Научная статья на тему 'ПРОСВЕТИТЕЛЬСТВО: ОБЗОР, СМЫСЛА, ЦЕЛИ И ПРЕДПОСЫЛКИ ВОЗНИКНОВЕНИЯ'

ПРОСВЕТИТЕЛЬСТВО: ОБЗОР, СМЫСЛА, ЦЕЛИ И ПРЕДПОСЫЛКИ ВОЗНИКНОВЕНИЯ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
27
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРОСВЕТИТЕЛЬСТВА / РЕФОРМ / ПРОФЕССИОНАЛЬНО / ШКОЛА / ОБРАЗОВАТЕЛЬНЫНИЕ / ИЗДАТЕЛЬСТВА / МЕТОД САВТИЯ СВОБОДА / ГУМАНИЗМ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Джураев Комрон, Ахиева Саодат Умарбековна

В статье автор дает обзор смысла, цели и предпосылки возникновения просветительства Исследования изучения и просветительства в современной социологической науке показали что, действительно просветительство не появился на пустом месте.С самого начала деятельности единственная цель просветителей была просвещение, образованность насления. Они были убеждены, что именно правильный подход к процессу обучения в школах способствует достижению этих целей. Государственная независимость способстововал исследователям освещать тёмные страницы своей истории.Изучение, анализ и сравнение существующих исследований доказали, что цель просветителей была привлечение общества к прогрессу, освобождения людей от суевериӣ и фанатизма. Поетому, просветительство имея оброзовательный и просвещающий аспект являлось преводителеи передовых идей и формирующим национальную идентичность.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ENLIGHTENMENT: REVIEW, MEANING, GOALS AND PREREQUISITES FOR OCCURRENCE

In the article, the author gives an overview of the meaning, purpose and prerequisites for the emergence of enlightenment. Research and enlightenment in modern sociological science have shown that, indeed, enlightenment did not appear in the empty place. From the very beginning of the activity, the only goal of educators was education, education of the population. They were convinced that it was the right approach to schooling that contributed to the achievement of those goals. State independence helped researchers illuminate the dark pages of their history. The study, analysis and comparison of existing studies proved that the goal of educators was to engage society in progress, liberate people from суевериӣ and fanaticism. Poem, enlightenment with an educational and enlightening aspect was the translators of advanced ideas and forming a national identity.

Текст научной работы на тему «ПРОСВЕТИТЕЛЬСТВО: ОБЗОР, СМЫСЛА, ЦЕЛИ И ПРЕДПОСЫЛКИ ВОЗНИКНОВЕНИЯ»

необходимые материалы и все сведения можно получить только из его же путевых записок. Что касается изданий и переводов сочинения Клавихо, то они изданы неоднократно и переведены на многие языки. Это свидетельствует о важности и уникальности сведений нашего автора.

Ключевые слова: Испания, Клавихо, биография, сочинение, Темуриды, посол, посланник, король.

INFORMATION ABOUT RUI GONZALES DE CLAVIJO AND HIS WRITINGS «DIARY OF A JOURNEY TO SAMARKAND TO THE COURT OF TIMUR (1403-1406)»

The article deals with the life and work of the Spanish Ambassador Gonzales de Clavijo. The author writes that about the biography of Rui Gonzales de Clavijo in the literature there are almost no necessary materials. A little information that is available to us is obtained from his work «Diary of a journey to Samarkand to the court of Timur (1403-1406) ". Rui Gonzales de Clavijo was a member of a wealthy family. He was Chamberlain to King Enrique III of Castile. Thus, the above materials indicate that about the life and work of Rui Gonzales de Clavijo in the scientific literature there are no necessary materials and all information can be obtained only from his travel notes. As for editions and translations of Clavijo's work, they have been published repeatedly and translated into many languages. This indicates the importance and uniqueness of our author's information.

Keywords: Spain, Clavijo, biography, essay, Temurids, Ambassador, messenger, king.

Сведение об авторе:

Джонмуродов Ш.М. - ассистент кафедры история народа Таджикского государственного педагогического университета им С. Айни

About the autor:

Jonmurodov Sh.M. - Assistant of the Department of History of the People of Tajik State Pedagogical University named after S. Aini

УДК 370 (574)(575+4) ББК 74.03(5+4)4,-86

МАОРИФПАРВАРЙ: ШАРХИ МАЪНО, ХАДАФ ВА ЗАМИНАХРИ ПАЙДОШАВИИ ОН

Ахиева С.У., Цураев К.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Масъалаи растагорй - рахой ва начот дар афкори ичтимоии мутафаккирони точик новобаста аз мархилахои таърихй аз мавзуъхои асосй ба хисоб меравад. Аз нимаи дуюми асри XIX дар навиштахои Ахмади Дониш ва хаммаслаконаш растагории миллй фармудаи таърих шуморида шуда, маорифпарварон начоти миллатро аз «кушодани фикр» ва расидан ба дастовардхои фархангии замон огоз ниходан хостанд ва амалй намудани ин корро аз омузишу парвариши кудак чихати маърифатнокшавй, омухтани илмхои замонавй зарур донистанд. [1, с. 154] Бо назардошти ин гуфта, Садриддин Айнй яке аз намояндагони варзидаи маънавиятгустарй ва начотбахши миллат «илму адаб»-ро «дурри ноёб» ва мактабро «сабаби начот»-и миллат шуморида, андешахои маорифпарваронаи устоди худ Ахмади Дониш ва хамасронашро сармашки фаъолияти маорифпарварона - ислохотхохонаи хеш пазируфт.

Сахифаи таърих рушаникунандаи хамаи он вокеаву зухуроте, ки муттасил дар чомеа рух медиханд ва боиси тагйироту тахаввулот мегарданд, мебошад. Аз ин нуктаи назар омузиш, тахкик ва тахлили сарчашмахои муътамад, рисолахои таърихй ва асархои арзишманди таълифнамудаи мухаккикони ватанию хоричй собит кардаанд, ки дар таърихи башарият маорифпарварй хамчун равияи фалсафй-фархангй ва ичтимой-сиёсй дар асри XVII, дар Аврупо пайдо шуда, минбаъд дарачаи рушд ва инкишофи худро дар кишвари Фаронса ёфтааст ва аз зумраи барчастатарин намояндагони он Д.Дидро, П.А. Голбах, К.А. Гелветси ва Ж.О.Ламетрй ба хисоб мерафтанд. Вобаста ба вазъи ичтимой-сиёсии замони зиндагии худ ин мутафаккирон бо диди нав, назари тоза, бо арзёбии акидахои пешкадамона мукобили афкори схоластикй ва архаистии асрхои миёна баромад карда, бо асархои таълифнамудаашон эътирофи хешро миёни чомеахои илмй пайдо карданд. Аммо дар кишвари Россия ин равия охирхои асри XVIII ва дар минтакаи Осиёи Марказй нимаи дуюми асри XlX пайдо шудааст. Асосгузори ин чараёни маърифатй ва ислохотхохд дар Осиёи Марказй мутафаккири варзидаи точик Ахмади Дониш мебошад.

Омузиш, тахлили capчaшмaхо Ba коpхои тадкикотии бa мавзуъ бaxшидaшyдa cобит мeкyнaд, ки дap ce дах^лаи аввали acpи XX дap минтакаи Оcиëи Миëнa мафхуми мaоpифпapвapй бо маънохои «чaвонбyxоpиëн», «тapaккипapвap», «тapaккиxох», «истохотталаб», «чадид», «cохибфикpон» Ba гaйpa шapхy тaвзeх додa шyдaacт. Танхо aз мдани мухаккикон Сaдpиддин Айнй мафхуми «мaоpифпapвapй»-pо aйнaн дap acapхои xyд мaвpиди иcтифодa кapоp додaacт.

Дap мукодоа бо минтакаи Оcиëи Миëнa дap тахкикотхои мухаккикони эpонй бa чойи мафхуми мaоpифпapвapй мафхумхои «мyнaввap-aл-фикp», <фушанкалла», «pyшaнфикp», «тaнвиpи aфкоp» ва гaйpa иcтифодa бypдa шyдaacт. Дамин тав^ бо чунин шapхy тaвзeхнaмоии мафхум aгap дap Авpyпо, Pоccия ва Оcиëи Мapкaзй ин мapхaлa бо номи «дaвpaи мaоpифпapвapй» мyappифй кapдa шавад, дap кишвapи Эpон ин дaвpapо «acpи хушмандон», «acpи доноëн» номидаанд. Дap коpхои тадкикотии олимони точик вобacтa ба мухтавои мафхум ва тaмоюлгиpии aфкоp мaоpифпapвapй ба ду маъно шapхy тaвзeх дода шудааст. Аз чумла донишманди точик F.Ашypов оид ба мaоpифпapвapй ду маънои acоcиpо коил acт:

1) Мaоpифпapвapй - тapзи тaфaккyp, чахонбинии нав, paвияи xоc дap aфкоpи ичтимой-фaлcaфй мeбошaд, ки дap фapхaнги чамъият зyхyp кapдa, хамчун идeология дap мyбоpизa 6,p зиддй cоxти фeодaлй ва муношбатхои apxaиcтй бapомaд мeкyнaд. Яънe, мaоpифпapвap он мyнaввapфикpe буд, ки дap таълифоту фаъолияти амалии y вазъи умумии чамъият дap шакли тахдили илмй, фaлcaфй 6,pp,ot ва тapхpeзй мeгaшт. Ё xyд мaоpифпapвap мacъaлaгyзоpиpо оид ба pyшд ва тapaккии пахлухои мукталифи хaëти чамъиятй ба мдан гузошта, pохи ишох ва халли онpо нишон мeдод.

2) Мaоpифпapвapй - тapгибкyнaндaвy пахнкунандаи илму дониш, apзишхои фapхaнгй дap байни мapдyм ва мaъpифaтнок кapдaни омма мeбошaд. [2, c.10-11]

Аз ин нуктаи нaзap макрад ва бapномapeзии мaоpифпapвapон дap Оcиëи Мapкaзй ба мaъpифaтнок кapдaни омма, paхой бaxшидaни онхо аз шyypи таклидии динй, бapхaм додани мyноcибaтхои фeодaлй, бeдоp намудан аз xоб ва гафлати acpимиëнaгй, иcлохи камбудиву ноpacоихои хaëти ичтимой, ^iHro^, фapхaнгй ва cиëcии чомea нигapонидa шуда буд. Равияи 6,p xилофи бapномapeзй ва хадафхои мaоpифпapвapй бapомaд нaмyдapо обcкypaнтизм номидаанд. Обcкypaнтизм (мpaкобecиe) аз мафхуми лотинии "obscurans" гиpифтa шуда, ба маънои муношбати xycyмaтомeзонa, душманона доштан ба мaоpиф, илм ва пeшpaфти чомea фахмида мeшaвaд. Дадафи acоcии обcкypaнтизм мукобил бapомaдaн алайхи тapгиби илму дониш ва дacтовapдхои фapхaнгии замон буд. Пaйpaвони ин paвияpо pyхониëни мутаатеиб ва хaммacлaконaшон ташкил мeдодaнд, ки хaмeшaгй аз чониби мaъмypини pacмии дapбоp дacтгиpй кapдa мeшyдaнд.

Аз чихати мухтаво иcтилохи мaоpифпapвapй аз peшaи калимаи мaоpиф, мaъpифaт гиpифтa шуда, ба маънои илму дониш, шиноxтaн, дониcтaн, фахмидан ва биниш шapхy тaвзeх ëфтaacт.Нaxycтин мyтaфaккиpe, ки ба мафхуми мaоpифпapвapй ë xyд pyшaнбинй таъ£ифи apзишмaнди илмй додааст, фaйлacyфи клaccики олмонй Иммануил Кант мeбошaд. У ба caволи "Мaоpифпapвapй ë pyшaнбинй чиcт? " чунин rocyx додaacт: «Рушанбинй ин бepyн шудани инcон аз холати ноболигй, ки дap он вазъ, y бо гунохи xyд кapоp доpaд, мeбошaд. Ноболигй ин мycтaкилонa, бe кумаки дигapон мaхоpaти иcтифодa бу£>да нaтaвониcтaни акл acт. Ноболигй бо гунохи xyд ин чунин иллaтe acт, ки фapогиpи ноpacогихои xиpaд нe, балки иcтифодa бypдa натавонистани он бe ëpии дигapон мeбошaд...». [3, c.27]

Аз ин тaъpиф бapмeояд, ки Кант ин бачаг^о пeш аз хама дap yмypи динй дида, омили acоcии pyшaнбиниpо дap иcтифодa бypдaни акли xyд бe ëpии дигap aшxоc бapои халли мушкилихои бавучудомада, мeчyяд. Зepо дap ин холат y гунохи xyдpо дapк кapдa, аз холати ноболигй бepyн мeшaвaд, мeтaвонaд озодй ва хyкyкхояшpо дap чомea хифз кунад ва макому манзалати xyдpо муайян намояд.

Тaвpe ишоpa нaмyдeм, маълум acт, ки чapaëни мaоpифпapвapй нaxycт дap кишвapхои Авpyпои баъдан дap Pоccия ва тониян дap Оcиëи Миëнa pym,ny камол ëфтaacт, вaлe ин

маънои о^о нaдоpaд, ки инкишофи чapaëни мaоpифпapвapй дap тамоми мамлакатхои олам я^анг бошад. Аз ин нуктаи нaзap олими точик F. Ашypов ^pycr кайд мeнaмояд, ки бapномaи мaоpифпapвapонaи acpхои XVII-XVIII-и Фapонca, acpхои XVIII-XIX-и Pоccия ва мaоpифпapвapии огози acpи XX дap Бyxоpо, Сaмapкaнд ва Хучанд, хам умумият ва хам фapкият доштанд.Умумияти ин чapaëнхоpо F.Ашypов дap он мeбинaд, ки хама бapномaхои ин чapaëнхо 6,p зидди cоxти фeодaлй ва инcтитyтхои apxa^iï paвонa гapдидa буданд. Фapкияти онх^о бошад мухаккик дap шapоитхои тaъpиxиe мeбинaд, ки дap мамолики тамбура вучуд доштанд ва мaоpифпapвapон дap доиpaи он шapоитхои ичтимоии ба куллй аз якдигap фapкдоштa, амал мeкapдaнд [4, c.36].

Дap «Эшиклогодияи cовeтии точик» бошад зepи мaфxyми мaоpифпapвapй тaъpифи зepин дода шyдaacт: «Мaоpифпapвapй - чapaëни адабию фapxaнгй ва ичтимой-cиëcй мeбошaд, ки ба воштаи тaблиFи FOяxои xanp, адолат, илму мaъpифaт иллaтxои cox™ мyaйяни чaмъиятpо бapxaм задан, анъанаю маишат ва cиëcaти онpо тaFЙиp додан мexоcт».Тaвpe мeбинeм дap энcиклопeдияи мaзкyp мaоpифпapвapиpо на xaмчyн як чapaëни xyшкy xолй, балки xaмчyн як чapaëни ичтимоии биcëpcaмтa, ки xaм чaнбaxои адабию фapxaнгй ва xaм ичтимой-cиëcиpо доpо буда, ба воштаи адабдату фapxaнг ба чомeaю cиëcaти замони xyд тaъcиp pacонидaниcт, тaвcиф мeнaмояд.

Дap «ЛyFaти энcиклопeдии фaлcaфй» бошад мaоpифпapвapй xaмчyн идeологияи cиëcй, фaлcaфй ва фapxaнгии дaвpaи таназзули фeодaлизм ва ба вучуд омадани мyноcибaтxои capмоядоpй[5.С.35]мaънидод кapдa шудааст. Тaъpифи лyFaти фaлcaфй дap шapxи мaфxyми мaоpифпapвapй аз тaъpифи эншклогадияи cовeтй фapк Доpaд. Arap эшиклогодияи cовeтй мaоpифпapвapиpо пeш аз xaмa чapaëни адабй шyмоpидa бошад, nac лyFaти фaлcaфй онpо xaмчyн идeологияи cиëcй нишон додacт. Вокeaн xaм чapaëни мaоpифпapвapй дap ибтидо ашан чанбаи адабй дошт, вaлe бо caбaби мyxолифaт доштан ба мyноcибaтxои фeодaлй, ки бо тaъcиpи кишвapxои пeшpaфтa дap xоли бapxaм xypдaн кapоp доштанд, xapaктepи cиëcию идeологиpо низ ба xyд кacб кapд.

Мyxaкк;ики эpонй Мyxaммaд Такии Ч,aъфapй ба мaфxyми p^arórañ (мaоpифпapвapй) тaъpиф дода, мeнaвиcaд ки: «Мaфxyми «ф^та^инИ» ë xyд «pyшaнфикpй» ин фaxмиши лyFaвии paвшaнии физикй нecт, балки xaдaфи он дapк намудан ва фaxмидaни вокщят бe ягон моша, тapc, тaaccyб, бe гузашт кapдaн аз aнъaнaxои клaccикй мeбошaдо>. [б, c.198]

Aз ин тaъpиф бapмeояд, ки дapк ва шиноxти вок^ият бояд бe пapдaгиpй аз олудагщои xypофотй, тaaccyб ва xaмaгyнa фишоpxо cypaт гиpaд. Ё xyд xимоя кapдaн аз xy^RxO ва озодшо, pоxи pacидaн ба xyдшиноcй ва apч гузоштан ба apзишxои фapxaнгию илмй мeбошaд ва ин амал тaнxо тaвaccyти иcтифодaи аклу xиpaд бe кyмaки дигapон мyяccap мeшaвaд. Минбаъд ин гуна фaxмишpо дap ибоpaи Мyxaммaд Икбол «аз xоби гapон xeз», [7, c.540] яъш «аз xоби acpимиëнaгй, аз шyypи таклидии динй, аз мyноcибaтxои apxa^iï paxо шав», дyчоp мeоeм.

Бо нaзapдошти ин гyфтaxо мaоpифпapвapй ин чapaëни мaъpифaтй, ичтимой-cиëcй ва фapxaнгй буда, мукобили идeологияи xyкмpони дaвp бapомaд кapдa, xaдaфaш тaблиF, пaxнкyнии aндeшaxои нaвчyëнa ва aфкоpи гашкддамона буда, кyшишaш - тaFЙиp додани ЧOмea ба воcитaи татбики FOяxои cиëcй, мaъpифaтй, миши озодй, бapобapй, xaмдилй, ягонагй, pиояи адолати ичтимой, инкишофи илму мaоpиф ва apчгyзоpй ба apзишxои инcонй мeбошaд.

Aз ин нуктаи нaзap мaоpифпapвapй дap тафовут аз дигap paвияxои фaлcaфии мapxилaxои гузаштаи тaъpиxй мaxз бо FOяxои cиëcию мaъpифaтии xyд, аз кабили: озодй, бapобapй, дycтй, тифокй, бapкapоpй ва pиоя доштани pysn^ адолати ичтимой, pymди илму тexникa мexоcт дигapгyнcозивy нaвчУиxоpо дap чомea амалй намояд. Бинобap ин, пайдоиши мaоpифпapвapй дap Оcиëи Миëнa xaмчyн paвия ва чaxонбинии нав яю аз пaдидaxои мyxими xaëти маънавй ба Xиcоб paфтa, аз OFOЗи пайдоиш ва тaшaккyлëбй то инкилоби Бyxоpо ба xyд тaмоюлгиpии xоc -pyxияи мaънaвиятгycтapй ва зиддимустамликавй кacб мeкyнaд. Aз ин чщат, акида ва бapномapeзии мaоpифпapвapонa ва иcлоxотxоxонaи pyшaнбинони точик аз мaоpифпapвapони Pyc ва кишвapxои Fapб тафовути куллй дошт.

Arap ин чо зaминaxои пайдошавии paвияи мaоpифпapвapиpо дap Оcиëи Миëнa дap acоcи capчaшмaxо, мaъxaзxо, маводи бойгонишуда, acapxои илмй- тадкикотии таълиф ва нaшpшyдaи мyxaккикони ватанию xоpичй мymaxxac нaмоeм, бояд зи^ нaмоeм, ки мaоpифпapвapй xyд ба xyд пайдо нaшyдaacт. Тaвpe донишманди точик МД. Faффоpовa мeнaвиcaд: «Aнъaнaxои инcонпapвapию мaоpифпapвapии мутафакк иpони гузашта аз як тapaф, бaëнгapи caтxи пacти инкишофи ичтимоию rnërn ва иктжодй, xокимияти мутлаки ам^у xонy тамоми axли xокимон, аз тapaфи дигap, заминаи пайдоиши чyнбишxои мaоpифпapвapй гapдидaaвд» [8, c.176]. Яъш ба акидаи олими номбypдa зaминaxои acоcии пайдоиши мaоpифпapвapй дap caтxи пacти зиндагй ва p^ овapдaни axолй ба aнъaнaxои нeки бaшapдycтонaю дaвлaтдоpии гузашта нyxyфтaacт.

Пeш аз xaмa дap Оcиëи Мapкaзй бapои пайдоиш ва ташаккули ин paвия:

- apзишxои ичтимой-cиëcй, axлокй ва динии мyтaфaккиpони гузаштаи точик;

- вазъи ичтимоиву cиëcй ва иктжодиву фapxaнгии aмоpaти Бyxоpо, ки дap ин дaвpa мyноcибaтxои фeодaлй xe!e амик peшa давонда, бeaдолaтй ва pиоя нагаштани мeъëpxои адолати ичтимой ба авчи аъло pacидaнд;

- caфapи мaоpифпapвapони точик ба кишвapxои мyтapaкк;й, xycycaн, Роcия ва боздиди онxо аз дacтовapдxои фapxaнгй, илмй ва тexникии киmвapxои пeшpaфтa;

- огахй пайдо кардан ва шинос шудани маорифпарварони точик аз маводи дар рузномаву мачаллахои ватанию хоричй нашр гардида ва китобхои тозанашри хамфикронашон дар дигар кишвархои мусулмоннишин, аз чумла Афгонистону Эрон накши асосй бозиданд. [9, с.156]

Аз ин нуктаи назар агар давраи мустамликавй аз як тараф, барои мардуми Осиёи Марказй давраи вазнину сангин бошад, аммо аз тарафи дигар, барои бедор кардан ва худшиносии мардум таккони чиддй дод. Ба вижа, бунёди корхонахои саноатй, таъсиси магозаву муассисахои туччорй ва инкишофи муносибатхои бозорй, бунёди робита бо кишвархои хорич ва бо ин васила шиносии мардум аз фарханг ва дастовардхои илмиву техникй ба мардум имконият фарохам овард, ки мукобили беадолатии амирону маъмурони дарбор, фишорхои бехадди мустамликадорон, пофишорхои рухониён мубориза бурда, худро аз ин бенизомй рахой диханд. Бинобар ин, пайдоиши маорифпарварй дар минтакаи Осиёи Миёна ба мардум яке аз заминахои асосй барои мубориза бурдан ба мукобили хама гуна беадолатихои амалдорони идорахои давлатй, зулму истибдод ва тахдиду фишорхои ачнабиён хизмат кард. Аз ин хотир, тамоюлгирии он чй тавре олимони точик З.Рачабов, Е.Ашуров ва Ш.Абдуллоев таъкид намудаанд на танхо хусусияти зиддифеодалй балки характери зиддимустамликавй дошт.

Асосгузори равияи маорифпарварй дар Осиёи Миёна файласуфи точик Ахмади Дониш мебошад. Акидахои маорифпарварона ва ислохотхохонаи уро хаммаслаконаш Шамсиддин Шохин, Возех, Дайрат, Ачзй, Садриддин Айнй, Мунзим ва дигарон чонибдорй карда, чихати вусъат пайдо кардани хаводорони мактаб ва таблиги идеяхои созандааш талош варзиданд. Хусусан Айнй дар асархои худ, аз чумла дар «Ёддоштхо» аз мактаби Ахмади Дониш ва андешахои маорифпарваронаи у ёд кардааст. Вале барои ба ин мактаб ворид шудану ба камол расидани Айнй, чуноне ки худи устод Айнй дар ин хусус низ дар асархояш, ба хусус дар «Ёддоштхо» маълумоти ба тафсил додааст, дигар маорифпарварону донишмандони замонаш, чун Садри Зиё, низ хизмати арзанда намудаанд. Тавре адабиётшинос С. Табаров менависад, нишонахои чакидахои аввалини адабиву бадей ва тачрибахои нахустини эчодкориву шоирии Айнй аз доираву махфили адабии шабхои таътил дар хавлии козикалонзода Шарифчон-махдуми Садри Зиё огоз ёфтаанд ва ибтидо гирифтаанд [10, с.43]

Хулоса. Аз ин нуктаи назар, омузиш, тахлил ва мукоисаи андешахои Ахмади Дониш ва дигар хамназаронаш собит менамоянд, ки маърифатнок намудани мардум дар ин мархилаи пуртаззоди таърихй аз ислохи низоми идоракунии аморат, мафкураи амалдорони давлатй, ислохи вазъи ичтимой ва фархангии кишвар, рахо кардани рухониён ва муллову мударрисони мадраса аз таассуб, шуури таклидии динй, ислохи барномахо ва низоми таълим дар мактаби кухна вобастагии амик дошт. Аз ин ру, маорифпарварон дар баробари таблиги андешахои навчуёна ва тараккихохона, инчунин барномаи ислохи вазъи ичтимой-сиёсй ва фархангии чомеа ва низоми раванди таълиму тадрисро дар мадрасахо пешниход карда, хамчун намояндагони варзидаи равияи ислох ба хисоб мерафтанд. Бинобар ин, метавон гуфт, ки мафхуми ислох ва равияи ислохотхохй баробар бо равияи маорифпарварй дар як мархилаи таърихии инкишофи афкории ичтимой-сиёсии мардуми точик ба вучуд омадааст.

АДАБИЁТ

1. СамиевБ.Д.Социально - реформаторские взгляды Ахмада Дониша. Душанбе: Санадвора. 2000. - С. 154.

2. Ашуров Е. Маорифпарварй хамчун чахонбинии нав. Китоби «Ч,ашнномаи Айнй (Ч,илди X).» - Душанбе: 2003. - С. 10-11.

3. Иммануэл Кант. Сочинения: в 6 тт. - Москва:1976. - С.27.

4. Е.Ашуров.Маорифпарварй хамчун чахонбинии нав//Ч,ашнномаи Айнй. Ч,илди Х. - Душанбе, 2003. - 35с.

5. Е.Ашуров. Маорифпарварй хамчун чахонбинии нав. //Ч,ашнномаи Айнй. Ч,илди Х. - Душанбе, 2003. - 36с.

6. Энсиклопедияи советии точик. - Душанбе, 1983. - Ч,илди 4. - С. 198.

7. Философский энциклопедический словарь. - Москва. 1972. - 40с.

8. Мухаммад Такии Ч,аъфарй.Шинохт аз дидгохи илмй ва аз дидгохи куръонй. - Техрон. Фарханги исломй. 1360. - 176 с.

9. Мухаммад Икбол. Паёми Шарк. - Душанбе, 1987. - 156 с.

10. Еаффорова МД. Асосхои фалсафа. - Душанбе, 2012. - С. 43.

11. С.Табаров. Зиндагиномаи Садриддин Айнй (1875-1899). Душанбе, 2008. - 233с.

ПРОСВЕТИТЕЛЬСТВО: ОБЗОР, СМЫСЛА, ЦЕЛИ И ПРЕДПОСЫЛКИ ВОЗНИКНОВЕНИЯ

В статье автор дает обзор смысла, цели и предпосылки возникновения просветительства Исследования изучения и просветительства в современной социологической науке показали что,

действительно просветительство не появился на пустом месте. С самого начала деятельности единственная цель просветителей была просвещение, образованность насления. Они были убеждены, что именно правильный подход к процессу обучения в школах способствует достижению этих целей. Государственная независимость способстововал исследователям освещать тёмные страницы своей историиИзучение, анализ и сравнение существующих исследований доказали, что цель просветителей была привлечение общества к прогрессу, освобождения людей от суеверий и фанатизма.

Поетому, просветительство имея оброзовательный и просвещающий аспект являлось преводителеи передовых идей и формирующим национальную идентичность.

Ключевые слова: просветительства реформ, профессионально, - школа, образовательныние, издательства, метод савтия свобода, гуманизм,

ENLIGHTENMENT: REVIEW, MEANING, GOALS AND PREREQUISITES FOR OCCURRENCE

In the article, the author gives an overview of the meaning, purpose and prerequisites for the emergence of enlightenment. Research and enlightenment in modern sociological science have shown that, indeed, enlightenment did not appear in the empty place. From the very beginning of the activity, the only goal of educators was education, education of the population. They were convinced that it was the right approach to schooling that contributed to the achievement of those goals. State independence helped researchers illuminate the dark pages of their history. The study, analysis and comparison of existing studies proved that the goal of educators was to engage society in progress, liberate people from суеверий andfanaticism.

Poem, enlightenment with an educational and enlightening aspect was the translators of advanced ideas andforming a national identity.

Keywords: enlightenment, reform, professionally, - school, educational, publishing houses, the method ofsaviour freedom, humanism.

Сведения об авторах:

Джураев Комрон — кандидат философических наук ассистент кафедры фалсафа Таджикский государственный университет имени С.Айнй, Тел.: (+992) 918351970 Email: Komron 90 @mail.ru Адрес: Республика Таджикистан, г.Душанбе , ул.С.Майяковски, 69. /1

Ахиева Саодат Умарбековна - кандидат политический наук заведущ одел магистратура Таджикского государственного педагогического университета именни С. Айни Тел: (+992)918440149

About the authors:

Juraev Komron - Candidate of Philosophical Sciences Assistant of the Department of Falsaf Tajik State University named after С.Айнй, Tel.: (+992) 918351970 E-mail: Komron 90 @ mail.ru Address: Republic of Tajikistan, Dushanbe, st.S. Maiyakovsky, 69./1 Akhieva Saodat Umarbekovna - Candidate of Political Sciences, Head of the Magistracy of Tajik State Pedagogical University named after S. Aini Phone: (+992) 918441049

ББК 63.3 УДК 9 К 24

ГЕРМЕНЕВТИКАИ ТАЪРИХ: ОМИЛ^ОИ АСОСИИ ИДЕАЛИЗАТСИЯИ АРДАШЕРИ I ДАР АХДИ СОСОНИЁН

Камолов Ф.А.

Донишкадаи щтисод ва савдои Донишгоуи давлатии тицорати Тоцикистон

Ниёгон тафаккур, тачриба ва малакаи хешро аз замонхои кадим то даври интишори ислом оид ба масоили мухталифи хаёт, аз чумла ахлоки сиёсиву ичтимой дар осори кадимаи диниву таърихй ва андарзномахо чун панду андарз, конуни хаёт ва хикмати зиндагй навиштаанд. Илова ба ин, ахлоки сиёсиву ичтимоии шохон дар осори мухталифи халкиятхои ориёиву юнониён тазаккур шудааст.

Таърихи давлатдории шохони ориёитабор дар осори таърихиву ахлокии юнониёну ориёиён чун намунаи ибрат ва идеал навишта мешуд. Аз ин чост, ки файласуфи машхури юнонй Ксенофонт китоби худ «Киропедия (Курушнома)»-ро махсус ба Куруши кабир бахшидааст. Ксенофонт Куруши кабирро аз лихози ахлоки сиёсиву тадбири идоракунии

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.