Научная статья на тему 'ПРАКТИКА РАССМОТРЕНИЯ ОБРАЩЕНИЙ ФИЗИЧЕСКИХ И ЮРИДИЧЕСКИХ ЛИЦ В РАЗВИТЫХ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАНАХ'

ПРАКТИКА РАССМОТРЕНИЯ ОБРАЩЕНИЙ ФИЗИЧЕСКИХ И ЮРИДИЧЕСКИХ ЛИЦ В РАЗВИТЫХ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАНАХ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
250
70
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
петиция / право на обращение / электронное обращение / массовое обращение / европейские и американские страны / парламент / Комитет по обращениям / омбудсман. / appeal / right to appeal / electronic appeal / group appeal / European and American countries / Parliament / Appeals Committee / Ombudsman.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Файзиев Олим

В этой статье описаны конституционно-правовые основы, гарантирующие право каждого человека на обращение в компетентные государственные органы, а также их взаимосвязи, которые необходимо изучить при совершенствовании национального законодательства на основе передовой международной практики. В частности, систематически анализируются правила обеспечения и гарантирования права на обращение, изучается опыт зарубежных стран, разработаны рекомендации по существующим проблемам и их решениям. Акцентируется внимание на том, что анализ законодательства большинства европейских и американских стран показал, что в этих странах право физических и юридических лиц обращаться в государственные органы закреплено на уровне конституционного права. Изучение законодательства развитых зарубежных стран рассмотрено с точки зрения важности положительной оценки опыта работы с обращениями населения этих стран, а также использования этого опыта в условиях Узбекистана, которое приведет к более прозрачному и справедливому осуществлению процессов рассмотрения обращений физических и юридических лиц. Кроме того, с учетом анализа опыта развитых стран были разработаны предложения по совершенствованию законодательной базы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE EXPERIENCE OF DEVELOPED COUNTRIES IN DEALING WITH APPEALS OF INDIVIDUALS AND LEGAL ENTITIES

This article describes the constitutional and legal framework which guarantees the right of every person to appeal to the competent state authorities and the aspects of their interrelation that should be studied in the improvement of the national legislation on the basis of advanced foreign experience. In particular, a systematic analysis of the rules for ensuring and guaranteeing the right to appeal, a comparative study of the experience of foreign countries and recommendations on how to solve existing problems are discussed. In addition, the legislation of most European and American countries is analyzed with the emphasis that in these countries, the right of individuals and legal entities to apply to public authorities is enshrined at the level of constitutional law. The legislation of developed countries has been studied and their experience in dealing with appeals of the population is considered in the context of the importance of their use in the process of considering appeals of individuals and legal entities in Uzbekistan in a more transparent and fair manner. The practice of considering appeals of individuals and legal entities in developed foreign countries is demonstrated. In addition, taking into account the analysis of the experience of developed countries in dealing with appeals of individuals and legal entities, proposals are developed to improve its legislative framework.

Текст научной работы на тему «ПРАКТИКА РАССМОТРЕНИЯ ОБРАЩЕНИЙ ФИЗИЧЕСКИХ И ЮРИДИЧЕСКИХ ЛИЦ В РАЗВИТЫХ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАНАХ»

UDC: 34 (042)(575.1)

Файзиев Олим

Тошкент давлат юридик университеты "Маъмурий ва молия хукуки" кафедраси укитувчиси, юридик фанлар буйича фалсафа доктори (PhD)

РИВОЖЛАНГАН МАМЛАКАТЛАРНИНГ ЖИСМОНИй ВА ЮРИДИК ШАХСЛАРНИНГ МУРОЖААТЛАРИ БИЛАН ИШЛАШ БУЙИЧА ТАЖРИБАСИ

Аннотация. Ушбу мацолада уар бир шахснинг ваколатли давлат органларига мурожаат цилишга оид ууцуцини таъминловчи конституциявий-ууцуций асослар ва уларнинг бир-бири билан узаро боглицлигининг илгор хорижий тажриба асосида миллий цонунчиликни такомиллаштиришда урганилиши лозим булган жщатлари ёритилган. Жумладан, мурожаат цилиш ууцуцини таъминлаш ва кафолатлашга доир цоидалар тизимли тащил цилинган, хорижий давлатлар тажрибаси циёсий урганилган, мавжуд муаммолар ва уларнинг ечими буйича тавсиялар ишлаб чицилган, шунингдек, Европа ва Американинг аксарият давлатлари цонунчилиги таулил цилиниб, ушбу мамлакатларда жисмоний ва юридик шахсларнинг давлат органларига мурожаат цилиш ууцуци конституциявий ууцуц даражасида кафолатлангани масаласига эътибор царатилган. Ривожланган хорижий мамлакатлар цонунчилиги урганилган уамда ауоли мурожаатлари билан ишлаш тажрибаси Узбекистон шароитида улардан фойдаланиш жисмоний ва юридик шахсларнинг мурожаатларини куриб чициш жараёнларини янада шаффоф ва адолатли амалга оширишда мууимлиги нуцтаи назардан куриб чицилган. Ривожланган хорижий мамлакатларнинг жисмоний ва юридик шахсларнинг мурожаатларини куриб чициш амалиёти урганилган. Бундан ташцари, ривожланган мамлакатларнинг жисмоний ва юридик шахсларнинг мурожаатлари билан ишлаш буйича тажрибаси таулил цилинган уолда унинг цонунчилик асосларини такомиллаштиришга царатилган таклифлар ишлаб чицилган.

Калит сузлар: петиция, мурожаат цилиш ууцуци, электрон мурожаат, оммавий мурожаат, Европа ва Америка давлатлари, парламент, Мурожаатлар буйича кумита, Омбудсман.

Файзиев Олим

преподаватель кафедры «Административное и финансовое право» Ташкентского государственного юридического университета, доктор философии по юридическим наукам (PhD)

ПРАКТИКА РАССМОТРЕНИЯ ОБРАЩЕНИЙ ФИЗИЧЕСКИХ И ЮРИДИЧЕСКИХ ЛИЦ В РАЗВИТЫХ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАНАХ

Аннотация. В этой статье описаны конституционно-правовые основы, гарантирующие право каждого человека на обращение в компетентные государственные органы, а также их взаимосвязи, которые необходимо изучить при совершенствовании национального законодательства на основе передовой международной практики. В частности, систематически анализируются правила обеспечения и гарантирования права на обращение, изучается опыт зарубежных стран, разработаны рекомендации по существующим проблемам и их решениям. Акцентируется внимание на том, что анализ законодательства большинства европейских и американских стран показал, что в этих странах право физических и юридических лиц обращаться в государственные органы закреплено на уровне

конституционного права. Изучение законодательства развитых зарубежных стран рассмотрено с точки зрения важности положительной оценки опыта работы с обращениями населения этих стран, а также использования этого опыта в условиях Узбекистана, которое приведет к более прозрачному и справедливому осуществлению процессов рассмотрения обращений физических и юридических лиц. Кроме того, с учетом анализа опыта развитых стран были разработаны предложения по совершенствованию законодательной базы.

Ключевые слова: петиция, право на обращение, электронное обращение, массовое обращение, европейские и американские страны, парламент, Комитет по обращениям, омбудсман.

Fayziev Olim

Lecturer of the Admini^rative and Financial Law Department, Tashkent State University of Law,

Doctor of Philosophy in Law (PhD)

THE EXPERIENCE OF DEVELOPED COUNTRIES IN DEALING WITH APPEALS OF

INDIVIDUALS AND LEGAL ENTITIES

Ab&ract. This article describes the contfitutional and legal framework which guarantees the right of every person to appeal to the competent tfate authorities and the aspects of their interrelation that should be studied in the improvement of the national legislation on the basis of advanced foreign experience. In particular, a sytfematic analysis of the rules for ensuring and guaranteeing the right to appeal, a comparative tfudy of the experience of foreign countries and recommendations on how to solve exitfing problems are discussed. In addition, the legislation of motf European and American countries is analyzed with the emphasis that in these countries, the right of individuals and legal entities to apply to public authorities is enshrined at the level of contfitutional law. The legislation of developed countries has been studied and their experience in dealing with appeals of the population is considered in the context of the importance of their use in the process of considering appeals of individuals and legal entities in Uzbekitfan in a more transparent and fair manner. The practice of considering appeals of individuals and legal entities in developed foreign countries is demontfrated. In addition, taking into account the analysis of the experience of developed countries in dealing with appeals of individuals and legal entities, proposals are developed to improve its legislative framework.

Keywords: appeal, right to appeal, electronic appeal, group appeal, European and American countries, Parliament, Appeals Committee, Ombudsman.

Илгор хорижий тажриба миллий ^онунчи-ликни такомиллаштиришда урганилиши лозим булган манбалардан х,исобланади. Норма ижод-корлиги фаолиятида ривожланган хорижий мам-лакатларнинг илгор тажрибасини ва тегишли сох,а буйича ^онунчилигини урганиш фойдадан холи булмайди. Шу ну^таи назардан, ривожланган мамлакатларнинг жисмоний ва юридик шах-сларнинг ваколатли давлат органларига мурожаат ^илишга оид ^у^у^ини таъминлаш буйича амали-ётини урганиб чи^иш ма^садга мувофи^.

Европа ва Американинг аксарият давлатлари ^онунчилигини тах,лил ^илиш ушбу мамлакат-ларда жисмоний ва юридик шахсларнинг давлат органларига мурожаат ^илиш ^у^у^и конститу-

циявий ^у^у^ даражасида кафолатланганини кур-сатади.

Профессор Инго Кеилитз мурожаат ^илиш ^у^у^и биринчи булиб АКШ Конституцияси-да (биринчи тузатиш 1789 йилда киритилган ва 1791 йилда кучга кирган), кейинчалик Франция Конституциясида (1791 йилда) назарда тутилга-нини ^айд этади [1].

А^Ш Конституциясига киритилган биринчи тузатиш 5 та - дин, суз, матбуот, йигилиш ва мурожаат ^илиш эркинлиги ёки ^у^у^ини таъмин-лайди. Биринчи тузатишнинг илтимоснома були-ми одамлар уз манфаатларига таъсир ^иладиган ёки норозилигини билдирадиган бош^а сиёсатни ^уллаб-^увватлаш ёхуд унга ^арши давлатга му-

рожаат цилиш хуцуцига эга эканини назарда ту-тувчи Мурожаатлар тугрисида низом деб номла-нади.

Германия Асосий цонунининг 17-моддасига асосан, хар бир шахс алохида ёки бошца шахслар билан биргаликда ваколатли инстанцияларга ва халц ваколатхоналарига мурожаат цилиши мум-кин [2].

Туркия Конституциясининг 74-моддаси-да эса фуцароларнинг ваколатли органларга ва Туркия Буюк Миллий Мажлисига (парламентига) суров ва шикоятлар билан мурожаатлар цилиш хуцуци кафолатланган [3].

Испания Конституциясининг 29-моддасида барча шахс алохида ёки бошца шахслар билан биргаликда давлат органларига мурожаат цили-ши мумкинлиги белгиланган [4] булса, Италия Конституциясининг 50-моддасида [5] хамда Португалия Конституциясининг 52-моддасида барча фуцаролар цонун чицариш буйича тадбирлар ёки жамият эхтиёжлари масалалари юзасидан парламент палаталарига петициялар юбориши мумкин-лиги цайд этилган [6]. Литвада фуцароларнинг давлат органларига ариза билан мурожаат цилиш хуцуци Конституциянинг 33-моддаси билан кафолатланган [7].

Эътибор берилган булса, Туркия, Италия, Португалия ва Литвада ваколатли давлат органларига факат фукароларнинг мурожаат цилиш хуцуци кафолатланган. Германия ва Испанияда мурожаат цилиш хуцуци барча шахсларга нисба-тан цулланилган.

Европа мамлакатларида давлат органларига мурожаат цилиш хуцуци давлатнинг парламент ва цонунчиликни назорат цилиш буйича анъанавий назорат функцияларининг бир цисми хисоблана-ди. Ушбу мамлакатларда мурожаатларни цабул цилиш ва жавоб бериш учун масъул булган давлат органлари парламент ёки цонунчилик органи-нинг таркибига киради [8].

Хусусан, Германия цонунчилигида хар бир шахс алохида ёки бошца шахслар билан биргаликда ваколатли органларга ва халц ваколатхо-наларига мурожаат цилиши мумкинлиги белги-ланган. Бунда илтимоснома ёки шикоят "петиция", уни тацдим этган шахс эса "петиционер" деб аталади. Худди шундай тартиб А^Ш, Буюк Британия, Австралия ва Австрияда хам мав-жуд.

Германия парламенти (Бундестаг)да пети-циялар куриб чицилишини таъминлаш мацсади-да Петициялар буйича цумита ташкил этилган. Парламентга фацат федерал парламентнинг кон-ституциявий ваколатларига кирадиган масалалар-даги петициялар юборилиши мумкин. Бошца ма-салалардаги петициялар тегишли федерал ер пар-ламентида фаолият юритувчи петициялар буйича комиссияга юборилади [9].

Германия Бундестагида петицияларга нисба-тан тартиб-таомиллар цоидалари тугрисидаги низомнинг 108-моддасига асосан, Петициялар буйича цумита Бундестагга юборилган суровно-ма ва шикоятлар (петициялар)ни куриб чицувчи масъул орган хисобланади. Келиб тушган пети-циялар Бундестаг президенти томонидан куриб чициш учун мазкур цумитага юборилади. Агар петицияда назарда тутилган масала парламент-нинг бошца цумиталарига тегишли булса, цуми-та петицияни ушбу цумиталарга уларнинг фикр-ларини олиш учун юборади [10].

Кумита куриб чицилган петициялар буйича хисобот тайёрлайди хамда уни царор цабул цилишга тавсия билан биргаликда Бундестагга такдим этади. Кумита хар йили Бундестагга уз фаолияти тугрисида ёзма шаклда хисобот тацдим этади. Келиб тушган петициялар цумитанинг хизмати томонидан куриб чицилади. Петициялар куриб чициш учун цабул цилинганида бу хацда петиционерга хабар берилади.

Германиядаги сингари Буюк Британияда хам петицияларни куриб чициш учун парламентнинг цуйи палатасида Петициялар буйича цумита ташкил этилган. Кумита 11 та депутатдан иборат бу-либ, бунда хар бир партиянинг цумитада иштирок этувчи аъзолари сони уларнинг палатадаги сонидан келиб чициб белгиланади. Кумита петицияларни куриб чицишда цуйидагиларни амалга оширади:

- петиционер, хукумат ёки бошца тегишли шахс ёхуд ташкилотлардан ёзма шаклда цушимча ахборот сураб олиш;

- петиция буйича царор цабул цилиш талаби билан хукуматга ёки бошца тегишли давлат орга-нига мурожаат цилиш;

- петицияда курсатилган масалани урганиб чициш тугрисида парламентнинг бошца цумиталарига мурожаат цилиш;

- мухокама учун петицияни палатага чица-риш.

Австрия Конституциясига асосан, Халкнинг хукукий химояси хайъати (Омбудсман) мурожа-атларни куриб чикиш буйича ваколатли орган хисобланади. Хдйьат мурожаатни куриб чикади ва куриб чикиш натижаси юзасидан мурожаат муаллифига хабар беради. Хдйъатнинг асосий ва-зифаларидан бири парламент куйи палатаси хисо-бланган Миллий кенгашга келиб тушган петиция-лар ва фукаролик ташаббусларини ижро этишда ёрдам курсатиш хисобланади [11].

Австриянинг "Империя кенгашида курсатил-ган кироллик ва ерлар фукароларининг умумий хукуклари тугрисида'ги конунида шахсларнинг петиция билан мурожаат килиш хукуки назарда тутилган булиб, унинг 11-моддасига мувофик, петиция билан мурожаат килиш хукукига хар бир шахс эга. Жамоавий петициялар факат тан олин-ган корпорация ва бирлашмалар томонидан бери-лиши мумкин [12]. Австрияда петициялар парламент Миллий кенгашига (куйи палата) ва Федерал кенгашга (юкори палата) берилиши мумкин.

Австралияда хам парламентнинг Вакиллар палатасида доимий ишловчи Петициялар буйича кумита ташкил этилган. Ушбу кумита палата номидан мурожаатларни кабул килади ва уларни куриб чикади.

Палатага келиб тушган мурожаатлар Петиция-лар буйича кумита томонидан кабул килиб олин-гандан сунг мурожаатда курсатилган масала вако-латли вазирликка куриб чикиш учун юборилади. Вазирлик томонидан берилган жавоб билан бирга мурожаат палатага берилади.

Европа мамлакатларида мурожаатларни куриб чикишга масъул булган органлар макомига кура бир-бирига ухшашлигини куриш мумкин. Бундай тизимнинг жорий этилиши уларнинг ижро хоки-миятидан мустакил булишига ва ижро органлари-нинг фаолиятини тегишли конунлар билан назо-рат кила олишига хам имконият яратади.

Юкорида урганилган мамлакатларнинг ахоли мурожаатлари билан ишлаш тажрибасини ижо-бий бахолаш хамда Узбекистон шароитида улар-дан фойдаланиш жисмоний ва юридик шахслар-нинг мурожаатларини куриб чикиш жараёнлари-ни янада шаффоф ва адолатли амалга оширишда мухим омил була олади, деб хисоблаш мумкин.

2017-2021 йилларда Узбекистон Республика-сини ривожлантиришнинг бешта устувор йунали-ши буйича Хдракатлар стратегиясини "Илм, маъ-

рифат ва ракамли иктисодиётни ривожлантириш йили"да амалга оширишга оид давлат дастурида давлат органларида халк билан мулокот ва муро-жаатлар билан ишлаш тизими самарадорлигини ошириш максадида хар бир депутат Халк кабул-хоналари билан доимий хамкорлик урнатиб, уз худудида яшаётган ахоли муаммоларини ечишда фаол иштирок этиши амалиётини йулга куйиш тартиби жорий этилиши белгиланган [13].

Урганилган мамлакатларнинг деярли барча-сида мурожаатлар ёзма ёки электрон шаклда юбо-рилиши мумкин. Германияда ёзма петициялар аник белгиланган шаклга мос равишда такдим этилиши шарт эмас, бунда петицияларга асосий талаб сифатида петиционернинг исми ва яшаш манзили курсатилиши керак, холос [14].

Мурожаатчиларга енгиллик ва кулайлик яратиш максадида Германия парламентининг веб-сайти [15] оркали петиция юбориш имкония-ти яратилган булиб, ушбу веб-сайтда петициянинг намунавий шакли хам курсатилган ва петиционер шуни тулдирган холда уз мурожаатини юбориши мумкин. Электрон петиция юборилганда петиционернинг исми ва электрон почта манзили курсатилиши лозим.

Германиянинг мурожаатлар билан ишлаш ти-зимини содда ва мурожаатчилар учун кулай шакл-га эга, дейиш мумкин. Бундай тизимнинг йулга куйилиши мурожаат этувчиларга уз хукукларини амалга оширишда кушимча хизматлардан фойда-ланишни талаб килмайди.

АКШда бошка мамлакатлар амалиётидан фаркли уларок, мурожаат килиш хукуки штатлар мурожаатларни факат кабул килишини талаб ки-лади, бунда уларга жавоб бериш мажбурий эмас [16].

Шу билан бирга, ушбу мамлакатда давлат то-монидан мурожаатлар буйича назорат урнатил-маган "минималистик ёндашув" мавжуд. Давлат томонидан мурожаат килиш жараёни тартибга солинмаган ёки назорат килинмайди, электрон мурожаатлар бундан мустасно.

Бундай тартибнинг мавжуд булиши, бир караганда, ушбу мамлакат фукароларининг мурожа-ат килиш хукуки кафолатланмаган, деган фикр-га хам олиб келиши мумкин. Бирок биз бундай фикр билдиришдан йирокмиз. Сабаби, А^Шда суд тизими ривожланган булиб, хар кандай хукук бузилиши ёки давлат органлари томонидан фука-

роларнинг хукуклари бузилган холларда судлар оркали химоя килинади.

АКТТТда интернет оркали мурожаат килиш амалиёти кенг таркалган. Хусусан, куп холлар-да мурожаат килиш жараёни хусусий нотижорат лоббичи ташкилотлар томонидан ташкил кили-нади, бунда улар фукаролар номидан уз мулкий манфаатлари ушбу фукароларники билан мос келганда мурожаат килади [17].

АКШ Президенти маъмурияти сиёсий экс-пертларига мурожаат килиш учун 2011 йилда маъмуриятнинг расмий веб-сайтида "Биз халк-миз" ("We the people") булими ташкил этилган.

АКТТТда петицияларни тугридан-тугри Ок уйнинг Ёзишмалар булими оркали ёки "We the people" оркали юбориш мумкин. "We the people" одамларнинг муаммоларини хал килиш учун жорий этилган булиб, петициялар юбориш учун махсус тизим хисобланади. Шунга кура, ушбу ти-зим кенг таркалган.

Электрон мурожаат, яъни "We the people" оркали петиция юбориш учун мурожаатчи whitehouse.gov да руйхатдан утиши (логин оркали) лозим. Агар мавжуд петицияни имзоламокчи (овоз бермокчи) булса, уша шахс сайтда руйхат-дан утиши талаб этилмайди.

Буюк Британияда ёзма шаклдаги петицияларни фукаролар тугридан-тугри парламентга такдим эта олмайди, улар парламент аъзоси, ко-ида тарикасида, махаллий аъзо оркали мурожаат килишади. Петиция депутат томонидан палатага такдим этилиши учун куйидаги шартларга риоя этилиши лозим:

- мурожаат бевосита палатага булиши ва палата ваколатига кирувчи масала буйича харакат амалга оширилиши ёки хукумат томонидан чора-лар курилиши суралган булиши;

- хурмат билан баён этилган булиши ва хако-ратлар булмаслиги;

- матн чизилган булмаслиги ёки имзолангани-дан сунг кушимча матн мавжуд булмаслиги;

- петиционерлар томонидан имзоланган були-

ши;

- инглиз тилда ёзилган булиши ёки инглиз ти-лида ёзилмаган булса, унинг депутат томонидан тасдикланган таржимаси мавжуд булиши;

- мурожаат этувчиларнинг исми, манзили, асл имзолари (фотонусхалар ва электрон имзоларга йул куйилмайди) мавжудлиги.

Демак, Буюк Британияда ёзма мурожаатлар инглиз тилида ёзилиши ёки бошка тилда булса, унинг инглиз тилидаги тасдикланган таржимаси мавжуд булиши керак.

Аксарият мамлакатларда мурожаат факат бит-та, яъни давлат тилида булиши кераклиги талаби мавжуд эмас. Хусусан, Узбекистон тажрибасида хам мурожаатлар давлат тилида ва бошка тиллар-да берилиши мумкин. Уларга жавоб бериш хам мурожаат кайси тилда ёзилган булса, коида та-рикасида, уша тилда булиши лозим.

Парламент аъзоси томонидан мурожаатлар ижро этувчи хокимиятнинг тегишли махсус куми-таси ёки вазирлигига юборилади. Хдр бир муро-жаат ва давлат органи жавобининг матни хужжат айланмасининг электрон тизими ("Хансард") ва Интернетда эълон килиниши зарур.

Бунда парламент аъзосидан келиб тушган му-рожаат кумита ёки вазирликнинг кун тартибига киритилиб, куриб чикилади, бирок кумита ёки вазирликлар факат "салмокли мурожаатлар "га жавоб беришга мажбур.

Петицияга жавоб кумита ёки вазирлик томонидан, коида тарикасида, икки ой муддатда хуж-жат айланмасининг электрон тизими ("Хансард") оркали юборилади. Петицияни куриб чикиш бу-йича назорат Петициялар буйича кумита томони-дан амалга оширилади.

Буюк Британияда мурожаат килиш меха-низмларининг мураккаблиги юзасидан куплаб норозиликлар булгани сабабли 2005 йилдан мурожаатларнинг электрон тизимини жо-рий этиш буйича ишлар бошланган. Факатгина 2015 йил июлга келиб электрон петицияларнинг янги тизими ишга туширилган. Электрон петиция-лар хукумат ёки палатанинг ваколатига киради-ган масала буйича аник харакат амалга ошириш-ни талаб килувчи суровни назарда тутади.

Электрон петиция камида олти (жумладан, петиционернинг узи) киши томонидан кул-лаб-кувватланганидан сунг бошка шахслар им-золаши учун веб-сайтда эълон килинади. Электрон петиция олти ой давомида веб-сайтда мухокама ва имзолаш учун эълон килиб турила-ди. Ушбу мамлакатда жорий этилган электрон тизимнинг икки асосий хусусияти мавжуд, бу-лар веб-сайтлар оркали килинган мурожаатлар-ни парламент ёки хукумат куриб чикиши хисоб-ланади.

Агар Германия ва А^Щда веб-сайтда жой-лаштирилган мурожаат тегишлича 50.000 ва 100.000 та овоз йиццан холларда Мурожаатлар буйича цумита ва Президент маъмуриятининг экспертлари томонидан куриб чицилса, Буюк Британияда бу борада икки хил ёндашув мав-жуд. Яъни веб-сайтда жойлаштирилган мурожаат буйича 10.000 та овоз мавжуд булган холларда у хукумат томонидан куриб чицилади ва жавоб бе-рилади, мурожаат буйича 50.000 та овоз йигилса, парламентда мухокама цилинади [18].

Буюк Британиянинг Германия ва А^Щда жорий этилган электрон мурожаат тизимидан фарцли булган узига хос жихатларидан бири бу мурожаатни тегишли институт куриб чициш-га урнатилган кворум (овоз) йигилиши учун белгиланган муддатдир. Хусусан, Германияда 50.000 та имзо 6 ^афта ичида ва А^Щда 100.000 та имзо 30 кун ичида йигилган тацдирда му-рожаат тегишли институт томонидан куриб чицила-ди. Буюк Британияда эса белгиланган кворумнинг йигилиши учун муддат 6 ойни ташкил цилади.

А^Щда петиция юбориш ёки уни имзолаш (овоз бериш) учун мурожаатчи ёшига нисбатан талаб белгиланган, хусусан, сайтда руйхатдан утиш учун шахс 13 ёшга тулган булиши керак. Агар петициянинг мазмунида цуйидаги мезонлар-дан бирига тушадиган масалалар мавжуд булса, петиция модератор томонидан бекор цилиниши мумкин:

- тижорат, товар ёхуд хизматларни сотиб олишни реклама ёки маъцуллашни талаб цилса;

- сайланадиган лавозимларга номзодларни цуллаб-цувватлашга ёки уларга царши овоз бе-ришга чацирса;

- федерал хукуматнинг харакатлари ёки сиё-сатига дахли булмаса ёхуд петицияни яратишда назарда тутилмаган мавзуга тегишли булса [19].

Австрияда петициялар цогоз ёки электрон шаклда фацат фуцаролар томонидан тацдим эти-лади. Австрия цонунчилигига асосан, мурожаат цилиш учун асосий талаблардан бири фуцаронинг 16 ёшга тулганидир.

Парламентга мурожаатларни икки турга ажратиш лозим. Булар фуцаролар ташаббуслари ёки петициялар. Фуцаролар ташаббуслари деган-да Австрия фуцароларининг тугридан-тугри аниц муаммолар буйича цонунчиликка ёки федерал ху-куматнинг хуцуцни цуллаш амалиётига узгарти-

риш киритиш таклифи билан мурожаат цилиши-ни тушуниш зарур [20].

Петициялар фуцаролар номидан тегишлилиги буйича Миллий кенгаш депутатлари ёки Федерал кенгаш маслахатчилари томонидан тацдим эти-лади. Петициянинг фуцаролар ташаббусларидан фарцли жихати шундаки, тугридан-тугри парла-ментга эмас, балки сайлов округи буйича депу-татлар ёки федерал маслахатчилар орцали тацдим этилади.

Австрия парламентининг расмий веб-сайтида фуцаролик ташаббуслари ва петицияларни бе-риш учун асосий талаб ва мезонлар белгиланган. Фуцаролик ташаббуслари Миллий кенгаш томо-нидан куриб чицилиши учун цуйидаги талабларга жавоб бериши керак:

- мурожаат ёзма шаклда булши ва муаммолар аниц ёзилган холда тацдим этилиши;

- мурожаатда назарда тутилаётган масала федерал даражада булиши;

- камида 500 та фуцаро томонидан имзолани-ши (ёзма равишда уз исмини, манзилини, тугилган ва имзолаган санасини курсатади);

- мурожаатни биринчи имзолаган шахс Австрия муниципалитетининг сайлов реестрида руйхатдан утган булиши керак [21].

Электрон шаклдаги мурожаатлар тацдим этилганда улар парламентнинг веб-сайтига мухокама учун жойлаштирилади. Демак, юцорида ур-ганилган мамлакатлар цатори Австрияда хам му-рожаат цогоз ёки электрон шаклда парламентга тацдим этилиши мумкин.

Палатага келиб тушган мурожаатлар Пети-циялар буйича цумита томонидан цабул цилиб олингандан сунг мурожаатда курсатилган масала буйича ваколатли вазирликка куриб чициш учун юборилади. Вазирлик томонидан берилган жавоб хати билан бирга мурожаат палатага берилади.

Юцорида цайд этилган хорижий мамлакатлар-нинг жисмоний ва юридик шахслар мурожаатла-рини куриб чициш йуналишидаги тажрибасидан келиб чициб, цуйидаги хулосаларни чицариш мумкин:

биринчидан, урганилган хорижий мамла-катларда мурожаат цилиш хуцуци деганда фуцароларнинг шахсан ёки жамоавий шаклда давлат органларидан, хусусан, парламентдан чоралар цуллаш (харакатларни амалга ошириш) учун ил-тимосномалар юборишлари тушунилади;

иккинчидан, барча мамлакатда электрон мурожаат килиш тизими самарали йулга куйилган;

учинчидан, халк (жамоатчилик) билан хуку-мат/парламент уртасидаги алокани таъминлаш максадида белгиланган муддат ичида мурожаатлар буйича минимал овоз йигилганда, улар бе-восита хукумат ёки парламент томонидан куриб чикилишини назарда тутувчи механизм жорий этилган;

туртинчидан, мурожаатга жавоб бериш муд-датлари ва ваколатли органларга мурожаат юза-сидан жавоб хати бериш мажбурияти юклатилма-ган;

бешинчидан, аксарият мамлакатларда суд-ларнинг ваколатига кирувчи масалалардаги му-рожаатлар умуман кабул килинмайди ёки куриб чикилмайди.

Энг асосийси, урганилган мамлакатларда му-рожаатлар билан ишлашда миллий парламентлар роли юкори экани кузатилади. Парламент аъзо-лари халк томонидан сайлангани, яъни бевосита халк вакили булгани сабабли ушбу тизим депу-

татларнинг уз электоратлари олдидаги масъули-ятини оширади ва мажбуриятларини бажаришида жуда катта роль уйнайди.

Хулоса шуки, Узбекистон шароитида хам ижро хокимияти органларининг мурожаатлар билан ишлаш фаолияти вакиллик органлари томонидан назорат килинишига оид хукукий ме-ханизмларни ишлаб чикиш ва уларни боскич-ма-боскич жорий этиш масаласини куриб чикиш долзарб, деб хисоблаймиз. Бунда дастлабки боскичда ахоли мурожаатларида кутарилган ма-салалар кай даражада хал этилаётгани буйича давлат органлари, хужалик бошкаруви органлари рахбарларининг хисоботларини Олий Мажлис-нинг Крнунчилик палатаси ва Сенатида, хоким-лар ва худудий давлат органлари (ташкилотлари) рахбарларининг хисоботларини эса тегишлича Сенатда ёки махаллий кенгашларда хар чоракда камида бир марта эшитиб бориш амалиётини жо-рий килиш, шунингдек, мазкур йуналишда парламент назоратининг бошка шаклларини хам кенг куллаш максадга мувофик.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Инго Кеилитз. Право на обращение в Узбекистане, России, Германии, Великобритании, Соединенных Штатах Америки и Австралии: сравнительный анализ. // Проект ПРООН «Партнерство в сфере верховенства закона в Узбекистане» (ПСВЗ) / 2015. - С. 1.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2. Основной закон Федеративной Республики Германии, 23 мая 1949 г.

3. Конституция Турецкой Республики, 7 ноября 1982 г.

4. Конституция Испании, 7 декабря 1978 г.

5. Конституция Итальянской Республики, 22 декабря 1947 г.

6. Конституция Португальской Республики, 22 декабря 1947 г.

7. Конституция Литовской Республики, 2 апреля 1976 г.

8. Муаллифлар жамоаси. Обращения граждан - важный фактор развития диалога с народом: Методическое пособия. - Т.: Фан ва технология, 2018 г. - С. 31.

9. Инго Кеилитз. Право на обращение в Узбекистане, России, Германии, Великобритании, Соединенных Штатах Америки и Австралии: сравнительный анализ // Проект ПРООН «Партнерство в сфере верховенства закона в Узбекистане» (ПСВЗ) / 2015. - С. 22.

10. Германия Бундестагида петицияларга нисбатан тартиб-таомиллари коидалари тугрисидаги низом, 1980 йил 2 июль, (I BGBI. 1237 в.)

11. Австрия Конституцияси, 1920 йил 10 ноябрь, 148-а модда.

12. "Империя кенгашида курсатилган кироллик ва ерлар фукароларининг умумий хукуклари тугри-сида"ги конун, 1867 йил 21 декабрь, 11-модда.

13. Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 2 мартдаги "2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Хдракатлар стратегиясини "Илм, маърифат ва ракамли иктисодиётни ривожлантириш йили"да амалга ошириш-

га оид давлат дастури тугрисида'ги фармони // Крнун ^ужжатлари маълумотлари миллий базаси, 03.03.2020 й., 06/20/5953/0246-сон.

14. Германия Бундестагида петицияларга нисбатан тартиб-таомиллар цоидалари тугрисидаги низом, 1980 йил 2 июль. (I BGBI. 1237 в.)

15. www.bunde^ag.de

16. Фуцароларнинг мурожаатлари - халц билан мулоцотнинг ривожланишида мух,им фактор: Методик цулланма. - Т.: Fan va texnologiya, 2018. - Б. 30.

17. Право на обращение в Узбекистане, России, Германии, Великобритании, Соединенных Штатах Америки и Австралии: сравнительный анализ. USAID, Верховный суд Республики Узбекистан, UNDP Uzbeki^an.

18. https://petition.parliament.uk/

19. https://petitions .whitehouse .gov/aboutMep-by-&ep

20. https://www.parlament.gv.at/PERK/BET/BII/index.shtml

21. https://www.parlament.gv.at/PERK/BET/BII/index.shtml

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.