Научная статья на тему 'ПОЙДОРИИ НИЗОМИ ИқТИСОДИИ МИНТАқА ВА ҳАМКОРИИ БАЙНИМИНТАқАВӣ'

ПОЙДОРИИ НИЗОМИ ИқТИСОДИИ МИНТАқА ВА ҳАМКОРИИ БАЙНИМИНТАқАВӣ Текст научной статьи по специальности «Социальная и экономическая география»

CC BY
118
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПОЙДОРИИ ИқТИСОДИ МИНТАқА / ОМИЛҳОИ ПОЙДОРИИ МИНТАқА / МУНОСИБАТИ НИЗОММАНД / ҳАМКОРИИ БАЙНИМИНТАқАВӣ / КОНСЕПСИЯИ ҳАМКОРӣ / ШАКЛҳОИ ҳАМКОРИИ БАЙНИМИНТАқАВӣ / МУНОСИБАТҳОИ ИқТИСОДИИ МИНТАқАҳО

Аннотация научной статьи по социальной и экономической географии, автор научной работы — Хӯҷамқулов Р.Б., Набиева Маърифат Абдукамоловна

Масъалаи инкишофи робитаҳои иқтисодии байниминтақавӣ чун доминанти баланд бардоштани пойдории иқтисодии рушди минтақаҳо ҳамчунин таъсири ҳамкории байниминтақавӣ ба рушди устувори баррасӣ шудааст. Робитаи мутақобилаи хамкории байниминтақавӣ ва устувории рушди минтақа аз мавқеи муносибати низоммманд мудаллал сохта шудааст. Низоми иқтисодии минтақа, ки аз якчанд зернизомҳои нопойдор иборат аст, метавонад дар сурати муттаҳид гардидани онҳо пойдор гардад. Таъкид гардидааст, ки устувории низоми иҷтимоӣ - иқтисодӣ машрути ҳамкории қисмҳои таркибии он ва натиҷаи сифати нав ба даст овардани низом мебошад, ки он ба қисмҳои таркибии низом хос нест. Асосҳои назарии ҳамкории иқтисодии байниминтақавӣ муайян карда шудаанд. Консепсияи эҳтимолии ташкили ҳамкории байниминтақавӣ пешниҳод гардида, шаклҳои ояндадори рушди он, ки ба баланд бардоштани пойдории иқтисоди минтақа равона гардиданд, ошкор карда шудаанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SUSTAINABILITY OF THE ECONOMIC SYSTEM OF THE REGION AND INTERREGIONAL INTERACTION

The article examines the problems of the development of interregional economic relations as a dominant of increasing economic stability of the development of the regions and also an influence of interregional interaction over the sustainability of the development of the region. From the standpoint of systematic approach, an attempt has been made to substantiate the relationship between interregional interaction and that one of the region's development. The economic system of the region which consists of several unstable subsystems can turn out to be stable when they are combined. It is noted that stability of socio-economic system is determined by interaction of its constituent parts and is the result of acquiring a new quality by the system which is not characteristic for its constituent parts. Theoretical foundations of interregional economic interaction have been determined. A potential concept of organization is proposed and promising forms of development of interregional interaction aimed at increasing a stability of the regional economy are identified.

Текст научной работы на тему «ПОЙДОРИИ НИЗОМИ ИқТИСОДИИ МИНТАқА ВА ҳАМКОРИИ БАЙНИМИНТАқАВӣ»

УДК 332.14 ББК 65.046.2

ХуцамкуловРустам Боймах,мадович, н.и.и., дотсенти кафедраи технологиями иттилооти дар ицтисодиёти ДДХБСТ; Набиева Маърифат Абдукамоловна,

ассистенти кафедраи кафедраи технологиями ицтисодиёти ДДХБСТ (Тоцикистон, Хуцанд)

Худжамкулов Рустам Боймахмадович, канд. экон. наук, доцент каф. информационных технологий в экономике ТГУПБП; Набиева Маърифат Абдукамоловна,

ассистент каф. информационные технологий в экономике ТГУПБП (Таджикистан, Худжанд)

Khudzhamkulov Rustam Boimakhmadovich, candidate of economic sciences, Associate Professor of the department of information technologies in iconomics, TSULBP; Nabieva Marifat Abdukamolovna, assistant of the department of information technologies in economics, TSULBP (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: khudjamkulov@yandex.ru

Вожах,ои калиди: пойдории ицтисоди минтаца, омилуои пойдории минтаца, муносибати низомманд, уамкории байниминтацави, консепсияи уамкори, шаклуои уамкории байниминтацави, муносибатуои ицтисодии минтацауо

Масъалаи инкишофи робитауои ицтисодии байниминтацави чун доминанти баланд бардоштани пойдории ицтисодии рушди минтацауо уамчунин таъсири уамкории байниминтацави ба рушди устувор барраси шудааст. Робитаи мутацобилаи хамкории байниминтацави ва устувории рушди минтаца аз мавцеи муносибати низоммманд мудаллал сохта шудааст. Низоми ицтисодии минтаца, ки аз якчанд зернизомуои нопойдор иборат аст, метавонад дар сурати муттауид гардидани онуо пойдор гардад. Таъкид гардидааст, ки устувории низоми ицтимои - ицтисоди машрути уамкории цисмуои таркибии он ва натицаи сифати нав ба даст овардани низом мебошад, ки он ба цисмуои таркибии низом хос нест. Асосуои назарии уамкории ицтисодии байниминтацави муайян карда шудаанд. Консепсияи эутимолии ташкили уамкории байниминтацави пешниуод гардида, шаклуои ояндадори рушди он, ки ба баланд бардоштани пойдории ицтисоди минтаца равона гардиданд, ошкор карда шудаанд.

Ключевые слова: устойчивость экономики региона, факторы устойчивости экономики, системный подход, межрегиональное взаимодействие, концепция взаимодействия, формы межрегионального взаимодействия, экономические отношения регионов

Рассматриваются проблемы развития межрегиональных экономических связей как доминанты повышения экономической устойчивости развития регионов, а также влияние межрегионального взаимодействия на устойчивость развития региона. С позиций системного подхода предпринята попытка обосновать взаимосвязь межрегионального взаимодействия и устойчивости развития региона. Экономическая система региона, состоящая из нескольких неустойчивых подсистем, может оказаться устойчивой при их объединении. Отмечается, что устойчивость социально-экономической системы обусловливается взаимодействием её составных частей и является результатом

ПОЙДОРИИ НИЗОМИ ИЦТИСОДИИ МИНТАЦА ВА

хамкории

БАЙНИМИНТАЦАВИ

УСТОЙЧИВОСТЬ ЭКОНОМИЧЕСКОЙ СИСТЕМЫ РЕГИОНА И МЕЖРЕГИОНАЛЬНОЕ ВЗАИМОДЕЙСТВИЕ

SUSTAINABILITY OF THE ECONOMIC SYSTEM OF THE REGION AND INTERREGIONAL INTERACTION

приобретения системой нового качества, не свойственного образующим её частям. Определены теоретические основы межрегионального экономического взаимодействия. Предложена возможная концепция организации межрегионального взаимодействие для устойчивости экономических систем региона и выявлены перспективные формы развития межрегионального взаимодействия, направленные на повышение устойчивости экономики региона.

Key-words: stability of regional economy, factors of regional stability, systemic approach,

interregional interaction, concept of interaction, forms of interregional interaction,

economic relations of regions

The article examines the problems of the development of interregional economic relations as a dominant of increasing economic stability of the development of the regions and also an influence of interregional interaction over the sustainability of the development of the region. From the standpoint of systematic approach an attempt has been made to substantiate the relationship between interregional interaction and that one of the region's development. The economic system of the region which consists of several unstable subsystems can turn out to be stable when they are combined. It is noted that stability of socio-economic system is determined by interaction of its constituent parts and is the result of acquiring a new quality by the system which is not characteristic for its constituent parts. Theoretical foundations of interregional economic interaction have been determined. A potential concept of organization is proposed and promising forms of development of interregional interaction aimed at increasing a stability of the regional economy are identified.

Хадафи ин мацола инкишоф додани муцаррароти назариявй-методй дар бораи робитаи мутацобилаи байни дамкории ицтисодии байниминтацавй ва пойдории низомдои ицтисодии минтацавй мебошад, ки метавонанд дар шароити Чумдурии Точикистон татбиц карда шаванд. Бинобар ин, тадцици дамаи шароит ва омилдои таъминкунандаи пойдории низомдои ицтисодии минтаца хеле мудим аст. Аксарияти олимон муттафицанд, ки дар шароити будрони молиявию ицтисодй ва тацвияти раванддои чадонишавй таъмини устувории ицтисодиёти миллй мудимтарин афзалияти давлат мебошад. Устувории ицтисодиёти миллй дамчун низоми мураккаби ичтимой-ицтисодй бо пойдории зернизомдои асосии он - ицтисоддои минтацавй таъмин карда мешавад. Яке аз омилдои мудими таъмини пойдории низомдои ицтисодии минтацавй рушди дамкории байниминтацавй мебошад. Тадти устувории низоми ичтимой-ицтисодй цобилияти давом додани фаъолият ё нигод доштани коршоямй, пас аз вайрон шудани он зери таъсири омилдои алодидаи беруна ё дохилй фадмида мешавад. Аз чидати маъно, ба мафдуми "пойдорй (устуворй)" мафдуми "мувозинат" ё "долати мувозинатй" наздиканд. [1, с.237].

Тавре ки Гранберг А.Г. цайд кардааст, устувории низом одатан хусусияти мусбат, баъзан шарти зарурй мебошад, ки фаъолияти муьтадил ва мацсаднокро дар шароити ифротй таъмин менамояд. Масалан, дангоми ислодоти низом, пойдорй монеаи ноил шудан ба дадаф мешавад. Аз нуцтаи назари муносибати низоммандй, пойдории низоми ичтимой-ицтисодй бо дамкории цисмдои таркибии он муайян карда мешавад ва натичаи ба даст овардани сифати нав аз чониби низом мебошад, ки ба цисмдои таркибии он хос нест. Ин - зудуроти цонуни диалектика дар бораи ба сифат гузаштани мицдор аст. Аз ин ру, пойдории низоми минтацавии ичтимой-ицтисодй на ягон цисми алодидаи низом, балки хусусияти дамгирои тамоми низом мебошад. Пас, низоми ицтисодии минтаца, ки аз якчанд зернизомдои ноустувор иборат аст, дангоми муттадидшавии ондо метавонад устувор бошад. Бо назардошти гуфтадои боло, дамкории байниминтацавй метавонад ба пайдо кардани сифати нави низом - устуворй

Mycougai HaMoag. HyHHH xonai 6a Ty^aMnu oh 6a ByKyt Meoag, kh gap Hara^au xaMKopuu caMapaHORH 6aHHHMHHiaKaBH TaKcuMOiH MexHai aMHKTap MemaBag, Taxaccycu TexHonorH Ba Koonepaicua TaxKHM Mee6ag, Tatcupu arnoMepaicHOHH 3Oxup Merapgag. Kopxornxou MaxannH po6uTaxoH Hciexconupo Bacet MeKyHaHg, 6o ameu xom, Maconex Ba khcmxoh KOMnneKTH 6exTap TatMHH Kapga MemaBaHg, kh hh noHgopuu Kopu ohxopo a$3yH MerapgoHag.

Tana6oTH goxunH 6a MaxcynoTH KopxoHaxou MHHTaKaBH Mea$30ag, HKTHcogueTH MHHTaKa guBepcH^HKaTCua MemaBag, ^0HHBa3KyHHH 3axupaxou MexHaiH Ba HHBecTHTcHOHH (capM0ary30pH) 6aHHH Muma^axo $aton Merapgag, 6o3opu goxunH 6o Monxoe TatMHH Kapga MemaBag, kh Ka6naH gap MHHTaKa uciexcon Kapga HaMemygaHg [2, c.332].

rono6opogKo C.H. pymgu HKTHcogH Ba 6anaHg 6apgomTaHH paKo6aina3HpHH KHmBappo OMHnu caMapa6axmu pymgu xaMKopuxou 6aHHHMHHTaKaBH 6a myMop oBapgaacT [3, c.193-194 ]. ^aMau hh 6ohch noHgopuu hh3omh MHHTaKaBH Merapgag. Pymgu paBaHgxou xaMKopuu 6aHHHMHHTa^aBH MyxHMTapuH OMHnu pymgu HKiucog gap mapouTH HyMxypuu To^hkhctoh Me6omag. Hh 6o Ha3apgomTH gypHaMOH xaMKopH 6o HyMxypuu Y36eKHcT0H Ba Ta^pu6au aHgyxTau ^yMxypH gap xaMKopuxou 6aHHHMHHTaKaBHH Ha3gHMap3HH H^THMOH-HKiucogHH 6o KumBapxou xaMcoa (Khpfh3hctoh Ba A^fohhctoh) MaxcycaH MyxHM acT.

XaM3aMoH, paBaHgxou xaMKopuu 6aHHHMHHiaKaBH Ba MyH0cH6aiH ohxo 6o pymgu ycTyBop me a3 ^aH6axou KaMTap OMyxiamygaH Ha3apuau noHgopuu HKiHcogueTH MHHTaKaBH Me6omaHg. Xapo6 mygaHH HH30MH MyiaMapKa3H HgopaKyHH Ba KaitH po6HiaxoH HKiHcogH 6a paBaHgxou TaKcuMOiH 6aHHHMHHraKaBHH MexHaT gap To^hkhctoh latcupu MaH^H pacoHHgaaHg. HaiH^au oh KOxumu Ha3appacu ^atonHam HKiHcogH gap MHHiaKaxo Me6omag. Xapo6 mygaHH po6HiaxoH xy6u xaMKopH Ba 3aH^apxoH TexHonoruu uciexconoT 6ohch KOXHmu uciexconoT Ba 6em a3 nem Maxgyg rapgugaHH 6o3opxoH MHHiaKaBH rapgug. HKiHcogueT anxon Ma^Maau aroHau xo^aruu xanKH Heci, 3epo iaB03yHH 6aHHH Tana6oi Ba nemHuxogu goxunH, kh ogaiaH 6a aKgurap HHrapoHuga mygaaHg, BaHpoH mygaaci. flap nyHHH mapoHi KopxoHaxou To^hkhctoh, kh yMgaiaH ameu xom uciexcon MeKyHaHg, Ma^6ypaHg 6a 6o3opxoH xopu^H caMirupH KyHaHg, khcmh 3uegu 6o3opu HcietMonH 6omag a3 xhco6h BopugoTH Mon iatMHH Kapga MemaBag. Hh xonai 6ohch oh myg, kh pymgu HKiucoguH MHHiaKaxo Ha a3 po6uiaxoH HKiHcoguH goxunH, 6anKH a3 po6HiaxoH HKiucogHH 6epyHH Bo6acia rapgag. flap Ham^a noHgopuu HKTHcogHeiH MHHiaKaxo Ba yMyMaH KHmBap 6a laBpu Ha3appac KOxum e^T. Ahhh 3aM0H, a3 Ha3apuaH HKiHcogH MatnyM acT, kh arap po6HiaxoH HKiHcogHH 6epyHHH MHHiaKaxoH KumBap 6ap po6HiaxoH MaB^ygau goxHnHMHHiaKaBH 6apiapH gomia 6omaHg, nac HKmcogueTH MunnH xycycuaiH acocuH HH30MMaHgHH xygpo a3 gacT Meguxag, Ba Ko6HnHaiH oh 6a ^atonuaiH yciyBopoHa Koxum Mee6ag. flap nyHHH xonai, KopxoHaxou uciexconHH KumBap xaMHyH yHcypxou TapKH6uH oh 6emiap 6a iaxKHMH HH30MX0H HKiHcoguH gurap KumBapxo Kop MeKyHaHg, Ha 6a KumBapu xyg Ba MatMynaH 6a 3aMHMax0H ameu xomh KOM 6aHHanxanKH ia6gun Mee6aHg. Eappacuu TagKHKOTH MaB^yga HHmoH Meguxag, kh HciunoxH "xaMKopuu HKTucogHH 6aHHHMHHiaKaBH" ^aH6axou Myxianu^u hh paBaHgu MypaKKa6po hhbhkoc MeKyHag.

MacanaH, 6at3e Myannu^OH, kh hh nagugapo xaMnyH xaMKopuu TamKunoTxou MHHTaKaBH, kh 3epHH30MX0H HKTHcogueTH MunnH Me6omaHg Ba 6a TaBpu KOHyHH gap Map3X0H xygygH MyciaxKaM mygaaHgy gopou yMyMHaTH MyaHaHH mapouTxou h^thmohw HKTucogH Ba mapoHTH gurapaHg, TaBcu^ MeKyHaHg.

TaBpe kh E.B. HyKHH TatKHg KapgaacT, 0nHM0HH gurap TaxTH xaMKopuu HKTucogHH 6aHHHMHHTaKaBH ipaHcaKcuaxoH MyHa33aMH 6o3oppo 6aHHH cy6teKTX0H xo^arugopu MHHTaKaxoH ryHoryHH KHmBap Me^axMaHg [4, c.193-195 ]. ^k Kaiop Myannu^OH 6a uciunoxu Ma3Kyp Tatpu^H My^accan nemHHxog KapgaaHg. Ea aKHgau ohxo, xaMKopuu HKTucogHH 6aHHHMHHTaKaBH HH30MH H^ogaKyHaHgau MaH^uaTxou HKTucogHH MHHTaKaxo Me6omag, kh gap

чараёни фаъолияти истехсолоти чамъиятй инкишоф меёбад. Ин низом ба тадсимот ва тахассуси мехнати чамъиятй, тадсимоти дуввахои истехсолкунанда ва шароити табий-чугрофй вобаста аст. Таърифхои мазкурро чамъбаст намуда, тахти хамкории ицтисодии байниминтадавй бояд мачмуи муносибатхои ицтисодии байни минтадахо фахмида шавад, ки онхо бо назардошти манфиатхои хар як минтада дар доираи муносибатхои худудй ва ичтимоию ицтисодии мударраркардаи давлат амалй карда мешаванд. Ба рушди назарияи хамкории байниминтадавй асархои И.Г.Тюнен, оид ба назарияи чойгиронй ва назарияи чойхои марказй сахми арзанда гузоштаанд. Дар асархои у асосхои ицтисодии самаранокии рушд ва чойгиршавии корхонахо, шахрхо, минтадахо баррасй гардидаанд. Назарияхои стандартхои саноатй дар консепсияи хамгироии минтадавй чун стратегияи тадвияти радобатпазирии минтадахо ва кишвархо дар шароити афзоиши радобат тахия шудаанд. Ин назарияхо барои асоснок кардани ахамияти муттахидшавии кишвархои Аврупо дар консепсияи Аврупои Васатй аз чониби Ф.Науманн татбид карда шудаанд. Минбаъд ин назарияхои мазкур барои ташаккули назарияхои мавчудаи фазоии рушд хамчун пойгох хидмат карданд ва бар хилофи назарияхои классикии чойгиркунй на ба принсипи мувозинати хусусй, балки ба принсипи мувозинати умумй асос ёфтаанд. [4, с.193-195 ].

Дар нимаи аввали асри ХХ сабабхои муайянкунандаи вектор ва сохтори мачрои мол дар савдои байни минтадахо ошкор гардидаанд. Масалан, Э.Хекшер ва Б.Олин парадигмаи баробарсозии нарххоро барои омилхои истехсолот мудаллал сохтанд.

Мувофиди ин парадигма, минтаца ба истехсоли он молхо махсус гардонида мешавад барои онхо таносуби бехтарини омилхои истехсолот дорад. Яъне, минтаца чунин молхоеро содир мекунад, ки арзиши тамоми харочоти истехсоли чунин молхо нисбат ба минтадахои дигар камтар аст. Бо мурури замон, П.Самуэлсон ва В.Столпер исботи теоремаи мавчудаи Хекшер-Олинро такмил доданд.

Ба адидаи онхо, дар сурати радобати комил, омилхои якчинсаи истехсолот ва шабохати технологияхо, мубодилаи мол нархи омилхои истехсолотро байни минтадахо баробар мекунад. Зимнан, дар консепсияхои тичорати байниминтадавии Д.Рикардо, Э.Хекшер, Б.Олин ва П.Самуэлсон тичорат на танхо хамчун мубодилаи барои хар ду чониб судбахш, балки чун усули кохиш додани тафовути рушди ичтимоию ицтисодии минтадахо низ баррасй мешуд. Дар миёнаи асри ХХ, дар шароити тадвияти радобати байни минтадахо ва кишвархо, назарияи афзалиятхои радобатии минтада ба вучуд омад. Масалан М.Портер муайян кард, ки чй дадаре ки радобат дар бозори дохилй зиёд бошад, эхтимоли муваффадияти кишвар (минтада, корхона) дар бозорхои байналмилалй хамон дадар баландтар мешавад [5, с. 212].

Ба ибораи дигар, агар корхона дар радобат дар бозори дохилй пируз шавад, дар радобат дар бозорхои хоричй муваффад хохад шуд. Ин шарти зарурй, вале нокифоя барои муваффадият дар бозори хоричй мебошад. Лауреати чоизаи нобелй П.Кругман исбот кард, ки савдои байналмилалй ба савдои байниминтадавй торафт бештар шабех мешавад, зеро бо тамоюлхои муосири рушди ичтимоию идтисодии кишвархо, омилхои истехсолот ва салохиятхои зарурй дар сохаи дабули дарорхои стратегй ба сатхи минтадавй мегузаранд.

Корхои амалие, ки ба рушди минтада дар заминаи хамкорихои байниминтадавй нигаронида шудаанд, бояд махсус таъкид гарданд. Дар ин шаклхои ташкили фаъолияти идтисодй дар фазо, аз чумла назария ва консепсияхои ташкил ва рушди кластерхои байниминтадавй, омилхои радобатпазирии минтадахо ва корхонахо, инчунин тарзхои хамкории онхо тахдид шудааст.[6, с.135].

Ин натичахо, дар тахдидоти М.Портер, М.Энрайт, Д.Хамфри, Э.Шмитс, М.Сторпер ба даст оварда шудаанд. Натичахои тахдидоти илмиро дар сохаи хамкории байниминтадавй, ки

бо истифода аз амсилахои идтисодй-математикй ба даст оварда шудаанд, махсус дайд кардан лозим аст. Масалан, хануз дар асархои У.Изард тахлили имкониятхои истифодаи амсилахои идтисодй-математикй хангоми халли масъалахои байниминтадавй ичро шудааст.

Хднгоми омузиши робитахои идтисодии байни минтадахои мухталиф ва тахлили тавъампазирии оптималии минтадахои андозахояшон гуногун, у амсилаи чозибаро истифода бурд. Баъдан, олимон дар тавсифи муносибатхои мавчудаи байниминтадавй ва пешгуии рушди онхо амсилаи хаттии байнинохиявй, инчунин амсилахои тахлили муносибатхоро аз руи надшаи "харочот-истехсолот", амсилаи тахлили коррелятсионй-регрессионй ва гайраро васеъ истифода бурдаанд.

Бояд асархои олимон, ки ба халли масъалахои банадшагирй ва танзими рушди идтисодии байниминтадавй нигаронида шудаанд, махсус дайд карда шаванд. Барои омузиши дуввахои истехсолкунанда амсилахои идтисодй-математикии хамкории байниминтадавй тахия карда шудаанд.

Баъзе амсилахо барои асосноккунии пеш аз надшавии низоми худудии идтисодиёт, барои омухтани донунияти чойгиронии дуввахои истехсолкунанда, ташаккули сиёсати идтисодии минтадавй истифода мешуданд. Дар натичаи ин тахдидот, мударрароти мухимтарини назарияи хамкории байниминтадавии зайл, ки то имруз амал мекунанд, асоснок карда шудаанд:

Аввал, тадсимоти мехнат ва мубодилаи минбаъдаи натичахои он заминаи афзоиши некуахволии ахолии минтадахои гуногун мебошад.

Дувум, манбаъхои махсусгардонии идтисодиёти минтадавй инхоянд: афзоиши фазой, тадсимоти нобаробари захирахо ва инчунин радобати афзоянда.

Севум, вобастагии мустадим байни самаранокии тадсимоти омилхои истехсолот ва хосилнокии мехнат вучуд дорад.

Чорум, хамкории идтисодии байниминтадавй омили афзоиши радобатпазирии минтада аз хисоби тахвияти тахассус ва хамкории технологй мебошад. Ва, нихоят, панчум, шаклхои кластерии ташкили истехсолот дар минтадахо, хамчун шаклхои умедбахши хамкорихои байниминтадавии саноат, навовариро хавасманд мекунанд ва хосилнокии мехнатро баланд мебардоранд, ки ин ба такмил ёфтани сохтори такрористехсоли идтисодиёти минтадавй оварда мерасонад.[7, с.214].

Дар шароити муосир, хамкории идтисодии минтадахо, ки ба хавасмандии тарафайн ба робитахои доимии идтисодй, истифодаи мутадобилаи таркибахои табий - захиравй, идтисодй, инноватсионй ва ичтимой асос ёфтааст, беш аз пеш мубрамият касб мекунад. Ин бошад ташаккул додани гоя ё консепсияи хамкории идтисодии байниминтадавиро талаб мекунад. Консепсия бояд омилхои зеринро ба назар гирад:

1. Хдмкории идтисодии байниминтадавйро бояд идтидори кооператсия ва хамгироии байниминтадавй барои рушди ичтимоию идтисодии минтадахо - субъектхои хамкорй самарабахш истифода барад.

2. Давраи гузаштаи рушди идтисодй барои гузариши минтадахо ба хамкории байниминтадавй дар доираи хамкорихои онхо заминаи мусоид фарохам овард. Дар шароити бухрони чахонии молиявй-идтисодй ниёз ба хамкории минтадавй боз хам меафзояд.

3. Низоми идоракунии рушди ичтимой-идтисодй, ки дар тули солхои ислохот дар сатхи минтадавй ташаккул ёфтааст, хануз хам бо механизмхои хамкорй ба дадри кофй таъмин карда нашудааст, ки ин ба низоми идоракунии минтадавй имкон намедихад, ки манбаъхои дигари рушдро пурра истифода барад.

4. Афзалиятхои хамкории идтисодии байниминтадавй метавонанд инхо бошанд: бардарорсозии робитахои анъанавй ва ташаккули робитахои нави идтисодй бо

минтацахои хамсоя, истифодаи механизмхои хамкории байниминтацавй дар раванди чалби сармоя ва афзоиши хачми истехсоли махсулот ва хизматрасонй ва гайра.

Тахияи консепсияи хамкории ицтисодии байниминтацавй муайян кардани мархилахои асосии рушди онро талаб мекунад. Коршиносон цайд мекунанд, ки эхе ва рушди хамкории ицтисодии байниминтацавй ташкили якчанд мархилахоро дар назар дорад, ки онхо ба хам алоцаманданд [8, с.84]. Ин мархилахо чунинанд: иттилоотй-тахлилй, мацсаднок ва амалигардонй (чадвали 1). Онхо метавонанд хамчун асос барои тахияи консепсияи хамкорихои ицтисодии байниминтацавй хидмат кунанд.

Цадвали 1.

Унсуруои консепсияи щмкории ицтисодии байниминтацавй [9]

Мар^ила^о Му^таво Олат^ои амалигардонй

Иттилоотй-тахлилй. Ч,амъоварй ва тахлили маълумот хамчун заминаи иттилоотии рушди муносибатхои байниминтацавй Арзёбии холати кунунй, тамоюлхои асосй ва цонунияти рушд; тахлили вазъи бозор дар минтаца; муайян кардани заминахо, мушкилоти рушди робитахои ицтисодии байниминтацавй Тахлил, синтез, ташаккул ва тахлили маълумоти панелй, тахлили омилхо, усулхои циёс, бенчмаркинг ва f.

Мацсаднок. Асосноккунии вариантхои ташкили робитахои ицтисодии байниминтацавии минтаца Ташаккули хадафхо ва вазифахо барои рушди хамкорихои байниминтацавй, муайян кардани самтхои афзалиятнок, арзёбии оцибатхои татбици онхо SWOT ва PEST-тахлил, сохтани матритсахои дурнамои рушди хамкорихои тичоративу ицтисодии байниминтацавии минтаца ва Fайра.

Амалигардонй. Ташкили амалисозии фаъолияти минтацавй Ташаккули механизми татбици тадбирхои хамкории байниминтацавй Усулхои маъмурй, хуцуцй, ицтисодй ва барномавй-мацсаднок ва Fайра

^амкории ицтисодии байниминтацавй омили афзоиши рацобатпазирии минтаца аз хисоби тацсимоти мехнат, тацвияти тахассуси технологй ва кооператсия мебошад. Дар шароити муосир хамкории ицтисодии минтацахо, ки ба хавасмандии мутацобила дар робитахои доимии ицтисодй, истифодаи мутацобилаи чузхои таркибии табий - захиравй, ицтисодй, инноватсионй ва ичтимой асос ефтааст, беш аз пеш матлуб мегардад[10]. Консепсияи эхе ва рушди хамкории ицтисодии байниминтацавй бояд мархилахои иттилоотй-тахлилй, мацсаднок ва амалигардониро дошта бошад, ки онхо бо хам алоцаманданд. Савдо (тичорат), кооператсияи истехсолй ва хамкории инвеститсионй шаклхои асосии хамкории байниминтацавй шумор мераванд. Шаклхои хамкории номбаршуда нашъунамои ицтисодиет, рацобатпазирии минтаца ва устувории рушди ичтимоию ицтисодии онро баланд мебардоранд.

Пайнавишт:

1. Андреев А.В. Основы региональной экономики [Текст] / А.В. Андреев. - М.: КноРус, 2007. - 320 с.

2. Гранберг А.Г. Основы региональной экономики [Текст] / А.Г. Гранберг. - М.: ГУ-ВШЭ, 2006. - 495 с.

3. Голобородко С.Л. Межрегиональное экономическое взаимодействие как основа развития единого экономического пространства федерального округа [Текст]: дис. канд. экон. наук: 08.00.05 / С.Л. Голобородко. - М., 2006. - 435 с.

4. Лукин Е.В., Ускова Т.В. О перспективах развития региона на основе межрегионального сотрудничества // Экономические и социальные перемены: факты, тенденции, прогноз. 2016. № 3 (45). С. 60-81

5. Кемпбелл Р. Экономикс [Текст] / Р. Кемпбелл, К.Р. Макконнелл, С.Л. Брю. - М.: Туран, 1996. - 620 с.

6. Коломийченко О.В. Стратегическое планирование развития регионов РФ [Текст] / О.В. Коломийченко, В.Е. Рохчин. - СПб.: Наука, 2003. - 235 с.

7. Корнеев, А.М. Развитие промышленных комплексов экономических районов. Промышленность в хозяйственном комплексе экономических районов [Текст] / А.М. Корнеев. - М.: Наука, 1964. - 231 с.

8. Кремер Н.Ш. Эконометрика [Текст] / Н.Ш. Кремер, Б.А. Путко. - М.: ЮНИТИДАНА, 2005. - 258 с.

9. Региональная экономика [Текст] / под ред. Т.Г. Морозовой. - М.: ЮНИТИ-ДАНА, 2001. - 472 с.

10. Рукина И.М. Межрегиональное экономическое сотрудничество и интеграционные процессы в экономике России [Текст]: дис. ... д-ра экон. наук: 08.00.05 /И.М. Рукина. - М., 2003. - 282 с.

11. Шапкин И.Н. Управление региональным хозяйством [Текст] / И.Н. Шапкин, А.О. Блинов, Я.М. Кестер. - М. : КНОРУС, 2005. - 290 c.

Reference Literature:

1. Andreev, A.V. The Grounds of Regional Economy [Text] / A.V. Andreev. - M.: Kno Rus, 2007. - 320pp.

2. Granberg, A.G. The Grounds of Regional Economy [Text] / A.G. Granberg. - M.: State Managerial Office of the Higher School of Economics, 2006. - 495 pp.

3. Goloborodko, S.L. Interregional Economic Interaction as a Ground of Development in Regard to Unified Economic Space of Federal Circuit [Text]: Doctoral dissertation in economics: 08.00.05/S.L. Holoborodko. -M., 2006. - 435pp.

4. Lukin E. V., Uskov T.V. On the Prospects of Development of a Region on the Ground of Interregional Cooperation / Economic and Social Changes: Facts, Tendencies, Prognostication. 2016, № 3 (45). -pp. 60-8110.

5. Campbell, R McConnell K.R., Bru S.L. - M.: Turan, 1996. - 620pp.

6. Kolomiychenko, O. V. Strategic Planning of Russian Federation Regions Development [Text] / O.V. Kolomiychenko, V.E. Rokhchin. - SPb. : Science, 2003. - 235 pp.

7. Korneev, A.M. Development of Industrial Complexes of Economy Areas. Industry in Economic Complex of Economy Areas [Text] / А.М. Korneev. - M. : Science, 1964. - 231 pp.

8. Kremer, N.Sh. Econometrics [Text]/ N.Sh Kremer, B.A. Putko. -M.: UNITI-DANA, 2005. - 258pp.

9. Regional Economy [Text] // under the editorship of T.G. Morozova. - M. : UNITI-DANA, 2001. - 472pp.

10. Rukina, I.M. Interregional Economic Cooperation and Integrational Processes in the Russian Economy [Text]: Doctoral dissertation in economics: 08.00.05 / I.M. Rukina. - M., 2003. - 282 pp.

11. Shapkin, I.N. Management with National Economy [Text] /I.N. Shapkin, A.O. Blinov, Ya.M. Kester. - M.: KNORUS, 2005. - 290 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.