-суффиксли усуллари мавжуд. Масалан: lucky сузи luck асосга -y кушимчасини кушиш оркали, unlucky сузи эса lucky сузига-un префиксини кушиш оркали суз ясалмокда. Luck-luck+y (суффикс) = lucky (бахтли, сифат) Un (префикс) + luck + y (суффикс) = unlucky (бахтсиз, сифат) Lucky хамда unlucky сузларига -ly равиш ясовчи кушимчани кушиш оркали равиш ясалади.

Luckily, unluckily

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 8 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-8-493-505

Узбек тилида аффиксация усулида суз ясалиши кенг кулланувчи ваунумли суз ясаш усулларидан бири хисобланади. Суз ясалишида суффикс яъни суз ясовчи кушимча суз охирига кушилади. Ишчи - иш + чи Ишхона - иш + хона Ишла - иш + ла Теримчи - терим + чи Узбек тилида инглиз тилидан фаркли уларок суз ясаш учун префикслар мавжуд эмас. Бирок тожик тилидан узлашган айрим суз ясовчиларгина суз ясовчи асосга унинг олдидан кушила олади. Нотзри - но + тузри Серуаракат - сер + уаракат Камгап - кам + гап Серунум - сер +унум [14;32]

Товуш алмашиши (sound interchange)- суз ясалишининг унумсиз усули, бунда асоснинг фонетик шакли узгаради. Унли товушларни алмашиши оркали суз ясалиши:

bite (v) - bit (n), food (n) -feed (v), sing (v),- song (n) Ундош товушлар оркали суз ясалиш:

Prove(v)-proof(n), to excuse [z];(v) - excuse [s];[n], to house [z];(v) - house [s];[n], to grease [z],(v) - grease [z];[n], to close [z];(v) - close [s];(adj). Аралаш товушлар алмашиши оркали суз ясалиши:

Bath-bathe, breath-breathe, loss-lose, choice-choose УрFуни кучириш билан янги сузлар ясаш. Илгари инглиз тилида суз хосил килиш усулларидан бири ургуни кучириш оркали янги суз хосил килиш тури булган. Замонавий инглиз тилида баъзи сузлар сакланиб колган, турли хил суз туркумларига таалукли ва факатгина ургу билан фаркланади. Бундай сузларда от ва сифат суз туркумига мансуб сузларда ургу биринчи бугинга тушади, феълларда иккинчи бугинга: I'mport (от, импорт)- to impo'rt (феъл, импорт цилиш) Pre'sent (от, совза) - toprese'nt (феъл, совга цилиш)

Fre'quent (сифат, тез-тез) - to frequ 'ent (тез-тез ташриф буюрмоц)[1.108]

Узбек тилида хам сузнинг таркибида фонетик узгариш яъни товуш узгариши оркали янги суз ясаш мавжуддир. Бундай йул билан суз ясаш икки хил амалга оширилади.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 8 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-8-493-505

1. Сузнинг таркибида фонетик узгариш килиш оркали янги суз ясалади: Маслан: тун ва кун, бит (яраси битди, иш битди- тугалланди маъносида) ва бут (тугал, феъл ва сифат), ака-ука.

Бур - буз(буз сузи ок тусни билдиради; ранги бузарди- окарди каби, ок тусли мато х,ам буз дейилган), бур сузи хам ок, окиш предметни билдиради: бур-мел, бури-окиш рангдаги жонивор, демак кадим бур ва буз сузлари бир-бири билан алокадор булган, улар товуш узгариши (р-з) билан бир-биридан фаркланган-ясалган. [9;22] Яна тог - тош, куз - курмоц, тош - тиш, цимир-цимиз

W I W Т-1 v>

сузлари хам фонетик усулда сузлар ясалишига мисол була олади. Бу усулда суз ясаш кадимги усуллардан булиб, хозирги тилда унумли суз ясаш усули хисобланмайди. Аммо, кадимда хам кенг кулланилмаган. Бу усулнинг асосий хусусиятларидан бири шундан иборатки, предмет, ходисалар, харакатлар ажралиб-фаркланиб бориши билан уларнинг номлари хам фаркланиб борган. Бунда бир суз хам предметнинг узини, хам унинг харакатини билдирган булса, кейинрок улар узакнинг таркибини узгартириш оркали икки сузга айлантирилган. (кур-куз). Янги сузларни бу усулда хосил килишда, товуш алмаштириш, товушларнинг каттик-юмшоклиги, унлиларнинг узун-кискалиги, ундошларнинг такрорланиши, товушларнинг урин алмаштириши каби хусусиятларига эътибор каратилган. [9;26]

2. Шунингдек ургуни урнини кучириш оркали хам суз ясаш усули мавжуд. Бу усул хам фонетик суз ясаш усули булиб, ургунинг урнини узгартириш билан янги суз ясаш:

Янги (сифат)-янги (равиш)

Хозир (равиш) - уозир (тайёр)

Тугма (от) - тугма (феъл)

Академик (унвон)- академик (нашр тури)[14;30]

Кискартириш (clipping, shortening, abbreviation). Бунда асл суз семантикасини, лексико-грамматик категориясини йукотмаган холда бир ёки бир нечта товушга кискартирилиб, натижада янги номинатив бирлик ёки инвариантининг юзага келиши тушунилади. ^искартма сузлар расмийлик кам булган мухитда ишлатилади ва бунинг учун сузловчи ва тингловчи нима хакида гап кетаётганини тушуниши ва англаши керак булади. инглиз тилида лексик бирликларнинг кискартмалари структурал жихатдан 3 турга булинади. [3;161] 1. Клиппиннг (Clipping) - бошка сузларни кискартириш оркали хосил булган сузлар.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 8 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-8-493-505

Масалан, vacation-vac, telephone-phone, advertisement-ad or advert,

examination-exam, gymnasium-gym, laboratory-lab, photograph-photo, professor-prof.

Кискартириш сузни тулик ифодалайди, аммо у сузнинг асосий кисми булиши шарт эмас на просодик на семантик томондан. Шунингдек, кискартма сузлар тули; сузлар билан битта конекстда ёнма-ён ишлатилмайди. Масалан, exam сузи имтихон ёки тест маъносини англатади, тиббиёт имтихони ва тиббий текширувларни назарда тутмайди

2. Бош харфлар кискартмаси (abbreviations and acronyms). Суз, ибора ва гапларнинг бош харфларидан янги суз тарикасида ташкил топган булиши мумкин. Масалан,

LASER - light amplification by stimulated emission of radiation (нурланишининг стимуляция килинган эмиссияси билан ёругликни кучайтириш) [15;33]

NATO-North Atlantic Treaty Organization (ташкилот номи) UFO- unidentified flying object (номаълум учар жисм) Quirk et al (1985) фикрича бу турдаги кискартмалар уз ичида икки турга булинади:

а) Суз каби талаффуз килинадиган кискартмалар: NASA -National Aeronautics and Space Administration radar -radio detecting and ranging

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

UNESCO -United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization BASIC - Beginners' All-purpose Symbolic Instruction Code COBOL -Common Business Oriented Language

б) Инглиз алифбоси харфлари оркали талаффуз этиладиган кискартмалар: C.O.D. = cash on delivery

VIP = very important person FBI = Federal Bureau of Investigations Кискартмалардаги хар бир харф бир сузга тенг ёки кисман сузга ва иборага тенг булади.

TV = television, TB = tuberculosis баъзи кискартмалар эшитилгандек ёзилиш мумкин

Deejay - DJ = disk jockey, Emsee- M.C. = Master of Ceremonies

3. Блендинг (Blending) - икки сузнинг кисмларини би р-бирига кушиш оркали янги хосил килинадиган сузлар, одатда бир сузнинг бошки кисмини иккинчи сузнинг охирги кисмини кушиш тарзида юзага келади. (cf. Godby et. al, 1982)

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 8 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-8-493-505

Масалан, smog (smoke+fog), brunch (breakfast+lunch), heliport (helicopter+airport), motel (motor+hotel)

Куйидаги сузлар блендинг оркали кисман кискартиришнинг умумий мисоллари:

Eurovision (European+television), multiversity (multiple+university), newscast (news+broadcast), telecast (television+broadcast), travelogue (travel+catalogue) Quirk et.al. (1985) фикрига мувофик Инглиз тилида суз ясашда acronomy, clipping ва blending кискартиришнинг турлари янги суз ясашнинг сермахсул усулларидандир. Аммо тадкикотчилар орасида инглиз тилида сузларни кискартириш янги суз ясаш турига кириши хакида аник фикр йук. Баъзи тадкикотчилар (Е.А.Земская, Е.С.Кубрякова, П.М.Каращук ва бошкалар) "Кискартириш - суз ясаш жараёнидир унинг натижасида махсус моделлар, структур-семантик схемалар оркали хосил булган ясама бирликлар пайдо булади", десалар, бошкалари эса (Р.З.Гинзбург, С.С.Хидекель, Г.Марчанд ва бошкалар) " Кискартиришни сузларни моделлаштирмаган холда суз яратиш", деб атайдилар.

Узбек тилида бундай усулда суз ясаш, суз бирикмаси таркибидаги асосан отли бирикмаларни турли тарзда кискартиришдир. Кискартма сузларнинг пайдо булишига сабаб, мураккаб тил бирлигини ихчам ифодалаш усулидир. Хрзирги узбек тилида отлар ясаш техникаси жихатидан бир канча куринишлари мавжуд. Кискартириш бош харфларини ёки биринчи бугинни колдириш оркали кискартирилади.

УзССР, райком, райижроком,ТошПИ, Тошунивермаг, ОТМ, ФарДУ.

Узбек тилида бундай усулда суз ясаш А.Хожиев фикрича бу усул суз ясашнинг мохияти хакикий суз ясаш усули эмаслигини айтиб утади. Ш.Рахматуллаев фикрича аббревиатура асли тургун бирикмага тенг атамани ихчам ифодалаш учун уйлаб топилган, бундай кискартмани суз деб, суз ясалишининг бир тури деб бахолаш тугри эмас. Биз хам шу фикрга кушилган холда, суз ясашнинг асл максади янги суз хосил килишдир, лекин аббревиация усулида суз, суз бирикмаларининг кискартирилган шакли берилади. Кискартма асл холига келтирилса улар яна суз бирикмаси холига кайтади. [10;30]

Лексемаларнинг ичида аббревиатуралар алохида урин касб этади. Аббревиатуралар суз ясалиши хосиласи булган ясама сузлар эмас, унинг суз ясалишига хеч кандай алокаси йук. Аббревиатура билан тулик куриниш бир инвариантнинг 2 хил варианти - бири тулик намуна, иккинчиси эса кискарган вариантидир. [13;50]

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 8 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-8-493-505

БМТ - Бирлашган Миллатлар ташкилоти

ДХХ- Давлат уавфсизлик уизмати Шундай килиб, кискартириш (аббревиация) усули ёрдамида янги суз лексема хосил булмаслиги натижасида, бу усулни суз ясаш усули деб атаб булмайди.

Такрорлаш (reduplication) Асосни такрорлаш оркали сузлар ясалиши. Бундай сузлар морфология булимида урганишга доир, чунки хосил булган лексик бирлик албатта товушлар жамланмаси (суз) билан боглик. Агар асос ёки негиз тулалгича такрорланса бу жараён тулик такрор(complete or total reduplication) деб аталади ва хосил булган такрор кушма такрор (repetitive compound) деб айтилади. Агар узак ёки асоснинг бир кисми такрорланса, бу жараён кисман такрорлаш (partial reduplication) деб айтилади ва такрорланувчи кисм такрорий булак (reduplicative) деб айтилади. Бундай такрорлар узак ёки асоснинг бошида, уртасида ва охирида келиши мумкин,^£ Nida,1949); бирок, такрорлар сузнинг бошида ва уртасида одатийдир. Масалан: mur-mur, yo-yo(yйинчоц номи)

Инглиз тилида кисман такрорлаш, тулик такрорларга нисбатан куп учрайди. Quirk et.al. (1985) нинг фикрича хар икки турдаги такрорлар- такрорий ёки о^ангдош (reduplicatives or jingles) сузлар дейилади. Тулик такрорларга мисол,

bye-bye (хайр), goody-goody ^хушомадгуй инсонларга нисбатан^ Кисман такрорларга мисол

walkie-talkie фация^ , бундада такрорлар дастлабки ундош товушларида фарк килади, ёки урта унли товушларида, сга^-сгаад/кесишмок ёки кесишган/ Тадкикотчиларнинг фикрига асосан купгина такрорий сузлар расмий ва одатда норасмий тарзда ишлатилади, чунки улар купрок ота-она ва фарзанд орасидаги мулокотда намоён булади. Масалан, din-din (dinner)- кечки таом

Quirk et.al. (1985) таъкидлашича, такрорий сузларнинг асосий ифодаланиши куйидагича:

1. Товушларга таклид, rat-a-tat (эшик кокиш), tick-tack (соат овози), ha-ha (кулиш), bow-wow (итнинг хуриши)

2. Кушимча харакатга билдирганда, see-saw (качеля), flip-flop (слансы- оёк кийими), ping-pong (стол теннси)

3. Бекарорлик, бемаънилик, носамимийликни ажратиш учун, higgledy-piggledy, hocus-pocus, wishy-washy, shilly-shally

4. Маънони кучайтириш учун, tip-top, teeny-weeny

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 8 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-8-493-505

Арнольднинг фикрига кура такрорлаш оркали хосил булган лексик бирликларда ясалиш формаси бор ва бу албатта суз ясалиши билан боглик булади. [1;108] Аммо хозирги кунда суз ясалиш таснифида сузларнинг асосини такрорлаш оркали янги сузлар ясалиши киритилмаган.

Узбек тилида хам инглиз тили сингари такрорлаш оркали суз ясалиш усули мавжуд ва у суз ясалиш тизимида янги сузларни хосил килишнинг кадимги усулидан бири хисобланади. Маслан, пацпац сузни такрорлаб, кушма холга келтириш оркали янги суз хосил килинган. Узбек тилида такрорларнинг куринишлари куп, оддий такрорлар ва иккилантириш оркали юзага келган такрорлар. Оддий такрор маънони кучайтириш, эмоционал буёкдорликни, интенсивликни ошириш учун хизмат килади.

Масалан, тезроц, тезроц юр.(тезлик маъноси кучайтирилади) У тез-тез гапирди.(Бу такрор иккиланиш булиб у харакатнинг такрорланиши, узок давом этиши каби маъноларни ифодалайди.)

Тур-тур кетамиз,-деди акаси. (Эртак)

Эрта тонгда тур-тур бошланди. (эрталаб уйгониш)

Ая, нега бибип келяпти. (Муштум) бибип, бипбип -болалар нуткида автобус. [9;38]

Бундан келиб чикиб шуни айтиш мумкинки, такрорлаш (редупликация) узбек тилида икки хил характерга эга: суз ясаш воситаси ва грамматик восита. Грамматик характерга эга булганда, у предметнинг куплиги, белгининг оширилиши, маънонинг кучайиши, харакатнинг такрорланиши ва узок давом этиши ва хаказо. Такрорлар оркали янги сузларни хосил булиши бу одамларнинг нутки, замон талаби билан богликдир. Масалан, манмансирамоц - узни юкори олмок ёки худбин маъносида. Бу суз салбий маънода ишлатилиб, олмошнинг иккиланишидан хосил булган.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, инглиз ва узбек тиллари бошка тил оилаларига мансуб булса хам суз ясалишида умумийликка эга эканлигини куришимиз мумкин. Х,ар икки тилда энг сермахсул ва етакчи суз ясалиш усули аффиксация хамда композиция эканлиги, фонетик суз ясалиш усули деярли уз махсулдорлигини йукотганлиги бу тилларда суз ясалишининг умимийлик белгиларидир. Гарчанд узбек тилида А.Хожиев фикрига мувофик композиция усулида сузлар ясалиши рад этилган булсада, тилда кушма сузларнинг мавжудлиги, у тилда мавжуд лексик бирликлар асосида хосил булганлиги, суз

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 8 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-8-493-505

ясалишиниг асосий коидаларидан булган янги лугавий маъно хосил килиши, лугат таркибига киритилганлиги уни янги суз ясаш усули таркибига киритилишига етарлича асос булиб хизмат килади деб уйлаймиз.[16;1647] Инглиз ва узбек тилида аффиксация усулида сузларнинг ясалишида суффикс хамда префиксларнинг ишлатилиши хам уларнинг универсаллигига мисол була олади. (узбек тилида префикслар бошка тилдан узлашган булишига карамасдан.).

Инглиз хамда узбек тилида аббревиация усулида сузлар ясалиши бир хил хусусиятларга асосланган булиб, уларнинг чукуррок тадкик этилишига кейинги ишларимизда батафсил тухталиб утамиз.

Лексемалар кайси усул билан хосил килинмасин, янги лексема юзага келганидан кейин у тил бирлигига айланади; бу жараён якунланганидан сунг буладиган жараён бу тил бирлигининг ички тахлили. Суз ясалиши хар бир тилда мавжуд ва у доимий жараён булганлиги учун ва тилнинг лугат фондининг бойишида мухим урин тутганлиги учун хар бир тилда бу тизимда универсал хамда фаркли жихатлар мавжуд булиши табиийдир. Вакт утгани сари тилшунослик ривожланиб бораверади ва тилда янги сузлар пайдо булиши давом этаверади.

REFERENCES

1. Арнольд И.В. Основы научных исследований в лингвистике: Учеб. пособие. — М.: Высш. шк., 1991. — 140 с.

2. Арбекова Т.И. Лексикология английского языка.- М.,1977.

3. Бортничук Е.Н., Василенко И.В., Пастушенко Л.П., Слово образование в современном анлийском языке.-Киев.: "Вища школа",-1988, 260с

4. Гуломов А. Узбек тилида суз ясаш йуллари хакида. -Тошкент, 1949.

5. Гуламов А. Узбек тилида тарихий суз ясалиш масалалари: Фил.фан.док. дисс. Автореферат. -Тошкент, 1955.

6. Мирзакулов Ш. У. Узбек тилида суз ясалиш маъноси ва парадигмаси. АКД. -Самарканд.1995.

7. Нурмонов А. Узбек тилшунослиги тарихи.- Тошкент.: Узбекистон, 2002

8. Рахматуллаев Ш.Дозирги адабий тили.-Тошкент.:Университет,2006

9. Узбек тили грамматикаси.-Тошкент.: Фан,1975. №1

10. Х,ожиев А. Узбек тили суз ясалиши. -Тошкент.: Укитувчи, 1989.

11. Х,ожиев А. Узбек тили суз ясалиши тизими. -Тошкент.: Укитувчи, 2007.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 8 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-8-493-505

12. ХржиевА. Узбек тили морфологияси, морфемикаси ва суз ясалишининг назарий масалалари.- Тошкент.: Фан, 2010

13. Х,ожиев А., Нурмонов А., Махмудов Н., Спорные вопросы словообразование тюркских языков. - Советская тюркология, 1989, №3

14. Сапоев Хрзирги узбек тили.- Тошкент.: 2009

15. Султонова С.М. Национально-культурное своеобразие суффиксального словообразования в русском, казахском и английском языках. -Уфа. 2020.

16. Шарипов Г.Ф., Аликулова М.Б.(2021), Суз ясалиш тарихига доир муносабат//Аcademic research in educational sciences volume 2 | issue 4 | 1639-1648

17. Valerie Adams. An Introduction to modern English Word-Formation.- London and New York.: Longman, 1973

18. Quirk R et al. A Grammar of contemporary English. -London.: Longman,-1972

19. Zapata A. (2007) Types of Words and Word-Formation Processes in English. Ingle's IV, (B-2007),-1-23p

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.