Научная статья на тему 'ОЗУҚАЛАРНИ ВИТАМИНЛАР БИЛАН БОЙИТИШДА МУҚОБИЛ МАНБАЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ'

ОЗУҚАЛАРНИ ВИТАМИНЛАР БИЛАН БОЙИТИШДА МУҚОБИЛ МАНБАЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ Текст научной статьи по специальности «Животноводство и молочное дело»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қовоқ / премикс / витаминлар / қовоқ пастаси / биологик фаол моддалар / паррандалар маҳсулдорлиги / тирик вазн ва ўртача суткалик вазн ўсиши.

Аннотация научной статьи по животноводству и молочному делу, автор научной работы — Назирова Рахнамохон Мухторовна, Атамухамедова Масъудахон Рахимжановна

Паррандаларни озиқлантиришнинг асосий вазифаси генетик жиҳатдан белгиланган маҳсулдорликни амалга оширилишини таъминлаш, маҳсулот сифатини яхшилаш ва унинг таннархини пасайтиришдан иборат. Озиқлантириш самарадорлигига турли хил омилларнинг бутун бир комплекси таъсир қилади, масалан, рационнинг тулақонлиги, озуқа сифати, озуқаларни фойдаланишга тайёрлиги, паррандаларнинг келиб чиқиши, уларнинг ёши ва маҳсулдорлик даражаси, соғлиқ ҳолати, ирсият, технологик юкламалар ва бошқалар.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ОЗУҚАЛАРНИ ВИТАМИНЛАР БИЛАН БОЙИТИШДА МУҚОБИЛ МАНБАЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

ОЗУ^АЛАРНИ ВИТАМИНЛАР БИЛАН БОЙИТИШДА МУЦОБИЛ МАНБАЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ

1Назирова Рахнамохон Мухторовна, 2Атамухамедова Масъудахон Рахимжановна

1т.ф.д., в.б.профессор, ФарПИ, 2катта ук;итувчи, ФарПИ https://doi.org/10.5281/zenodo.13859077

Аннотация. Паррандаларни озицлантиришнинг асосий вазифаси генетик жщатдан белгиланган маусулдорликни амалга оширилишини таъминлаш, маусулот сифатини яхшилаш ва унинг таннархини пасайтиришдан иборат. Озицлантириш самарадорлигига турли хил омилларнинг бутун бир комплекси таъсир цилади, масалан, рационнинг тулацонлиги, озуца сифати, озуцаларни фойдаланишга тайёрлиги, паррандаларнинг келиб чициши, уларнинг ёши ва маусулдорлик даражаси, соглиц уолати, ирсият, технологик юкламалар ва бошцалар.

Паррандаларнинг рационида табиий ва сунъий келиб чицишга эга маусулотлардан, шунингдек иккиламчи хом ашёлардан мунтазам фойдаланиш унинг микроэкологик статусини меъёрлаштириб, организмнинг физиологик функциялари, биокимёвий реакциялари ва психологик хатти-уаракатларини бошцаради.

Мазкур мацолада паррандалар озуцаларини бойитишда муцобил манбалардан, жумладан Республикамиз уудудларида етиштириладиган цовоцнинг Ширинтой навидан олинган паста билан бойитиш ва олинган бойитилган озуцанинг паррандаларнинг маусулдорлиги ва тирик вазнинг ортиши ва кунлик вазн цушилишига таъсирини урганиш буйича олиб борилган тадцицот натижалари келтирилган.

Калит сузлар: цовоц, премикс, витаминлар, цовоц пастаси, биологик фаол моддалар, паррандалар маусулдорлиги, тирик вазн ва уртача суткалик вазн усиши.

Аннотация. Основной задачей кормления птицы является обеспечение реализации генетически обусловленной продуктивности, повышение качества продукции и снижение ее себестоимости. На эффективность кормления влияет целый комплекс различных факторов, например, полнота рациона, качество кормов, готовность к использованию кормов, происхождение птицы, возраст и уровень продуктивности, состояние здоровья, наследственность, технологические особенности, нагрузки и т.д. Регулярное использование в рационе птицы продуктов природного и искусственного происхождения, а также вторичного сырья нормализует её микроэкологический статус, контролирует физиологические функции, биохимические реакции и психологическое поведение организма. В данной статье представлены результаты исследований по обогащению кормов птицы из альтернативных источников, в том числе пастой, полученной из тыквы сорта Ширинтой, выращиваемой в регионах нашей Республики и влияние полученных обогащенных кормов на продуктивность птицы и прирост живой массы и суточный привес.

Ключевые слова: тыква, премикс, витамины, тыквенная паста, биологически активные вещества, продуктивность домашней птицы, прибавка живой массы и средней суточной массы.

Abstract. The main objective of poultry feeding is to ensure the implementation of genetically determined productivity, improve product quality and reduce its cost. The efficiency of feeding is influenced by a whole range of different factors, for example, the completeness of the diet, the quality of feed, the readiness to use feed, the origin of the bird, age and level of

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

productivity, health, heredity, technological features, loads, etc. Regular use of products of natural and artificial origin, as well as secondary raw materials, in the poultry diet normalizes its microecological status, controls physiological functions, biochemical reactions andpsychological behavior of the body. This article presents the results of studies on the enrichment ofpoultry feed from alternative sources, including paste obtained from pumpkin of the Shirintoy variety, grown in the regions of our Republic, and the effect of the resulting enrichedfeed on poultry productivity and live weight gain and daily weight gain.

Keywords: pumpkin, premix, vitamins, pumpkin paste, biologically active substances, poultry productivity, increase in live weight and average daily weight.

Кириш: ^ишлок хужалигини экологизациялаш паррандачилик махсулотларини ишлаб чикаришда синтетик кушимчалардан фойдаланишни минималлаштириш талабини такозо этади. Бу муаммони факат табиий усимлик материалларидан энергия тежовчи технологиялар ёрдамида олинган витаминларнинг табиий манбалари мавжуд булганда хал килиш мумкин.

Узбекистонда бундай хом ашё намуналарига минтакада анъанавий тарзда етиштириладиган ва катта майдонларни эгаллаган экинлардан ковок мевалари киради.

^айта ишлашнинг ноанъанавий усулларини излаш, кишлок хужалигида ушбу хомашёдан ишлаб чикаришда комплекс фойдаланиш даражасини ошириш, кам чикиндили ва ресурстежамкор технологияларни ишлаб чикиш асосий вазифа хисобланади. ^овок меваларини кайта ишлаб олинган махсулотлар паррандачиликда кулланилиши мумкин. Сунгги ун йилликда Узбекистон Республикасида саноатнинг ушбу тармоги жадал ривожланди. Бройлер гушти етиштириш янада тез суръатларда усди. Мутахассисларнинг фикрича, якин келажакда таркибида витаминлар ва бошка биологик фаол моддалар мавжудлиги сабабли шифобахш хусусиятларга эга тухум ва парранда гушти ишлаб чикариш ушбу соханинг мухим йуналишларидан бири булиши керак.

Шу муносабат билан, хилма-хил функцияларга эгалиги туфайли каротиноидлар катта кизикиш уйготмокда: улар хайвонларнинг усиши, ривожланиши ва купайишидаги барча асосий биокимёвий жараёнларда иштирок этадилар, эркин радикалларнинг оксидланиш реакцияларида ретинолнинг асосчиси хисобланади; органик ва минерал моддаларни хужайра мембраналари оркали узлаштирилишига, ёругликни ютилишига хизмат килади ва унинг ортикча микдоридан химоя килади. Каротиноидлардан А провитамини ва айникса сунги вактларда антиоксидантлар сифатидаги роли батафсил урганилди.

Парранда гушти ва тухумнинг истеъмол хоссалари сифати парранда озукаси ва унинг таркибига кушилган кушимчаларга боглик. Парранда озукасидаги каротиноидли пигментларнинг анъанавий манбаси сифатида кискичбакасимонларни кайта ишлаш махсулотлари ва синтетик препаратлар булиб, улар орасида астаксантин манбаи булган Каротофилл Пинк ва кантаксантин тутувчи Каротофилл Ред препаратлари кенг таркалган. Пигментли кушимчалар орасида "Оро-сарик" препарати кенг таркалган. Бу препаратларни таннархини ошиб бораётгани ва парранда организмига физиологик таъсири хакидаги фикрларнинг ноаниклиги сабабли, каротиноидларнинг мукобил табиий манбаларини излаш максадга мувофикдир. Премикслар таркибида синтетик ретинолдан фойдаланиш паррандаларни юкори махсулдорлигини таъминлаш муаммосини кисман хал килади, лекин таннархининг юкорилиги паррандачилик саноатининг рентабеллигини пасайтиради.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

Тадкикот объектлари ва методлари: Махсулотларнинг экологик хавфсизлигига куйиладиган замонавий талаблар бундай кушимчаларга алтернативларни излашни талаб килади. ^овок меваларининг бой минерал таркиби ва шифобахш хоссалари айнан улардан витаминларнинг мукобил манбаси сифатида фойдаланишни такозо этмокда ва бу максадлар учун ковокнинг витаминли навларини етилган меваларидан фойдаланишга имкон беради. Бу максад учун ковокнинг Ширинтой навидан фойдаланилди. Озукалар таркибига ковок мевалари одатда паста куринишида кушилади.

Тадкикот натижалари: Паста тайёрлашда ковок мевалари майдаланади, консервантлар билан бирга махсус жихозланган саклаш омборларига катлам холида жойлаштирилади, шарбати эса олиб ташланади. Натижада, намлиги 87 % дан куп булмаган ва таркибида курук модда хисобига (%) 15,58 % хом протеин, 27,68 % хом клетчатка, 1,92 % хом ёглар, 45,44 ЭБМ, 9,28 кул моддалар ва 2450 мг / кг каротин уз ичига олган юкори сифатли ковок пастаси олинади, бунда ёг кислоталари булмайди.

^овокнинг "Ширинтой" навига мансуб меваларини саклашда Р-каротин микдори ортиб боради ва саклаш жараёнининг учинчи ойига келиб максимум курсаткичга - 1 кг курук моддага (бундан буён матнда ^М деб юритилади) 2260 мг га етади. Сунгра унинг концентрацияси пасайиб боради. Вегетация даврида бошка каротиноидларнинг микдори баркарор булиб, ^М га нисбатан а-каротин учун 438 мг/кг, ¥-каротин учун 264 мг/кг ни ташкил килади ва факатгина саклашнинг 5-ойига келиб уларнинг микдори бироз камаяди. Плацентада Р-каротиннинг энг юкори микдори (3282 мг/кг) ковок меваларини йигиштириш пайтида (сентябр ойининг биринчи ун кунлигининг охирида) аникланган.

Саклаш даврида Р-каротин концентрацияси пасайиб, саклашнинг бешинчи ойида 1 кг ^М га 907 мг ни ташкил этди. Шу билан бирга, Р-каротиннинг асосий йукотишлари саклашнинг дастлабки уч ойида кузатилади. ^овок хосилини йигиб-териш пайтида плацентадаги а- ва ¥-каротинларнинг микдори 1 кг курук моддага мос равишда 690 ва 308 мг ни ташкил этди. Меваларни саклаш даврида бу курсаткичлар пасайиб, саклашнинг бешинчи ойга келиб 1 кг курук моддага тегишлича 217 ва 112,4 мг ни ташкил этди.

^овок пастасидан тухум куядиган товуклар учун мулжалланган озукалар таркибида кушимча сифатида куллаш имконияти паррандачилик фабрикаларида урганилди. Назорат гурухидаги товуклар паррандачилик фермасининг озука сехида тайёрланган аралаш озука билан бокилди. Экспериментал гурухдаги товукларга кушимча равишда ковокнинг "Ширинтой" навига мансуб меваларидан ишлаб чикарилган ковок пастаси бериладиган озука таркибига киритилди. Парранда гушти тукималарининг пигментацияси ва витаминлилик даражаси А-витамини ва каротиноидларнинг кон, органлар ва тукималардаги концентрацияси билан бахоланди.

^овок пастасини тухум куядиган товукларнинг озукасига кушилиши кон зардобида ва тухум саригидаги каротиноидларнинг микдорини икки бараварга оширади, А-витамининг концентрациясининг ортиши эса бу тукималарда сезиларсиз булиб, 20 % дан ошмади.

^овок пастаси кушилиши паррандаларнинг хавфсизлиги ва махсулдорлигини оширади ва кунига бир бошга уртача озука сарфини камайтиради. Суйилган парранда гуштини назорат килиш хам хужалик курсаткичларнинг узгаришининг умумий конуниятларига муфовик булиб, тажриба вариантидаги парранда гушти сифати юкори булиши кузатилди.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

Иктисодий тахлиллар шуни курсатдики, ковок пастасидан фойдаланиш тухум ишлаб чикариш таннархини камайтиради.

Каротин тутувчи хом ашёнинг бройлер жужаларнинг физиологик ва биокимёвий курсаткичларига таъсирини урганиш ишлари "Чимён-парранда" АЖ нинг укув-илмий инновация марказида олиб борилди (1-жадвал).

Тадкикот учун РОСС 308 бройлерларининг 4 гурухи олинди. Биринчи гурух (назорат) асосий рацион билан, 2,3 ва 4 тажриба гурухлари эса кушимча равишда 1,0 %, 2,0 % ва 3,0 % микдорда ковок хомашёси кушилган асосий рацион билан озиклантирилган.

1-жадвал

Бройлерларнинг тирик вазни ва сакланувчанлигининг узгариши

Гурухлар Курсаткичлар

Сакланув чанлиги, % Тирик вазни, г Уртача бир суткалик кушилиши, г/сутка

Тухумдан очилганда 14-кун 28-кун 40-кун

Назорат варианти 94,0 43,7±0,6 420,4±15,7 1360,0±25,5 2262,7±32,4 58,7

1-вариант (2,0 %) 98,0 44,2±0,4 423,7±9,1 1365,2±20,3 2279,4±39,4 55,9

2-вариант (3,0 %) 100,0 43,9±0,6 432,1±9,9 1448,2±30,7 2381,3±42,1 59,7

3-вариант (4,0 %) 100,0 43,7±0,7 420,2±11,3 1367,2±25,2 2314,2±91,1 58,9

Хулоса: Тадкикотлар шуни курсатдики, бройлерлар томонидан каротин тутувчи хомашёни узлаштиришнинг энг юкори даражаси рационга умумий массанинг 3,0 % микдорида кушимчалар кушилганда кузатилади. Рациондаги кушимчаларнинг 2,0 % гача камайиши ва 4,0 % гача ортиши бройлерларнинг усишига унчалик самарали таъсир курсатмайди.

Олинган маълумотлар шуни курсатдики, тавсия этилган озука кушимчалари тажриба гурухидаги бройлер жужаларнинг сакланувчанлигини 6,8 % га, тирик вазн ва уртача суткалик вазн усишини кунига мос равишда 151,5 г (6,9 %) ва 4,6 г (7,3 %), оширишга ёрдам беради.

Шундай килиб, паррандачиликни ковок хомашёсидан фойдаланиш юкори самарадорлиги хакида хулоса килишимиз мумкин.

REFERENCES

1. Л.А.Неменущая., Н.М.Степанищева., Д.М.Соломатин. "Современные технологии хранения и переработки плодоовощной продукции" Научный аналитический обзор. Москва-2009. 172 с.

2. Назирова Р, Усмонов Н, Тухташев Ф,Тожиев Б. "Значение процесса предварительного охлаждения сырья в повышении сохраняемости плодоовощной продукции" Издательство "Проблемы науки". Научно-методический журнал. «Вестник науки и образования». №20 (74), с 35-38

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS"

_SEPTEMBER 26-27, 2024_

3. Nazirova R. М., Sulaymonov О. N., Usmonov N. B.//Qishloq xo'jalik mahsulotlarini saqlash omborlari va texnologiyalari// 0'quv qo'llanma. Premier Publishing s.r.o. Vienna - 2020. 128 bet.

4. Nazirova, R., Xamrakulova, M., & Usmonov, N. (2021). Moyli ekin urug'larini saqlash va qayta ishlash texnologiyasi. МОНОГРАФ1Я. https://doi.org/10.36074/naz-xam-usm.monograph

5. Р.М.Назирова, Н.Б.Усмонов, С.Ж.Абдурахмонов, Д.Бахтиярова "Изменение химического состава некоторых сортов яблок при хранение в регулируемой атмосфере (Ра)". Издательство "Проблемы науки". Научно-методический журнал. "Наука, техника и образование" Москва-2019. №3 (56) с 19-22.

6. Nazirova R.M., Xalilova N.: «Qovoq mevalaridan funksional ahamiyatga ega ichimlik ishlab chiqarish texnologiyasi», Farg'ona politexnika instituti ilmiy texnika jurnali, 2023 yil 20-maxsus soni, 114-120 betlar,

7. Nazirova R.M., Umaraliyeva M.: «Qovoq urug'larini qayta ishlab, yog' ishlab chiqarish texnologiyasini takomillashtirish», Farg'ona politexnika instituti ilmiy texnika jurnali, 2023 yil 20-maxsus soni, 111-114 betlar.

8. Nazirova R.M., Xalilova N.: « Production Technology of Beverage with Functional Significance from Pumpkin Fruits», журнал номи - Web of Agriculture: Journal of Agriculture and Biological Sciences, давлат - Испания, эътироф этилган база - (14) ResearchBib, (23) Scientific Journal Impact Factor, onlayn-xavola -https://webofjournals.eom/index.php/8/arti cle/view/465.

9. Nazirova R. M., Umaraliyeva M.: « Improving Pumpkin Seed Processing Technology», журнал номи - Web of Agriculture: Journal of Agriculture and Biological Sciences, davlat - Ispaniya, e'tirof etilgan baza - (14) ResearchBib, (23) Scientific Journal Impact Factor, onlayn-xavola -https://webofjournals.com/index.php/8/article/view/463.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.