Научная статья на тему 'الله (АЛЛОҲ) ВА “GOD” СЎЗЛАРИНИНГ ТАРЖИМА ИШЛАРИДАГИ ТЕОЛИНГВИСТИК МУҚОБИЛЛИК ТАҲЛИЛИ'

الله (АЛЛОҲ) ВА “GOD” СЎЗЛАРИНИНГ ТАРЖИМА ИШЛАРИДАГИ ТЕОЛИНГВИСТИК МУҚОБИЛЛИК ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

216
30
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Дин / Аллоҳ / God / тил / теолингвистика / маъданият / таржима / ваҳий тили / мифлар / социолингвистика / семантик таҳлил / концптуал моҳият / лингвистик когнитивизм / диний концептология

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Шамсиддин Ёдгоров

Ушбу мақолада диний матнларни таржима қилиш жараѐнида таржимашунослик ва теолингвистика фанларининг ўзаро интеграллашиш аҳамияти ва заруриятининг илмий асосдаги таҳлили Аллоҳ ва God сўзларининг теолингвистик муқобиллиги мисолида ҳавола қилинмоқда. Мақолада дин, тил ва маданиятнинг ўзаро услубий итеграллашиш ҳолатлари, диний тушунчаларнинг замонавий тилларда акс этиши, диний матнлар ѐзилган тилларнинг замонавий тилларга нисбатан илоҳийлашиш концептлари илмий – назарий асосда таҳлил қилиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «الله (АЛЛОҲ) ВА “GOD” СЎЗЛАРИНИНГ ТАРЖИМА ИШЛАРИДАГИ ТЕОЛИНГВИСТИК МУҚОБИЛЛИК ТАҲЛИЛИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-534-540

S (АЛЛОХ) ВА "GOD" СУЗЛАРИНИНГ ТАРЖИМА ИШЛАРИДАГИ ТЕОЛИНГВИСТИК МУЦОБИЛЛИК ТАХЛИЛИ

Шамсиддин Ёдгоров

Термиз давлат университети укитувчи yodgorovsha@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада диний матнларни таржима килиш жараёнида таржимашунослик ва теолингвистика фанларининг узаро интеграллашиш ахамияти ва заруриятининг илмий асосдаги тахлили Аллох ва God сузларининг теолингвистик мукобиллиги мисолида хавола килинмокда. Маколада дин, тил ва маданиятнинг узаро услубий итеграллашиш холатлари, диний тушунчаларнинг замонавий тилларда акс этиши, диний матнлар ёзилган тилларнинг замонавий тилларга нисбатан илохийлашиш концептлари илмий -назарий асосда тахлил килиб берилган.

Калит сузлар Дин, Аллох, God, тил, теолингвистика, маъданият, таржима, вахий тили, мифлар, социолингвистика, семантик тахлил, концптуал мохият, лингвистик когнитивизм, диний концептология

КИРИШ

Инсоният вакилларининг асрлар давомидаги маданий хаётини шакллантириб берган бу каби динлар ва уларнинг асос манбалари булган мукаддас диний матнларни урганиш, тадкик килиш ва уларда акс этган маъновий компонентликни бугунги куннинг замонавий тилларига ута аник мукобиллик асосида таржима килишга булган эхтиёж замонавий лингвистик тадкикот назариялари каторига Теолингвистика деб ном берилган яна бир янги фаннинг кушилишига туртки берди.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Теология (илохиётшунослик) ва лингвистика (тилшунослик) фанларининг узаро интеграллашишидан пайдо булган бу сохага илк бора "Теолингвистика" дея ном беришни таклиф килган шахс белгиялик тилшунос Ж.П ван Ноппендир. Ноппеннинг изохига кура Теолингвистика сузи герк тил асосли "теос" - худо, "лингвос" - тил ва "тикос" - фан сузларидан олинган булиб, маъноси "Худо сузлаган тил уацидаги фан", умумий истилохда эса Худо

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-534-540

тарафидан паЙFамбарларига баён килиб берилган илохий хабар ва бу хабарнинг вокеъ булишида асосий ахамият касб этган илохий хабар тили хакидаги фан деганидир.

Мазкур мулохазалар хусусида янаяам аникрок тасаввур хосил килиш максадида, куйида куп йиллардан буён илм - фан оламида охири йук мунозараларга мавзу булиб келаётган икки лексик бирлик "Allah" ва "God" терминларини юкоридаги икки ёкламали ёндашувга таянган холатда хам теолингвистик хам когнитив услубга кура олимлар томонидан уртага куйилган илмий гипотезаларга асосланиб, тахлил килиб бериш максадга мувофикдир.

Анъанавий тилшунослик тарафдори булган биринчи ёндашув вакиллари -анъанвий тилшунослар ^ (Алло^) теоними алохида лингвомаданий тамойилга эга булмаган диний терминлигини ва бу турмин лексик нуктаи назардан инглиз тилидаги "God" сузи билан узаро мукобиллик (Equivalence) хосил кила олишини уз илмий ишларида илгари сурадилар. Тилшуносликни бошка ижтимоий гуманитар соха тармоклари билан интеграллаштирган холда тадкик килиш лозимлигини илгари сурувчи соха вакиллари юкорида анъанавий тилшунослар томонидан илгари сурилган мулохазага тулик кушилмайдилар.

Уларнинг фикрига караганда ^ (Аллох) сузи таржима назарияси фани нуктаи назаридан олганда "God" сузи билан кисман мукобиллик (Partial equivalence) хосил кила олади, аммо сунгги йилларда дин ва эътикод тушунчаларининг лисоний хусусиятлари юзасидан олиб борилган кенг камровли теолингвистик тадкикотларга кура ^ (Алло^) сузи инглиз тилидаги диний матнларда ишлатилинадиган "God" сузидан хам теолингвистик хам концептуал нуктаи назардан катта фарк килади.

Бу фарк мазкур терминлар орасидаги теологияга асосланган тафовутдир. Британиялик машхур теолог К.Армстронг (Karen.A) га кура мазкур икки термин орасидаги энг дастлабки тафовут бу уларнинг илмий нуктаи назардан икки хил концептуал тамойилга асосланганлигидир. Жумладан, унга кура ^ (Алло^) сузи - соф теологик тамойилга, "God" эса соф фалсафий тамойилга эгадир. Илохийлик акидавий мезонига кура "Лллоу" сузи Худо термини мукобилида ишлатилинадиган бошка хорижий тилдаги терминларига нисбатан теологик асосга кура сезиларли даражада тафовутга эга. Армстронг узининг "The History of God" номли илмий рисоласида бу каби тафовутларни куйидагича таснифлайди:

1. Теофорик тасниф. Худо исмларининг асл тилда сакланиб колган диний матнларда учраш даражасига кура;

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-534-540

2. Интертеологик тасниф. Турли диний конфессия ва дин вакиллари орасида Илох тушунчасининг англанишидаги хилма хилликнинг табиий мавжуд эканлигига кура;

3. Антитеологик - антропоморфик тасниф. Илох тушунчасини шархлашда бугунги кун илм - фан жамоатчилигининг аксар холларда материалистик ёндашувга асосланишлари;

МУХОККАМА ВА НАТИЖАЛАР

Теофорик таснифга кура "Аллох" сузи теолингвистик нуктаи назардан Ислом динининг мукаддас китоби Куръони Каримнинг асл матнида соф холатда учраганлиги сабабли хам бу сузи соф холатдаги "теофора" була олади. Юкорида айтилгани каби теолингвистика фани илмий асосга кура "Худо сузлашган тил ;ацидаги фан"лигини, теонимлар Ягона илох тарафидан сузланган асл тилда баён килинган ва бугунги кунга кадар китоб холида сакланиб колган диний матнларда акс этган махсус сузлар эканлигини хамда бундан XIV аср олдин "кадимий араб тили"да нозил килинган Куръони Каримнинг токи шу кунга кадар уз вахий тилида бирор харфи узгармасдан сакланиб келаётганлигини хисобга оладиган булсак юкоридаги Аллох сузининг соф теоним эканлиги хакидаги олимлар томонидан илгари сурилган илмий мулохаза мустахкам далилий асосга эга эканлиги равшанлашади.

God сузнинг этимологик тарихи ва келиб чикишига доир турли олимлар томонидан берилган хулосалар мавжуд булсада, уларнинг деярли барчаси "God" сузининг асл тилдаги диний матнларда учрашига кура теоним эмаслигини кайд этишган. Шунингдек, ушбу суз на Эски Ахднинг ва на Янги Ахднинг тарихий матнларининг асл вахий тили Эски иброний тилида учрайди. Куплаб сонли этнолингвист ва лексикограф олимлар бу суз илк бор кадимги шимолий прото герман кабилалари булмиш Готтлар томонидан Насронийлик дини кириб келгунигача булган даврда кенг фойдаланилган "Gautus" (Гкаоито^) сузининг кадимги инглиз тилига "God" шаклида узлашган варианти деб хисоблайдилар.

Манбаларга караганда "Gautus" (Гкаоито^) Готт халкларининг илохлаштирилган миллий кахрамони Готтлар кироллигининг асосчиси Один нинг лакаби булган. Бу сузни илк бор "аслзода", "оксуяк" маъносида Инжилнинг эски иброний тилидан кадимги готт тилига килинган таржимаси Codex Argenteus да учратишган. Шу максадда тадкикотчи "Аллох" сузини Куръони Карим, "God" сузини эса Замонавий Библия матнлари асосидаги кискача интертеологик нуктаи назардан тахлил киламиз.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-534-540

ЦУРЪОНИ КАРИМГА КУРА -АЛЛОХ,

ТАВХИД

(БИРЛИК)

■ Бакара сураси 163 - оят

^jti jti ja V) v V) J

Илоуингиз Ягона Илоудир. У Меурибон ва Раумли Илоудан (ёлгиз Аллоудан) узга уеч цандай илоу йуцдир. Шайх Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф "Тавхид ва Ибодат" номли илмий рисоласида тавхид сузи луFавий маъносига араб тилидаги "бирор нарса ёки кимгадир бирлик ва фардликни нисбат бермоц", "ундан купликни инкор этмоц" маъноларида келувчи •^■J - •кй - феълининг масдари

эканлигини ёзган.

Шайхга кура бирор бир феълнинг айни шу вазнда яъни ¿3*а да келиши, мазкур сузга "нисбат бериш", "эътироф этиш", "гувохлик бериш", тасдиклаш" маъноларини ифодалар экан. Куръоний истилохда эса ^Jm сузи Аллохнинг Ягона Илохлик яъни Ундан бошка маъбуд ёки худо мавжуд булмаган Ягона Илох сифатидир. Шаърий истилохда эса: «Тавуид Аллоуга ширк келтиришнинг турли куринишларидан воз кечиш ва Аллоу субуанауу ва таолонинг зотида уам, сифатларида уам, ишларида уам, исмларида уам, уукмларида уам шериги йуц», деб

ЗАМОНАВИЙ БИБЛИЯ МАТНЛАРИГА КУРА "GOD" АЦИДАВИЙ МОХДЯТ

ТАСЛИС

(УЧЛИК)

■ Matthew 28:19

"Go and teach all nations, baptizing them in the name of the Father God, and of the Son God, and of the Holy Ghost;"

- Мато 28:19

Бор! барча халцларни Ота Худо, Узил Худо ва Муцаддас Руу номи билан сувга чумдириб уларга уацицатни ургат!

Замонавий Библия матнларида "God" яъни Худони Ота Худо, Утил Худо ва Мукаддас Рухдан иборат булган Илохий учлик куринишида мавжуд дейилади.

Уларга кура Ягона Худо - Ота Худонинг узи булиб, у Утил Худонинг танасида хам яшайди. Бундан ташкари улар Утил Худо ва Ота Худонинг борлик сифатидаги моддавий таркиби ухшаш (consubstantialis) деган FOяни хам илгари сурадалар. Бу эса уз навбатида Худо хам инсон каби фарзанд куриш, узидан насл ва авлод колдириш хислатига эга булган мавжудот деган

Fайриэътикодий ва Fайриилохий материалистик хулосанинг коFOЗга

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-534-540

эtтнкод KH^Hmgnp.1 KyptOHH ypanuö hhmhh THH epgaMuga

KapuMHHHr MHHraaö o^raapu 6y x,aKHga MaBxyM.namTHpH.nraH BapuaHTugaH cy3 ropuTagu. öom^a Hapca эмaс^нгннн aHraam

KHHHH öy^Mafigu.

♦♦♦ Аллох туFмаган ва туFилмагандир. Унинг ота - онаси, кариндошлари, шериклари ёхуд уFил - кизи йукдир.

■ Ихлос сураси 3 - оят blj bJj

V (Аллоу) тугмайди ва тугилмагандир.

■ Тавба сураси 30 - оят I ^J-^aili CjJllj Л)! jji JJjb ^jgjli "^J

IjjlS jJ^li (_jj5 (jj g' ^J^ fg-A jilj fg-j ¿ЦЬ^Л)! jji

jj^y J! e ai ¿да E j.

Яуудийлар: «Узайр Аллоунинг узли»,-дедилар. Насронийлар: «(Ийсо) Масиу Аллоунинг угли»,- дедилар. Бу уларнинг огизларидаги (уужжат-далилсиз) гапларидир. Уларнинг бу гаплари худди аввалги кофир булган кимсаларнинг гапига ухшайди. Уларни Аллоу лаънатлагай. К,андай адашмоцдалар-а!

■ Нисо сураси 171 - оят

VI Л)1 Jb ijjS V J ^ J V ^A-^li ¿JAt-J

lijjE (Ji

V J ^^iLijj Л)Ь 1 ji^Ha ^ JJJ ^¿J— Jlj ig-J^l!

^J ц-jj ja»! u3j E ijji E Ш 1 jjfc

^^pajVi J l—J « j-eluli J 1-е .ilj jj^J j! ALS J Л)Ь J

♦♦♦ Замонавий Инжил матнларида Исо алайхиссалом Худонинг УFли дея уктирилмокда.

■ Ioann 3:16

"For God so loved the world that He gave His only begotten Son, that whosoever believeth in Him should not perish, but have everlasting life."

■ Иоанн 3:16

("Худо дунё аулини севганлиги учун Узининг ягона Узлини унда инсонлар уалокатга учрамасин, балки абадий уаётга эришсинлар дея юборди.) Иоанн 3:16 оятида келган асл мохиятни шархлашимиз учун аввало оятда келган инглиз тилидаги "begotten Son" сузининг маъносига тухталишимиз зарур булади. Бу сузга берилган изохни бир нечта изохли луFатлардан куриб чикамиз:

1. Brought into existence by or as if by a parent

2. Something is begotten when it's been generated by procreation — in other words, it's been fathered. A somewhat old fashioned adjective, begotten is

1 Кдранг: https://islom.uz/maqola/161

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-534-540

the past participle of the verb beget, which means to father or produce as offspring. 3. The definition of begotten means something created something else or someone fathered a child. Юкорида гувох булганингиз "begotten Son" сузи учун инглиз тилида берилган изохлар бу сузнинг "тузишган узил", "отадан дунёга келган узил" деган маънони изохлаётганини курсатмокда. Демак оят мазмунидан куйидаги хулосаларга келиш мумкин:

- Бугунги кун инглиз тилидаги замонавий Библия матнларида Исо алайхиссаломни Худонинг "туFишган уFли" деган FOя илгари сурилмокда;

- Замонавий Библия матнларига кура Худо концепти теоцентрик назарий асосга кура илмий жихатдан мухолиф ва зиддиятли шакллантирилган.

ХУЛОСА

Хулоса урнида шуни айтиш мумкинки, юкоридаги бир катор илмий ёндашув ва мулохазалардан куриниб турибдики, "Алло^" ва "God" сузлари ижтимоий термин сифатида бир хил мазмунда тушунилсада, аммо интертеологик нуктаи назардан турли хилда англашинилиши, аник илмий далиллар асосида изохланди.

REFERENCES

1. Шайх Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф. Тафсири Х,илол. 1 - жуз. Тузатилган ва тулдирилган кайта нашр - Тошкент.: "Х,илол Нашр", 2016.

Эй аули Китоб, (Ийсони Худо дейиш билан) динингизда уаддингиздан ошмангиз! Аллоу шаънига эса фацат уац гапни айтингиз! Албатта ал -Масиу Ийсо бинни Марям фацат Аллоунинг пайзамбари ва Унинг Марямга ташлаган Сузи уамда Унинг томонидан булган руу (соуибидир) холос. Бас, Аллоу ва унинг пайзамбарларига иймон келтирингиз! «(Тангри) учта (Яъни Аллоу, Марям ва Ийсо учалалари уам тангрилардир)», демангиз! (Бундай ботил эътицоддан) тухтангиз. Шунда узингиз учун яхши булур. Х,еч шак-шубуасиз Аллоу Якка-Ягонадир. У фарзандлик булиш (айбидан) Пок булган Зотдир. Осмонлардаги бор нарса ва ердаги бор нарса Уникидир. Аллоунинг Узи етарли Вакилдир.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-534-540

2. Гадомский А. К. Теолингвистика: история вопроса// Ученые записки Таврического национального университета - Филология. Том 1.18 (57) № 1 -Симферополь: ТНУ, 2005. - стр. 16 -26

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3. Галиева М. Р. Эволюция теолингвистики как лингвистической дисциплины //Иностранные языки в Узбекистане. - 2019. - №. 1. - стр. 46.

4. Mealand, D. (1983). J. P. van Noppen (ed.).Theolinguistics. p. 380. (Brusselsg: Studiereeks Tijdschrift Vrije Universiteit Brussel, N.S.8, 1981.). Religious Studies, 19(4), 561-564. doi:10.1017/S0034412500015754

5. Böwering, Gerhard, God and His Attributes, Encyclopaedia of the Qur'än, Brill, 2007.

6. Andreas Görke and Johanna Pink Tafsir and Islamic Intellectual History Exploring the Boundaries of a Genre Oxford University Press London p. 478

7. Lemos, Ramon M. (2001). A Neomedieval Essay in Philosophical Theology. Lexington Books. p. 34.

8. Кимелев Ю. А., Полякова Н. Л. Наука и религия: историко-культурный очерк. — М.: Наука, 1988. — 175 с. (Науч.-попул. лит. Сер. "Атеизм и религия"). ISBN 5-02-008011-X

9. Рыжов С. П., Гримова Е. Н. Словарь редких слов и архаизмов в религиозных текстах. - Санкт-Петербург: Виктория плюс, 1999. - 632 с.

10. Флоренский П. А. Вопросы религиозного самопознания / П. А. Флоренский. - Харьков : «Фолио», 2000.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.