Научная статья на тему 'ВОПРОСЫ РАСШИРЕНИЯ ПОЛНОМОЧИЙ ЗАЩИТНИКА В СЛЕДСТВЕННЫХ ДЕЙСТВИЯХ'

ВОПРОСЫ РАСШИРЕНИЯ ПОЛНОМОЧИЙ ЗАЩИТНИКА В СЛЕДСТВЕННЫХ ДЕЙСТВИЯХ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
78
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
защитник / подозреваемый / обвиняемый / уголовный процесс / дознаватель / следователь / прокурор / права и обязанности защитника / доказательство / собирание доказательств / материалы уголовного дела / следственные действия / назначение экспертизы / достоверность доказательства. / defense counsel / suspect / accusation / criminal prosecution / inquiry officer / investigator / prosecutor / defense advocate's rights and obligations / evidences / file evidence / criminal case materials / investigative actions / expertise / evidence reliability.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Д.Чориева

в статье рассмотрены вопросы развития и усовершенствования института адвокатуры, усиления роли защиты в рассмотрении уголовных, гражданских, административно-экономических дел. В целях устранения проблем, связанных с существующими препятствиями в деятельности защитника, разработаны определенные предложения о рассмотрении полномочий следственных действий защитника.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ISSUES OF EXPANDING THE POWERS OF THE DEFENSE ATTORNEY IN THE INVESTIGATIVE ACTIONS

in the article emphasizes the need to strengthen the role of advocate in the development and improvement of the institute of advocacy, the role of defence in the consideration of criminal, civil, administrative and economic cases and highlights the focus on the state policy. To eliminate these problems, causing certain obstacles in the defense activity, specific proposals are developed and put forward.

Текст научной работы на тему «ВОПРОСЫ РАСШИРЕНИЯ ПОЛНОМОЧИЙ ЗАЩИТНИКА В СЛЕДСТВЕННЫХ ДЕЙСТВИЯХ»

ISSUES OF EXPANDING THE POWERS OF THE DEFENSE ATTORNEY

IN THE INVESTIGATIVE ACTIONS

D.CHORIEVAa

Tashkent state University of law, Tashkent, 100047, Uzbekistan

ВОПРОСЫ РАСШИРЕНИЯ ПОЛНОМОЧИЙ ЗАЩИТНИКА В СЛЕДСТВЕННЫХ ДЕЙСТВИЯХ

Д.ЧОРИЕВА"

Ташкентский государственный юридический университет, Ташкент, 100047, Узбекистан

ТЕРГОВ ХДРАКАТЛАРИДА ХИМОЯЧИ ВАКОЛАТЛАРИНИ КЕНГАЙТИРИШ МАСАЛАЛАРИ

Д.ЧОРИЕВА"

Тошкент давлат юридик университети, Тошкент, 100047, Узбекистон

Аннотация: мацолада бугунги кунда адвокатура институтини ривожлантириш ва такомиллаштиришга, жиноят, фуцаролик, маъмурий ва ицтисодий ишларни куриб чицишда адвокатнинг ролини кучайтириш масаласига алоуида ургу берилиб, давлат сиёсатининг асосий эътибор марказига чицарилаётганлигига тухтаб утилган. Шу билан бирга, уимоячи фаолиятида муайян тусицларни юзага келтириб чицараётган уолатлар уануз мавжудлиги тилга олиб утилган. Ушбу муаммоларни бартараф этиш мацсадида уимоячининг тергов уаракатларини амалга ошириш жараёнидаги ваколатларини янада кенгайтириш масаласи кутарилиб, бу борада муайян таклифлар ишлаб чицилган ва илгари сурилган.

Калит сузлар: уимоячи, гумон цилинувчи, айбланувчи, жиноят процесси, суриштирувчи, терговчи, прокурор, химоячининг ууцуц ва мажбуриятлари, далил, далиллар туплаш, жиноят иши материаллари, тергов уаракатлари, экспертиза тайинлаш, мацбул далил.

Аннотация: в статье рассмотрены вопросы развития и усовершенствования института адвокатуры, усиления роли защиты в рассмотрении уголовных, гражданских, административно-экономических дел. В целях устранения проблем, связанных с существующими препятствиями в деятельности защитника, разработаны определенные предложения о рассмотрении полномочий следственных действий защитника.

Ключевые слова: защитник, подозреваемый, обвиняемый, уголовный процесс, дознаватель, следователь, прокурор, права и обязанности защитника, доказательство, собирание доказательств, материалы уголовного дела, следственные действия, назначение экспертизы, достоверность доказательства.

Abstract: in the article emphasizes the need to strengthen the role of advocate in the development and improvement of the institute of advocacy, the role of defence in the consideration of criminal, civil, administrative and economic cases and highlights the focus on the state policy. To eliminate these problems, causing certain obstacles in the defense activity, specific proposals are developed and put forward.

Keywords: defense counsel, suspect, accusation, criminal prosecution, inquiry officer, investigator, prosecutor, defense advocate's rights and obligations, evidences, file evidence, criminal case materials, investigative actions, expertise, evidence reliability.

Фукароларнинг дукук ва эркинликларини ишончли димоя килиш демократик давлатни барпо этишдек эзгу максадни уз олдига куйган дар кандай давлатнинг асосий вазифаларидан биридир.

Хусусан, бизнинг мамлакатимизда дам инсон дукукларини димоя килиш конституцион норма даражасига кутарилиб, унга кура Республикамиз Асосий ^онунида "судда айбланаётган шахсга узини димоя килиш учун барча шароитлар таъминлаб берилади" деб мустадкамлаб куйилган [1].

Барчамизга маълумки, шахсни судда узини димоя килиш дукуки дейилганда бевосита унинг адвокат ёрдамидан фойдаланиш дукуки тушунилади. Бугунги кунда адвокатура институтини ривожлантириш ва такомиллаштириш, жиноят, фукаролик, маъмурий ва иктисодий ишларни куриб чикишда адвокатнинг ролини кучайтириш масаласига алодида ургу берилиб, давлат сиёсатининг асосий эътибор марказига чикарилмокда.

Жумладан, Узбекистан Республикаси Президентининг 2018 йил 22 январдаги ПФ-5308-сон Фармони билан тасдикланган "2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Хдракатлар стратегияси" дамда 2018 йил 12 майдаги Узбекистон Республикаси Президентининг "Адвокатура институти самарадорлигини тубдан ошириш ва адвокатларнинг мустакиллигини кенгайтириш чора-тадбирлари тугрисида'ги ПФ-5441-сон Фармони билан адвокатура институтини такомиллаштиришга, ушбу институтни бугунги кун талабларига мослаштиришга каратилган ва айни керакли вактда кабул килинган мудим норматив жужжат сифатида намоён булди [2], [3].

Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 12 майдаги "Адвокатура институти самарадорлигини тубдан ошириш ва адвокатларнинг мустакиллигини кенгайтириш чора-тадбирлари тугрисида'ги ПФ-5441-сон Фармони билан "Адвокатура тугрисида'ги Узбекистон Республикаси Крнунига узгартиш ва кушимчалар киритиш дакида"ги конун лойидасини ишлаб чикиш кузда тутилган булиб, унга кура адвокатура институтини такомиллаштиришга каратилган жуда куплаб айни зарурий нормаларни даётга татбик этиш назарда тутилган [4]. Булар жумласига адвокатлик фаолияти билан шугулланиш дукукини берувчи лицензияни олиш учун адвокатлик тузилмасида мажбурий стажировка уташ муддатини олти ойдан уч ойгача кискартириш; давлат органлари ва ташкилотларининг юридик хизмати ходимлари ва судья, терговчи ёки прокурор лавозимида камида уч йил фаолият юритган шахсларни мажбурий стажировка уташдан озод килиш; адвокат макомини олиш буйича малака имтидонини такроран топшириш муддатини бир йилдан олти ойгача кискартириш; адвокатларнинг дакамлик судьяси сифатида иштирок этиши, шунингдек низоларни судгача дал килиш ва тарафларни яраштиришга каратилган дукукларини кенгайтириш; дар бир танланган ихтисослик буйича алодида лицензия асосида юридик ёрдам курсатиш; лицензиян амал килиш муддатини тугатишга асос буладиган адвокат томонидан узрли сабабларсиз уз касб мажбуриятларини бажармаслик муддатини уч ойдан олти ойга узайтириш; Адвокатлар палатаси раиси Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси ^онунчилик палатасининг конун лойидаларини мудокама килиш буйича мажлисларида иштирок этиш ва уларга доир фикр билдириш дукукини бериш; адвокатлик бюросини таъсис этган адвокатларнинг уз фаолиятини мулк дукуки асосида ёки бошка конуний асосда узига тегишли булган турар-жойларда ушбу турар-жойларни нотурар жой тоифасига утказмасдан амалга ошириш дукуки; адвокат суровини куриб чикиш тартиби ва муддатлари; адвокатга нисбатан интизомий чоралар куллаш муддатларини аник белгилаш; лицензиянинг амал килишини Олий малака комиссияси хулосаси асосида Узбекистон Республикаси Адлия вазирлигининг мурожаатига буйича факат суд тартибида тугатиш; адвокатларга нисбатан интизомий ишни факат тегишли малака комиссияси ёки Олий малака комиссияси карори билан кузгатишни кузда тутиш ва доказо шунга ухшаш нормаларнинг даётга татбик этилиши ушбу соданинг оксаётган нукталарини бартараф этиш йулидаги дадил кадам булди деб айтиш мумкин.

Адвокатура содасини такомиллаштириш борасида шу каби салмокли узгаришлар амалга оширилаётганига карамасдан, дали бу борада килиниши лозим булган бир катор масалалар уз ечимини кутиб турибди. Булар жумласига димоячининг тергов даракатларини амалга ошириш жараёнидаги ваколатларини янада кенгайтириш масаласи алодида адамият касб этмокда.

Тергов амалиётини тадлил этиш натижалари шуни курсатмокдаки, бугунги кунда димоячининг уз фаолиятини ва дукукларини амалга оширишида бир катор тусиклар мавжуд.

Узбекистон Республикасининг "Адвокатура тугрисида'ги ^онуни 6-моддасида адвокатнинг уз фаолиятини конун устуворлиги, мустакиллик ва бошка демократик принциплар асосида амалга оширилиши курсатиб утилган булсада, амалиётда, яъни тергов даракатлари жараёнида

димоячининг уз юритувида булган ишнинг муваффаккиятли натижасига салбий таъсир киладиган долатлар дам куплаб учрамокда [4]. Хусусан, Узбекистон Республикаси Жиноят процессуал кодексининг 53-моддасида димоячининг дукук ва мажбуриятлари санаб утилган булиб, улар орасида "...гумон килинувчи ёки айбланувчи иштирокида утказилган процессуал даракатларга оид дужжатлар билан, суриштирув ёки дастлабки тергов тамом булганидан кейин эса жиноят ишининг барча материаллари билан танишиш..." дукукига эгалиги курсатиб утилган [5]. Бирок бу модданинг ушбу кисмини "...гумон килинувчи ёки айбланувчи иштирокида утказилган процессуал даракатларга оид дужжатлар билан суриштирув ёки дастлабки терговнинг барча босцичларида жиноят ишининг барча материаллари билан танишиш щмда ундан барча маълумотларни ёзиб олиш" деб узгартириш максадга мувофик булади. Чунки тергов даракатларини олиб боришда тергов даракатлари билан боглик барча маълумотлар ва долатлар билан димоячининг тулик танишганлиги димоячи ва суриштирувчи ёки терговчининг имкониятлари тенглигини таъминлаш баробарида юритувдаги ишни адолатлилик принципига ва дар иккала тарафнинг тенглигига асосланиб олиб бориш имкониятини яратади. Бу эса суд ишида дам айблов, дам димоя томонлари учун максимал даражада самарали натижаларга эришиш имконини беради.

Бундан ташкари, процессуал конунчиликда белгиланган димоячининг дукук ва мажбуриятларидан бири, яъни "...димоячининг тергов даракатлари юргизилаётганда суриштирувчи ёки терговчининг рухсати билан иштирок этиш" дукукини бошкача тарзда ифодалаш зарурати амалиётда юзага келмокда. ЖПКнинг 49-моддасида димоячининг ишда иштирок этишига жиноят процессининг дар кандай боскичида, шахс ушланганида эса унинг даракатланишга булган дукуки амалда чекланган пайтидан бошлаб рухсат этилиши белгиланган. Бирок тергов амалиётини тадлил этиш натижаларидан маълумки, куплаб терговчи, суриштирувчи ва тезкор ходимлар жиноят ишида гумон килинаётган шахсни димоячи билан таъминланиш дукукини тушунтирмасдан ёки тушунтиришни кечиктириб, иложи борича гумон килинган шахс билан димоячисиз мулокотда булиш, судбатлашиш, тергов ва бошка даракатларни утказишга даракат киладилар. Вадоланки, ушбу кодекс 111-моддаси иккинчи кисми иккинчи бандига кура, терговчи гумон килинувчини адвокатсиз сурок килишдан, айникса, у икрорлик курсатувларини бераётган булса, манфаатдор эмас. Негаки ЖПКнинг 95-моддаси учинчи кисми ва 111-моддаси иккинчи кисмининг иккинчи бандига кура гумон килинувчи, айбланувчининг димоячи иштирокисиз берган курсатувлари, димоячидан воз кечилган доллар дам бундан мустасно эмас, агар судда айбланувчи томонидан тасдикланмаса, номакбул далил деб эътироф этилади [6]. Тергов амалиётида шундай долатлар учрайдики, терговчи озрок тактик устунликка эришиш учун жиноят тугрисидаги хабар ва уни текшириш материалларида аник бир шахснинг жиноят содир этганлигига ишора килувчи маълумотлар була туриб, муайян шахсни карорда курсатмай жиноят ишини кузгатадилар, бу долда гумон килинаётган шахсни гувод сифатида сурок киладилар ва ушбу шахсларга тегишли дукук ва мажбуриятлари, шу жумладан димоя дукукини тушунтириш лозимлиги дакидаги конун талабини четлаб утмокчи буладилар. Терговчининг бундай даракатлари конунни бузиш деб эътироф этилиши лозим, гумон килинувчи эса ушбу даракатлар устидан шикоят килишга ва жиноят иши кузгатилган вактдан бошлаб димоячи билан таъминланишга даклидир. ЖПКнинг 53-моддаси 1-бандидаги мутахассисларга саволлар бериш жумласидан кейин "...бошка тергов даракатлари юргизилаётганда суриштирувчи ёки терговчининг рухсати билан иштирок этиш" деган сузни "... бошка тергов даракатлари юргизилаётганда уз ташаббуси билан иштирок этиши мумкин" тарзидаги жумлага узгартирилиши таклиф этилади.

Шунингдек, Жиноят-процессуал кодексининг 87-моддасида далиллар туплаш оркали исбот килиш шартлари курсатиб утилган булиб, унга кура далиллар тергов ва суд даракатларини юритиш: гумон килинувчини, айбланувчини, судланувчини, гуводни, жабрланувчини, экспертни сурок килиш, юзлаштириш, таниб олиш учун курсатиш, курсатувни додиса руй берган жойда текшириш, олиб куйиш, тинтув, куздан кечириш, гуводлантириш, мурдани эксгумация килиш, эксперимент утказиш, экспертиза тадкикотларини утказиш учун намуналар олиш, экспертиза ва тафтиш тайинлаш дамда шу каби яна бир катор даракатларни амалга ошириш йули билан тупланиши белгиланган. Димоячи далиллар сифатида фойдаланиши мумкин булган маълумотларни: ишга тааллукли ахборотга эга булган шахсларни суровдан утказиш дамда уларнинг розилиги билан ёзма тушунтиришлар олиш, давлат органларига ва бошка органларга, шунингдек корхоналар, муассасалар ва ташкилотларга суров юбориш дамда улардан маълумотномалар, тавсифномалар, тушунтиришлар ва бошка дужжатларни олиш оркали туплашга даклилиги курсатиб утилган.

Бирок ушбу моддада химоячининг далиллар туплашида экспертиза утказиш билан боглик бирор-бир хукукка эгалиги курсатилмаган. ЖПКга мувофик экспертиза тайинлаш ваколатига суриштирувчи, терговчи, прокурор ва суд эгадир. Натижада химоячи далиллар туплаш ва уни исботлаш жараёнида экспертиза тайинлаш учун шу ишга ваколатли масъул мансабдор шахсларга мурожаат этишига, дастлабки экспертиза жавобларидан коникмаган холатда эса кайта экспертиза утказишга рухсат беришини сураб, яна кайта-кайта мурожаат килишига тугри келади. Бу эса нафакат суриштирувчи, терговчи, прокурор ва суднинг ишида ортикча оворагарчиликни келтириб чикармокда, балки химоячининг уз иш юритувидаги ишини муваффаккиятли тарзда олиб боришига муайян тускинликларни юзага келтирмокда. Бундай холатнинг олдини олиш ва химоячи иш фаолиятига кулайликлар яратиш максадида ЖПКнинг 87-моддаси иккинчи цисмига Xимоячининг экспертиза утказувчи органларга уз адвокатлик позициясидан келиб чициб, олиб бораётган иши юзасидан саволлари баён этилган суровнома билан мурожаат этиш хуцуцини киритилиши таклиф этилади. Ушбу суровнома юзасидан экспертиза муассасасининг хулосасини уимоячи иш юзасидан далил сифатида суриштирувчи, терговчи, прокурор ёки судга топширганда ушбу далил судда макбул далил сифатида ба^оланиши максадга мувофикдир. Крнунчиликка ушбу узгартиришнинг киритилиши химоячи ишида енгиллик ва кулайлик яратиш билан бир каторда унинг химоячи сифатидаги макомининг мустахкамланишига, ишда муваффаккиятга эришишга булган ишончининг ошишига хамда суриштирувчи, терговчи, прокурор ва суднинг иш юритувидаги ортикча хужжатбозликларнинг олди олинишига олиб келади.

Хулоса урнида шуни айтиш мумкинки, химоячининг тергов харакатларини амалга оширишдаги ваколатларини кенгайтириш бу, биринчидан, изчил равишда ислох этиб борилаётган суд-хукук тизими фаолиятини такомиллаштиришга, суд хокимиятининг чинакам самарадорлигини таъминлашга; иккинчидан, фукаролар хукук ва манфаатларини хар кандай холатда хам олий даражада химоя килиш самарадорлигини оширишга, фукароларнинг хукук ва эркинликларини ишончли химоя килиш кафолатларини таъминлашга; учинчидан, адвокатура институтининг нуфузини оширишга, фукароларда адвокатура ва хукукни мухофаза килувчи органлар фаолиятига нисбатан хурмат ва ишончли муносабатни шакллантиришга олиб келади. Бу эса инсон хукук ва эркинликларини таъминлашнинг шаффофлиги хамда самарадорлигини оширишга, иктисодиётнинг ривожланишига, замонавий талаблардан, халкаро стандартлардан келиб чиккан холда жамият ривожига эришишда катта ахамият касб этади.

References:

1. O'zbekiston Respublikasining Konstitutsiyasi -Т.: O'zbekiston, 2017. - B.11.

2. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2018 yil 22 yanvardagi PF-5308-son "2017-2021 yillarda O'zbekiston Respublikasini rivojlantirishning beshta ustuvor yo'nalishi bo'yicha Harakatlar strategiyasini "Faol tadbirkorlik, innovatsion g'oyalar va texnologiyalarni qo'llab-quvvatlash yili"da amalga oshirishga oid Davlat dasturi to'g'risida"gi Farmoni // Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi. -2018. -23 yanvar. 06/18/5308/0610-son; -2018. - 25 may. 06/18/5447/1269-son.

3. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2018 yil 12 maydagi PF-5441-son "Advokatura instituti samaradorligini tubdan oshirish va advokatlarning mustaqilligini kengaytirish chora-tadbirlari to'g'risida"gi Farmoni // Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi. - 2018. 06/18/5441/1210-son.

4. O'zbekiston Respublikasining "Advokatura to'g'risida"gi Qonuni / Qonun hujjatlari ma'lumotlar milliy bazasi.

5. O'zbekiston Respublikasi Jinoyat-protsessual kodeksi. - T.: Adolat, 2018. - B.31-60.

6. "Tergov harakatlarida himoyachi ishtirokining huquqiy va tashkiliy taktik muammolari". Yu.S.Pulatov, G.Z.Tulaganova. O'quv qo'llanma. - T., 2018. - B.12-13.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.