Научная статья на тему 'ТУЯҚУШЛАРНИНГ ХИЛМА-ХИЛЛИГИ ВА БИОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ'

ТУЯҚУШЛАРНИНГ ХИЛМА-ХИЛЛИГИ ВА БИОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
туяқуш / озиқлантириш / тухум / сақлаш / парваришлаш / концентрат озуқалар / тирик вазни / бўйи / териси / зот.

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — Эргашев Қаҳҳор Низом Ўғли

Мақолада туяқушларнинг келиб чиқишини қисқача тарихи, зотлари ва биологик хусусиятлари батафсил ёритилган. Шунингдек, туяқушларни дунё бўйича тарқалиш ҳудудлари ва туяқушдан олинадиган маҳсулотлар тўғрисида маълумотлар келтирилган. Туяқушларни озиқлантириш, асраш, парваришлаш ва сақлаш шароитлари баён қилинган. Саҳро ва чўл жонивори бўлган туяқушларни биологик хусусиятлари шунга яқин бўлган яйлов ҳайвони – отларни озиқлантириш ва сақлаш шароитларига бағишланган илмий манбаларни таҳлил қилган ҳолда ўрганилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТУЯҚУШЛАРНИНГ ХИЛМА-ХИЛЛИГИ ВА БИОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

УДК: 636.033./636.036.1

ТУЯЦУШЛАРНИНГ ХИЛМА-ХИЛЛИГИ ВА БИОЛОГИК

ХУСУСИЯТЛАРИ

Эргашев ^ахдор Низом ^ли

таянч доктарант, ЧПИТИ https://doi.org/10.5281/zenodo.13848381

Аннотация. Мацолада туяцушларнинг келиб чщишини цисцача тарихи, зотлари ва биологик хусусиятлари батафсил ёритилган. Шунингдек, туяцушларни дунё буйича тарцалиш %удудлари ва туяцушдан олинадиган ма%сулотлар тугрисида маълумотлар келтирилган. Туяцушларни озицлантириш, асраш, парваришлаш ва сацлаш шароитлари баён цилинган. Са%ро ва чул жонивори булган туяцушларни биологик хусусиятлари шунга яцин булган яйлов %айвони - отларни озицлантириш ва сацлаш шароитларига багишланган илмий манбаларни та%лил цилган %олда урганилган.

Калит сузлар: туяцуш, озицлантириш, тухум, сацлаш, парваришлаш, концентрат озуцалар, тирик вазни, буйи, териси, зот.

Аннотация. В статье подробно изложена краткая история происхождения страусов, их породы и биологические особенности. Также представлена информация об ареалах распространения страусов по всему миру и о продуктах, полученных от страусов. Описаны условия кормления, ухода и содержания траусов. Страусы это пустынные животные, а лошади это пастбищные животные, в их биологические особенности есть сходства с условиям кормления и содержаниям.

Ключевые слова: страус, кормление, яйца, содержание, уход, концентрированные корма, живая масса, рост, кожа, порода.

Abstract. The article provides a detailed brief history of the origin of ostriches, their breeds and biological characteristics. It also provides information on the areas ofdistribution of ostriches around the world and on products obtained from ostriches. The conditions for feeding, care and maintenance of ostriches are described. Ostriches are desert animals, and horses are pasture animals, in their biological characteristics there are similarities with the conditions of feeding and maintenance.

Keywords: ostrich, feeding, eggs, maintenance, care, concentrated feed, live weight, growth, skin, breed.

Кириш. XX асрнинг бошларида европалик сайёх,лар Африка ва Австралия китъаларидан туякуш тухумини купайтириш максадида уз ватанларига олиб келадилар. Хозирги пайтда Европа, Осиё, Лотин Америкаси ва айникса, Австралия давлатларида туякушларни урчитиб купайтиришга катта эътибор берилмокда.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

Туякушларни парваришлаш ва озицлантириш жараёнлари

Манбалардан олинган маълумотларга Караганда, 2003 йилда дунё буйича Африка туякушлариниг сони 50 минга якин булган булса, хозирда бу курсаткич 70 мингдан бошдан ошиб кетди. Африка китъасида '^гиШю сате1ш" зоти кенг таркалган. Чунки бу зот туякушлари фермер хужалиги шароитида хам, хонадон шароитида хам тез урганиб, куникма хосил килади.

Туякушлар зоологик классификацияси буйича югурувчи кушларнинг юкори отрядига мансуб булиб, ясси кукракли ёки тумшуксизлар хам дейилади. Туякушсимонлар отрядига факат африка туякуш турларии киради. Африка туякушлари оиласига Шимолий Африкадаги малий (бербер)туякуши, Шаркий Африкадаги массай туякуши, Эфиопия, Кения ва Сомалидаги сомалий туякуши киради. Якин йилларгача яшаган, лекин хозирда йуколиб кетган иккита турдош африка туякушлари - жанубий африка ва араб туякушлари булган. Африка туякушларининг эркагининг буйи 3 мертгача ва тирик вазни 150 кг-гача боради. Нандусимонлар отрядига Жанубий Африкада яшайдиган нанду туякушлари киради. Буларнинг хам 2 та тури мавжуд: узун тумшукли ва шимолий нанду ёки дарвин нандуси туякушлари киради. Шимолий нандуни баъзан катта нанду хам деб аташади. Унинг буйини баландлиги 150-170 см, тирик вазни 25-50 кг булади. Бу тур туякушлар жанабий Амазонка курфайзидан Аргентина уртасидан окиб утувчи Рио-Негро дарёси буйларига таркалган. Дарвин нандуси шимолий нандуга караганда кичикрок булади ва Анд Боливиянинг ясси тогликларида ва жанубий Перу, шунингдек, жанубий Аргентинада яшайди. Туякушларнинг учинчи отряди - бу казуарсимон туякушлар дейилади. Мазкур туякушлар Шимолий Австралия ва Янги Гвинеяда яшайди. Бу отрядга 2 та оила киради: казуарсимонлар ва эму киради. Казуарсимонлар Янги Гвинея оролларида яшайди. Буларнинг буйи 150-170 см ва тирик вазни 85 кг ва ундан юкори булади. Ургочиларининг буйи эркакларига караганда баланрок булади. Эмулар Австралия ва Тасмания оролларида яшайди. Уларнинг буйи 180 см ва тирик вазни 55 кг-гача боради. Шунингдек, туякушсимонлар отрядига киви тури хам киради. Киви туякуши Янги Зелендияда таркалган. Унинг хажми кичикрок булиб, буйи 30-40 см, огирлиги 1-4 кг булади. Оёкларида 4 та бармоклари мавжуд. Тадкикот давомида сахро ва чул жонивори булган туякушларни биологик хусусиятлари шунга якин булган яйлов хайвони - отларни биологик хусусиятлари, озиклантириш ва саклаш шароитларига багишланган илмий манбаларни тахлил килган холда урганилди.

И.Хафизов, БДахрамонов, С.Исамухаммедов., А.Хафизовнинг (2022) маълумот-ларига кура, озиклантириш омили кишлок хужалик хайвонларини махсулдорлиги оширишда мухим ахамиятга эга булиб, беда усимлиги, маккажухори ва оралик экинлардан

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

тайёрланган пичан, силос хамда сенаж асосий озукалардан хисобланади. И.Хафизов,У.Куччиев, А.Хафизовларнинг (2009) хулосасига кура, тула кийматли озиклантириш имкониятларини яратиш сигирларнинг сут махсулдорлигини ва пуштдорлик хусусиятларини оширади.Соха олимлари А. Нурматов, И.Хафизовларнинг (2024) фикрича, корабайир зот отларига макбул озиклантириш шароитини яратиш, уларни насл ва ишчанлик хусусиятларини яхшилайди. И.Хафизов, А.Хафизовларнинг (2024) фикрига кура, отларни келиб чикишини урганиш йилкичиликни баркарор ривожлантиришда мухим илмий-амалий ахамият касб этади. И.Хафизов, О.Куччиев, А.Хафизовларнинг (2024) таъкидлашича, отсимонлар авлодлари ташки омилларнинг таъсири натижасида туёкларининг тузилиши узгариб борган, оёк бугинлари мустахкамланиб, тез харакат килишга мослашиб борган. А.Нурматов, И.Хафизов, Ш.Жабборов, Л.Тагаеваларнинг(2024) хулосасига кура, корабайир зотли тойларни онасидан ажратилгандан кейин жадал уситиришда асосий рацион таркибига биологик фаол кушимчаларни киритиш афзаллиги исботланган. И.Хафизов, А.Хафизовларнинг (2024) фикрига кура,отларни эрта бахордан кеч кузгача яйлов шароитида бокишни ташкил килиш озукаларни иктисод килиш имконини беради. А.Нурматов, И.Хафизов, АХафизов, Д.Карибаеваларнинг (2024) фикрига кура, "отхона"-"яйлов" шароитида сакланган корабайир ва уни фриз зоти билан дурагайлашган тойларда усиш ривожланиши жадал кечиб, озука тежалади. И.Хафизовнинг (2023) фикрига кура, селекция-наслчилик ишларини тугри ташкил килиш, янги технологиядан фойдаланиш тармокни ривожлантиришда мухим ахамият касб этади. Муаллиф И.Хафизовнинг (2023) хулосасига кура, корабайир зот отлари мураккаб чатиштириш ва бир неча зотлар иштирокида яратилган булиб, узига хос генетик хилма-хилликка эга. А.Хафизовнинг (2023) маълумотига кура, "отхона-яйлов" технологияси шароитида сакланган тойларининг кон ва кон зардоби таркибидаги барча курсаткичлар отхона шароитида сакланган тенгкурларига нисбатан энг юкори булиб, озукаларни истеъмол килиши самарали булган.

Х,озирги пайтда фермер хужаликлар шароитида бокиш, купайтириш учун асосан африка туякуши самарали хисобланади. У югурувчи кушлар орасида энг йириги хисобланади. Камдан-кам холларда фермер хужаликларида австралия ва оддий казуар хам парвариш килинади.

Тадкикот услубияти ва олинган натижаларни тахлили. Туякушларни бокиб купайтириш республикамиз шароитида янгилик булиб, тадкикотларда умумкабул килинган зоотехникавий усуллар хамда бу борадаги илмий-амалий асарларни тахлилий урганиш асосида амалга оширилди.

Табиатда ёввойи холда яшаб келган туякушлар бугунги кунда инсоннинг саъи-харакати ва мехнати натижасида хонакилаштирилган йирик жонзот хисобланади. Туякушнинг хакикий ватани бу - Африканинг иссик, жазирама саваннаси хисобланади. Туякушнинг хонакилаштирилишига куйидагилар сабаб булган:

-туякушда иммун тизимининг мустахкам ривожланганглиги. Касалликларга чалинмаслиги ва огир килим шароитида хам яшовчанлигини саклаб колиши; -туякуш гушти туйимли ва шу билан бир каторда пархезбоп эканлиги; -туякуш гуштидан дунёдаги машхур ошпазлар томонидан турли таомларни тайёрланиши ва натижада мазкур гушт махсулотини таомномаларга киритилишини оммалашиб кетганлиги;

-касаначиликда ва кул мехнати билан манзарали безаклар ясашда кулайлиги;

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

-туякушни бокиш ва купайтиришни кулайлиги, алохида талаб булмаганлиги хамда даромадли бизнес эканлиги;

-туякушнинг гушти, тухуми (хатто тухум пучоги), ёги, тирноги, патларига хам истеъмол бозоридан талабнинг юкори эканлигидандир.

Туякушларнинг биологик хусусияти шундан иборатки, узларининг юкори махсулдор ва пуштдорлик хусусиятлари билан характерланади. Жумладан,бир бош она туякуш бир йилда 40 та ва ундан купрок жужа очиб, уларни паваришлайди. Жужалари 10 ойликда 100 кг-гача тирик вазнига эга булади. Туякушдан олинадиган даромадни хисоблайдиган булсак, бир йилда бир жуфт туякушлардан(эркак ва ургочи) уртача 1800 кг гушт, 50 м2 тери ва 36 кг пат олиш имиконияти мавжуд.

Асосий куп тарцалган туякуш турлари:Африка туякушининг буйи баланд булиб, туси ок-кора булади. Ушбу тур туякушлар жанубий ва шимолий туякушларни чатиштириш оркали яратилган. Мазкур тур туякушлари узларининг чидамлилиги, табий иклим шароитининг кийинчиликларига бардошлилиги ва бакувватлиги билан фаркланиб туради.Об-хавонинг -22°С совукда ёки +36°С иссик хароратга хам бемалол бардош беради. ^улга ургатилса, тажавузкорлиги деярли йуколади.

Австралия эмуси. Мазкур буйининг баландлиги буйича африка туякушидан кейинги уринда туради. Ундаги патларнинг туси кулранг ёки оч-кунгир тусда булади. Ушбу туякушда скелети суяклари яхши ривожланмаганлиги учун канотларини каттик силкитиш имкониятига эга эмас. Мазкур турдаги туякушлар озукани танламайди, инсон билан тез дустона муносабатга киришади.

Америка нандуси. Ушбу туякуш ташки куриниши жихатидан Африка туякушига ухшайди.Бу турдаги туякушларнинг буйи 130 -гача ва уртача тирик вазни эса 30 кг-гача булади.

Африка туяцуши Тажрибадаги шуякушлар Концентрат тайёрлаш

Туякушни сацлаш шароитлари. Туякушни гавдаси йирик ва серхаракат булганлиги учун уни саклаш учун етарлича каттарок, текис майдон ва майсали майдон булиши максадга мувофик хисобланади. Шунингдек, туякуш бокиб купайтириш учун ферма куриладиган булса, уни жойини танлашда хато килмаслик керак. Яъни ферма ахоли яшаш жойидан ва аэропорт, автомагистрал шовкинидан узокда курилиши лозим. Шуни унутмаслик керакки, туякушлар купрок юришни яхши курадилар.Шуни хисобга олган

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

холда уларни саклаш учун ташкил килинган майдоннининг узунлиги камида 40 метр булиши мухим саналади. Туякушлар сакланадиган жойнинг атрофи 2 метрли симли тусик, бетон девор ва бошка мустахкам сакловчи курилиш материаллари билан уралган булиши зарур. Сеткали сим тусик билан ураш учун унинг кичик катаклисидан олиш керак. Х,ар бир туякушлар учун хоналар тулчами 12Х16 мерт булиши лозим. Сетканинг катаклари кичик булиши, яъни туякушни боши тикилиб колиб жарахатланмаслиги максадга мувофик. Хоналар эшиги катта ва баланд булиши зарур. Хона поллари бетонланганг булса, хонага калин килиб похол, сомон каби тушамадан ташланади. Туякуш сакланадиган хонанинг туташ майдончасига майин кум киритиб ташлаб куйилади. Туякушлар "кумли ванна" кабул килиб, унда "чумилиш"ни яхни куришади. Эркак туякушлар курадиган уяларни устига майда дарё тошлари ёткизилади ва устидан тоза тупрок тушаб куйилади. Ем охурлари ва сувдонларни кириш эшиги олдига жойлайтириш керак. Ем охурининг улчамлари узунлиги 1,2 метр ва чукурлиги 15 см гача булиши мухим хисобланади. Туякушларга киш фаслида муздай совук сув бериш мумкин эмас.

Туякушларни озиклантириш шароитлари. Туякуш учун асосий озука - бу ут-усимлик илдизлари ва уруглари булиб хисобланади. Х,ашаротларни айникса севиб озикланадилар. Уларда куриш кобилияти жуда яхши ривожланганлиги учун хашаротларни узакдан тезда пайкаб олади. Шунингдек, узун буйини ердаги курт-кумурискаларни тезда тутиб олишига имкон беради. Туякушни озиклантириш шароити унинг ёши, характчанлиги ва озукалар таркибининг туйимлилигига боглик. Ёш туякушлар сутка давомида уз вазнининг 3-4 фоизига тенг ва катта ёшдагилари эса тирик вазнининг 2,5 фоизига тенг микдордаги озукани истеъмол килишади. Туякушларга куйидаги озукаларни бериш тавсия килинади: яшил озукалардан (кук беда усимлиги, карам барглари, кичитки ут, ошковок барглари, шура, сабзи пояси),дагал озукалардан (беда пичани, табиий утлар пичани ва бошка куритилган хашаклар), хул мева ва илдизмевали озукалардан (лавлаги, сабзи, шолгом, бош пиёз, бодринг, олма), донли озукалардан (бугдой, маккажухори, арпа, сули, тритекали, кунгабокар донлари, ковок, ковун, тарвуз уруглари), хайвон озукалардан (гушт-суяк уни, суяк уни, балик уни, тухум пучоги) ва хазмлаш учун тошлардан (шагал, охактош, чиганоктош) бериш тавсия килинади.

Хулосалар. Туякушлар узларининг юкори махсулдор ва пуштдорлик хусусиятлари билан характерланади. Бир бош она туякуш бир йилда 40 та ва ундан купрок жужа очиб, уларни паваришлайди. Жужалари 10 ойликда 100 кг-гача тирик вазнига эга булади. Туякушдан юкори даромад олиш имконияти мавжуд. Жумладан, бир йилда бир жуфт туякушлардан уртача 1800 кг гушт, 50 м2 тери ва 36 кг пат олиш мумкин. Ёш туякушлар сутка давомида уз вазнининг 3-4 фоизига тенг ва катта ёшдагилари эса тирик вазнининг 2,5 фоизига тенг микдордаги озукани истеъмол килишади. Туякушни гавдаси йирик ва серхаракат булганлиги учун уни саклаш учун етарлича каттарок, текис майдон ва майсали майдон булиши максадга мувофик хисобланади. Туякуш бокиб купайтириш учун ферма куриладиган булса, уни жойини танлашга алохида эътибор бериш лозим.Ферма ахоли яшаш жойидан ва аэропорт, автомагистрал шовкинидан узокда курилиши лозим. Туякушлар купрок юришни яхши курадилар, шуни хисобга олган холда уларни саклаш учун ташкил килинган майдоннининг узунлиги камида 40 метр булиши мухим саналади. Туякушлар сакланадиган жойнинг атрофи 2 метрли симли тусик, бетон девор ва бошка мустахкам сакловчи курилиш материаллари билан уралган булиши зарур.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

REFRENCES

1. Б.Д.Аллашов, Д.О.Рахмонов, А.П.Безверхов. Использование сафлора в качестве нетрадиционной кормовой культуры. Ж.// Главный агроном. Россия № 6. 2019. 2019:6.

2. Горбанчук Я.О. Страусы. М.: KEMPA GROUP, 1994, С.170-171.

3. Куликов Л. Страусоводство Италии. Птицеводство.-2001, №3, С.52-53.

4. Нурматов А., Жабборов Ш., Хафизов И., Тагаева Л. Корабайир зотли тойларнинг усиш ривожланишини жадаллаштиришнинг илFор технологияси. Konferensiya materiallari: Konferensiya materiallari:Toshkent davlat agrar universiteti hamda "Science and innovation" xalqaro ilmiy jurnali hamkorligida tashkil etilgan "Smart texnologiyalarni qishloq xojaligiga tadbiq etish va rivojlantirish" mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjumani. Тошкент, 2024/5/30, Тош ДАУ, 200-206b.

5. Нурматов А., Хафизов И. Карабаирская порода лошадей-«золотой фонд» Узбекистана. Вестник Ошского государственного университета. Сельское хозяйство: агрономия, ветеринария и зоотехния. г.Ош, 2024/6/28, №2 (7), С.212-218.

6. Нурматов А.А., Хафизов И.И., Хафизов А.И., Карибаева Д..Скороспелость жеребят карабаирский породы и их помесей с фризской породой. Материалы конференции:Актуальные вопросы совершенствование технологии производства и переработки продукции сельского хозяйства. Мосоловские чтения. Материалы международной научно-практической конференции. Марийский НИИС/Х-фил. Фед. аг.науч.ц.р Сев.-Вос. им.Н.В.Руницкого. 2024г., № XXVI.,C 486-490.

7. Туриевич В.И. Страусоводство:история, теория, практика// Под.ред. Куликова JI.B.-М.: Колос, 2000. -С.221., 4л. Фот.:ил. -библиогр.: С.-220.

8. Хафизов И.И., Куччиев У., Хафизов А.И.. Тула кийматли озиклантиришни ташкил этишнинг сигирлар сут махсулдорлигига таъсири. 2009 й., ж:"Узбекистон кишлок хужалиги" журналининг "Агро илм" иловаси., Тошкент, № 2-сон(6), 24-25б.

9. Хафизов И.И., Хафизов А.И. Отларнинг кадимий аждодларининг узига хос хусусиятлари. ^nferensiya materiallari:Toshkent davlat agrar universiteti hamda "Science and innovation" xalqaro ilmiy jurnali hamkorligida tashkil etilgan "Smart texnologiyalarni qishloq xojaligiga tadbiq etish va rivojlantirish" mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjumani. Toshkent, 2024/5/30, ToshDAU, 133-138 b.

10. Хафизов И.И. ^орабайир зот отлари генофондининг генетик хилма-хиллиги. ж."Узбекистон кишлок хужалиги" журнали, "AGRO ILM" илова, Тошкент, 2023, махсус сон (3) (96), 45-47 б.

11. Хафизов И.И. Узбекистонда йилкичиликни хозирги холати ва ривожлантириш истикболлари.Конференция материаллари:"Ветеринария сохасини ривожлантиришда ижтимоий-гуманитар фанларнинг урни" мавзусида республика илмий-амалий конференцияси маърузалар туплами. Тошкент, Самарканд давлат ветеринария медицинаси, чорвачилик ва биотехнологиялар университетининг Тошкент филиали., 2023/2/23, 345-353 б.

12. Хафизов И.И., Хафизов А.И. Отларни яйлов шароитида саклашнинг афзаллиги ва унга булган талаблар. ^nferensiya materiallari:Ozbekistonning janubiy hududlarida qishloq xojalik mahsulotlarini yetishtirish, saqlash va qayta ishlashning muammo va istiqbollari mavzusidagi respublika ilmiy-amaliy anjumani. Qarshi-2024, 2024/5/17, TIQXMMI, 400403 b.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS"

_SEPTEMBER 26-27, 2024_

13. B.D.Allashov, M.X.Zulfikarov, F.Toreev. Effective agrotechnology for cultivation of forage crops. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 2020. 614 (1), 012159

14. B.D.Allashov, M.X.Zulfikarov, M.N.Sattarov. Primary seed production of fodder crops. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 2020. 614 (1), 012160

15. Hafizov Akmal Inoyatovich. Hematological and clinical indicators of foals of the Karabayir breed and its hybrids with the Friesian breed.Cotton Science (2023), Volum-3, Issue-2. Cotton Science International Scientific journal. Internet address: http://journals.company/ E-mal:info @journals. company.

16. M.I.Annaeva, F.N.Toreev, M.M.Yakubov, B.D.Allashov, N. Mavlonova. Agrotechnology of Melilotus albus cultivation in saline area. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 614 (1), 012170

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.