Научная статья на тему 'ТУЯҚУШ БОҚИШ – КОНИ ФОЙДА'

ТУЯҚУШ БОҚИШ – КОНИ ФОЙДА Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
туяқуш жўжаси / парранда / тухум / пат / туяқуш териси / овқат ҳазм қилиш тизими / донлар / озуқалар / парваришлаш / туяқуш зоти / маҳсулдорлик / туяқуш гўшти.

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Эргашев Қаҳҳор Низом Ўғли

Мақолада туяқуш боқишнинг афзалликлари, унинг ўзига хос биологик хусусиятлари, туяқушдан олинадиган маҳсулотлар тўғрисида атрофлича маълумотлар келтирилган. Ундан олинадиган маҳсулотларнинг даромади юқори эканлиги батафсил баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТУЯҚУШ БОҚИШ – КОНИ ФОЙДА»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

УДК: 636.033./636.036.1

ТУЯЦУШ БОЦИШ - КОНИ ФОЙДА

Эргашев ^ахдор Низом ^ли

таянч доктарант, ЧПИТИ https://doi.org/10.5281/zenodo.13848445

Аннотация. Мацолада туяцуш боцишнинг афзалликлари, унинг узига хос биологик хусусиятлари, туяцушдан олинадиган маусулотлар тугрисида атрофлича маълумотлар келтирилган. Ундан олинадиган маусулотларнинг даромади юцори эканлиги батафсил баён этилган.

Калит сузлар: туяцуш жужаси, парранда, тухум, пат, туяцуш териси, овцат уазм цилиш тизими, донлар, озуцалар, парваришлаш, туяцуш зоти, маусулдорлик, туяцуш гушти.

Аннотация. В статье представлена подробная информация о пользе страусоводства, его уникальных биологических особенностях и страусиной продукции. Подробно поясняется, что доход от продукции, полученной из него, очен высоко.

Ключевые слова: цыплёнок страуса, птица, яйца, перья, кожа страуса, пищеварительная система, зерно, корм, уход, порода страуса, продуктивность, мясо страуса.

Abstract. The article provides detailed information about the benefits of ostrich farming, its unique biological features and ostrich products. It is explained in detail that the income from the products obtained from it is very high.

Keywords: ostrich chicken, poultry, eggs, feathers, ostrich skin, digestive system, grain, feed, care, ostrich breed, productivity, ostrich meat.

Кириш. Узбекистан шароитида туякушлар бокиб купайтириш янги йуналиш хисобланади. Туякушчилик тармоги озик-овкат махсулотларини беришдан ташкари, саноат учун тери хом ашёсини беради. Бундан ташкари, бу тармок махсулотларидан тиббиёт, фармацевтика ва пардозлаш (косметология)да кенг фойдаланилади. Туякуш ёги асосида терапевтик хусусиятларга эга булган косметик препаратлар ишлаб чикарилади. Мазкур препаратлар ноёб хусусиятларга эга булиб, инсон терисини тиниклаштиради ва кариш жараёнини секинлаштиради.

Туяцушларни сацлаш усуллари:

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

"Бинода" сацлаш усули "Яйраш майдончасида" сацлаш усули

Бундан ташкари, тиббиётда ва фармокологияда турли препаратларнинг синов-текшируви хам туякушларда утказиб синалади. Айникса, инсон пай богламлари жэарохатланганда ундан донор сифатида фойдаланиб, жаррохлик амалиётлари утказилади.

Туякушнинг яна бир ноёб хусусиятларидан бири шуки, хозирги вактда куз, Альцхаймер бошка акли заифлик касалликларини даволашда фойдаланилади.

Тадкикот давомида сахро ва чул жонивори булган туякушларни биологик хусусиятларини шунга якин булган яйлов хайвони - отларни биологик хусусиятлари, озиклантириш ва саклаш шароитларига багишланган илмий манбаларни тахлил килган холда ургандик.

И.Хафизов, БДахрамонов, С.Исамухаммедов., А.Хафизовнинг (2022) маълумот-ларига кура, озиклантириш омили кишлок хужалик хайвонларини махсулдорлиги оширишда мухим ахамиятга эга булиб, беда усимлиги, маккажухори ва оралик экинлардан тайёрланган пичан, силос хамда сенаж асосий озукалардан хисобланади. И.Хафизов,У.Куччиев, А.Хафизовларнинг (2009) хулосасига кура, тула кийматли озиклантириш имкониятларини яратиш сигирларнинг сут махсулдорлигини ва пуштдорлик хусусиятларини оширади.Соха олимлари А. Нурматов, И.Хафизовларнинг (2024) фикрича, корабайир зот отларига макбул озиклантириш шароитини яратиш, уларни насл ва ишчанлик хусусиятларини яхшилайди. И.Хафизов, А.Хафизовларнинг (2024) фикрига кура, отларни келиб чикишини урганиш йилкичиликни баркарор ривожлантиришда мухим илмий-амалий ахамият касб этади. И.Хафизов, О.Куччиев, А.Хафизовларнинг (2024) таъкидлашича, отсимонлар авлодлари ташки омилларнинг таъсири натижасида туёкларининг тузилиши узгариб борган, оёк бугинлари мустахкамланиб, тез харакат килишга мослашиб борган. А.Нурматов, И.Хафизов, Ш.Жабборов, Л.Тагаеваларнинг(2024) хулосасига кура, корабайир зотли тойларни онасидан ажратилгандан кейин жадал уситиришда асосий рацион таркибига биологик фаол кушимчаларни киритиш афзаллиги исботланган. И.Хафизов, А.Хафизовларнинг (2024) фикрига кура,отларни эрта бахордан кеч кузгача яйлов шароитида бокишни ташкил килиш озукаларни иктисод килиш имконини беради. А.Нурматов, И.Хафизов, АХафизов, Д.Карибаеваларнинг (2024) фикрига кура, "отхона"-"яйлов" шароитида сакланган корабайир ва уни фриз зоти билан дурагайлашган тойларда усиш ривожланиши жадал кечиб, озука тежалади. И.Хафизовнинг (2023) фикрига кура, селекция-наслчилик ишларини тугри ташкил килиш, янги технологиядан фойдаланиш тармокни ривожлантиришда мухим ахамият касб этади. Муаллиф И.Хафизовнинг (2023) хулосасига кура, корабайир зот отлари мураккаб чатиштириш ва бир неча зотлар иштирокида яратилган булиб, узига хос генетик хилма-хилликка эга. А.Хафизовнинг (2023) маълумотига кура, "отхона-яйлов" технологияси шароитида сакланган тойларининг кон ва кон зардоби таркибидаги барча курсаткичлар отхона шароитида сакланган тенгкурларига нисбатан энг юкори булиб, озукаларни истеъмол килиши самарали булган.

Тадкикот услубияти ва олинган натижаларни тахлили. Туякушларни бокиб купайтириш республикамиз шароитида янгилик булиб, тадкикотларда умумкабул килинган зоотехникавий усуллар хдмда бу борадаги илмий-амалий асарларни тахлилий урганиш асосида амалга оширилди.

Туякуш гуштхур парранда хисобланмайди, у хар хил ут-уланлар, донлар ва курт-кумурсикалар билан озикланади. Унинг овкат хазм килиш тизими узига хос тузилган. Унда

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

жигилдон мавжуд эмас. Озука дастлаб ошкозон олди бошлигига тушади ва ундан кейин калин деворли ошкозонга утади. Туякушнинг ошкозонида худди товукларда булгани каби майда тошлар, шиша синиклари ва кум доначалари булиб, улар ёрдамида озукани майдалаб хазмлайди. Бу ерда майдаланган озукалар кейинги боскичга - ичакка утади. Унинг ичак тузилиши яхши ривожланган булиб, ичаклари, шу жумладан кур ичаги нихоятда узун булади.Ичакларни узун булиши бу ичакда озукалар узок вакт булади ва озукалар етарлича парчаланади. Туякуш ичагининг узунлиги 5,5 метрни ташкил килиб, унинг вазни 45 кг-гача булади. Туякушдаозука асосан 130 сантиметрлик кур ичакда хазмланади. Х,азмланишдан кейинги чикиндилар тупланишини ва суюкликни сурилиши вазифасини йугон ичак бажаради. Унинг узунлиги 8,5 метрни ташкил килади.

Туякуш эркаги 4 ёшда ва ургочиси 3 ёшда вояга етади. Ургочи туякуш 1,5-2 ёшидан тухум куйишни бошлайди ва бу тухумларнинг бир кисми уруглантирилган булиши мумкин. Ургочи туякуш 3 ёшида тулик физиологик жинсий вояга етган хисобланади.

Эркак туякушни мояклари 1,5 ёшида хам кичкина булиб, аста-секин катталашиб боради.

Туякушларни саклашда улар турадиган бинони улчамларини билиш мухим хисобланади.Туякуш турадиган хонанинг баландлиги 3 метрдан паст булмаслиги керакДар бир бош туякуш хисобига 10 м2 майдон ажратилиши лозим.

Туякушларни 3 хил: жадал, ярим жадал ва секин (экстенсив) усулларда бокиш мумкин.

Жадал боциш усули. Бу усулда барча озиклантириш, парваришлаш ва саклаш технологик жараёнлар тезлаштирилган холда амалга ошиши ташкил килинади. Х,ар бир бош туякуш бинода алохида сакланади.

Экстенсив усулда эса туякушларга табиатга якин булган шароитларни яратиш ва шу шароитда бокиб купайтиришни ташкил килиш мухим хисобланади.

Ярим жадал усулда эса юкорида келтирилган хар иккала усул мужассамлашган булади.

Туякушларни курикдан утказиш Омухта ем сифатини бахолаш

Туякушлар жужаларини 10 хафталик булганидан кейин суйиш мумкин.Бунда унинг тирик вазни 110-120 кг-дан кам булмаслиги лозим. Ушбу вазнга киш даврида11-12

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

хафталик ёшида, ёзда эса бироз эртарок, яъни 8-9 хафталик ёшида эришади. Туяукш гушти маззаси янги суйилган бузок гуштига ухшайди ва ранги кизил булади. Мутахассисларнинг фикрича, туякуш гушти пархезбоплик курсаткичлари буйича курка гуштидан юкори туради. Шунингдек, бу гушт таркибидаги холестрин микдори форель балигиники билан деярли бир хилдир.Туякуш гуштида оксил моддаси нихоятда куп булиб, ёг микдори кам булади. Гушт нимтасинингчиким 60 фоизни ташкил килади. Гушт чикимининг 62 фоизи лахм гуштдан, 27 фоизи суяклардан ва 11 фоизи ёгдан иборат. Бир бош туякушдан 40 кг соф гушт олиш мумкин.

Туякуш гуштини етиштириш таннархи курка

гуштини етиштиришга Караганда анча арзон ва шунинг

учун хам сердаромад хисобланади.

Туякуш терисига жахон бозорида хам талаб

катта, уни терисига ишлов берилгандан кейин сифати

буйича илон ва тимсох терисидан юкори туради.

Туякушнинг 10-14 ойлик ёшда суйилган териси энг

сифатли хисобланади ва 1,3м2 хажмни ташкил килади.

Бундай терининг жахон бозоридаги бахоси тахминан

^ , г 450 АКШ доллари туради.

1ушт сифатини оахрлаш ^

Туякуш гуштини етиштириш таннархи курка гуштини етиштиришга караганда анча арзон ва шунинг учун хам сердаромад хисобланади. Туякуш терисига жахон бозорида хам талаб катта, уни терисига ишлов берилгандан кейин сифати буйича илон ва тимсох терисидан юкори туради. Туякушнинг 10-14 ойлик ёшда суйилган териси энг сифатли хисобланади ва 1,3м2 хажмни ташкил килади. Бундай терининг жахон бозоридаги бахоси тахминан 450 А^Ш доллари туради. Туякуш патлари хар хил модали аксессуарлар ясашда ишлатилади.Шунингдек, патдан айрим механизмларни тозалаш учун махсус чутка ишлаб чикарилади. Туякушдан олинадиган махсулотларга озик-овкат, тукимачилик саноатидан ташкари, тиббиётда, фармацевтикада ва фармокологияда хам талаб каттадир.

Хулоса. Туякуш бокиш -кони фойда булиб, туякушчиликни ташкил килиш юкори даромад манбаи хисобланади. Туякушларни саноат асосида ва ахоли томаркасида хам бокиб купайтириш ва салмокли даромад олиш мумкин.

REFERENCES

1. Б.Д.Аллашов, Д.О.Рахмонов, А.П.Безверхов. Использование сафлора в качестве нетрадиционной кормовой культуры. Ж.// Главный агроном. Россия № 6. 2019. 2019:6.

2. Горбанчук Я.О. Страусы. М.: KEMPA GROUP, 1994, С.170-171.

3. Куликов Л. Страусоводство Италии. Птицеводство.-2001, №3, С.52-53.

4. Нурматов А.А., Хафизов И.И., Хафизов А.И., Карибаева Д..Скороспелость жеребят карабаирский породы и их помесей с фризской породой. Материалы конференции:Актуальные вопросы совершенствование технологии производства и переработки продукции сельского хозяйства. Мосоловские чтения. Материалы международной научно-практической конференции. Марийский НИИС/Х-фил. Фед. аг.науч.ц.р Сев.-Вос. им.Н.В.Руницкого. 2024г., № XXVI.,C. 486-490.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS"

_SEPTEMBER 26-27, 2024_

5. Нурматов А., Хафизов И. Карабаирская порода лошадей-«золотой фонд» Узбекистана. Вестник Ошского государственного университета. Сельское хозяйство: агрономия, ветеринария и зоотехния. г.Ош, 2024/6/28, №2 (7), С.212-218.

6. Нурматов А., Жабборов Ш., Х,афизов И., Тагаева Л. Корабайир зотли тойларнинг усиш ривожланишини жадаллаштиришнинг и^ор технологияси. Konferensiya materiallari: Konferensiya materiallari:Toshkent davlat agrar universiteti hamda "Science and innovation" xalqaro ilmiy jurnali hamkorligida tashkil etilgan "Smart texnologiyalarni qishloq xojaligiga tadbiq etish va rivojlantirish" mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjumani. Тошкент, 2024/5/30, Тош ДАУ, 200-206b.

7. Hafizov Akmal Inoyatovich. Hematological and clinical indicators of foals of the Karabayir breed and its hybrids with the Friesian breed.Cotton Science (2023), Volum-3, Issue-2. Cotton Science International Scientific journal. Internet address: http://journals.company/ E-mal:info @journals. company.

8. Туриевич В.И. Страусоводство:история, теория, практика// Под.ред. Куликова JI.B.-М.: Колос, 2000. -С.221., 4л. Фот.:ил. -библиогр.: С.-220.

9. Хафизов И.И., Куччиев У., Хафизов А.И.. Тула кийматли озиклантиришни ташкил этишнинг сигирлар сут махсулдорлигига таъсири. 2009 й., ж:"Узбекистон кишлок хужалиги" журналининг "Агро илм" иловаси., Тошкент, № 2-сон(6), 24-25б.

10. Хафизов И.И., Х,афизов А.И. Отларнинг кадимий аждодларининг узига хос хусусиятлари. Konferensiya materiallari:Toshkent davlat agrar universiteti hamda "Science and innovation" xalqaro ilmiy jurnali hamkorligida tashkil etilgan "Smart texnologiyalarni qishloq xojaligiga tadbiq etish va rivojlantirish" mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjumani. Toshkent, 2024/5/30, ToshDAU, 133-138 b.

11. Х,афизов И.И., Куччиев О.Р., Х,афизов А.И. Эволюция жараёнида от фенотипи-даги катта ва кичик мутацион узгаришларнинг узлуксиз намоён булиши. ^nferensiya materiallari:Toshkent davlat agrar universiteti hamda "Science and innovation" xalqaro ilmiy jurnali hamkorligida tashkil etilgan "Smart texnologiyalarni qishloq xojaligiga tadbiq etish va rivojlantirish" mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjumani.Тошкент, 2024/5/30, Тош ДАУ, 139-144 b.

12. Х,афизов И.И., Х,афизов А.И. Отларни яйлов шароитида саклашнинг афзаллиги ва унга булган талаблар. ^nferensiya materiallari:Özbekistonning janubiy hududlarida qishloq xojalik mahsulotlarini yetishtirish, saqlash va qayta ishlashning muammo va istiqbollari mavzusidagi respublika ilmiy-amaliy anjumani., Qarshi-2024, 2024/5/17, TIQXMMI, 400403 b.

13. Х,афизов И.И. Узбекистонда йилкичиликни хозирги холати ва ривожлантириш истикболлари.Конференция материаллари:"Ветеринария сохасини ривожлантиришда ижтимоий-гуманитар фанларнинг урни" мавзусида республика илмий-амалий конференцияси маърузалар туплами. Тошкент, Самарканд давлат ветеринария медицинаси, чорвачилик ва биотехнологиялар университетининг Тошкент филиали., 2023/2/23, 345-353 б.

14. Х,афизов И.И. ^орабайир зот отлари генофондининг генетик хилма-хиллиги. ж."Узбекистон кишлок хужалиги" журнали, "AGRO ILM" илова, Тошкент, 2023, махсус сон (3) (96), 45-47 б.

15. B.D.Allashov, M.X.Zulfikarov, F.Toreev. Effective agrotechnology for cultivation of forage crops. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 2020. 614 (1), 012159

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

16. B.D.Allashov, M.X.Zulfikarov, M.N.Sattarov. Primary seed production of fodder crops. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 2020. 614 (1), 012160

17. M.I.Annaeva, F.N.Toreev, M.M.Yakubov, B.D.Allashov, N. Mavlonova. Agrotechnology of Melilotus albus cultivation in saline area. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 614 (1), 012170

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.