Научная статья на тему 'РАЗВИТИЕ КОНСТИТУЦИОННОГО ПРАВОСУДИЯ В ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАНАХ: СРАВНИТЕЛЬНО-ПРАВОВОЙ АНАЛИЗ'

РАЗВИТИЕ КОНСТИТУЦИОННОГО ПРАВОСУДИЯ В ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАНАХ: СРАВНИТЕЛЬНО-ПРАВОВОЙ АНАЛИЗ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
222
49
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
разделение властей / конституционный контроль / европейская модель / американская модель / смешанная модель. / constitutional control / european model / american model / mixed model / preliminary control.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Мафтуна Абдуллаева

в качестве независимых государственных органов конституционные суды осуществляют защиту основного закона путем разрешения конституционных споров, за что их часто называют «хранителями конституции». Основным направлением деятельности конституционных судов является контроль конституционности законов и других правовых актов. Причем, в теории различают такие его формы как: предварительный и последующий конституционный контроль, обладающие своими преимуществами и недостатками. В данной статье освещаются основы создания и развития института конституционного правосудия, а также анализируется применение европейских и американских моделей конституционного контроля в Узбекистане.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEVELOPMENT OF CONSTITUTIONAL JUSTICE INSTITUTION IN FOREIGN COUNTRIES: COMPARATIVE LEGAL ANALYSIS

As independent state bodies, constitutional courts protect the Constitution by resolving constitutional disputes. As a result, they are often called "Guardians of the Constitution". The main activity of the constitutional courts is the control of the constitutionality of laws and other legal acts. In constitutional theory, there are such forms as: preliminary and subsequent constitutional control, which have their advantages and disadvantages. Therefore, this article highlights the framework of the establishment and development of the institute of Constitutional justice, and analyses the application of european and american models of constitutional control in Uzbekistan.

Текст научной работы на тему «РАЗВИТИЕ КОНСТИТУЦИОННОГО ПРАВОСУДИЯ В ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАНАХ: СРАВНИТЕЛЬНО-ПРАВОВОЙ АНАЛИЗ»

Review of law sciences

Maftuna Аbdullayeva,

Doctoral student of Tashkent State University of Law Mary.Lennox.92@mail.ru

DEVELOPMENT OF CONSTITUTIONAL JUSTICE INSTITUTION IN FOREIGN COUNTRIES: COMPARATIVE LEGAL ANALYSIS

Abstract: As independent state bodies, constitutional courts protect the Constitution by resolving constitutional disputes. As a result, they are often called "Guardians of the Constitution ". The main activity of the constitutional courts is the control of the constitutionality of laws and other legal acts. In constitutional theory, there are such forms as: preliminary and subsequent constitutional control, which have their advantages and disadvantages. Therefore, this article highlights the framework of the establishment and development of the institute of Constitutional justice, and analyses the application of european and american models of constitutional control in Uzbekistan.

Key words: constitutional control, european model, american model, mixed model, preliminary control.

Мафтуна Абдуллаева,

Докторант Ташкентского государственного юридического университета

Mary.Lennox.92@mail.ru

РАЗВИТИЕ КОНСТИТУЦИОННОГО ПРАВОСУДИЯ В ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАНАХ: СРАВНИТЕЛЬНО-ПРАВОВОЙ АНАЛИЗ

Аннотация: в качестве независимых государственных органов конституционные суды осуществляют защиту основного закона путем разрешения конституционных споров, за что их часто называют «хранителями конституции». Основным направлением деятельности конституционных судов является контроль конституционности законов и других правовых актов. Причем, в теории различают такие его формы как: предварительный и последующий конституционный контроль, обладающие своими преимуществами и недостатками. В данной статье освещаются основы создания и развития института конституционного правосудия, а также анализируется применение европейских и американских моделей конституционного контроля в Узбекистане.

Ключевые слова: разделение властей, конституционный контроль, европейская модель, американская модель, смешанная модель.

Мафтуна Абдуллаева,

Тошкент давлат юридик университети докторанти

1

Review of law sciences Mary.Lennox.92@mail.ru

ХОРИЖИЙ МАМЛАКАТЛАРДА КОНСТИТУЦИЯВИЙ СУДЛОВ ИНСТИТУТИНИНГ РИВОЖЛАНИШИ: ЦИЁСИЙ-^УЦУЦИЙ ТА^ЛИЛ

Аннотация: мустацил суд органи сифатида Конституциявий судлар конституциявий низоларни уал цилиш йули билан асосий цонуннинг уимоясини амалга оширади, шу боис мазкур органни еонституция уимоячиси сифатида эътироф этилади. Конституциявий судларнинг асосий фаолияти цонун ва бошца ууцуций уужжатларнинг конституциявийлигини назорат цилишга царатилган. Конституциявий ууцуц назариясида конституциявий назоратнинг дастлабки ва навбатдаги назорат турлари мавжуд булиб, узига хос устунликлари ва камчиликларига эга. Шу боис мазкур мацолада конституциявий судлов институтининг вужудга келиш асослари уамда тарацций этиши, конституциявий назоратнинг европа уамда америка моделларини циёсий таулил этилган уолда Узбекистонда цуллаш масалалари ёритилган.

Калит сузлар: уокимиятлар булиниши, конституциявий назорат, европа модели, америка модели, аралаш модел, дастлабки назорат.

Кириш. Юридик адабиётларда конституциявий судловнинг дастлабки элементлари Рим империясида вужудга келганлиги кайд этилади. Рим Республикасининг сунгги кунларида Сенат вакти-вакти билан конституцияга зид булган турли конун хужжатларини уларни кабул килишда зуравонлик ишлатилганлиги сабабли бекор килиш ваколатини тасдиклар эди [1]. ^адимги Грецияда graphai paranomon жараёни яъни, конун чикарувчи конун хукукка зид ёки конституцияга хилоф булган холларда айбланиши мумкин булган [2]. Конституциявий назоратнинг шаклланиши ва судлар томонидан амалга оширилиши XVII асрнинг бошларида Буюк Британияда конституциявий назоратга ухшаш функцияларни бажарувчи Яширин кенгаш (Privy Council) фаолияти билан боглик. Буюк Британия тарихининг уша даври учун хос булган бу орган мустамлакалар конунчилик кенгашлари кабул килган конунларни Буюк Британия парламентининг тегишли мустамлака учун чикарган конунига мослигини текширган [3]. ^онун хужжатларида зидлик ёки номувофлик аникланган холларда мустамлакалар конунлари хакикий эмас деб топилган ва бекор килинган. Махфий Кенгаш конунни бекор килиши мумкин эди. ^арийб 8563 та масала куриб чикиш юборилган ва 469 (5,5%)таси бекор килинган [4]. Жеймс Медисон хам бошкалар сингари янги Америка хукуматида хам штат конунлари устидан худди шундай (назорат) ваколатини булишини хохлаган эди. Филадельфия конституциявий конвенцияси бу таклифни рад этгандан сунг, америка конституциявий хукукидан назорат ва бекор килиш институти чикариб ташланган эди [5].

II. Конституциявий назоратнинг дастлабки элементлари:

Бирок айрим юридик адабиётларда ёзилган конституция мавжуд булган давлатдагина конституциявий назорат амалга оширилиши мумкин деган фикрлар илгари сурилади [6]. Шу боис конституциявий назоратнинг вужудга келишининг дастлабки боскичлари жахондаги биринчи ёзма конституциянинг ватани - А^Шда конституциявий назоратнинг пайдо булиши билан изохланади. А^Шнинг мустакиллиги учун кураш олиб бораётган ва асосий давлат органлари шакллантираётган даврда судьялар одил судловдан ташкари конунларга шарх беришлари ва Конституцияга зид конунларни бекор килишлари билан

боглик фикрлар пайдо булди [7]. 1800 йил А^Ш Олий судида "Мербэри Медисонга карши" иши курилди ва у бугунги кундаги замонавий конституциявий назорат институтининг вужудга келишига сабаб булди. 1803 йил А^Шда президент сайлови булиб утди. Олдинги призедент Жон Адамс урнига Томас Жефферсон хокимиятга келди. Лавозимидан кетишидан олдин Жон Адамс конституция буйича узига берилган хукуклардан фойдаланган холда Сенат розилиги ва маслахати билан Олий Суд раислигига Жон Маршаллни тайинлади. Жон Адамс Вашингтондаги Колумбия пойтахт округлиги судьялигига Жеймс Мерберини тайинлади. Жон Адамс тегишли хукукий хужжатларни кабул килди ва узининг фикрича сунгги мажбуриятни хам бажарди. Аммо Жеймс Мербери лавозимига тайинланиши хакидаги буйрук уз вактида пойтахт округи судига юборилмади. 1801 йил Ок уйга янги президент Томас Жефферсон келди ва сиёсий сабабларга кура Мербэрини судьяликка тайинлаш хакидаги Жон Адамс буйругини тан олмади ва ижро этмади. Бу карор ноконуний эди. Федералист Жон Адамс Томас Жефферсоннинг сиёсий душмани хам булиб, лавозимидан кетиш олдидан унинг килган харакатлари Томмас Жефферсонга мухолифатчи гурухларнинг купайишига олиб келиши мумкин эди. Натижада коллизион вазият юзага келди. Тайинланган аммо уз лавозимига киришмаган судья Мербэри янги Президентга мурожаат килди, бирок унинг талаблари рад киклинди. Мербэри А^Ш Олий судига мурожаат килди. У уз аризасида Олий суддан махсус хужжат кабул килишни ва шу хужжат асосида А^Ш давлат котиби унинг лавозимига тайинланиши хакидаги буйрукни ижро этиш кераклигини суради. Уша пайтдаги А^Ш Олий суди раиси Маршалл кийин вазиятга тушиб колди. Вазиятнинг мураккаблиги шундан иборат эдики, Маршаллнинг узи хам Президент Жон Адамс томонидан лавозимга тайинланган эди. Шунинг учун хам Олий суд раиси сифатида чикарган карори Жефферсон томонидан ижро этилишига шубха билан карарди. Судьянинг иккиланши, албатта уша давр учун хос эди. Уша даврда А^Шнинг узида хам суд хокимияти тулик мустакил эмас эди. Бу вазиятда Маршалл вазиятдан виждонан чикиб кетиш йулини изларди. Мэрбэри аризасида 1789 йилги "Суд тузилиши тугрисида"ги конунга асосан Жон Адамс буйругини мажбурий ижро этиш тугрисида карор чикариб беришини Олий суддан сураган эди. Шунда судья Жон Маршалл вазиятга хукукий бахо бериб, конунни тахлил килган холда 1789 йилги конуннинг 13-булимини А^Ш конституциясининг 3-моддасига хакикий эмас ва судлар томонидан кулланилиши мумкин эмас деган карорга келди. Бу жахон тарихида хам, А^Ш тарихида хам конуннинг Конституцияга зид деб топилишига олиб келган, юкори инстанция судлари томонидан курилган дастлабки иш эди [8]. Айрим адабиётларда Мэрберига кадар хам федерал судларнинг бундай ваколатлари (суд назорати) мавжуд булганлигига карамай конституцияда бу тугрисида хеч кандай маълумот акс этмаганлиги кайд этилади [9 б. 32]. "Мербэри Медисонга карши" ишининг ахамияти мухимлигига карамай, суд назорати институти, асосан, америка чегараларидан ташкарида кенгайиб, глобал ходисага айланиши учун бир аср ёки ундан купрок вакт керак булди [10]. ХХ асрга келиб бир катор Европа давлатлари - Норвегия, Греция, кисман Швейцарияда конституциявий назорат институтлари пайдо була бошлади. Шунингдек, Лотин Америкасидаги бир нечта штатлар, масалан, Мексика, Бразилия ва Куба ушбу даврда амалий конституциявий узгаришларни бошдан кечирдилар [11]. Айнан шу даврда Ирок, Туркия, Хитой ва Филиппин уша даврда суд назорати тугрисидаги коидаларни уз ичига олган конституциялар кабул килди.

III. Конституциявий судловнинг дунё микёсида таркалишига сабаб булган омиллар тах,лили.

Юридик ва илмий адабиётларда конституциявий назорат институтини дунё мамлакатлари буйлаб кенг таркалишига сабабларни курсатувчи турли назариялар мухокама килинади. ^уйида мазкур назарияларни кискача тахлилини келтирамиз. Мафкуравий назария конституциявий назоратни конун устуворлиги ва шахс эркинликларини химоя килишнинг усиб бораётган онгнинг махсули сифатида вужудга келган деб асослайди [12]. Мувофиклаштириш назарияси бу турдаги назорат бошкарув муаммолари ва хокимият тармоклари уртасида мувофиклаштириш зарурияти сабаб пайдо булган деб хисоблайди [13]. Сайлов тизими назариясига кура конституция кабул килингандан сунг конституциянинг ижодкорлари узларини ваколатларини чекланган деб хисобласалар, конституцияни кайта куриб чикиш ташаббуси балан чикишлари мумкин, чунки суд хокимияти назорат оркали асосий кадрияларни химоя килади. Шу боис конституциявий назорат "сиёсий сугурта"нинг бир шакли булиб, у оркали конституция ижодкорлари узларини келажакдаги сиёсий манфаатларини химоя киладилар [14]. Диффузион назарияга мувофик конституциявий назорат халкаро жамият ва хорижий мамлакатларнинг конституциявий узгаришларига жавобан кабул килинади [15]. Инсон хукук ва эркинликларини химоя килиш, хокимиятлар булиниши принципини изчил таъминлаш бугунги кунда дунё мамлакатлари томонидан конституциявий назоратнинг кенг микёсида кабул килинишига ва кулланилишига сабаб булган. Умуман кай даражада булишидан катъий назар тан олинган давлатнинг ривожланиши, унинг миллий хукукий тизими, хукукий онги, конун чикаруви хокимиятнинг фаолияти сифати учун конституцциянинг доимий мониторингги зарур. Демократиянинг мустахкамлиги нафакат энг юкори стандартларга жавоб берадиган конституцияни яратиш балки уни химоя килишни хам англатади. Бу эса фукароларнинг конституцияга булган хурмати ва ишончини вужудга келтиради.

IV. Конституциявий назоратнинг моделлари.

Жахон амалиётида конституциявий назоратнинг иккита асосий номарказлашган (америка) ва марказлашган (европа) моделлари кенг тараккий этган. Суд конституциявий назоратини амалга ошириш хукукига эга булган субъектлар доирасидан келиб чикиб, Америка моделининг икки тури ажратиб курсатилади. 1) назорат умумий суд тизими доирасида муайян ишни куриб чикиш жараёнида амалга оширилади; 2) назорат факат юкори суд инстаниялари томонидан амалга оширилади [16]. Америка моделининг узига хос хусусиятлари куйидагилар: норматив хужжатнинг конституиявийлиги (конституцияга номувофиклиги) масаласи муайян ишни куриб чикиш нуктаи-назаридан хал килинади; (жиноий, фукаролик, маъмурий ва бошкалар) конституияга зид топилган хужжат юридик кучини йукотади; А^Ш Олий суди умумий юрисдикция судининг ишда кулланилган хужжатнинг конституиявийлиги турисидаги позициясини тасдиклайди ёки рад этади.

Конституциявий назоратнинг умумий судлар тизимида, коида тарикасида, Олий суд, миллий суд тизимидаги юкори инстансияси томонидан амалга оширилиши америка ёки номарказлашган моделга хос булиб, мазкур модел А^Ш, Аргентина, Швейцария, Мексика, Канада, Дания, Норвегия, Х,индистон, Япония, Ирландия, Эстония, Монако, Мальто хамда Кипр Республикаси конунчилик амалиётида мавжуд. Бу тизимда хар кандай судлар муайян фукаролик ва жиноят ишларини куриш жараёнида нафакат мазкур ишнинг мазмуни тугрисида, балки конун хужжатининг конституциявийлиги ёки конституцияга номувофиклиги тугрисида уз фикрини билдиради ва мазкур ишни тегишли томонларга юборади. Амалиётда хар кандай суд куйи суддан бошлаб хужжатнинг конституциявийлиги

ёки конституцияга номувофиклиги буйича уз фикрини билдириш мумкин. Бирок хар бир мамлакатнинг суд тизимида иерархияси мавжуд булиб, куйи судлар томонидан чикарилган карор устидан томонлар юкори судда низолашишлари мумкин.

Куп холларда суд тизимида олий уринни эгаллаган суд катъий карорни чикаради. Рус тилидаги адабиётларда америка судлари томонидан конунларни бекор килиш ибораси деярли учрамайди. (Судларнинг конунчилик хокимияти хужжатини бекор килиш хукуки [17]) Мазкур тушунча изохни талаб килади. "суд расмий равишда конунни бекор килмайди - у конун чикарувчи эмас у факат конституцияга мазмунан зид келувчи конунни уз ишида куллашдан бош тортади". Олий суд томонидан конституцияга зид деб топилган конун, хеч кайси суд томонидан кулланилмайди. Конституцияга зид булган конун шу тарика юридик кучидан махрум булади. Парламент одатда бундай холатларда конунни бекор килади.

А^Шнинг Асосий конуни конституциявий назорат институтини жорий этишни назарда тутмайди. Бирок Конституциянинг 6-моддаси иккинчи хатбошисида норматив-хукукий хужжатларнинг конституциявийлиги буйича суд назорати амалга оширилиши мумкинлиги келтирилган. А^Шнинг Конституцияси ва конуни мамлакатда олий хисобланади хамда хар бир штатдаги судлар конституция ва штатлар конунларига зид келмаслиги учун бу олий конунларга амал килиши керак.

Иккинчи жахон урушидан кейин конституциявий назоратнинг европа модели такомиллашди ва бошка минтакаларда хам кенг таркалди. Конституциявий назоратнинг европа модели гояси 1920 йилда Австриянинг федерал конституциявий конунни ишлаб чикишда иштирок этган, кейинчалик мазкур мамлакатнинг Конституциявий суди аъзоси, австриялик юрист Ганс Кельзенга тегишли эди. Бу моделнинг муаллифи Конституция мамлакатнинг асосий, энг мухим хужжати хамда бошка конунлар унинг мазмунидан келиб чикар экан, унинг баркарорлигини таъминлаш учун махсус, алохида назорат тизими зарур лигини таъкидлаган [18] .

Келзеннинг марказлаштирилган моделига кура, конституциявий назорат белгиланган тартиб-таомил буйича факат конституциявий суд томонидан амалга оширилиши мумкин [19]. Конституциявий судлар махсус ваколатларга эга булиб, улар жиноий ва фукаролик ишларини курмайди. Бу каби судлар асосан конституциявий назорат билан шугулланиб, мамлакатнинг олий конунини химоя килишга хизмат килади.

Келъзен модели уруш вактида муваффакиятсиз амалга оширилган булишига карамай Чехославакия ва Испанияда машхур булиб кетган эди [20].

Австрия конституциясига мувофик судлар конунлар, давлат шартномалари, карорларни тегишли тартибда нашр этилгандан сунг конунийлигини текшириш ваколатига эга эмас. Агар суд карорни куллаш жараёнида унинг конунга зидлигига шубха килса, Конституциявий судга бу тугрисида такдимнома киритиши керак. (Австрия Конституцияси 89-моддаси) Австрия Конституциявий суди бекор килиш тугрисида аник илтимосномалар булганда карорни бекор килади. Европа моделидаги назоратда Асосий конуннинг коидалари ва низолашилаётган хужжат уртасидаги муаммога кенгрок ёндашилади, одатий судларда эса факат муайян холат урганилади. Европа моделида конституциявий назоратни амалга ошириш учун алохида органларнинг ташкил этилиши хокимиятлар булиниши принципи, узаро тийиб туриш ва манфаатлар мувозанатини таъминлаш механизмини яратишда мухим ахамият касб этади. Х,окимиятнинг бир тармоги колган тармокларни мувозанатда ушлайди хамда бу механизм хокимиятнинг учта тармогини уз функцияларини мустакил амалга оширишни, уларнинг узаро хамкорлигини таъминлайди. Европа модели

конун устуворлиги принципи асосидаги роман-герман хукук тизимидаги мамлакатларга хос хусусиятларга эга. Юридик адабиётларда бу моделнинг куйидаги алохида хусусиятлари курсатиб утилади [21].

Конституциявий хукукий масалалар ва низоларни хал этиш учун суд тизимига кирмайдиган ёки хеч булмаса унда автоном позицияга эга махсус конституциявий судлов органи ташкил этилади;

Конституциявий назорат америка моделидаги умумий юрисдикция судлари сингари бошка ваколатлар билан бирга иккинчи даражали булиб колмай, бу каби органлар учун ягона функциядир.

Конституциявий судлар, уларнинг функционал вазифаларини хисобга олиб, коида тарикасида, профессионал судьялардан эмас балки хукук профессорлари, олий мартабали давлат мансабдор шахслари, бошка малакали юристлардан сайланади (тайинланади) ва бу органларни шакллантиришда хокимият тармоклари камдан-кам иштирок этишади. Конституциявий судларнинг асосий хукукий холати, уларнинг ваколатлари ва фаолияти тартиби конституция ва улар тугрисидаги махсус конунлар билан тартибга солинади, бир катор мамлакатларнинг конституцияларида ваколатлар руйхати тулик белгиланади, айримларида эса очик тарзда белгиланиб, конун билан кушимчалар киритилиши мумкин. (масалан, Германия, Испания);

Конституциявий юрисдикция органининг карори умуммажбурий характерга эга, у иш буйича томонлар ва судлар учун, шунингдек, барча хукук субъектлари учун мажбурийдир;

Махсус конституциявий юрисдикция органини ташкил этиш бошка судларнинг конституциявий суд юрисдикциясидан ташкарида булган давлат органлари хужжатларини конституциявийлигини назорат килиш ваколатидан махрум эта олмайди

Шунингдек юридик адабиётлар тахлили конституциявий назоратнинг европа ва америка моделини мужассамлаштирган одил судловнинг аралаш модели мавжудлигини курсатади [22]. Ушбу модел буйича назорат турли мамлакатларда куйидаги органлар томонидан амалга оширилади: а) Европада: Португалия, Америкада, Гватемала, Колумбия, Перу, Эквадорда конституциявий суд томонидан б) Греция, Швейцарияда Олий суд ёки унинг махсус палатаси томонидан; Осиёда Индонезия, Тайван, Бразилия, Венесуела, Салвадор. Мазкур модел марказлаштирилган ва марказлаштирлмаган бошкарув элементларини уз ичига олади. Конституциявий назоратни амалга ошириш ваколати конституциявий суд ёки олий судда (ёки уларнинг махсус палаталарида) тупланган булса хам, барча оддий судлар, улар конституция билан номувофик деб хисоблаган конунларни кулламаслик хукукига эга. Конституциявий одил судловнинг аралаш моделининг узига хос хусусиялари: Олий суд бошка суд органлари фаолияти устидан назорат олиб бориш ва турли хил судлар уртасидаги ваколатларга оид низоларни хал килиш хукукига эга. Охирги суд инстанияси сифатида у куйи судлар чикарган хукмлар ва карорлар устидан кассация шикоятларини куриб чикиш хукукига эга. Шунингдек Олий суд Президент ва хукуматга конституция, конунлар ва айрим хукукий муаммоларни изохлаш билан болик масалалар буйича хулосалар беради. Конституциявий назорат ваколатига эга булмаган холда, Олий суд факат мамурий конуности хужжатларнинг конунларга мувофиклиги тугрисида карор кабул килиши мумкин. (Масалан, Швейцария Федерал суди конституциявий назорат доирасида федерал конунларни бахолаш хукукига эга эмас.)

Конституциявий назорат институтлари кай шаклда ташкил этилмасин, барчасида асосий максад мамлакатнинг Олий конунини химоя килишдан иборат.

V. Узбекистонда конституциявий судловнинг узига хос хусусиятлари.

Х,озирги замон хукук тенденцияларига мувофик Узбекистон Республикасида конституциявий судлов узида хам европа хамда америка модели элементларини мужассамлаштирмокда. Аввал Узбекистон Республикасида Конституциявий судининг юрисдикцияси расман кабул килинган ва юридик кучга кирган норматив-хукукий хужжатларга нисбатангина татбик этилар эди. 2017 йил 31 майдаги Узбекистон Республикасининг "Узбекистон Республикасининг Конституциявий суди тугрисида"ги УР^-431-сон ^онунига мувофик Узбекистон Республикасининг Президенти томонидан имзолангунига кадар Узбекистон Республикаси конституциявий конунларининг, Узбекистон Республикасининг халкаро шартномаларини ратификация килиш тугрисидаги конунларини Конституцияга мувофиклигини текширади мазмунидаги норманинг киритилиши, яъни хали имзоланмаган, кучга кирмаган хужжатлар устидан кулланиладиган "ex-ante" амалиётини жорий этилиши европа модели элементларини узида акс эттиради. Бугунги кунда Узбекистон Республикаси Конституциявий суди юрисдикциясида дастлабки ва кейинги назорат хам татбик этилади. Америка моделига хос хусусиятларидан бири шундаки, Конституциявий суд конституцияга зид булган хужжатни бекор килмайди аксинча номувофик деб топади хамда бу хусусида карор кабул килади.

Хулоса: Хулоса килиб айтганда, хозирги боскичда конституциявий судлов тараккиётининг умумий тенденциялари доимий равишда кенгайиб бормокда. Халкаро интеграция жараёнида хамда хукукий сохада англо-саксон ва романа-герман хукукий тизимининг бир катор йуналишларда узаро якинлашуви кузатилмокда. Масалан, романа-герман хукук тизимига мансуб анъанавий хукук оиласида суд амалиётининг, хусусан Конституциявий суд карорларининг ижтимоий муносабатларни тартибга солувчи роли кучайиб бормокда. Буларнинг барчаси келгусида конституциявий судлов сохасида илмий-назарий хамда амалий тадкикотлар амалга оширишни талаб килади. Бугунги кунда амалдаги конунчилигимизни такомиллаштиришда хам конституциявий назорат моделларининг тарихий ривожланиши ва концептуал асосларини эътиборга олиш лозим. Жумладан жорий конунчилик хам америка хам европа моделларини узида мужассамлаштириб, Конституциявий суднинг айрим ваколатлари айни пайтда хам умумий судлар таркибидаги конституциявий назорат органини, шунингдек алохида такшкил этилган конституциявий кенгашлар фаолиятини хам эслатади. Бирок Узбекистон; шароитида хукукий тизим, унинг узига хос хусусиятларидан келиб чиккан холда Констиуциявий суднинг тарихий тараккиётига мувофик алохида позицияси булиши лозим деб хисоблаймиз.

Юкоридагилардан келиб чиккан холда конституциявий судлов институтининг тарихий боскичлари ва унинг замонавий ривожланиш тенденцияларининг киёсий-хукукий тахлили куйидаги илмий-амалий хулосаларни илгари суришга асос булди:

биринчидан, жахон амалиётида конституциявий судловнинг номарказлашган, марказлашган хамда аралаш турлари мавжуд; хорижий мамлакатлар амалиётида конституциявий судлов институтлари демократиянинг мустахкамлиги нафакат энг юкори стандартларга жавоб берадиган конституцияни яратиш балки уни химоя килишни хам англатади. Мамлакатнинг ривожланиши, хукукий тизими, конун чикаруви хокимиятнинг фаолияти сифати учун конституциянинг устунлигининг доимий мониторинги зарурлигини курсатади.

иккинчидан, хорижий мамлакатлар ва миллий конституциявий судлов амалиётининг замонавий тенденциялари конституциявий судлов институти ривожланишининг тахлили куйидаги йуналишларини ажратиб курсатиш мумкин: конституция ва конун устуворлиги таъминлаш хамда химоя килиш; инсон ва фукароларнинг конституциявий хукук ва эркинликларини химоя килиш; давлат хокимиятидаги бошкарув муаммолари ва хокимият тармоклари уртасидаги мувозанат механизмини мувофиклаштириш заруриятининг кучайиб бориши; сиёсий низо ва инкирозларнинг олдини олишни таъминлаш;

учинчидан, конституциявий судлов институтининг тарихий шаклланиш боскичлари ва хозирги замон тенденциялари тахлилига мувофик европа хамда америка модели элементларини мужассамлаштирган илгор хорижий тажрибани миллий конунчиликка жорий килиш мамлакатимизда Узбекистон Республикаси Конституциявий судининг давлат хокимияти тармоклари узаро мувозанатини таъминлашда мустакил хокимият тармоги булган суд хокимиятининг бугини сифатида макомини амалда кучайтиришга хамда фукароларнинг конституциявий хукук ва эркинликларини химоя килувчи чинакам судлов органига айлантиришга хизмат килади.

References:

1. J. Bonner and G. Smith, The Administration of Justice from Homer to Aristotle, Vol. 1 (Chicago, 1930), pp. 264-267, Vol. 2 (Chicago, 1938), pp. 290, 296-297; also Aristotle, Constitution of Athens, Ch. 29.

2. David Deener Judicial Review in Modern Constitutional Systems. // The American Political Science Review, Vol. 46, No. 4 (Dec., 1952), pp. 1079-1099 Published by: American Political Science Association. Stable URL: https://www.jstor.org/stable/1952114. Accessed: 27-02-2020 10:17 UTC

3. Sharon Hamby O'Connor and Mary Sarah Bilder. "Appeals to the Privy Council Before American Independence: An Annotated Digital Catalogue. "Law Library Journal" 104, no.1 (2012): 84.

4. Elmer Beecher Russell, The Review of American Colonial Legislation by the King in Council 221 (Octagon Books 1976) (1915) Boston College Law School Digital Commons @ Boston College Law School.

5. Alison L. LaCroix, The Ideological Origins of American Federalism 135-54 (2010). // Charles F. Hobson, The Negative on State Laws: James Madison, the Constitution, and the Crisis of Republican Government, 36 Wm. & Mary Q. (3d ser.) 215 (1979).

6. Szeszjeko-Sochacki, Z.Trybunal Konstitytucyny PRL: (Zagodnenia wybrane) //Panstwo

I Prawo/1986/Nr.11.s53.,

7. Mamurov Sh.B., Xurramov A.A. Konstitutsiyaviy nazorat. Ilmiy-ommmabop risola. - T.: TDYuU. 2008. - B. 168.

8. Sh.B. Mamurov, A.A. Xurramov. Konstitutsiyaviy nazorat. Ilmiy-ommmabop risola. -T.: TDYuU. 2008. - B. 5-8.

9. E.Chemerinky. Constituional Law: principles and politics / Ervin Chemerinsky. - 3 rd ed. P.cm. USA. New York. Aspen Publishers. 2006. ISBN -7355-5787-X (alk. paper) P. 32.

10. Doreen Lustig, J.H.H.Weiler Judicial review in the contemporary world—Retrospective and prospective. International Journal of Constitutional Law, Volume 16, Issue 2, April 2018, Pages 315-372, https://doi.org/10.1093/icon/moy057.

11. Political Constitution of the Mexican United States [c.p.], 2005; Constitution of the Federative Republic of Brazil [c.f.], 1988; Constitution of Cuba, 1992. Doreen Lustig, J H H Weiler Judicial review in the contemporary world—Retrospective and prospective. International Journal of Constitutional Law, Volume 16, Issue 2, April 2018, Pages 315-372, https://doi.org/10.1093/icon/moy057.

12. Cappelletti, Mauro. 1989. The Judicial Process in Comparative Perspective. New York: Oxford University Press.

13. The succsess of judicial review in S.Kenny, W. Reiseinger, J.Reitz eds., Constitutional Dialogues in Comparative Perspective. New York. St. Mrtin's Press.

14. Elkins, Zachary, Tom Ginsburg, and James Melton. 2009. The Endurance of National Constitutions. New York: Cambridge University. //Ginsburg, Tom. 2003. Judicial Review in New Democracies: Cases. New York: Cambridge University press.

15. Dixon, Rosalind, and Eric Posner. 2011. "The Limits of Constitutional Convergence"

II Chicago Journal of International Law 399-423. Goderis, Benedikt, and Mila Versteeg. 2011. "The Transnational An Empirical Investigation." SSRN Working Paper.

16. G.A. Vasilevich. Konstitutsionnaya model sudebnogo konstitutsionnogo kontrolya i yego realizatsiya na praktike. Vesnik BDU. Ser. 3. 2014.

17. Bobotov S.B. Kontitutsionniy kontrol v burjuaznix stranax: doktrina i praktika // Sovetskoye gosudarstvo i pravo. 1989. - № 3. S.116; Chudakov M.F. Konstitutsionnoye (gosudarstvennoye) pravo zarubejnix stran. - Mn., 1998. - S. 221.

18. Kelsen H. La garantie juridictionnelle de la Constitution. // Revue du droit public et de la science politique en France. P.: 1928 №2. P.198.

19. A.Stone Sweet, GOVERNING WITH JUDGES: CONSTITUTIONAL POLITICS IN EUROPE Ch. 2 (2000); John Ferejohn & Pasquale Pasquino, Constitutional Adjudication: Lessons from Europe, 82 TEX. L. REV. 1671, 1681-1700 (2003-2004).

20. Stephen Gardbaum, The New Commonwealth Model of Constitutionalism, 49 AM. J. COMP. L. 707, 713-714 (2001).

21. Kryajkov V.A., Lazerev L.V. Ukaz soch. - S. 19-20.

22. A.A. Klishas. Konstitutsionniy kontrol i konstitutsionnoye pravosudiye zarubejnix stran. Sravnitelno-pravovoye issledovaniye / pod red. prof. V.V. Yeremina. - M., 2007. - S. 15-119; G.Harutyunyan, A.Mavcic. Constitutional review and its development in the modern world (a comparative constitutional analysis). Yerevan ; Ljubljana, 1999.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.