Научная статья на тему 'Проблемы регламентации доведения до самоубийства'

Проблемы регламентации доведения до самоубийства Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
173
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
Жизнь человека / Доведение до самоубийства / Объективная сторона / Субъективная сторона регламентация / Оптимизация закона. / Human life / Bringing to suicide / Objective side / Subjective side / Regulation / Optimization of the law.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Аброр Мухиддинов

В статье анализируются проблемы регламентации такого преступления как доведение до самоубийства, обращается внимание на несовершенство действующего уголовного законодательства, т.к. ответственность излишне дифференцирована в зависимости от способа совершения преступления. В тексте приводятся позиции ученых о возможных путях модернизации ст. 103 УК, формулируются конкретные предложения по оптимизации закона в части регламентации ответственности за доведение до самоубийства.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Problems of regulation of conducting self-suicides

The article analyzes the problems of regulating such a crime as bringing it to suicide, draws attention to the imperfection of the current criminal legislation, responsibility is excessively differentiated depending on the method of committing the crime. The text gives the position of scientists about possible ways of modernizing Art. 103 of the Criminal Code, specific proposals are formulated to optimize the law in terms of regulating the responsibility for bringing to suicide.

Текст научной работы на тему «Проблемы регламентации доведения до самоубийства»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Problems of regulation of conducting self-suicides Abror MUKHIDDINOV 1

Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan

article info

abstract

Article history:

Received January 2021 Received in revised form 15 January 2021 Accepted 20 February 2021 Available online 7 March 2021

Keywords: Human life Bringing to suicide Objective side Subjective side Regulation

Optimization of the law

The article analyzes the problems of regulating such a crime as bringing it to suicide, draws attention to the imperfection of the current criminal legislation, responsibility is excessively differentiated depending on the method of committing the crime. The text gives the position of scientists about possible ways of modernizing Art. 103 of the Criminal Code, specific proposals are formulated to optimize the law in terms of regulating the responsibility for bringing to suicide.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

summary_

Human life is the highest value in any civilized state, so the issues of protecting life by criminal means have always attracted the attention of both theorists and practitioners. In the current national criminal legislation, there is a provision providing for liability for incitement to suicide

Signs of incitement to suicide are quite difficult to establish and confirm, and as a result, often in practice you can find court decisions in which the perpetrator avoids criminal liability and punishment. In this connection, the study of the problems of qualification and regulation of responsibility for this act seems quite relevant.

Of course, the problems of regulating the incitement to suicide. However, even the introduction of the proposed changes can improve the quality of the criminal law in terms of establishing responsibility for the investigated elements of the crime

1 Independent researcher, teacher, Department of Crime Prevention, Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan, Tashkent, Uzbekistan

Узини узи улдириш даражасига етказишни тартибга солиш муаммолари

Проблемы регламентации доведения до самоубийства _ аннотация_

Инсон х,аёти хар ;андай тара;;ий этган давлатда энг олий ;адрият хисобланади, шунинг учун хаётни жиноят ;онуни билан химоя ;илиш масалалари доим назария ва амалиётчилар эътиборини тортиб келган. Амалдаги миллий жиноят ;онунчилигида узини узи улдириш даражасига етказиш учун жавобгарликни назарда тутувчи норма мавжуд (УзР ЖК 103-м).

Жахон Согли;ни Са;лаш Ташкилоти (ЖССТ) маълумотларига кура, хар йили дунё буйлаб 800,000 дан орти; одам уз жонига ;асд ;илади ва бу курсаткич уртача хар 40 сонияда бир киши уз жонига ;асд ;илади дегани [1].

Маълумотларга ;араганда бугун бутун дунёда уз жонига ;асд ;илиш холатлари утган асрга нисбатан ошган. Биргина Марказий Осиё мамлакатлари ми;ёсида курадиган булсак, Марказий Осиё тахлилий тармоги (CAAN)нинг 19902017 йиллардаги маълумотлари узини узи улдириш холати 11 фоизга ошганини курсатади [2]. Шунингдек, Марказий Осиё республикалари ми;ёсида курадиган булсак, Цозогистон бу холат буйича биринчи, Циргизистон иккинчи, Узбекистон учинчи, Туркманистон туритинчи, Тожикистон эса бешинчи уринда турганини курамиз. Республикамизда уз жонига ;асд ;илиш 1990 йилда хар юз минг ахоли 9.16 тага тугри келган булса, бу курсаткич 2017 йилда 9.39 тани ташкил этмо;да. Яъни

аннотация

Калит сузлар: Инсон хаёти Узини узи улдириш даражасига етказиш Объектив томони Субъектив томони Тартибга солиш Цонун оптималлаштириш

Ма;олада узини узи улдириш даражасига етказиш жиноятини тартибга солиш муаммолари тахлил ;илиниб, амалдаги жиноят ;онунчилигининг номукаммаллигига эътибор ;аратилади, чунки жавобгарлик жиноят содир этиш усулига ;араб заруратсиз фар;ланади. Матнда жиноят кодексининг 103-моддасини такомиллаштиришнинг мумкин булган йуллари буйича олимларнинг позициялари келтирилган ва узини щзи щлдириш даражасига етказиш учун жавобгарликни тартибга солиш буйича ;онунни оптималлаштириш буйича ани; таклифлар шакллантирилган.

Ключевые слова:

Жизнь человека Доведение до самоубийства Объективная сторона Субъективная сторона регламентация Оптимизация закона

В статье анализируются проблемы регламентации такого преступления как доведение до самоубийства, обращается внимание на несовершенство действующего уголовного законодательства, т.к. ответственность излишне дифференцирована в зависимости от способа совершения преступления. В тексте приводятся позиции ученых о возможных путях модернизации ст. 103 УК, формулируются конкретные предложения по оптимизации закона в части регламентации ответственности за доведение до самоубийства.

2.5%га ошган. Бундан келиб чи;иб атишимиз мумкинки, Узбекистонда хам суицидал хул;-атвор муаммоси жуда кескин.

Аслида уз жонига ;асд ;илиш хаётнинг ;адрига етмаган, яшашни истамаган, атрофдагилардан норози шахснинг тушкунликка тушган, рухан толи;;ан пайтида содир этган харакатидир. Бунда инсон охирги да;и;агача яшашни истайди, биро; бу туйгу унинг уз жонига ;асд ;илишига монелик ;ила олмайди.

Узини узи улдириш даражасига етказиш эса бош;а бир инсон томонидан атай ;асддан ташкил этилади ва бу хаётга ;арши ;аратилган жиноят хисобланади. Узини узи улдириш даражасига етказиш усуллари турлича булиши мумкин. Лекин уларнинг барчаси айбдорнинг жиноий ма;сади билан богли; булади. Бундай холатлар, албатта, жазосиз ;олдирилиши мумкин эмас.

Узини узи улдириш даражасига етказиш белгилари ани;лаш ва тасди;лаш жуда ;ийин, бунинг натижасида (Суднинг аблов ху;млари урганилди [3]), айбдор купинча жиноий жавобгарлик ва жазодан ;очади. Шу муносабат билан ушбу ;илмиш учун малака ва жавобгарликни тартибга солиш муаммоларини урганиш учун тад;и;от утказиш жуда долзарбдир.

Узини узи улдириш даражасига етказиш жиноятининг квалификацияси билан богли; купгина муаммолар, ушбу норманинг объектив ва субъектив томони белгиларини ани;лаш ва тушуниш билан боглик;. Тахлил ;илинаётган жиноятнинг объектив томони айбдорнинг жабарланувчига нисбатан ;онунда курсатилган усуллардан бири билан уз жонига ;асд ;илишга уриниши билан тавсифланади.

Цонун чи;арувчи узини узи улдириш даражасига етказишнинг объектив томони ;уйидагича тавсифлайди: яъни, турли хилдаги тахдидлар, рахмсиз муомала, жабрланувчининг инсоний шаъни ва ;адр-;имматини мунтазам равишда камситиш [4]. Бундан таш;ари, айбдорнинг ;илмиши ва жабрланувчининг уз жонига ;асд ;илиш уртасидаги сабабий богланиш мавжудлигини ани;лаш керак. Бу ерда ху;у;ни мухофаза ;илиш органлари оддий уз жонига ;асд ;илиш ва ;асд ;илиш даражасига етказишни фар;лаши керак. Уз жонига ;асд ;илиш турли сабабларга кура содир етилиши мумкин, шунинг учун шахснинг узи бундай ;арорга келганми ёки жиноятчининг харакатларидан таъсирланганми, шуни билиб олиш керак.

Бу борада Рус ху;у;шунос олими В.Т.Батычко хам бизнинг назаримизда тугри таъкидлаган, яъни узини узи улдириш (узини узи улдиришга суи;асд ;илиш) факти билан айбдорнинг ;илмиши уртасида сабабий богланиш булиши керак, яъни ;илмишни квалификация ;илишда жабрланувчининг уз жонига ;асд ;илишга ундовчи бевосита сабаб, шахснинг харакатлари (харакатсизлиги) эканлиги ани;ланган булиши керак. Агар у бош;а сабаблар (масалан, ишдаги асоратлар, оилавий муносабатларнинг бузилиши, рухий касаллик) натижасида юз берган булса, бу ерда жиноят таркиби йу;лиги туфайли жиноят рад этилади [5].

Шуни таъкидлаш керакки, фикримизча агар айбдор узининг содир этган ;илмишини жабрланувчининг улимини кузлаб этган булса, бу ;илмиш ;асддан одам сифатида бахоланиши керак. Бу рус ху;у;шунос олими Т.Е.Кулешова томонидан ;уйидаги тал;ин ;илинган яъни, айбдорнинг содир этган хатти-харакатлари узини улдириш ма;садида жисмоний ёки рухий зуравонлик курсатишда ифодаланган булса (масалан, тахдид остида жиноятчи жабрланувчини деразадан сакраб утишга мажбур ;илган булса) ушбу холат ;отиллик деб

Xиcоблaнaди, чунки aйбдоp жaбpлaнyвчини Узини Узи yлдиpиш дapaжacигa eткaзимaйди, бaлки уз кули билaн yнгa кacддaн улим кeлтиpaди [6].

Дeмaк, мухим жиxaт узини узи yлдиpиш дapaжacигa eткaзиш ycyлини тyFpи aнглaш вa aниклaшдиp. Юкоpидa aйтиб yтгaнимиздeк, конун чикapyвчи фaкaт '^хдид килиш, paxмcиз мyомaлa, жaбpлaнyвчининг инcоний шaъни вa кaдp-киммaтини мyнтaзaм paвишдa кaмcитиш" кaби ycyллapни кeлтиpиб yтгaн. Шуни aйтиш жоизки, мaзкyp ноpмaдa кyпинчa кapaмa-кapшиликлap "мyттacил paвишдa" дeгaн белгининг тaлкини тyфaйли юзaгa кeлaди. Kyплaб олимлap инган кaдp-киммaтини тaкpоpaн, икки ёки yндaн оpтик мapтa кaмcитишни мyттacил paвишдa деб xиcоблaшaди. Бизнинг фикpимизчa xaм ушбу тyшyнчa биpоз мyзокapaли.

Узбeкиcтон Рecпyбликacи Oлий cyди Пленуми кapоpидa бeлгилaнишичa, шaкл вa мaзмyни бyйичa конуний бyлгaн xapaкaтлap нaтижacидa узини узи Улдиpиш ёки унта cyикacд килиш cодиp этилгaн тaкдиpдa, бу xapaкaтлapни cодиp этгaн шaхcгa ниcбaтaн ЖKнинг 103-моддacи тaтбик этилмacлиги, бу Уpиндa оддий Xaкоpaтлaш, шaхcнинг шaъни вa кaдp-киммaтини кaмcитиш бyйичa ягонa биp apзимac гaплap бу хил xapaкaтлapнинг мyттacил (биp нeчa боp) cодиp этилишини тaлaб килувчи ЖKнинг 103-моддacидa кyздa тyтилгaн жиноят тapкибини тaшкил этмaйди вa бyндaй xоллapдa жaвобгapлик шaхcгa кapши жиноятлap учун жaвобгapликни тaкозо килувчи Жиноят коде^ининг тегишли моддaлapи бyйичa келиб чи^ди. Биpок, aйнaн "мyттacил paвишдa" тyшyнчacи eтapли дapaжaдa ëpитилмaгaн. '^p нeчa боp" дeгaн тyшyнчaгa кeлaдигaн бyлcaк, ушбу тyшyнчaгa xaм хеч биp aдaбиëтдa aник тapиф бepилмaгaн.

Бyндaн тaшкapи, aгap килмиш жиноят конyнчилигидa бeлгилaнмaгaн бошкa йул билaн cодиp этилca, уни узини узи yлдиpиш дapaжacигa eткaзиш деб бaxолaш мумкин эмac. Шу боиc мaзкyp жиноятни cодиp этиш йyллapи pyйхaтини кeнгaйтиpишгa мyaйян дapaжaдa зapypaт боp. Kyпгинa олимлap xaм бу боpaдa фикp юpитиб уз тaъpифлapини бepишгaн.

Macaлaн, pyc xУKУKшyноc олими А^^ф^лю^ узини узи yлдиpиш дapaжacигa етгазиш оcтидa, "тypли хилдaги тaxдид, paxмcиз мyомaлa ёки жaбpлaнyвчининг кaдp-киммaтини мyттacил paвишдa кaмcитиш, ишонтиpиш, поpaхУpлик, aлдaш, шунингдек, бошкa йyллap билaн оpкaли уз жонигa кacд килиш дapaжacигa eткaзиш" деб тaъкидлaйди [7]. Oлимнинг фикpигa кУшилaмиз вa ишонтиpиш, поpaхУpлик вa aлдовни узини узи yлдиpиш дapaжacигa eткaзиш ycyллapи мумкин деб xиcоблaймиз.

Узини узи yлдиpиш дapaжacигa eткaзишнинг cyбъeктив томонидa xaм aйpим тapтибгa cолиниши шapт бyлгaн жиxaтлapи мaвжyд. Maзкyp жиноят cyбъeктив томондaн жaбpлaнyвчигa килингaн тaxдилap, paxмcиз мyомaлa ёки унинг шaъни вa кaдp-киммaтини мyттacил paвишдa кaмcитишгa кapaтилгaн xapara^apra ниcбaтaн эгpи кacд, окибaтигa ниcбaтaн эxтиëтcизлик билaн cодиp этилaди [8]. Шунингдек, aйбдоp cодиp этгaн килмиш вa келиб чиккaн окибaт Уpтacидa caбaбий боFлaниш булиши шapт. Яъни жaбpлaнyвчи aйнaн aйбдоpнинг тaъcиpи оcтидa узини узи yлдиpиши ёки унта cyикacд килиши зapyp.

Бу боpaдa Pyc xyкyкшyн0c олими B.T.Бaтычко xaм тyFpи тaъкидлaгaн, яъни узини узи yлдиpиш (узини узи yлдиpишгa cyикacд килиш) фaкти билaн aйбдоpнинг килмиши Уpтacидa caбaбий боFлaниш булиши ^pa^ яъни килмишни квaлификaция килишдa жaбpлaнyвчининг уз жонигa кacд килишгa ундовчи

бевосита сабаб, шахснинг харакатлари (харакатсизлиги) эканлиги ани;ланган булиши керак. Агар у бош;а сабаблар (масалан, ишдаги асоратлар, оилавий муносабатларнинг бузилиши, рухий касаллик) натижасида юз берган булса, бу ерда жиноят таркиби йу;лиги туфайли жиноят рад этилади [9].

Х,у;у;шинос олимлар С.В.Бородин [10], В.Н.Кудрявцев, А.В.Наумов [11], Б.В.Здравомыслов [12], И.Л.Козаченко, З.А.Незнамов [13] лар ушбу жиноят субъектив томони бевосита эгри ;асд билан содир этилади, агарда шахс жабрланувчини узини узи улдириш даражасига ;асддан етказса, унинг харакатлари одам улдириш жинояти сифатида бахоланиши лозимлигини таъкидлашган. Бундай холатларда харакат, улимга сабаб буладиган даражадаги жарохат етказиш, захарлаш каби харакатлардан фар; ;илмаслигини таъкидлашган. Хусусан, Н.И.Загородниковнинг таъкидлашича "Агар айбдорнинг нияти жабрланувчининг уз жонига ;асд ;илиши булса, содир этилган ;илмиш тугридан-тугри ;отиллик деб хисобланиши керак" [14]. С.В.Бородиннинг фикрига кура, "инсон уз олдига бош;а одамни уз жонига ;асд ;илишни ма;сад ;илиб ;уйган, бунинг учун барча зарур шарт-шароитларни яратган холларда, бу ;илмиш ;асддан одам улдириш билан квалификация ;илиниши керак, бу ;отиллик жиноятини амалга оширишнинг узига хос усули билан тавсифланади".

Ушбу олимларнинг фикридан келиб чи;иб айтиш мумкинки, ;асддан одам улдириш ва узини узи улдириш даражасига етказиш жиноятлари уртасидаги чегара тугри ва эгри ;асд билан ифодаланади, яъни агар узини узи улдириш даражасига етказиш тугри ;асддан содир этилса ;илмиш ;асддан одам улдириш билан квалификация ;илиниши керак.

Биро;, бу бироз мулохазали, чунки, биринчидан, айбдор узини узи улдириш даражасига етказишда жабрланувчини бевосита хаётидан махрум ;илиш харакатларини амалга оширмайди. Х,аракатсизлик холатларига йул куйган та;дирда хам, у шахсан узи бош;а инсонни хаётидан махрум ;илмайди. Бундай вазиятда узини узи улдириш холати шахснинг узи томонидан содир этилади. Бу борада М.П.Журавлев, С.И.Никулинларнинг [15] ха;ли равишда узини узи улдиришда жабрланувчи уз хаётига узи ну;та ;уйиши лозим, сабаби узини узи улдириш жиноятининг объектив томони одам улдириш жиноятидан принципиал фар;и хам айнан ана шундадир деган фикрларини келтириб утиш ма;садга мувофи;.

Бундай ;арашларни, ху;у;шунос олимлар Ю.Ронжин ва Б.Волков хам ;уллаб-;увватлаб: "...узини узи улдириш даражасига етказишнинг одам улдиришдан фар;и, айбор томонидан жабрланувчини хаётидан махрум ;илмаслигидадир. Уз харакатлари билан у жабрланувчи учун узини узи улдиришдан бош;а иложи йу; бир вазиятни тугдирсада, жабрланувчи узини узи улдирмасдан, айбдорнинг тах;ирларидан ;очиш ва бош;а йуллар билан халос булиши мумкинлигини" таъкидлашган [16].

Демак, айбдор уз ;илмишида ;онунда курсатилган усуллардан фойдаланиб, жабрланувчининг узини узи улдиришга булган имкониятларини ва бунинг му;аррарлигини олдиндан билиб, буни ният ;илса тугри ;асд ёки била туриб бефар; ;араб бунинг о;ибатларига йул ;уяса эгри ;асд хисобланади. Шу боис айтиш мумкинки, бундай жиноят субъектив томондан эхтиётсизлик билан содир этилмайди.

Хулоса ;илиб шуни таъкидлаймизки, албатта, узини узи улдириш даражасига етказишни тартибга солиш муаммолари ю;орида мухокама ;илинганлар билан чекланмайди. Биро;, таклиф этилаётган узгаришларнинг киритилиши хам жиноятнинг текширилаётган элементлари учун жавобгарлик урнатиш ну;таи назаридан жиноят ;онунининг сифатини ошириши хамда унинг олдини олишга хам муайян даражада таъсир ;илади десак муболага булмайди.

Библиографические ссылки:

1. Самоубийство. https://www.who.int/ru/news-room/fact-sheets/detail/suicide.

2. Самоубийства в Центральной Азии (инфографика). https://caa-network.org/ file: ///Network.html.

3. Узбекистон Республикаси жиноят ишлари буйича судларида курилган ишлар буйича ;абул ;илинган суд хужжатларини интернет тармогида чоп этиш.https://public.sud.uz/#!/sign/criminal

4. Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 1998 йил 11 сентябрдаги "Узини узи улдириш даражасига етказиш жиноят ишлари буйича суд амалиёти тугрисида"ги 20-сонли ;арори, 6-банд. https://lex.uz/ru/docs/1446429

5. В.Т.Батычко. Уголовное право. Особенная часть : учебник / В.Т. Батычко. -Таганрог : ИТА ЮФУ, 2015. - 942 с. https://may.alleng.Org/d/jur/jur148.htm

6. Т.Е.Кулешова. Доведение до самоубийства: проблемы квалификации // Вестник Барнаульского юридического института МВД России. 2017. № 1 (32). https: / /www.elibrary.ru/item.asp?id=29824711.

7. А.А.Цыркалюк. Уголовная ответственность за доведение до самоубийства: автореф. дис. канд. юрид. наук. М., 2011. https://docplayer.ru/ 197519431- Cyrkalyuk -andrey -anatolevich -ugolovnaya -otvetstvennost-za-dovedenie-do-samoubiystva.html.

8. Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 1998 йил 11 сентябрдаги "Узини узи улдириш даражасига етказиш жиноят ишлари буйича суд амалиёти тугрисида"ги 20-сонли ;арори, 6-банд. https://lex.uz/ru/docs/1446429

9. В.Т.Батычко. Уголовное право. Особенная часть : учебник / В.Т. Батычко. -Таганрог : ИТА ЮФУ, 2015. - 942 с. https://may.alleng.Org/d/jur/jur148.htm

10. С.В.Бородин. Преступления против жизни. М., 1999.с. 62.

11. В.Н.Кудрявцев, А.В.Наумов. Российское уголовное право. Особенная часть. М., 1997.с. 57.

12. Б.В.Здравомыслов. Уголовное право России. Особенная часть. М., 1996. с. 49

13. И.Л.Козаченко, З.А.Незнамов. Уголовное право. Особенная часть. М., 1998.с. 46

14. Н.И.Загородников. Преступления против жизни по советскому уголовному праву / Н.И. Загородников. - М. : Госюриздат, 1961. - 278 с.

15. М.П.Журавлев, С.И.Никулин. Российское уголовное право. Особенная часть. М., 1988.с. 46

16. Ю.Ронжин, Б.Волков. Судебная практика по делам о доведении до самоубийства // Советская юстиция. 1970. № 11.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.