Научная статья на тему 'ОСНОВАНИЯ ПРИВЛЕЧЕНИЯ К ОТВЕТСТВЕННОСТИ СУДЕЙ: МЕЖДУНАРОДНЫЕ СТАНДАРТЫ И ОПЫТ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН'

ОСНОВАНИЯ ПРИВЛЕЧЕНИЯ К ОТВЕТСТВЕННОСТИ СУДЕЙ: МЕЖДУНАРОДНЫЕ СТАНДАРТЫ И ОПЫТ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
205
44
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
возбуждения дисциплинарного производства в отношении судей / международные стандарты / опыт зарубежных стран / национальные судебные советы / состав дисциплинарных органов. / disciplinary proceedings against judges / international standards / experience of foreign countries / national judicial councils / composition of disciplinary bodies.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Sulaymanov Odiljon

в статье исследуются международные стандарты возбуждения дисциплинарного производства в отношении судей и опыт зарубежных стран в этой области. В международных стандартах предусмотрено дисциплинарное производство в отношении судей за ряд нарушений и применение к ним соответствующих наказаний. Автором выдвинуты мнения о том, что рассмотрение дисциплинарных дел в отношении судей должно осуществляться независимым органом или судом, при этом должны соблюдаться основные принципы справедливого судебного разбирательства, а также предоставляться им право на обжалование. Изучены вопросы независимости, беспристрастности, состава и компетенции органов, которые являются компентентными в применении дисциплинарную ответственность в отношении судьи. Автором сделаны заключения о том, что в соответствии с международными стандартами, функция принятия, распределения, рассмотрения жалоб и внесения решения по ним в рамках вопроса дисциплинарной ответственности в отношении судьи должна быть запрещена одним и тем же органом или одними и теми же лицами.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GROUNDS OF BRINGING JUDGES TO JUSTICE: INTERNATIONAL STANDARDS AND EXPERIENCE OF FOREIGN COUNTRIES

the article examines international standards for initiating disciplinary proceedings against judges and the experience of foreign countries in this area. International standards provide for disciplinary proceedings against judges for a number of violations and the application of appropriate penalties to them. The author suggests that disciplinary cases against judges should be handled by an independent body or court, while respecting the basic principles of a fair trial and granting them the right to appeal. The issues of independence, impartiality, composition and competence of the bodies that are competent to apply disciplinary responsibility against a judge were studied. The author concludes that, in accordance with international standards, the function of accepting, distributing, reviewing complaints and making decisions on them in the framework of disciplinary responsibility against a judge should be prohibited by the same body or by the same persons.

Текст научной работы на тему «ОСНОВАНИЯ ПРИВЛЕЧЕНИЯ К ОТВЕТСТВЕННОСТИ СУДЕЙ: МЕЖДУНАРОДНЫЕ СТАНДАРТЫ И ОПЫТ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН»

Одилжон Сулайманов,

Тошкент давлат юридик университети доценти, юридик фанлар

номзоди

СУДЬЯЛАРНИ ЖАВОБГАРЛИККА ТОРТИШ АСОСЛАРИ: ХАЛ^АРО СТАНДАРТЛАР ВА ХОРИЖИЙ ДАВЛАТЛАР

ТАЖРИБАСИ

Аннотация: мацолада судьяларга нисбатан интизомий жавобгарлик ишларини цузгатишга оид халцаро стандартлар ва хорижий давлатларнинг соуага оид тажрибаси урганилган. Халцаро стандартларда бир цатор ууцуцбузарликлар учун судьяларга нисбатан интизомий ишни куриб чициш ва тегишинча жазо чораларини цуллаш цайд цилинган. Судьяларга нисбатан интизомий ишларни куриб чициш мустацил орган ёки суд томонидан амалга оширилиши, бунда одил судлов мууокамасига оид асосий принципларга риоя цилиниши шартлиги уамда шикоят цилиш ууцуци билан таъминлаш уацидаги фикрлар илгари сурилган. Судьяга нисбатан интизомий жавобгарликни цузгайдиган органларнинг мустациллигини таъминлаш, уларнингхолислиги, таркиби ва ваколатлари тщлил цилинган. Халцаро стандартларгамувофиц, интизомий жавобгарлик масаласи доирасида ишларни саралаш вазифаси ёки шикоятни цабул цилиш, куриб чициш ва царорлар цабул цилиш айни бир орган ёки айни бир шахслар томонидан бажарилиши ман этилиши борасидаги хулосага келинган.

Калит сузлар: судьяларга нисбатан интизомий жавобгарлик ишларини цузгатиш, халцаро стандартлар, хорижий давлатлар тажрибаси, миллий суд кенгашлари, интизомий жавобгарлик ишларини курувчи органлар таркиби.

Одилжон Сулайманов

доцент кафедры международного права и прав человека Ташкентского государственного юридического университета, кандидат юридических наук

ОСНОВАНИЯ ПРИВЛЕЧЕНИЯ К ОТВЕТСТВЕННОСТИ СУДЕЙ: МЕЖДУНАРОДНЫЕ СТАНДАРТЫ И ОПЫТ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН

Аннотация: в статье исследуются международные стандарты возбуждения дисциплинарного производства в отношении судей и опыт зарубежных стран в этой области. В международных стандартах предусмотрено дисциплинарное производство в отношении судей за ряд нарушений и применение к ним соответствующих наказаний. Автором выдвинуты мнения о том, что рассмотрение дисциплинарных дел в отношении судей должно осуществляться независимым органом или судом, при этом должны соблюдаться основные принципы справедливого судебного разбирательства, а также предоставляться им право на обжалование. Изучены вопросы независимости, беспристрастности, состава и компетенции органов, которые являются компентентными в применении дисциплинарную ответственность в отношении судьи. Автором сделаны заключения о том, что в соответствии с международными стандартами, функция принятия, распределения, рассмотрения жалоб и внесения решения по ним в рамках вопроса дисциплинарной ответственности в отношении судьи должна быть запрещена одним и тем же органом или одними и теми же лицами.

Ключевые слова: возбуждения дисциплинарного производства в отношении судей, международные стандарты, опыт зарубежных стран, национальные судебные советы, состав дисциплинарных органов.

Odiljon Sulaymanov

Associate Professor of the International law and human rights department of the Tashkent state university of law, PhD in Law,

GROUNDS OF BRINGING JUDGES TO JUSTICE: INTERNATIONAL STANDARDS AND EXPERIENCE OF

FOREIGN COUNTRIES

Abstract: the article examines international standards for initiating disciplinary proceedings against judges and the experience of foreign countries in this area. International standards provide for disciplinary proceedings against judges for a number of violations and the application of appropriate penalties to them. The author suggests that disciplinary cases against judges should be handled by an independent body or court, while respecting the basic principles of a fair trial and granting them the right to appeal. The issues of independence, impartiality, composition and competence of the bodies that are competent to apply disciplinary responsibility against a judge were studied. The author concludes that, in accordance with international standards, the function of accepting, distributing, reviewing complaints and making decisions on them in the framework of disciplinary responsibility against a judge should be prohibited by the same body or by the same persons.

Keywords: disciplinary proceedings against judges, international standards, experience of foreign countries, national judicial councils, composition of disciplinary bodies.

Судьяларга нисбатан интизомий жавобгарлик ишларини кузгатишга доир бир неча аник халкаро стандартлар ва тавсиялар мавжуд. Мазкур маса-лани куриб чикишда судьяга нисбатан ва фактик жихатдан судьяга карши ишни тергов килишни бо-шлашда судьянинг харакати устидан шикоят ёки илтимоснома киритиш уртасидаги фаркни ажратиб олиш мухим хисобланади. Биринчи масала буйича шикоят бериш хукукига эга булган муассасалар, ор-ганлар ва алохида олинган шахслар етарлича кенг булиши мумкин. Масалан, Бельгияда 1967 йил 10 октябрдаги Судьялар кодексининг 412-моддаси хам 2018 йилги охирги кушимчаларга [1] мувофик, ин-тизомий жавобгарликка тортилган судьянинг иши мазкур суд раиси томонидан мухокамага кирити-лади; Болгарияда "Суд тизимлари тугрисида'ги конуннинг 312-моддасига [2] мувофик, маъмурият-нинг бошликлари ва юкори турувчи орган маъму-рияти бошлиги томонидан интизомий жавобгарлик иши кузгатилади; Хорватияда "Давлат суд кенгаши тугрисида"ги конуннинг 23-моддасига [3] мувофик, интизомий жавобгарлик иши тегишли судларнинг ва юкори судларнинг бошликлари, Олий суд раиси ва адлия вазири томонидан мухокамага киритилади.

Бу борада ташаббускорлар суд кенгашлари ёки махсус суд комиссиялари ёки инспекторлари (масалан, Болгария, Хорватия, Италия, Литва, Испания, Грузия, Украина), адлия вазири (Хорватия ва Латвия) ёки алохида олинган шахслар (масалан, Литва,

Франция, Ангглия ва Уэльс, Украина ва Руминия ва бошкалар) булиши мумкин.

Болгарияда "Суд тизимлари тугрисида"ги конуннинг 312-моддасига [4] мувофик, тафтиш хукуки органнинг маъмурий рахбарларига ёки юко-ри турувчи орган маъмурий рахбариятига хамда Олий суд кенгаши хузуридаги суд инспекциясига берилади; Хорватияда "Давлат суд кенгаши тугри-сида"ги конуннинг 23-моддасига [5] мувофик, инти-зомий жавобгарлик иши тегишли суд бошликлари, юкори турувчи суд бошликлари, Олий суд раиси ва адлия вазири томонидан мухокамага киритилиши мумкин; Италияда тафтиш иши "Магистратлар-нинг олий кенгаши фаолияти тугрисида"ги конун-нинг 14-моддасида [6] назарда тутилган; Англия ва Уэльсда судьяларни тайинлаш ва этикаси буйича ва-кил жамоатчилик вакилларининг ёки судьяларнинг шикоятларини тафтиш килиш билан шугулланади. Бунда у судьяларнинг устидан тушган шикоятларни куриб чикиш буйича бошкарма, трибунал раиси ёки магистратларнинг маслахат кумитаси томонидан уларнинг шикоятлари куриб чикилганини тафтиш килади (2005 йил 17 январдаги "Конституциявий ислохот тугрисида"ги конун [7], 2004-2005 йиллар-даги №18 конун лойихаси); Литвада "Судлар тугри-сида"ги конуннинг 83-моддасига [8] мувофик, Суд кенгаши, уз иши куриладиган тегишли суднинг ра-иси, юкори турувчи суднинг раиси ёки хукукбузар-лик тугрисида хабар берган хар кандай шахс мазкур

судьяга нисбатан интизомий жавобгарлик ишини кузгаш тугрисида асослантирилган илтимосномани судьялар этикаси ва интизомий жавобгарлик буйича судьялар комиссиясига жунатиш хукукига эга; Укра-инада "Суд тузилиши ва судьялар макоми тугриси-да"ги конуннинг 107-моддасига [9] мувофик, хар кандай шахс судьянинг интизомий килмиши буйича шикоят (интизомий жавобгарликка тортиш шикоя-ти) билан мурожаат килиш хукукига эга; Латвияда судьяларнинг интизомий жавобгарлиги тугрисидаги конунга мувофик, интизомий жавобгарликка тор-тиш тугрисидаги шикоят суд этикаси буйича комис-сияга Олий суд раиси, адлия вазири, туман (шахар) судлари раислари томонидан барча ишлар буйича туман (шахар) судлари судьяларига нисбатан такдим килиниши мумкин.

Одатда тафтиш шикоятни кабул килиш, куриб чикиш, далилларни куриб чикиш хамда улар буйича карор кабул килиш бунга масъул булган алохида орган - кенгаш ёки бошка институт томонидан олиб борилади. Бунда судьяга нисбатан ишни кузгатиш учун етарлича асос бор-йуклигини, шу билан бирга, уз мансаби (ex officio) буйича интизомий жавобгарлик ишини кузгаш хукукига эга булиши мумкин ёки мумкин эмаслиги аникланади. Дастлабки боскичда бундай текширувлар конфиденциал булиши шарт, башарти судья унинг тескарисини талаб килмаса. Баъзи мамлакатларда мазкур вазифани бажариш учун суд тизими доирасида махсус мустакил орган-лар мавжуд. Хатто баъзи тизимларда бундай орган-лар асослантирилмаган ёки тухматга асосланган ай-бларни зудлик билан рад этиши мумкин.

Масалан, Шотландияда 2017 йилдаги Суд ти-зимида шикоятлар тугрисидаги коидаларнинг 7 ва 8-бандларига [10] мувофик, суд вазифасидан ташка-ри ишларда сессион суднинг лорд раисига кумак бериш максадида Шотланд хизмат судларининг судьялар канцелярияси ташкил килинган. Мазкур хизмат шикоятни дастлабки квалификация килиш хамда асослантирилмаган, масалан, етарлича маъ-лумот йуклиги ёки муддатга риоя килинмаганлик сабабларига кура баъзиларини рад этиш билан шугулланади. Агар шикоят мазкур боскичда рад этилмаса, у интизомий жавобгарлик ишлари буйи-ча судьяга такдим килинади. Бу судья, уз навбатида, кейинги боскичда тафтиш олиб борадиган махсус тайинланган судьяга ишни бериш зарурияти буйича карор кабул килади. Шикоят огир жазо беришга ар-зимайдиган интизомий жавобгарлик чорасини талаб килмайдиган булса ва хоказо холатларда интизомий жавобгарлик буйича судья ишни тухтатиш тугриси-да карор кабул килиши мумкин.

Баъзан шикоятни тафтиш килиш ишни тафтиш килишга масъул деб тайинланган махсус комиссия, терговчи, маърузачи ёки комиссия томонидан олиб борилади (масалан, Австрия, Англия ва Уэльс, Литва ва Шотландияда). Австрияда мазкур масала "Судьялар ва прокурорларнинг фаолияти тугрисида"™ конуннинг 112-моддасида уз ифодасини то-пган; Англия ва Уэльсда 2014 йилги "Судларнинг интизоми тугрисида"ги 1919-карорнинг 10- коида-сига мувофик, мазкур масала билан судьяларнинг лорд бошлиги томонидан тайинланган терговчи судьялар шугулланади; Шотландияда "Суд тизими ва судьялар тугрисида"ги конуннинг 28-булимига [11] мувофик, сессион суднинг лорд раиси шундай коидаларни тасдиклаши мумкинки, унга мувофик, интизомий жазо ишларини куриш процедураси дои-расида ёки бундай процедуранинг алохида олинган кисми доирасида ишни тафтиш килиш учун алохида шахс тайинланади; Латвияда судьяларнинг этикаси ва интизоми буйича коммиссия интизомий жавоб-гарликка тортиш чорасини куриш учун асос бор ёки йуклигини аниклайди.

Бошка мамлакатларда интизомий жавобгарлик иши буйича кумита (коллегия) ёки суд кенгаши ху-зуридаги алохида суд инспектори бундай шикоятлар-ни кабул килади ва куриб чикади (масалан, Албания, Болгария, Хорватия, Франция, Грузия ва Испания-да). Албанияда мазкур масала "Адлия олий кенга-шини ташкиллаштириш ва фаолияти тугрисида"ги конун [12] хамда "Адлия олий кенгаши инспектори тугрисида"ги 14-15 моддаларда ифодаланган; Бол-гарияда "Хукукий тизимлар тугрисида"ги конуннинг [13] Олий судьялар кенгаши инспекциясининг ваколатлари тугрисидаги 54-моддада назарда тутил-ган; Хорватияда "Давлат суд кенгаши тугрисида"ги конуннинг 22-моддасига [14] мувофик, интизомий жавобгарлик ишларини мухокама килиш Интизомий жавобгарлик ишлари буйича кумита томонидан олиб борилади, мазкур кумита таркиби кенгаш раиси томонидан тайинланган давлат судьялар кен-гашининг учта аъзосидан иборат булади; Франция-да "Магистратларнинг олий кенгаши тугрисида"ги органик конуннинг 18-моддасида [15] назарда ту-тилган; Испанияда "Суд хокимияти тугрисида"ги конуннинг 423-моддасида [16] куриб чикилади; Грузияда шикоятларни тафтиш килиш учун Адлия олий кенгаши хузурида махсус инспекторни ташкил килиш конунда назарда тутилган.

Шаркий Европа, Шимолий Кавказ ва Марка-зий Осиё мамлакатларида суд хокимиятининг му-стакиллиги масалалари буйича Европада хавфсиз-лик ва хамкорлик ташкилоти (ЕХХТ) Демократик

институтлар ва инсон хукуклари буйича бюроси-нинг 2010 йилдаги Киев тавсиялари (Киев тавсия-лари) 9-бандига асосан, судьяга нисбатан тафтишни кузгайдиган мустакил орган унинг мустакиллигини таъминлаш максадида мазкур масала буйича якуний хулоса кабул киладиган бошка мустакил органдан ажратилган булиши керак [17]. Европа Иттифоки хузуридаги "Хукук оркали демократия" Европа ко-миссияси (Венеция комиссияси) айнан шундай по-зицияни куллаб-кувватлайди ва бундай максад учун алохида институт ташкил килишга зарурат йук, деб кайд килади. Унинг урнига шуни етарлича таъмин-лаш керакки, унда интизомий жавобгарликка тор-тиш ишининг дастлабки боскичида айбловчи ёки терговчи сифатида ишга жалб килинган иштирок-чилар судья сифатида интизомий жавобгарлик иши-ни куришда катнашмасинлар [18]. Европа инсон хукуклари судининг 2017 йилдаги "Каминос Кипрга карши" ишида бир орган ёки хеч булмаганда битта судья бошка судьяга карши айбловни куйган инти-зомий жавобгарлик ишини олиб борган ва натижада судьяни уз вазифасидан четлатиш тугрисида карор кабул килган, бунда интизомий жавобгарликка тор-тиш органининг холислиги шубха остида колгани натижада Европа инсон хукуклари судининг 6-мод-даси бузилган [19]. Мазкур принцип бир неча давлат конунларида акс этган булиб, унга мувофик, судья-га нисбатан тафтиш олиб бориш учун тайинланган интизомий жавобгарлик ишлари буйича кумиталар аъзолари ёки шахслари мазкур иш интизомий жа-вобгарлик ишларини курадиган органга такдим ки-лингандан кейин бу ишни куришда катнашиши ман килинади. Масалан, Австрияда мазкур масала "Су-дьялар ва прокурорларнинг фаолияти тугрисида'ги конуннинг 112-моддасида [20], Францияда "Маги-стратларнинг олий кенгаши тугрисида'ги органик конуннинг 18-моддасида [21] назарда тутилган.

Европа судьялари маслахат кенгаши (ЕСМК) узининг 2002 йил якуни буйича 3-хулосасига кура, судьянинг касбий хатоси ёки ноконуний хулки са-бабли жабр чекдим деб мурожаат килган шахслар шикоят такдим килиш имкониятига эга булишлари шарт, мазкур шикоят кейинчалик интизомий жавобгарлик ишини кузгашга келиб келиши мумкин [22].

Одатда мазкур судья куриб чиккан иш буйича томонларнинг бири индивидуал шикоят такдим ки-лади. Айникса, зарурат тугилган такдирда фильтр-лаш механизми олдиндан назарда тутилган булиши керак. Бунда шикоят, айникса, у аноним булса, су-дьянинг гумон килинган ноконуний хатти-харакати-дан тугридан-тугри жабр чекмаган шахслар томонидан такдим килинган булиши мумкин [23].

Шахсда судья устидан шикоят такдим килиш имконияти булиши унинг интизомий жавобгарлик ишини кузгаш хукуки борлигини назарда тутмайди. Шунинг учун юкорида келтирилган фильтрлаш ме-ханизми бундай вазиятларни бартараф килиш учун ишдаги холатларига бахо беради. Бундай пайтда судьялар суд процессидан каноатланмаган иштирок-чилар ташаббуси натижасида кузгатилган интизомий жавобгарлик иши процедурасига жалб килинган булиб колиши мумкин [24]. Бундай механизм асослантирилмаган, уйланмаган ва огирлаштирувчи шикоятни дастлабки боскичидаёк бекор килишга олиб келиши мумкин [25]. Алохида олинган судьяга нисбатан шикоятни кабул киладиган ва куриб чика-диган орган судьяга карши такдим килинган шико-ятга судьянинг узидан хам жавоб олади, кейин узи-даги барча хужжатларни хисобга олиб, интизомий хукукбузарлик имкониятига ишора киладиган маъ-лумотлар етарли ёки етарли эмаслигини аниклайди [26]. Агар етарли булса, ишни интизомий жавобгарлик ишини курувчи органга такдим килади.

Юкорида кайд килинганидек, интизомий жавобгарлик масаласи доирасида ишларни фильтрлашда шикоятни кабул килиб олиш, куриб чикиш ва карор-лар кабул килиш айни бир орган ёки айни бир шах-слар томонидан бажарилиши ман этилади [27].

Судьяларнинг раиси алохида олинган судьялар-га нисбатан интизомий жавобгарлик ишини кузгаш хукукига эга булиши мумкинми, деган савол куй-илади. Венеция комиссияси бунга хамма вакт хам шарт эмас [28], деб жавоб беради. Комиссия суд раисини судьялар устидан назорат киладиган шахс сифатида тушуниш керак эмас [29], аксинча, уни хам тенглар ичида биринчиси деб кабул килиш шарт (primus inter pares) [30], дея эътироф этади.

Бирок интизомий жавобгарлик ишини кузгаш буйича ваколатларнинг конунийлигини хамда суд раисининг бошка компетентлигини ва хатто у бун-дай мансабга кандай тайинланганини хам (яъни уз судья хамкасблари томонидан овоз бериш йули би-ланми ёки конун чикарувчи ёки кандайдир ижро органи томонидан тайинланганми) урганиш мухим хисобланади. Венеция комиссияси хужжатларига мувофик, суд раиси хаддан ташкари кенг ваколат-ларга эга булиши судьяларнинг ички мустакил-лигига зарар етказиши мумкин, хатто агар мазкур ваколатлар алохида алохида олинганда хавфли бул-маса хам. Тайинлаш масаласига тухталиб, Венеция комиссияси "уз судья хамкасблари томонидан сай-ланган раислар ижро ёки конун чикарувчи хокимият томонидан тайинланган раисларга караганда судья-ларнинг мустакиллиги учун камрок хавф тугдиради,

хатто иштироки озрок булса-да", деб алохида таъ-кидлайди.

Киев тавсияларига мувофик, суд раиси бундай шикоятларни кабул килиб олиши ва интизомий жавобгарлик буйича суриштирувни амалга ошириш ваколатига эга булган органга шикоятни такдим килиши мумкин, аммо бундай холатда у интизомий жавобгарлик ишини кузгаш ёки интизомий жавобгарлик чораларини кабул килиш ваколатига эга булмаслиги керак [31]. Шундай килиб, судья усти-дан шикоят берган орган ёки шахснинг характерли хусусияти куп холларда катта ахамиятга эга эмас. Бундай холда судьяга нисбатан иш тафтишни олиб борадиган органлар ва унга интизомий жавогарлик чорасини белгилайдиган органлар бир-биридан му-стакил булиши лозим.

Судьяларнинг мустакиллигини саклаш зарура-тини хамда уни ижро хокимиятидан химоя килиш-ни эътиборга олиб, ижро хокимияти вакили, маса-лан, адлия вазири судьяларга нисбатан интизомий

жавобгарлик ишини кузгаш хукукига эга булиши керакми, деган масалада бахс-мунозаралар мав-жуд. Суд кенгашида вазир овоз хукукига эга эмас-лиги сабабли бундай ваколатлар суд хокимияти му-стакиллиги учун хеч кандай хавф тугдирмайди, деб таъкидлайди Венеция комиссияси. Боз устига, вазир интизомий жавобгарлик ишини кузгаши мумкин булган ягона шахс эмас. Венеция коммиссияси таъкидлашича, мазкур жараёнда унинг роли хатто фойдали булиши хам мумкин, чунки бу интизомий жавобгарлик масаласи буйича суд органларида корпоратив кайфиятни бартараф килишга ёрдам беради. Судьялар мустакиллигининг халкаро стан-дартларига мувофик, ижро хокимияти судьяларга шикоят жунатиш ёки интизомий жавобгарлик иши-ни кузгаш оркали судьяларга нисбатан интизомий чора масалаларини куришда катнашиши мумкин (аммо мазкур масала юзасидан карор кабул ки-лишда иштирок этмайди).

Одатда юкоридаги бандларда ифодаланган саба-

блар буйича ижро хокимияти вакилларига мустакил органлардан тергов-тафтиш ишларини олиб боришни сураш хукукини бермаслик максадга мувофикдир. Бундай холатда ижро хокимияти интизомий жавобгарлик масалалари ва жазо куллаш буйича ишларни тафтиш килиш ёки бошка тарзда унда катнашиш хамда карорлар кабул килиш жараёнида иштирок этиши мум-кин эмас.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Judicial Code (1967, amended 2016) (excerpts) https://www.legislationline.org/download/ id/7010/file/ Belgium_judicial_code_excerpts_1967_am2016_fr.pdf

2. Judiciary System Act (2007, as amended 2012)// https://www.legislationline.org /download/id/4347/ file/ Bulgaria_Judiciary_System_Act_2007_am2012_en.pdf

3. Act on the State Judiciary Council https://www.legislationline.org/download/id/6953/file/ Croatia_Law_ State_Judiciary_Council_1993_am2011_en.pdf

4. Judiciary System Act (2007, as amended 2012)// https://www.legislationline.org/download/id/4347/file/ Bulgaria_Judiciary_Sy stem_Act_2007_am2012_en.pdf

5. Act on the State Judiciary Council https://www.legislationline.org/download/id/6953/file/ Croatia_Law_ State_Judiciary_Council_1993_am2011_en.pdf

6. Disposizioni di attuazione e di coordinamento della legge 24 marzo 1958 n. 195, concernente la costituzione e il funzionamento del Consiglio superiore della magistratura https://www.csm.it/ documents/21768/112811/ d.P.R.+16+settembre+1958+n.+916/fca734c3-2138-4e0e-859c-2fddf3ff1272

7. Constitutional Reform Act 2005 http://www.legislation.gov.uk/ukpga/2005/4/contents

8. Law on Courts (1994, amended 2008) https://www.legislationline.org/download/id/6969/file/ Lithuania_ law_on_courts_1994_Am2008_en.pdf

9. Law on the Judiciary and the Status of Judges (2016) https://www.legislationline.org/download/id/ 7029/file/ Ukraine_law_judiciary_status_of_judges_2016_en.pdf

10. Judiciary and Courts http://www.legislation.gov.uk/asp/2008Z6/contents

11. Judiciary and Courts (Scotland) Act 2008 http://www.legislation.gov.uk/asp/2008/6/contents

12. Law on the organization and functioning of the High Court (2000, as amended 2014) https://www. legislationline.org/ download/id/6931/file/Albania_law_High%20Court_2000_am2014_en.pdf

13. Judiciary System Act (2007, as amended 2012)// https://www.legislationline.org/download/ id/4347/file/ Bulgaria_Judiciary_System_Act_2007_am2012_en.pdf

14. Act on the State Judiciary Council https://www.legislationline.org/download/id/6953/ file/Croatia_Law_ State_Judiciary_Council_1993_am2011_en.pdf

15. Organic Law on the Superior Council of the Magistracy of France (1994, amended 2017) https:// www.legislationline.org/download/id/6959/file/France_Law_on%20the%20Higher%20Council%20of%20 Judiciary_1994_am2017_fr.pdf

16. Law on the Judiciary (1985, amended 2016) https://www.legislationline.org/download/id/6791/file/ Spain_ law_juidiciary_1985_am2016_en.pdf

17. Рекомендации Киевской конференции по вопросам независимости судебной власти в странах Восточной Европы, Южного Кавказа и Центральной Азии, п. 9. https://www.osce.org/ru/odihr/73488? download=true

18. Заключение Венецианской комиссии о законах о дисциплинарной ответственности и оценке судей бывшей Югославской Республики Македонии, CDL-AD(2015)042, 21 декабря 2015 г., п. 78.

19. ЕСПЧ, Каменос против Кипра, жалоба № 147/07, решение от 31 октября 2017 года, п.п 102-110.

20. https://www.legislationline.org/download/id/5273/file/Austria_Administrative-Justice_Report_en.pdf

21. Organic Law on the Superior Council of the Magistracy of France (1994, amended 2017) https:// www.legislationline.org/download/id/6959/file/France_Law_on%20the%20Higher%20Council%20of%20 Judiciary_1994_am2017_fr.pdf

22. «Меры по эффективному введению в действие «Бангалорских принципов поведения судей», принятые Судейской группой по вопросу об укреплении честности и неподкупности судебных органов на заседании в Лусаке, Замбия, 21-22 января 2010 года, п. 15.2., Европейская хартия о статусе судей, принятая на многосторонней встрече европейских судей и ассоциаций судей, которая состоялась в Страсбурге 8-10 июля 1998 года, п. 5.3.

23. ENCJ: Минимальные судебные стандарты V - Дисциплинарное производство и ответственность судей, Отчет 2014-2015, стр. 25.

24. Заключение Консультативного совета европейских судей (КСЕС) № 3 (19) о принципах и правилах, регулирующих профессиональное поведение судей, в частности, этические нормы, несовместимое с должностью поведение и беспристрастность, 19 ноября 2002 года, п. 67.

25. ENCJ: Минимальные судебные стандарты V - Дисциплинарное производство и ответственность судей, Отчет 2014-2015, стр. 18.

26. «Меры по эффективному введению в действие «Бангалорских принципов поведения судей», принятые Судейской группой по вопросу об укреплении честности и неподкупности судебных органов на заседании в Лусаке, Замбия, 21-22 января 2010 года, п. 15.3.

27. Рекомендации Киевской конференции по вопросам независимости судебной власти в странах Восточной Европы, Южного Кавказа и Центральной Азии, п. 9. https://www.osce.org/ru/odihr/73488?download=true

28. Венецианская комиссия, Болгария - Заключение о Законе о судебной системе, CDL-AD(2017)018, 9 октября 2017, п.п. 84-85 и 113.

29. Венецианская комиссия, Болгария - Заключение о Законе о судебной системе, CDL-AD(2017)018, 9 октября 2017, п. 83.

30. Венецианская комиссия, «Бывшая югославская Республика Македония» - Заключение о проекте закона о прекращении действия Закона о Совете по установлению фактов и возбуждению производства по установлению ответственности судей, о проекте закона о внесении изменений в закон о Судебном совете и о проекте закона о внесении изменений в проект закона о защите свидетелей, CDL-AD(2017)033, 11 декабря 2017 года, п. 26.

31. Рекомендации Киевской конференции по вопросам независимости судебной власти в странах Восточной Европы, Южного Кавказа и Центральной Азии, п. 14. https://www.osce.org/ru/odihr/73488? download=true

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.