Научная статья на тему 'ПАНДЕМИЯ И ОГРАНИЧЕНИЯ, УСТАНОВЛЕННЫЕ В СВЯЗИ С КОРОНОВИРУСНОЙ ИНФЕКЦИЕЙ, КАК ФОРС-МАЖОРНОЕ ОБСТОЯТЕЛЬСТВО: КРИТЕРИИ ОПРЕДЕЛЕНИЯ И УСЛОВИЯ ОСВОБОЖДЕНИЯ ОТ ОТВЕТСТВЕННОСТИ'

ПАНДЕМИЯ И ОГРАНИЧЕНИЯ, УСТАНОВЛЕННЫЕ В СВЯЗИ С КОРОНОВИРУСНОЙ ИНФЕКЦИЕЙ, КАК ФОРС-МАЖОРНОЕ ОБСТОЯТЕЛЬСТВО: КРИТЕРИИ ОПРЕДЕЛЕНИЯ И УСЛОВИЯ ОСВОБОЖДЕНИЯ ОТ ОТВЕТСТВЕННОСТИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
106
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
пандемия / ограничительные меры / обстоятельство непреодолимой силы (форс-мажор) / чрезвычайность / невозможность исполнения обязательства / освобождения от ответственности. / pandemic / restriction measures / force majeure / emergency / impossibility to fulfill an obligation / exemption from liability

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хасанова Фарангис

в этой статье раскрыты критерии, которым должнқ соответствовать ограничения во пандемии, введенные для предотвращения распространения инфекции Covid-19 для того, чтобы их считать форс-мажорными обстоятельствами. Было также проанализировано законодательство Республики Узбекистан об освобождении от ответственности в силу форс-мажорных обстоятельств. Автором обосновано, что при освобождении должника от ответственности за форс-мажорные обстоятельства, прежде всего, следует учитывать “форс-мажорную оговорку” договора, заключенного между сторонами. В конце статьи автор приходит к выводу, что признание пандемии и ограничительных мер в качестве форс-мажорного обстоятельства зависит от каждого конкретного случая.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PANDEMIC AND RESTRICTIONS ESTABLISHED IN CONNECTION WITH CORONAVIRUS INFECTION AS A FORCE MAJEURE: DETERMINATION OF ITS CRITERIA AND CONDITIONS FOR EXEMPTION FROM LIABILITY

This article describes the criteria that a pandemic and the restrictions that introduced to prevent the spread of Covid 19 infection must meet in order to consider them a force majeure. The legislation of the Republic of Uzbekistan on exemption from liability for force majeure circumstances was also analyzed. The author substantiates that when releasing the debtor from liability for force majeure circumstances, the “force majeure clause” of the agreement concluded between the parties should be taken into account in the first place. At the end of the article, the author concludes that the recognition of a pandemic and restrictive measures as a force majeure circumstance depends on each individual case.

Текст научной работы на тему «ПАНДЕМИЯ И ОГРАНИЧЕНИЯ, УСТАНОВЛЕННЫЕ В СВЯЗИ С КОРОНОВИРУСНОЙ ИНФЕКЦИЕЙ, КАК ФОРС-МАЖОРНОЕ ОБСТОЯТЕЛЬСТВО: КРИТЕРИИ ОПРЕДЕЛЕНИЯ И УСЛОВИЯ ОСВОБОЖДЕНИЯ ОТ ОТВЕТСТВЕННОСТИ»

Review of law sciences

Farangis Khasanova,

Senior Lecturer of the Department "Private International Law and Civil Law disciplines" University of World Economy and Diplomacy email: fxasanova@uwed.uz

PANDEMIC AND RESTRICTIONS ESTABLISHED IN CONNECTION WITH CORONAVIRUS INFECTION AS A FORCE MAJEURE: DETERMINATION OF ITS CRITERIA AND CONDITIONS FOR EXEMPTION FROM LIABILITY

Abstract: This article describes the criteria that a pandemic and the restrictions that introduced to prevent the spread of Covid 19 infection must meet in order to consider them a force majeure. The legislation of the Republic of Uzbekistan on exemption from liability for force majeure circumstances was also analyzed. The author substantiates that when releasing the debtor from liability for force majeure circumstances, the "force majeure clause" of the agreement concluded between the parties should be taken into account in the first place. At the end of the article, the author concludes that the recognition of a pandemic and restrictive measures as a force majeure circumstance depends on each individual case.

Key words: pandemic, restriction measures, force majeure, emergency, impossibility to fulfill an obligation, exemption from liability

Фарангис Хасанова,

старший преподаватель кафедры «Международное частное право и гражданско-правовые дисциплины» Университета мировой экономики и дипломатии email: fxasanova@uwed.uz

ПАНДЕМИЯ И ОГРАНИЧЕНИЯ, УСТАНОВЛЕННЫЕ В СВЯЗИ С КОРОНОВИРУСНОЙ ИНФЕКЦИЕЙ, КАК ФОРС-МАЖОРНОЕ ОБСТОЯТЕЛЬСТВО: КРИТЕРИИ ОПРЕДЕЛЕНИЯ И УСЛОВИЯ ОСВОБОЖДЕНИЯ ОТ ОТВЕТСТВЕННОСТИ

Аннотация: в этой статье раскрыты критерии, которым должнц соответствовать ограничения во пандемии, введенные для предотвращения распространения инфекции Covid-19 для того, чтобы их считать форс-мажорными обстоятельствами. Было также проанализировано законодательство Республики Узбекистан об освобождении от ответственности в силу форс-мажорных обстоятельств. Автором обосновано, что при освобождении должника от ответственности за форс-мажорные обстоятельства, прежде всего, следует учитывать "форс-мажорную оговорку" договора, заключенного между сторонами. В конце статьи автор приходит к выводу, что признание пандемии и ограничительных мер в качестве форс-мажорного обстоятельства зависит от каждого конкретного случая.

Ключевые слова: пандемия, ограничительные меры, обстоятельство непреодолимой силы (форс-мажор), чрезвычайность, невозможность исполнения обязательства, освобождения от ответственности.

Фарангис Хасанова,

Жахон иктисодиёти ва дипломатия университети "Халкаро хусусий хукук ва фукаролик-хукукий фанлар" кафедраси катта укитувчиси email: fxasanova@uwed.uz

ПАНДЕМИЯ ВА КОРОНАВИРУС ИНФЕКЦИЯСИ САБАБЛИ УРНАТИЛГАН ЧЕКЛОВЛАР ФОРС-МАЖОР ^ОЛАТИ СИФАТИДА: АНИЦЛАШ МЕЗОНЛАРИ ВА ЖАВОБГАРЛИКДАН ОЗОД ЦИЛИШ ШАРТЛАРИ

Аннотация: мазкур мацолада Covid-19 коронавирус инфекцияси кенг тарцалишининг олдини олиш мацсадида жорий этилган чекловлар ва пандемия форс-мажор уолати уисобланиши учун цандай мезонларга жавоб бериши кераклиги ёритилган. Шунингдек, форс-мажор уолати сабабли жавобгарликдан озод цилиш буйича Узбекистон Республикаси цонунчилиги таулил цилинган. Форс-мажор уолати сабабли царздорни жавобгарликдан озод цилишда, аввало, тарафлар уртасида тузилган шартноманинг "форс-мажор изоуи " эътиборга олиниши кераклиги асослаб берилди. Муаллиф мацоланинг якунида пандемия ва чеклов чораларини форс-мажор уолати деб топиш уар бир алоуида уолатга боглиц деган хулосага келди.

Калит сузлар: падемия, чеклов чоралари, енгиб булмайдиган куч (форс-мажор), фавцулодда мажбуриятни ижро этишнинг имконсизлиги, жавобгарликдан озод цилиш.

2020 йилнинг 11 март куни Жахон согликни саклаш ташкилоти короновирус холатини пандемия деб эълон килди. 2019 йил декабрь ойининг охирида Хитойнинг Ухань шахрида бошланиб, кейинчалик дунё буйлаб кенг таркаб кетган вируснинг янги COVID-19 короновирус инфекцияси бутун дунё мамлакатларининг ижтимоий хаётига, иктисодига катта таъсир килди.

Пандемия сабабли авиа, автомобил ва темир йул катновларининг тухтатилиши, йирик шахарларнинг карантинга олиниши ёки узини узи яккалаш режимининг жорий этилиши, куплаб корхоналар иш фаолиятининг тухтатилиши тадбиркорлик сохасида тузилган амалдаги шартномаларни ижро этишни имконсиз килиб куйди ёки жуда кийинлаштириб юборди.

Короновируснинг кенг таркалишининг олдини олиш максадида давлатлар томонидан чекловларнинг куйилиши чекловлар куйилгунга кадар тузилган, аммо ижроси келажакда амалга оширилиши назарда тутилган шартномаларга салбий таъсир килди. Махсулотлар уз вактида етказиб берилмади, ишлар ва хизматлар уз вактида бажарилмади, баъзи шартномалар буйича эса ижрони амалга ошириш имкони мавжуд булсада, уни ижро этиш карздорга жуда кимматга тушиши сабабли мажбурият ижро этилмасдан колди.

Чекловларнинг юмшатилиши ва кейинчалик олиб ташланиши хамда жамиятлар нормал хаётга кайтиши билан судларда тузилган шартномалар буйича мажбуриятини ижро этмаган ёки лозим даражада ижро этмаган карздорларга нисбатан кузгатиладиган даъволарнинг сони кескин ошишини тахмин килиш кийин эмас. Тугри, вужудга келган низоларни хал этиш максадида шартнома тарафлари узаро келишишлари ёки уларни мукобил усулда хал этишга харакат килиб куришлари мумкин. Аммо куп холларда бундай урунишлар кузланган натижани бермайди. Шундай экан карздор суддан узини жавобгарликдан озод килишни сураб мурожаат килиши аникдир. Бундай холатда карздор форс-мажор холати содир булганлигини, унинг содир булиши ва зарар уртасида тугридан-

тугри сабабий боглик мавжудлигини ва шартномада назарда тутилган бошка холатларни исботлаши керак булади.

Форс-мажор х,олати сабабли жавобгарликдан озод килиш буйича Узбекистон конунчилиги

Енгиб булмайдиган куч ёки форс-мажор холати жавобгарликдан озод килиш асослари Узбекистон Республикаси Фукаролик кодексининг 333-моддаси 3-кисмида белгилаб куйилган. Унга кура, башарти, конунда ёки шартномада бошкача тартиб назарда тутилган булмаса, тадбиркорлик фаолиятини амалга оширишда мажбуриятни бажармаган ёки лозим даражада бажармаган шахс мажбуриятни лозим даражада бажаришга енгиб булмайдиган куч, яъни фавкулодда ва муайян шароитларда олдини олиб булмайдиган вазиятлар (форс-мажор) туфайли имкон булмаганлигини исботлай олмаса, жавобгар булади. Агар ушбу нормани тахлил киладиган булсак, куйидаги холатларга эътибор каратиш керак деб хисоблаймиз.

Биринчидан, ушбу коида тадбиркорлик фаолияти субъектининг хар кандай муносабатларига нисбатан кулланилмайди. Факатгина уларнинг тадбиркорлик фаолиятини амалга оширишда вужудга келадиган мажбуриятлари буйича кулланилади. Шу уринда Е.С.Каньязовнинг тадбиркорлик сохасидаги муносабатлар учун Фукаролик кодексида мажбуриятларни бузганлик учун жавобгарлик юзасидан бошкача асослар белгиланган, деган фикрини тугри деб хисоблаймиз [1]. Баъзи хукукшунос олимлар бунга бошкача ёндашадилар. Жумладан, X,. Рахманкулов конун ва шартнома шартларидан келиб чикиб мажбуриятлар алохида турларининг хусусиятлари хисобга олинган холда конун ва шартнома билан жавобгарлик учун айбдор булиш хакидаги умумий коидадан истиснога йул куйилади деб хисоблайди [2]. Бизнинг фикримизча, ушбу нормада жавобгарликдан озод килишнинг умумий коидасидан фарк килувчи шартлари мажбуриятларнинг алохида турлари хусусиятларидан келиб чикмайди, балки шахсларнинг тадбиркорлик фаолиятини амалга оширишдан вужудга келадиган муносабатларига богликдир.

Иккинчидан, 333-модданинг 3-кисмига мувофик мажбуриятини лозим даражада бажармаган тараф айбсиз булсада, форс-мажор холатларидан бошка хар кандай холатларда жавобгарликка тортилади. Тадбиркорлик фаолияти хавфга асосланган булиб, бундай фаолиятнинг иштирокчилари маълум зарарларни куриши иктисодий жихатдан табиий хисобланиши тан олинган. Шу сабабли тадбиркорлик фаолиятининг субъекти уз мажбуриятини лозим даражада бажармаслигида айби булмасада жавобгар булиб колаверади. Факатгина бир холатда, яъни мажбуриятларини бажармаслигига енгиб булмайдиган куч сабаб булсагина карздор жавобгарликдан озод килиниши мумкин.

Учинчидан, ушбу норма диспозитив ва хаволаки норма эканлигини унутмаслигимиз зарур. Тарафлар уз келишувида мажбуриятини лозим даражада бажармаган тарафнинг айби мавжуд булсагина уни жавобгарликка тортиш мумкинлигини белгилаб куйишлари мумкин. Ёки аксинча, енгиб булмайдиган кучнинг содир булиши хам тарафни жавобгарликдан озод килиш учун асос хисобланмаслиги шартнома шартларида мустахкамланиши мумкин. Агар тарафлар уртасида бундай келишув мавжуд булса 333-модданинг 3-кисмида белгилаб куйилган норма кулланилмайди.

Шунингдек, 333-модда 3-кисмининг диспозитив норма эканлигига купгина шартномаларда енгиб булмайдиган куч холатлар руйхати келтирилишини мисол килишимиз мумкин. Бундай руйхатни шакллантиришда тарафлар шартнома эркинлиги тамойилига асосланган холда хар кандай харакат ва (ёки) ходисани енгиб булмайдиган куч сифатида белгилашлари мумкин. Шартномада енгиб булмайдиган куч холати хисобланувчи руйхат икки турли булиши мумкин [3]. Биринчи турида енгиб булмайдиган куч холатларининг якуний руйхати берилган булади. Иккинчи турида эса енгиб булмайдиган куч холатлари руйхати келтирилган булсада, бу руйхат якуний хисобланмайди, аксинча шартнома ижроси амалга ошириладиган макон ва вактда энг куп учрайдиган холатлар киритилган булади. Иккинчи турдаги руйхатда форс-мажор холатлари билан бир каторда

яна кандай ходиса ва (ёки) харакатлар енгиб булмайдиган куч хисобланишини белгилаш учун мезонлар шартномада мустахкамлаб куйилган булади.

Енгиб булмайдиган куч холати руйхатининг биринчи турида пандемия ёки унинг окибати билан боглик харакатлар (турли чекловлар, чегараларнинг ёпилиши, корхоналар фаолиятининг тухтатилиши ва хокозо) руйхатга киритилган булсагина карздор жавобгарликдан озод килиниши мумкин. Агар шартномга иккинчи турдаги изох киритилган булса, хатто пандемия ва унинг окибати билан боглик харакатлар енгиб булмайдиган куч сифатида белгиланмаган булсада, карздорда шартномада енгиб булмайдиган куч холатини аниклаш мезонлари асосида пандемия ёки унинг окибати билан боглик харакатларни енгиб булмайдиган куч эканлигини исботлаш оркали жавобгарликдан озод килиниши мумкин.

Цандай х,олат форс-мажор х,олати хисобланади?

Бирор ходиса ёки харакат форс-мажор холати булиши учун маълум мезонларга жавоб бериши керак. Бундай мезонлар конунчиликда, шартномада ёки одатлар, жумладан, халкаро тижорат одатларида белгилаб куйилган булади.

Узбекистон Республикаси Фукаролик кодексининг 333-моддасига мувофик форс-мажор - бу фавкулодда ва муайян шароитларда олдини олиб булмайдиган вазиятлар. Ушбу норма форс-мажор тушунчасини икки белги, фавкулодда ва муайян шароитларда олдини олиб булмайдиган вазиятлар оркали очиб беради. "Енгиб булмайдиган куч" тушунчасига, шунингдек Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2005 йил 15 февралдаги 63-сон карори билан тасдикланган "Енгиб булмайдиган кучлар (форс-мажор) холатларини тасдиклаш тартиби тугрисида"ги низомда хам таъриф бериб утилган. Унга кура енгиб булмайдиган кучлар (форс-мажор) холатлари - бу тарафларнинг иродаси ва фаолиятларига боглик булмаган табиат ходисалари (зилзила, кучки, бурон, кургокчилик ва бошкалар) ёки ижтимоий-иктисодий холатлар (уруш холати, камал, давлат манфаатларини кузлаб импорт ва экспортни такиклаш ва бошкалар) сабабли юзага келган шароитларда тарафларга кабул килинган мажбуриятларни бажариш имконини бермайдиган фавкулодда, олдини олиб булмайдиган ва кутилмаган холатлардир. Ушбу таърифдан низом нормалари Фукаролик кодексининг 333-моддаси 3-кисмидан фаркли равишда енгиб булмас куч холатларига фавкулодда ва олдини олиб булмаслик мезонлардан ташкари яна икки мезонни, яъни тарафлар иродаси ва фаолиятига боглик булмаслик хамда мажбурият ижросини имконсиз килишни хам белгилаб куйган. Енгиб булмас куч холатларига куйилган низом талаблари "форс-мажор" доктринасига якин дейишимиз мумкин. Аммо, фикримизча, бирор холат енгиб булмас куч холати булиши учун тарафлар фаолиятига боглик булмаслик кераклиги талаби олиб ташланиши керак. Сабаби баъзи холатлар, масалан, иш ташлашлар, заводдаги авариялар тарафлардан бирининг фаолияти билан тугридан-тугри боглик хисоблансада, аммо уларнинг содир булиши ушбу тарафнинг хохиш-иродасидан ташкари булади.

Демак, судлар бирор ходиса ёки харакат форс-мажор холати эканлигини белгилаш учун унинг фавкулодда ва муайян шароитларда олдини олиб булмаганлигини аниклаши керак булади. Аммо хар икки мезон учун талаблар конун нормларида белгилаб куйилмаган.

Фавкулодда сузининг лугавий маъносига тухталадиган булсак, нихоятда кам учрайдиган, кутилмаганда юз берган, одатдан ташкари, махсус шароит талаби билан белгиланадиган деган маъноларни англадати [4].

О.Н.Захарованинг фикрича форс-мажорнинг фавкулодда белгиси объективлик мезони оркали аникланади. Яъни бирор холат аник бир субъект шундай деб хисоблагани учунгина одатдан ташкари булмайди, балки ушбу холатга субъектив муносабатдан бутунлай холи хисобланади [5]. Яна бир олимнинг фикрича, енгиб булмайдиган кучнинг фавкулодда белгиси оддий ходисадан унинг асосида объектив жихатдан холатнинг содир булишини олдини олиш имконсизлиги ётиши билан фарк килади [6].

Фикримизча, ушбу ёндашув тугри хисобланади ва шу сабабли хам куп холларда субъектнинг фаолияти билан боглик холатлар судлар томонидан форс-мажор холати деб топилмайди.

^арздор енгиб булмайдиган куч холати содир булишини олдини олиш максадида узига боглик булган харакатларни амалга оширган булсада, бундай холатнинг содир булиши муайян шароитларда унинг олдини олиш имкони йуклигини англатади. Бундан англашиладики, жавобгарликдан озод килишни талаб килаётган карздор форс-мажор холати содир булишини олдини олиш максадида узига боглик булган чораларни курганлигини исботлаши керак. Пандемиянинг вужудга келишини ва унинг кенг таркалишини тухтатиш учун хукумат томонидан чекловларнинг белгиланишини карздор куриши мумкин булган чоралар оркали олдини олиб булмас эди.

Фукаролик кодексининг 333-моддаси 3-кисмида гарчанд енгиб булмайдиган кучлар холатлари белгиларига эга булсада, лекин улар сирасига кирмайдиган уч холат белгилаб куйилганлигини алохида таъкидлаш лозим. Булар карздорнинг шартлашувчи шериклари томонидан мажбуриятларнинг бузилиши, мажбуриятни бажариш учун зарур товарларнинг бозорда йуклиги ва карздорда зарур пул маблагларининг булмаганлигидир.

^арздорни жавобгарликдан озод килиш учун форс-мажор х,олатининг содир булиши етарлими?

Форс-мажор холатининг содир булиши карздорни жавобгарликдан озод килиш учун етарли эмас. ^арздор, аввало, ушбу ходиса содир булганлигини исботлаши керак булади. Узбекистон Республикасида ташки савдо битимлари буйича Узбекистон худудида бошланган форс-мажор холатларини тасдиклаш Узбекистон Республикаси Инвестициялар ва ташки савдо вазирлик томонидан сертификат бериш йули билан амалга оширилади. Аммо ташки савдо битими булмаган бошка барча хужалик шартномалари буйича форс-мажор холатлари содир булганлигини тасдиклаш тугрисида хеч кандай орган хужжат такдим этмайди. Шу сабабли хам карздор факатгина суд оркали бундай холат содир булганлигини исботлаши керак булади.

Шунингдек, карздор судда форс-мажор холатининг содир булиши ва мажбуриятнинг ижро этилмаганлиги ёки лозим даражада ижро этилмаганлиги уртасидаги тугридан-тугри сабабий богликлик мавжудлигини хам исботлаши керак булади. Агар бундай сабабий богликлик мавжуд булмаса карздор жавобгарликдан озод килинмайди.

Шу уринда жавобгарликдан озод килишни сураётган карздор мажбуриятини ижро этмаганлигига унинг ижросини амалга ошириш имконсиз булганлигини исботлаши керак булади. Узбекистон Республикаси конунчилиги буйича енгиб булмайдиган куч холати сабабли мажбуриятнинг ижроси карздор учун жуда кимматга тушганлиги сабабли "иктисодий имконсизлик" вужудга келганлиги ахамиятсиз хисобланади. Аммо баъзи давлатларда, жумладан, А^Шда "ижрони амалга ошира олмаслик" (impracticability) тушунчаси кулланилади. "Ижрони амалга ошира олмаслик" доктринаси буйича шартномани ижро этиш имконияти йуколмайди, факат уни ижро этиш мажбурият олган тарафга жуда кимматга тушиши ёки ижро этиш жуда кийинлашганлиги сабабли тараф шартномани ижро этиш мажбуриятидан ва жавобгарликдан озод килинади [7].

Хулоса урнида форс-мажор холати сабабли карздорни жавобгарликдан озод килиш буйича низолар куриб чикилаётганда асосий эътиборни тарафлар уртасида тузилган шартноманинг форс-мажор изохига каратиш кераклигини таъкидламокчимиз. Узбекистон Республикаси Фукаролик кодексининг 333-моддаси 3-кисми диспозитив норма эканлигидан келиб чикиб, тарафлар форс-мажор холатига конунчиликдан фарк килувчи мезонларни ёки хатто форс-мажор холати содир булса хам карздор жавобгарликдан озод килинмаслигини белгилаган булишлари мумкин.

Пандемия ва унинг кенг таркалишини олдини олиш учун давлат ва хукуматлар томонидан чекловлар енгиб булмайдиган куч хисобланиши ёки хисобланмаслиги эса хар бир алохида холатга богликдир.

Review of law sciences References:

1. O'zbekiston Respublikasining Fuqarolik kodeksiga sharh: Ilmiy sharhlar. T. 1/ O'zbekiston Respublikasi Adliya vazirligi. - Toshkent: Vektor-Press, 2010. - 816 b.

2. Rahmonqulov Hoji-Akbar. Majburyait huquqi (umumiy qoidalar) / Huquqshunoslik ixtisosi bo'yicha oliy o'quv yurtlari "Xususiy huquq" yo'nalishi magistratura talabalari uchun. - T.: TDYul, 2005 . - 336 b.

3. Ye.M. Kondrateva. Fors-majornaya ogovorka vo vneshnetorgovom kontrakte. Vestnik Nijegorodskogo universiteta im. N.I. Lobachevskogo. 2012. - № 6 (1), - S.238-244.

4. O'zbek tilining izohli lug'ati. A. Madvaliyev tahriri ostida. "O'zbekiston milliy entsiklopediyasi" Davalt ilmiy nashriyoti - Toshkent, - 571 b.

5. Zaxarova O.N. Nepreodolimaya sila i grajdansko-pravovaya otvetstvennost // Avtoreferat dissertatsii kandidata yuridicheskix nauk: 12.00.03. - M., 2005. - 22 s.

6. Zimneva S.V. Priznak «chrezvichaynosti» nepreodolimoy sili v sudebnoy praktike. Aktualnie problemi sovremennosti: nauka i obshestvo. 3/2015. - S. 26-29.

7. Steadman Jean and Steven Sprague: Common Law contract law a practical guide for the civil law lawyer. - Milanofiori Assago: Wolters Kluwer, 2015. p.759.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.