Научная статья на тему 'ОСОБЕННОСТИ ФОРМИРОВАНИЯ СУДЕЙСКОГО КОРПУСА: ОПЫТ УЗБЕКИСТАНА И ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН'

ОСОБЕННОСТИ ФОРМИРОВАНИЯ СУДЕЙСКОГО КОРПУСА: ОПЫТ УЗБЕКИСТАНА И ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
83
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Ключевые слова
суд / судья / судейский корпус / рекомендация кандидата на должность судьи / избрание судей / назначение судьи / независимость судей. / the court / the judge / the judiciary / recommendation of a candidate's for the position of a judge / the election of judges / the appointment of a judge / the independence of the judges.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Ж.Абдураҳмонхужаев

в настоящей статье представлен сравнительно-правовой анализ порядка избрания и назначения судей в Республике Узбекистан, их правовых основ, схожих и отличительных аспектов, а также специфические особенности формирования судейского корпуса в развитых зарубежных государствах. Кроме того, автором даны соответствующие рекомендации и предложения.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FEATURES OF FORMATION OF THE JUDGES CORPS:EXPERIENCE OF UZBEKISTAN AND FOREIGN COUNTRIES

this article presents a comparative legal analysis of the procedure for the election and appointment of judges in the Republic of Uzbekistan, their legal foundations, similar and distinctive aspects, as well as the specific features of the formation of the judiciary in developed foreign states, and the author has given relevant recommendations and proposals.

Текст научной работы на тему «ОСОБЕННОСТИ ФОРМИРОВАНИЯ СУДЕЙСКОГО КОРПУСА: ОПЫТ УЗБЕКИСТАНА И ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН»

FEATURES OF FORMATION OF THE JUDGES CORPS:EXPERIENCE OF UZBEKISTAN AND FOREIGN COUNTRIES

J.ABDURAKHMONKHUJAEVa

Tashkent state University of law, Tashkent, 100047, Uzbekistan

ОСОБЕННОСТИ ФОРМИРОВАНИЯ СУДЕЙСКОГО КОРПУСА: ОПЫТ УЗБЕКИСТАНА И ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН

ЖАБДУРА^МОНХУЖАЕВ"

Ташкентский государственный юридический университет, Ташкент, 100047, Узбекистан

СУДЬЯЛАР КОРПУСИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ: УЗБЕКИСТОН ВА ХОРИЖИЙ МАМЛАКАТЛАР

ТАЖРИБАСИ

ЖАБДУРА^МОНХУЖАЕВ"

Тошкент давлат юридик университети, Тошкент, 100047, Узбекистон

Аннотация: мазкур мацолада Узбекистон Республикасида судьяларни сайлаш ва тайинлаш тартиби, уларнинг ууцуций асослари, узаро ухшаш ва фарцли жщатлари, шу билан бирга ривожланган хорижий давлатларда судьялар корпусини шакллантиришнинг узига хос хусусиятлари циёсий-ууцуций тащил цилинган уамда муаллиф томонидан тегишли таклиф ва тавсиялар берилган.

Калит сузлар: суд, судья, судьялар корпуси, судьялик лавозимига номзодни тавсия этиш, судьяларни сайлаш,судьяларни тайинлаш, судьялар мустациллиги.

Аннотация: в настоящей статье представлен сравнительно-правовой анализ порядка избрания и назначения судей в Республике Узбекистан, их правовых основ, схожих и отличительных аспектов, а также специфические особенности формирования судейского корпуса в развитых зарубежных государствах. Кроме того, автором даны соответствующие рекомендации и предложения.

Ключевые слова: суд, судья, судейский корпус, рекомендация кандидата на должность судьи, избрание судей, назначение судьи, независимость судей.

Annotation: this article presents a comparative legal analysis of the procedure for the election and appointment of judges in the Republic of Uzbekistan, their legal foundations, similar and distinctive aspects, as well as the specific features of the formation of the judiciary in developed foreign states, and the author has given relevant recommendations and proposals.

Keywords: the court, the judge, the judiciary, recommendation of a candidate's for the position of a judge, the election ofjudges, the appointment of a judge, the independence of the judges.

Судьялар корпусини шакллантиришда судьяларни сайлаш ва тайинлаш тартиби ва унинг дукукий асосларини такомиллаштириш мудим адамиятга эга. Шу билан бирга, судьяларни сайлаш ва тайинлашда уларнинг шахс сифатида адолат ва маънавиятга булган муносабатини дам урганиш зарурлигини курсатмокда. Шу боис Президентимиз Ш.Мирзиёев "адолат ва маънавият узаро чамбарчас боглик тушунчалар экани, маънавият булмаган жойда деч качон адолат булмаслиги, шунинг учун дам судьялар, юрист кадрларни тайёрлаш ва судьялик лавозимига тайинлашда бу масалага алодида эътибор каратиш лозимлигини" [1] таъкидлаши бежиз эмас.

Судьяларни сайлаш ва тайинлаш тартиб-таомиллари билан боглик масалалар хусусида тухталишдан олдин "сайлаш" ва "тайинлаш" тушунчаси, унинг мазмун-модиятини очиб бериш максадга мувофикдир.

Лугатларда "сайланиш" тушунчасига "Сайлаш ва сайланиш дукуки" [2] деб изод берилган булса, баъзи юридик адабиётларда эса "сайлаб куйиладиган лавозим - давлат аппарати ёки мадаллий узини узи бошкариш тизимида ё адоли томонидан ёхуд давлат докимияти ёки мадаллий узини узи бошкариш вакиллик органи томонидан сайланиш натижасида эгалланадиган лавозим" [3] деб таъриф берилган. Кенг маънода мазкур таърифни судьяларни сайлашга нисбатан кулласак, унда сайлашга ваколатли олий давлат докимияти органи ёки бевосита адоли томонидан овоз бериш асосида ташкил этиладиган ва судьялар корпусини шакллантиришнинг окилона усули ва конунда белгиланган макоми вужудга келишининг зарур асоси дамда узига хос демократик институти дисобланади. Тадлиллар шуни курсатадики, суд конунчилигида "судьяларни сайлаш", "судьяларни тайинлаш" дакидаги асосий тушунчалар тегишинча ифода этилган.

Комусий манбаларда кайд этилишича, "тайинлаш" тушунчаси арабча "таъйин" [4] сузидан олинган булиб, мазкур категория уз модиятига кура белгилаш, аниклаш, тайинлаш деган маъноларни англатиши ифода этилган булса, баъзи бир адабиётларда тайинламок - мансабга, вазифа ёки ишга куймок, белгиламок" [2]деган маънони англатиши баён этилган. Бинобарин, "сайланиш" ва "тайинлаш" купгина жидатдан бир-бири билан узвий боглик тушунчалар булсада, бир хил маънони англатадиган категориялар эмас. Бирок уларнинг ухшаш жидати шундаки, дар икки долатда дам дастлаб номзодлар белгиланган тартибда урганилиб танланади. Лекин судьяларнинг сайланиши уларнинг фойдасига берилган овозларнинг сонига боглик булса, тайинланиши эса судьяликка номзоднинг белгиланган тартибда тегишли танловдан муваффакиятли утиб захирага киритилиши, укиш ва стажировка натижалари, шунингдек Президентга ва махсус ваколатли Кенгашга богликдир. Бундан ташкари, улар уртасидаги асосий фарк шундаки, унга кура судьяларни сайлаш жараёни Президентга такдим этишгача булган жараён мукобилликка асослансада, бевосита сайлаш жараёнининг узи мукобилсиз амалга оширилади. Кайд этилганлардан фаркли равишда судьяларни тайинлаш жараёни эса мукобиллик асосида амалга оширилади. Аммо тайинлаш тартиби доимо кайсидир махсус ваколатли органнинг такдим этиши ёки хулосаси асосида ёхуд унинг узи томонидан тайинланадиган узига хос жараён дисобланади.

Ф.М.Мухитдинов фикрича, судьялар мустакиллигининг тула амалга оширилиши, биринчи навбатда, уларни лавозимларига танлаш ва тайинлаш масаласининг самарали ташкилий шаклига боглик [5] Б.Жамолов "Суд докимияти ва судьялар мустакиллиги тугрисида гап кетганда судьялар мустакиллигининг асосий кафолатлари каторида судьяларни танлаш, тавсия этиш ва тайинлашдаги демократик асослар мудим урин тутади" [б] деб таъкидлайди.

Сунгги йилларда нафакат судьяларни сайлаш, балки уларни тайинлаш масаласи борасида дам куплаб дукукшунос олим ва амалиётчи мутахассислар узларининг турлича фикрларини билдирганлар. Ф.Ф.Мудитдинова эътироф этганидек, "жадондаги купгина ривожланган демократик мамлакатларда судьялар шу давлатларнинг Президентлари томонидан тайинланиши тажрибасига эътибор каратади" [7]. Х^.Б.Бобоев уз тадкикотларида судьяларнинг Президент томонидан тайинланиши купрок улар мустакиллигини таъминлаш имконини беради деб фикр билдирган [8]. Халкаро тажрибани урганиш шуни курсатадики, малакали судьяларни жой-жойига куйишда кулланиладиган усуллардан бири лавозимига тайинлаш дисобланади [9]. Бизнингча, тегишли суд раислари ва раис уринбосарларининг Президент томонидан тайинланиши, колган суд раислари, раис уринбосарлари ва судьяларнинг Кенгаш томонидан тайинланиши судьялар корпусини шаллантиришда Кенгашнинг узига хос мустакил субъект сифатида алодида макомга эга эканлигидан далолат беради. Бундан ташкари, тегишли суд раислари ва раис уринбосарларининг бевосита Президент томонидан тайинланиш тартибининг жорий этилиши уларнинг нафакат конун чикарувчи, ижро этувчи докимиятлардан, балки бошка дукукни мудофаза

килувчи органлар босими ва таъсиридан дам самарали димоя килишга каратилганлиги билан тавсифланади.

Ф.М.Мухитдинов кайд этганидек, "Бугун судьяларни танлаш ва тайинлаш тизими анча баркарорлашган булсада, бирок уни янада такомиллаштириш, самарасини ошириш максадга мувофик булар эди" [10]. Х.Т.Азизов "судьялик лавозимларига кадрларни танлаш ва жой-жойига куйишнинг демократик асосларини такомиллаштириш, судьяларни лавозимларига танлаш масалаларини дал этиш чогида конунийлик ва ижтимоий адолат принципларини" [11] руёбга чикариш суд докимиятининг мустакиллигини таъминлашнинг энг мудим долзарб масалаларидан бири эканлигига алодида эътиборни каратади.

Судьяларни тайинлашнинг узига хос хусусияти дакида айрим дукукшунос олим ва амалиётчилар кайд этишича,"Конунда белгилаб куйилган судьяларни тайинлаш тартиби уларни кимнингдир олдида дисоб бериш мажбуриятидан халос этади..." [12].

Судьяларни сайлаш жараёни уз модиятига кура икки ёки ундан ортик мукобил номзодларнинг мавжуд булишини англатиб, у узида саралашни камраб олиши керак. Бирок миллий конунчилигимиз судьяларни сайлаш жараёнида икки ёки ундан ортик номзод иштирок этишини кафолатламайди. Мазкур жараённи чинакам саралаш асосида сайлаш булиши учун Президент томонидан мукобиллик асосида номзодлар такдим этилиши керак ёки такдим этилган номзодни Сенат сайламасдан, балки уларни тасдикланиши лозим. Аксарият хорижий давлатларнинг Конституцияларида судьяларнинг тайинланиш тамойили мустадкамлаб куйилган. Масалан, АКШ Конституциясининг 2-булимига мувофик, Олий суд судьяларини Президент тайинлайди ва Сенат овоз бериш йули билан маъкуллайди ёки рад этади [13].

Мамлакатимизда дам судьяларни сайлаш ва тайинлашнинг тартиби ва дукукий асослари, аввало, Конституция дамда суд конунчилигида мустадкамланган. Жумладан, Конституциянинг 80-моддасида Сенатнинг мутлак ваколатлари берилган булиб, унинг 2,3-кисмларида Узбекистон Республикаси Президентининг такдимига биноан Узбекистон Республикаси Конституциявий ва Олий суд судьяларини сайлаш мустадкамланган. Конституциянинг ушбу нормаси тадририга янада аниклик киритиш максадида Сенат юкорида кайд этилган олий судларни эмас, балки унинг судьяларини сайлаш мазмуни англашилса, максадга мувофик буларди. Чунки тадкикотлар шуни курсатадики, "судни сайлаш" тушунчаси билан "судьяларни сайлаш" тушунчалари одатда бир-бирига якин тушунчалар булсада, уларнинг узига хос фаркли жидатлари мавжуд булиб, улар турлича маъно-мазмунни англатади. Хусусан, "судни сайлаш" деганда тегишли суднинг барча судьялари таркибини бир пайтда сайлаш тушунилса, "судьяларни сайлаш" деганда эса тегишли суднинг дар бир судьясининг мукобиллик асосида сайланиши маъносида талкин этиш мумкин. Айни пайтда Конституция нормасидаги Сенатнинг судьяларни сайлаш ваколати билан бирга уларни лавозимидан озод этишдаги мутлак дукук конституциявий даражада уз ифодасини топса, максадга мувофик булар эди. Шунингдек, Узбекистон Республикаси Конституцияси 80-моддасининг 2-бандидаги "судини" деган суз "суди судьялари" деган суз билан алмаштириш дамда "сайлаш" деган суздан кейин "ва лавозимидан озод этиш" деган сузлар билан тулдирилса дамда 3-бандидаги "судини" деган суз "суди раиси, раис уринбосарлари ва судьялари" деган суз билан алмаштириш дамда "сайлаш" деган суздан кейин "ва лавозимидан озод этиш" деган сузлар билан тулдирилса максадга мувофик булар эди. Бундан ташкари, Конституциянинг 93-моддасида Узбекистон Республикасининг Президента ваколатлари берилган булиб, унинг ун учинчи кисми амалдаги тадририга куйидагича узгартиш ва кушимчалар киритиш лозим. Хусусан, "Узбекистон Республикаси Конституциявий суди" деган сузлардан кейин "судьялари" деган суз билан тулдириш дамда "таркиблари" деган суз "раис, раис уринбосарлари ва судьялари" деган сузлар билан алмаштирилса, максадга мувофик булар эди. Бу эса, бир томондан, "Узбекистон Республикасининг Конституциявий суди тугрисида'ги Конституциявий Конуннинг 5-моддаси билан узаро мувофиклиги таъминланишига хизмат килса, бошка томондан эса Узбекистон Республикаси Олий суди раиси, раис уринбосарлари ва судьяларини сайлаш тартиби Конституция даражасида аник мустадкамланиши имконини беради.

Мамлакатимизда судьялар корпуси дам сайланиш, дам тайинланиш асосида шакллантирилади. Бирок унинг тартиб-таомиллари ва усуллари узаро фаркланади. Судьяларни сайлашнинг икки хил тартиби ва усули мавжуд булиб, унга кура судьялар Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси Сенати ва Коракалпогистон Республикаси Жукорги Кенгеси томонидан сайланади. Лекин тайинлашнинг уч хил усули булиб, улар Президент, Коракалпогистон Республикаси Жукорги Кенгеси ва Судьялар олий кенгаши томонидан амалга оширилади.

Бизнингча, судьяларни сайлаш ва тайинлаш содасидаги конунчилик асосларини такомиллаштириш мудим масаладир. Хусусан, "Узбекистон Республикасининг Конституциявий суди тугрисида"ги Конституциявий Конуннинг "Конституциявий судни сайлаш" деб номланган 5-моддаси номи "Конституциявий суд раиси, раис уринбосари ва судьяларини сайлаш" деб номланса, максадга мувофик булар эди. Шунингдек, 2017 йил 13 апрелда матбуотда эълон килинган конунга асосан, Узбекистон Республикасининг "Судлар тугрисида"ги Конунининг "Судьяларни сайлаш ва тайинлаш тартиби" деб номланган 63-моддаси номи янги тадрирда баён этилиши ва унда судьяларни сайлаш ва тайинлаш тартиби ва асослари аник мустадкамлаш имконини беради. Бирок кайд этилган модданинг биринчи кисмидаги "томонидан" деган суздан кейин "Узбекистон Республикаси Судьялар олий кенгаши тавсия этган шахслар орасидан"деган сузлар билан тулдириш максадга мувофик. Бундан ташкари, мазкур конун нормаси куйидаги мазмунда янги тадрирдаги 2-кисм билан тулдирилиши лозим: "Узбекистон Республикаси Олий суди раиси, раис уринбосарлари, судьялари якка тартибда сайланади. Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Сенати аъзолари умумий сонининг купчилик овозини олган шахс сайланган дисобланади".Бу эса, уз навбатида, "Узбекистон Республикасининг Конституциявий суди тугрисида'ги Конституциявий Конуннинг 5-моддаси билан узаро мувофиклиги таъминланишига, бошка томондан эса конунда судьяларни сайлаш тартибини мустадкамлаш имконини яратади.

Бинобарин, Конституциявий суд судьялари факатгина сайланиш тартиби оркали уз лавозимларини амалга оширишга киришса, Олий суд ва унинг суд тизими судьялари дам сайланиш, дам тайинлаш асосида уз лавозимларини амалга оширади. Бирок сайланишда судьялар уз макомини парламент юкори палатаси ёки Коракалпогистон Республикаси Жукорги Кенгесидан олиш имконини берса, тайинлашда эса улар уз макомини Президент, Судьялар олий кенгаши ва Коракалпогистон Республикаси Жукорги Кенгесидан олади.

Тадлиллар шуни курсатадики, Сенат томонидан сайланадиган ва лавозимидан озод этиладиган судьялар дакидаги ахборотлар тегишли матбуотда расмий жидатдан эълон килиниши белгиланган. Бирок Президент, Коракалпогистон Республикаси Жукорги Кенгеси, Кенгаш томонидан тайинланадиган ёки белгиланган тартибда ваколати муддатидан илгари тугатиладиган судьялар дакидаги маълумотлар матбуотда эълон килиниши механизми мавжуд эмас. Бу эса судьялар корпусини шакллантириш жараёни дакида кенг жамоатчиликни хабардор этишда шаффофликни таъминлашга тусик булмокда. Шу боис конунчиликдаги ушбу камчиликни бартараф этиш лозим.

Назаримизда, судьяларни сайлаш Конституция ва конунда мустадкамланган тегишли суд раиси, раис уринбосари ва судьяликнинг муайян малака талабларига жавоб берган шахснинг ваколатли олий давлат вакиллик органи томонидан конунда белгиланган тартибда улар умумий сонининг купчилик овозини бериш оркали амалга ошириладиган ташкилий-дукукий жараёндир.

Судьяларни тайинлаш Конституция ва конунда мустадкамланган тегишли суд раиси, раис уринбосари ва судьяликнинг муайян малака талабларига жавоб берган шахснинг мукобиллик асосида махсус ваколатли органнинг такдимномасига биноан давлат бошлиги ёки тегишли олий давлат вакиллик органи ёхуд судьялар дамжамияти органи томонидан белгиланган тартибда лавозимга тайинлашга каратилган ташкилий-дукукий жараёндир.

Судьялар корпусини шакллантиришнинг энг мудим жидати уларни ким ва кайси ваколатли орган сайлаши ёки тайинлаши масаласидир. Жумладан, Ф.Ф.Мухитдинова [7], К.Жамолхонова [14] каби дукукшунос олим ва амалиётчи мутахассислар судьяларнинг Узбекистон Республикасининг Президенти томонидан тайинланиши лозим деган фикрни илгари сурганлар. Бирок айрим дукукшунос олимларнинг фикрича, судьялар корпусини шакллантириш замонавий конунчилик тенденцияларига мос келмайди. Хусусан, Ф.А.Квициния фикрича, суд тизимининг куйи бугини (туман, шадар судлари) судьяларини мукобиллик асосида адоли томонидан умумий ва тенг сайлов дукуки асосида яширин овоз бериш йули билан сайлаш жорий этилса, максадга мувофик" [15]. Бирок мазкур муаллифнинг фикри бир мунча бадсли. Чунки бундай нуктаи назарни илгор хорижий тажрибага ва миллий тарихий тажрибага монанд деб булмайди [16]. Бу дакида юридик адабиётларда дам тугри таъкидланган. Ф.Ф.Мухитдинова фикрича, турли давлатларда судьялик лавозимларига тайинлашнинг (сайлашнинг) дар хил тартиби назарда тутилган (судьяларнинг президент томонидан тайинланиши, уларнинг парламент томонидан сайланиши, судьяларни тайинлаш тугрисидаги карорнинг махсус тузилган орган (кенгаш, комиссия) томонидан кабул килиниши ва доказо) булишига карамай, тайинлаш (сайлаш) тартибининг узи судьяни ташки таъсирлардан мудофаза киладиган ва унинг мустакиллигини таъминлайдиган булиши тугрисидаги талаб умумий дисобланади [17]. Н.Юлдашева уз тадкикотларида Конституциявий суднинг ташкил этилиши дар бир давлатда узига хос булиши

кузатилади. Баъзи давлатларда уларнинг аъзолари парламентнинг битта ёки иккала палатаси томонидан тайинланади ёки сайланади, айрим мамлакатларда эса аъзолар давлат радбари томонидан тайинланади [18].

Судьялар одил судлов фаолиятининг узига хос яна бир жидати ундан анча узок вакт давомида, датто умрбод уз лавозимида булишини талаб этади. Бунда энг макбул муддат дастлаб беш йил, кейин ун йил, шундан сунг муддатсиз булиши мумкин. Сайлов оркали шакллантириладиган лавозимларда эса уз табиатига кура ваколат муддати нисбатан киска килиб белгиланади. Айнан мазкур долатлар, биринчи навбатда, хорижий мамлакатлар конституцияларида тайинлаш принципи сакланиб колишига олиб келган булиши мумкин.

Судьяни тайинлаш дакидаги купгина мамлакатларда давлат радбари ваколатига киришини кайд этиш билан жавоб бериш мумкин (масалан, Австрия, Франция, АКШ). Давлат радбари "суд докимияти мустакиллигининг кафили" булиш учун етарли имкониятларга эга (Франция Конституциясининг 64-моддаси) [19]. Табиийки, агар суз Олий суд лавозимлари дакида борса, бундай дужжат купгина долларда номинал тусга эга булади ва адлия вазири ёки суд органлари Олий кенгашининг номзодларини такдим этиши билан олдиндан белгилаб куйилган булади. Айрим мамлакатларда судьяларни расман тайинлаш дукуки адлия вазирига берилган (ГФР Асосий Конунининг 98-моддаси).

Судлартурли ташкилий-дукукийусулларбиланшакллантирилади.

АКШнингкупштатларидакуйисудларсудьяларифукаролартомонидансайланадилар. Айримдавлатлардасудьялараввал президент (давлатрадбари)

томониданмаълуммуддатгатайинланади, ушбумуддатдансунг парламент томонидансайланади. Бирокаксариятмамлакатлардасудьяларкупинча президент томонидантайинланади, монархия бошкарувига асосланган давлатлардаэсатанлашбуйичамахсус орган

тавсиясигакураадлиявазиритомонидантайинланади. Франция ваИталиядасудьяларниОлий магистратура кенгашитайинлайди. Купчиликмамлакатларда судья

умрбодёкикупинчамаълумёшгаетгунигакадартайинланади (масалан, БуюкБританиядасудьялар 72 ёшгатулишларибилан, олийсудларсудьялариэса 75 ёшдаистеъфоберишларикерак, Япониядабу 65 ёшниташкилэтади, бошкамамлакатлардаэсаодатда 65-70 ёшдир). Факатайриммамлакатлардагина судья дастлабмаълуммуддатгатайинланади, бумуддатдансунгяна узайтирилишимумкин.

Г.Т.Ермошин уз тадкикотларида судьялар корпусини шакллантиришни турт боскичга, яъни тегишли дужжатларни туплаш ва малака имтидони топшириш, судьяликка номзодларни саралаш, малака дайъатлари томонидан танлов асосида танлаш ва Кадрлар комиссияси томонидан танлашга ажратади [20].

Бизнинг мамлакатимизда судьялар корпусини шакллантиришнинг энг мудим жараёнларидан бири булганКонституциявий суд, Олий суд судьяларинингсайлаш жараёнини ташкилий жидатдан турт боскичга ажратиш мумкин: биринчиси, судьялик лавозимларига номзодларни танлаш, урганиш ва энг муносибларини мукобиллик асосида курсатиш боскичи. Бу жараён номзодларни Узбекистон Республикаси Президентига такдим этишни уз ичига олди; иккинчиси, такдим этилган номзодларнинг Президент томонидан куриб чикилиши ва Президент муносиб деб билган номзодни Сенатга сайлаш учун такдим этилиши; учинчиси, Сенат томонидан номзодни сайлаш ёки рад этиш ёхуд етарли овоз ололмаган номзодни кайтариши, шунингдек Президент ушбу номзодни кайта ёки бошка номзодни курсатиш; туртинчиси, Коракалпогистон Республикаси судларининг раислари ва раис уринбосарлари Коракалпогистон Республикаси Жукорги Кенгеси Раисининг Кенгаши хулосаси асосида Узбекистон Республикаси Президенти билан келишилган такдимномасига биноан Коракалпогистон Республикаси Жукорги Кенгеси томонидан сайланади.

Судьялар корпусини шакллантиришни тайинлаш усулини уз юридик модиятига кура турт боскичга ажратиш мумкин: биринчиси, биринчи марта судьялик лавозимига тайинланадиган номзодлар захирасидан танлов асосида танлаш; иккинчиси, вилоят ва унга тенглаштирилган судлар раислари ва раис уринбосарларини Кенгашнинг такдимномасига биноан Узбекистон Республикаси Президента томонидан лавозимга тайинлаш, учинчиси, Коракалпогистон Республикаси судларининг судьялари, туманлараро, туман (шадар) судларининг раислари ва судьялари Кенгашининг Узбекистон Республикаси Президенти билан келишилган такдимномасига биноан Коракалпогистон Республикаси Жукорги Кенгеси томонидан тайинлаш; туртинчиси,вилоят ва унга тенглаштирилган судларнинг судьяларини, туманлараро, туман (шадар) судларининг раислари ва судьяларини Узбекистон Республикаси Президента билан келишилган долда Кенгаш лавозимига тайинлаш. Ушбу уринда таъкидлаш жоизки, Кенгашнинг такдимномасига биноан Президентга тайинлаш учун такдим этилган вилоят ва унга тенглаштириладиган судларнинг раислари ва раис урибосарлари лавозимига номзодларнинг

мукобиллик асосида Президентга такдим этилиши, шунингдек такдим этилган номзодларни Президент куриб чикиб, уларни тайинлаши ёки тайинлашни рад этиш ваколати конун дужжатларида мустадкамланиши бу борада мукаммал тартиб-таомилларни урганиш имкониятини яратади.

Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида"ги ПФ-4947-сон Фармонига 8-илова сифатида тасдикланган Давлат дастурининг 54-бандида "Судья лавозимида булишнинг илк маротаба беш йиллик, кейин ун йиллик муддатини ва шундан сунг муддатсиз даврини белгилаш назарда тутилиб тегишли конунчиликка узгартиш ва кушимчалар киритилди. Ушбу узгартишлар суд докимиятининг чинакам мустакиллигини таъминлашга, суд тизимида етук ва профессионал судьялик корпусининг шаклланишига, суд докимиятининг бошка докимият органлари таъсиридан холи булишига хизмат килади. Шунинг учун судьяларни сайлаш ва тайинлашда уларнинг ваколат муддати мудим урин тутади.Ж.НДайдаров судьянинг ваколат муддатини илк бор 5 йил, иккинчи муддатга 10 йил, кейинчалик умрбод этиб белгилаш судьяларга нисбатан янада юксакрок масъулият юклатилишига сабаб булар эди [21] деган фикрни асослашга даракат килган. Айнан шундай фикрни З.Ф.Иногомжонова, М.А.Ражабова [22], Н.Мухторов [23] тадкикотларида илгари сурилган. Бизнингча, ушбу муаллифлар фикрларида етарлича асослар мавжуд булиб, судьяларни бирданига умрбод лавозимга сайламасдан ёки тайинламасдан, балки боскичма-боскич амалга ошириш максадга мувофик. Чунки халкаро амалиётда судьяларни дастлаб маълум бир муддатга, сунгра эса умрбод лавозимга тайинлаш тажрибаси куп учраши узини оклаган ва синовдан утган амалиёт дейиш мумкин. Шу боис айрим манбаларда "умрбод тайинланган ёки сайланган судьянигина том маънода мустакил деб аташ мумкин" [24] деган гоя дам эътиборга моликдир. Бундан ташкари, З.Ф.Иногомжонова, М.А.Ражабова [22] нафакат судьяларни сайлаш ва тайинлаш муддатлари дакида, балки унинг узига хос талаблари ва шартларини ишлаб чикиш таклифини билдирган. Судьянинг муддатсиз даврга сайланиши ёки тайинланиши кайси суд тизимида булишидан катъи назар, кафолатланиши ва улар дукукий макомига оид конунчиликни такомилаштиришда инобатга олиниши лозим.

Хорижий давлатларнинг илгор тажрибасини инобатга олиб миллий суд конунчилигида тегишли туман (шадар), вилоят ва унга тенглаштирлган судлар раислари ва уларнинг уринбосарларини сайлашнинг алодида талаблари ва тартибларини ишлаб чикилса, максадга мувофик булар эди. Хусусан, Козогистонда мадаллий ва бошка судларнинг раислари Судьялар олий кенгаши таклифига асосан Президент томонидан тайинланса, Туркманистонда Олий суд раиси такдимномасига асосан Президент томонидан (парламент розилиги билан) тайинланади. Шунга ухшаш долатни Тожикистонда дам кузатиш мумкин. Бирок Киргизистонда суд раислари тегишли судларнинг судьялари томонидан тайинланади [25]. Бу тажриба купрок Европа Иттифоки давлатларидаги мавжуд тажрибага ухшаш эканлигини курсатади. Уларда тегишли суд раислари ва раис уринбосарларини лавозимига сайлаш ёки тайинлашда судьялар дамжамияти органларининг роли кучли эканлигини кузатиш мумкин.

Хулоса килиб айтганда, судьяларни сайлаш ва тайинлаш механизми ва унинг тартиб-таомиллари умумэътироф этилган демократик принципларга асосланиши ва уларни сайлаш ва тайинлашда судьяларнинг ваколат муддати ва хизматни уташ шартлари судьялар мустакиллигини чинакам таъминлайдиган асосий курсаткичлардан дисобланади. Шу боис судьяларни сайлаш ва тайинлашда уларнинг ваколат муддатларини, касбий билим даражаси ва маънавий-ахлокий даражаларига тугри бадо бериб окилона белгилаш улар мустакиллигини таъминлашга хизмат килади.

References:

1. Mirziyoyev Sh.M. Qonun va adolat ustuvorligini ta'minlash - barcha ezgu maqsadimizga erishishning eng muhim sharti mavzusidagi yig'ilishida so'zlagan nutqi // Xalq so'zi. - 2017. -14 iyun. - №117 (6811).

2. O'zbek tilining izohli lug'ati. // Tahrir hay'ati: T. Mirzayev (rahbar) va boshq.; O'zR FA Til va adabiyot instituti. - T.: O'zbekiston Milliy ensiklopediyasi nashriyoti, 2006. - B. 423.

3. Konstitutsiyaviy huquq. Ensiklopedik lug'at. // Mas'ul muharrir va mualliflar jamoasining rahbari Mustafoyev B. - Toshkent: O'zbekiston, 2006. - B.7, -B.351.

4. O'zbek tilining izohli lug'ati. - B.27.

5. Muxitdinov F.M. Sud mustaqilligi va sudyalarni tayinlash // Davlat va huquq. - 2000. -№1. - B.31.

6. Jamolov B. Sud hokimiyati // Huquq va burch. 2008. - № 11. -- B. 35-38.

7. Muxitdinova F.F. Sud mustaqilligi - adolat kafolati // Huquq va burch. - 2007. - № 3.-B.34-35.

8. Boboyev X.B. Rivojlangan xorijiy mamlakatlarda sud hokimiyati // O'zbekiston Respublikasi Oliy sudining Axborotnomasi Qonun nomi bilan. - 2002. - №1. - B.32.

9. Frances Kirkham. Encouraging and Supporting Those Aspiring to be Judges. // Judicial Appointments Balancing Independence Accountability and Legitimacy // collection of essays. Publishing ilex, JAC, Londan, 2010). - R.77-87.

10. Muxitdinov F.M. Sud mustaqilligining dolzarb masalalari // Falsafa va huquq. - 2005. -№2. - B. 35-37.

11. Azizov X.T. Inson huquqlari himoyasi sud-huquq islohotlarining bosh maqsadidir // Huquq va burch. - 2009. - № 1. - B.5.

12. O'zbekistonda sud hokimiyati: islohotlar davri // Mualliflar jamoasi. - Toshkent: Adolat, 2002. - B.37.

13. The Constitution of the United States of America <Constitution%20of%20the%20United%20States%20of%20America%20>// <http://constitutionus.com>.

14. Jamolxonova K. Islomda qozilik institutining shakllanish tarixi // Ilmiy-tahliliy axborot. -2005. - №1. - B. 47.

15. Kvitsiniya F.A. Garantii nezavisimosti sudey. Avtoref. dis ... kand. yurid.nauk. - M., 2007. - S. 9-10.

16. ShamiChakrabarti. The Judiciary: why diversity and Merit Matter?// Judicial Appointments Balancing Independence Accountability and Legitimacy // collection of essays. Publishing ilex, JAC, Londan, 2010).- pp. 67-69.

17. Muxitdinova F.F. Konstitutsiya vasudyalarmustaqilligikafolatlari // Jamiyatvaboshqaruv. - 2003. - №1. - B. 4-9.

18. Yuldasheva N. O'zbekiston Respublikasi Konstitutsiyaviy sudining huquqiy maqomi va vakolatlari // Jamiyat va boshqaruv. - 2017. - №2. - B.46.

19. Constitution of October 4, 1958 (as amended up to July 23, 2008) // www.wipo.int/wipolex/en/details.jsp?id=5560

20. Yero^in G.T. Problemw formirovaniya sudeyskogo korpusa v Rossiyskoy Federatsii //Rossiyskiy sudya. - 2018. - № 1. - S.51-57.

21. Haydarov J. Sud tizimini takomillashtirish - davr talabi // Huquq va burch. - 2011. - №2. -B.6.

22. Inog'omjonova Z., M.Rajabova. Sudyalarning yangi maqomi. - T.: Akademiya, - 2005. -B. 8-9.

23. Muxtorov N. O'zbekistonda sudyalar korpusini shakllantirishning huquqiy asoslari va ularni yanada takomillashtirish masalalari // O'zbekistonda sudyalar korpusini shakllantirish va ular mustaqilligini ta'minlash: konsepsiyada belgilangan ustuvor vazifalar. Respublika ilmiy-amaliy konferensiya materiallari to'plami. - T.: TDYUI nashriyoti. - 2012. - B. 24, 30.

24. Sudya sudyaga ko'zgudir // Huquqshunos. - 2015. - №2. - B.47.

Judicial Systems of Central Asia a Comparative overview. Obzor sudebnix sistem stran sentralnoy Azii. Avtorskiy kollektiv: Dikov G., Talapina E., Yursena L., Kalchenko S., Baglay K.- M.: ID Yurisprudensiya, 2015. - 328s.

25. Konstitutsii zarubejnix stran // Sost. Dubrovin V.N. - M.: Yurlitinform, 2001. - S.60.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.