Научная статья на тему 'МАҲАЛЛИЙ ЗОТ КУРКАЛАРНИНГ БИОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ'

МАҲАЛЛИЙ ЗОТ КУРКАЛАРНИНГ БИОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
жўжа / курка / озиқлантириш / парваришлаш / омухта ем / донли озуқалар / рацион / озуқалар / тирик вазн / тухум / маҳсулдорлик / жўжа очиш / курка гўшти / парҳезбоп.

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Каримова Ёрқиной Шералиевна

Мақолада маҳаллий зотларга мансуб куркаларнинг биологик хусусиятларини таърифи келтирилган. Шунингдек, уларни озиқлантириш шароитлари ва бериладиган озуқаларнинг таркиби, айниқса омухта емнинг таркиби ва унга киритилган донли озуқаларнинг салмоғи баён этилган. Маҳаллий зотларга мансуб куркаларнинг хўжалик фойдали белгилари бир-бирига таққослаб таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МАҲАЛЛИЙ ЗОТ КУРКАЛАРНИНГ БИОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

УДК: 636.592.

МА^АЛЛИЙ ЗОТ КУРКАЛАРНИНГ БИОЛОГИК

ХУСУСИЯТЛАРИ

Каримова Ёркиной Шералиевна

Чорвачилик ва паррандачилик институти (ЧПИТИ) таянч доктаранти https://doi.org/10.5281/zenodo.13855637

Аннотация. Мацолада мауаллий зотларга мансуб куркаларнинг биологик хусусиятларини таърифи келтирилган. Шунингдек, уларни озицлантириш шароитлари ва бериладиган озуцаларнинг таркиби, айницса омухта емнинг таркиби ва унга киритилган донли озуцаларнинг салмоги баён этилган. Мауаллий зотларга мансуб куркаларнинг хужалик фойдали белгилари бир-бирига таццослаб таулил цилинган.

Калит сузлар: жужа, курка, озицлантириш, парваришлаш, омухта ем, донли озуцалар, рацион, озуцалар, тирик вазн, тухум, маусулдорлик, жужа очиш, курка гушти, паруезбоп.

Аннотация. В статье описаны биологические особенности местных породы индеек. Также описаны условия их кормления, соотношения кормов в рационе, особенно состав комбинированных корма и доля входящего в него зерновых кормов. Проведено сравнение и анализ хозяйственных характеристик индеек местных пород.

Ключевые слова: цыпленок, индейка, кормление, уход, комбикорм, зерновые корма, рацион, корма, живая масса, яйца, продуктивность, инкубация, мясо индеек, диетическое мясо.

Abstract. The article describes the biological characteristics of local turkey breeds. The conditions for their feeding, the ratio of feed in the diet, especially the composition of the combined feed and the proportion ofgrain feed included in it are also described. A comparison and analysis of the economic characteristics of local breeds of turkeys was carried out.

Keywords: chicken, turkey, feeding, care, compound feed, grain feed, diet, feed, live weight, eggs, productivity, incubation, turkey meat, dietary meat.

Кириш. Узбекистан шароитида гушт ишлаб чикариш, хусусан парранда гуштини етиштириш долзарб ахдмият касб этади. Бу борада нафакат гуштдор кросс - дурагай товукларни устириш, балки куркачиликка х,ам катта эътибор билан каралмокда ва амалий чора-тадбирлар амалга оширилмокда. Мавжуд курка зотларини купайтириш билан бир каторда хорижий давлатлардан мах,сулдор курка зотлари келтирилиб, уларни махдллий шароитимизга мослаштириш, наслчилик ишларини баркарор ривожлантириш ишлари тизим ли амалга оширилмокда. Х,озирги пайтда ишлаб чикарилаётган парранда гуштини 20 фоизини курка гушти ташкил килади. Курка гушти ишлаб чикаришда А^Ш, Венгрия, Лотин Америкаси давлатларида сезиларли муваффакиятларга эришиб келинмокда.

Куркалар тирик вазнининг йириклиги ва бошка хусусиятлари билан бошка хонаки паррандалардан устун туради. Энг мух,ими, курка гушти юкори даражада туйимлилиги, узига хос таъми ва парх,езбоп хусусиятлари билан фаркланиб туради.

Тула кийматли озиклантириш омилининг мах,сулдорликка, шу жумладан гушт мах,сулдорлигига ижобий таъсири килиши куплаб илмий манбаларда ёритилган. Шу нуктаи назардан,овкат хдзм килиш органлари турлича тузилган кишлок хужалик хдйвонларида озиклантириш омилини мах,сулдорликка таъсирини урганиш максадида

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

илмий манбаларни тахлилий ургандик. Жумладан, И.Хафизов, БДахрамонов,

С.Исамухаммедов., А.Хафизов (2022) маълумотларига кура, озиклантириш омили кишлок хужалик хайвонларини махсулдорлиги оширишда мухим ахамиятга эга булиб, беда усимлиги, маккажухори ва орали; экинлардан тайёрланган пичан, силос хамда сенаж асосий озукалардан хисобланади. И.Хафизов,У.Куччиев, А.Хафизовларнинг (2009) хулосасига кура, тула кийматли озиклантириш имкониятларини яратиш сигирларнинг сут махсулдорлигини ва пуштдорлик хусусиятларини оширади.Соха олимлари А. Нурматов, И.Хафизов (2024), И.Хафизов, А.Хафизов (2024), И.Хафизов, О.Куччиев, А.Хафизов (2024) фикрларига кура, отларга макбул озиклантириш шароитини яратиш, уларни насл ва ишчанлик хусусиятларини яхшилайди. А.Нурматов, И.Хафизов, Ш.Жабборов, Л.Тагаеваларнинг(2024) хулосасига кура, тойларни онасидан ажратилгандан кейин жадал уситиришда асосий рацион таркибига биологик фаол кушимчаларни киритиш афзаллиги исботланган. А.Нурматов, И.Хафизов, АХафизов, Д.Карибаева (2024), И.Хафизов (2023), И.Хафизов, А.Хафизовнинг (2024) фикрига кура, отларни эрта бахордан кеч кузгача яйлов шароитида бокишни ташкил килиш озукаларни иктисод килиш имконини беради.

Хулоса килиб айтганда, хозирги вактда саноат паррандачилигида узининг юкори махсулдорлиги, хаётчанлиги, берилаётган озукага нисбатан ижобий таъсирчанлиги хамда махаллий шароитларга тез мослашадиган дурагай зотлардан парранда гуштини ишлаб чикаришда кенг фойдаланиляпти.

Тадкикот услубияти ва олинган натижаларни тахлили. Тадкикот умумкабул килинган зоотехникавий усуллар ва илмий манбаларни тахлил килиш асосида амалга оширилди. Куркачилик йуналишидаги олимларнинг илмий асарлари ва тавсияномаларидан фойдаланилди.

Узбекистон шароитида махаллий популяциядаги куркаларни генофондини саклаш, урчитиб купайтириш ва махсулдорлигини яхшилаш мухим ахамият касб этади.Республикамизда яхшиланган махаллий популяция куркаларига Узбекистон бронза ва саргиш зотлари киради. Мазкур махаллий куркалар буйича тадкикот утказган олим З.М.Ашуровнинг (1996) утказган тадкикот натижаларига кура, Узбекистон бронза куркаларининг тирик вазни 17- хафталигида: хурозлари - 4,4 кг-ни, макиёнлари - 3,5 кг-ни ва Узбекистон саргиш куркалари хурозларининг тирик вазни - 4,4 кг-ни, макиёнлари 3,4 кг-ни, Узбекистон коракалпок махаллий куркалари хурозларининг тирик вазни - 2,1 кг-ни, макиёнлари 1,91 кг-ни ташкил килган. Шунингдек, 13 хафта тухум бериш даврида Узбекистон саргиш куркалари 32 дона, Узбекистон бронза куркалари 30 дона ва Узбекистон коракалпок махаллий куркалари 21 дона тухум килган.

Махаллий куркеа зотлари Тухумларни Уругланган

уругланиш тухумлардан

даражаси, % жужа очиб чикиши, %

Узбекистон бронза 87,7 70,4

Узбекистон саргиш 76,7 70,1

Узбекистон коракалпок махаллий 76,8 58,2

1-жадвал. Махаллий куркалар тухумини уруFланиш ва жужа очиб чикиш

даражаси

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

1-жадвал маълумотларидан куриниб турибдики, махаллий популяциядаги куркаларнинг махсулдорлиги маданий зот куркаларига нисбатан паст булиб, уларни махсулдор маданий зотлар билан дурагайлаш оркали ушбу хужалик фойдали белгиларини ошириш мумкин.

Хонадон шароитида курка жужаларини Курка жужаларини тирик

озицлантириш ва ёруглик билан вазни аницлаш

таъминлаш жараёни

Махаллий популяциядаги куркалар талаб даражасида озиклантирилиб, насл хусусиятлари яхшиланса, улар 180-200 кунлик ёшида жинсий етилиши мумкин. Бундай насл хусусияти яхшиланган курка макиёнларидан уртача тухум бериш даврида 70-80 донагача тухум олиш мумкин. Жадал тухум бериш даври 5-6 ой давом этади ва шундан кейин тулаш даври бошланади. Катта ёшдаги куркалар тулаб чиккандан кейин ёш куркаларга нисбатан 30-40 фоиз кам тухум килади.

Хонадон шароитида тез усиш ривожланиш хусусиятларини намоён килган ва серпушт деб хисобланган куркалар келгусида урчитиб купайтииш учун саралаб олинади. Махаллий зот куркаларини куйидаги келтирилган таркибдаги омухта ем билан озиклантириш максадга мувофик хисобланади (2-жадвал).

2-жадвал. Махаллий куркаларни озиклантиришда бериладиган омухта емнинг таркиби,%

Омухта ем таркибидаги озукалар тури %

Маккажухори дони 16

Бугдой дони 28

Арпа дони 40

Шрот 11

Балик уни 2

Суяк уни 0,5

Охак 2,5

Таркибида булиши керак:

Хом протеин 16

Клечатка 4,5

Метионин 1,5

Лизин 0,67

Кальций 1,3

Фосфор 0,6

Ош тузи 0,2

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

Узбекистан шароитида устириладиган курка жужаларини 5-7 ойлик ёшигача майдонларга, далаларга чикариб юбориб, кун давомида 2 махал донли озукалар билан бокиш мумкин хамда ивитилган ёки коришма килиб тайёрланган буткалар билан семиртириш мумкин. Куркаларга донли озукаларни: арпа дони, маккажухони дони, бугдой кепаги, сули дони ва хар хир дон чикиндиларини аралаштириб бериш тавсия килинади. Куркаларнинг хар бир килограмм тирик вазни хисобига 60-80 граммдан курук холдаги дон бериш мумкин. Куркаларни семиртиришда эрталаб ва кечкурун ивитилган аралашма: омухта ем обрат (ёки зардоб) билан аралаштириб берилади.

Гушт учун бокиладиган куркаларда усиш ривожланиш товук ва гозларга нисбатан жадал кечади ва тирик вазни огиррок булади. Энг асосийси 1 кг махсулот етиштиришга озука сарфи бошка турдаги хонаки паррандаларга нисбатан анча кам. Жумладан, 6-7 ойлик ёшдаги куркалар 1кг гушт етиштириши учун 3,5-5 кг курук модда сарфлайди. Ёз фаслида дала ва майдонларга яйратиб бокилган макиёнлардан мавсумда 60-80 дона ва ундан купрок тухум олиш мумкин. Бу дегани ёзда 1 бош она куркадан 25-30 бош устириш мумкин хамда 120-150 кг пархезбоп гушти етиштириш имконини беради.

Курка гушти мазали ва пархезбоп хисобланади, шунинг учун хам бошка турдаги хонаки паррандаларнинг гуштига караганда фойдалирокдир. Ёш эркак куркаларни ва асосий галадан яроксиз деб топилган кари куркаларни бурдокилаш оркали кушимча равишда 30 фоизгача курка гушти ишлаб чикариш мумкин. Шунингдек, курка гушти сифатли ва туйимли юкори парранда гушти саналади. Бурдокига бокилган куркаларнинг туш мушаклари катта, ков суякларини нг учлари думалоклашган булиб, устида калин гушти булади. Бикин терисининг остида ёг катламини хосил килади, орка ва туш териси ок ёки сарик тусда булади.

Курсаткичлар улчов бирлиги Узбекистон бронза зоти Узбекистон саргиш зоти Узбекистон коракалпок зоти

Тирик вазни кг 8,0 7,2 6,2

Гушт, жами кг 6,570 6,162 4,440

шу жумладан: ок гушт кг 2,620 1,680 1,490

суяги кг 1,230 1,025 1,015

териси, тери ости ёги г 832 705 500

ички ёги г 50,0 - -

думгаза г 94,0 82,5 77,5

боши г 168 135 125

оёги г 247 234 206

буйраги г 40 39 48

жигари г 128 124 120

3-жадвал.Мах,аллий зот куркалари гуштининг сифати (З.Ашуров маълумотлари асосида)

3-жадвал маълумотларидан кщриниб турибдики, махаллий зотга мансуб куркаларнинг тирик вазни ва гуштининг сифатида бир-бирига таккослаганда сезиларли фарк борлиги куриниб турибди.

Хулоса. Махаллий зотларга мансуб куркаларни республикамизнинг табиий-иклим шароити ва хонадон эгаларининг танлаш имкониятларидан келиб чикиб, урчитиб

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS"

_SEPTEMBER 26-27, 2024_

купайтириш ва ички истеъмол бозорини пархезбоп гушт билан таъминлаш мумкин.

Махаллий зот куркаларини маданий зот куркалари билан чатиштириб, уларни гушт

махсулдорлигини оширишга эришилади.

REFERENCES

1. Азимов С, Ашуров З, Урмонов А, Рибина Е. Гуштдор паррандачилик, Т.1974 йил.

2. Алексеев Ф.Ф. Индейка - перспективная мясная птица. Птица и птицепродукты. 2005 г., №5, С.12-15.

3. B.Amanturdiev, B.Allashov, F.Toreev, N.Khudoyberdiev, U.Beknaev. Investigating stimulated ripening indicators of longbeak rattlebox (Crotalaria) planted in the coasts of the Aral Sea. E3S Web of Conferences, 2023, 421, 01001. https://doi.org/10.1051/e3sconf/202342101001

4. B.D.Allashov, M.X.Zulfikarov, F.Toreev. Effective agrotechnology for cultivation of forage crops. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 614 (1), 012159 https://iopscience.iop.org/article/10.1088/1755-1315/614/1/012159

5. B.D.Allashov, M.X.Zulfikarov, M.N.Sattarov. Primary seed production of fodder crops. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 614 (1), 012160 https://iopscience.iop.org/article/10.1088/1755-1315/614/1/012160

6. M.I.Annaeva, F.N.Toreev, M.M.Yakubov, B.D.Allashov, N. Mavlonova. Agrotechnology of Melilotus albus cultivation in saline area. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 614 (1), 012170 https://iopscience.iop.org/article/10.1088/1755-1315/614/1/012170

7. Аллашов Б.Д. Изучение межгибридных скрещиваний по хозяйственно ценным признакам в селекции средневолокнистого хлопчатника // Состояние селекции и семеноводства хлопчатника и перспективы ее развития: тезисы докл. межд. науч. практ.конф. - Ташкент, УзНИИССХ. - 2006. - С. 49-50.

8. Б.Д.Аллашов, С.Жамолов. Чорвачиликда озука базасини мустахкамлашда инновацион усулда кашкарбедани бошокли экинлар билан аралашма холда экиб етиштиришнинг ахамияти. Самарканд ветеринария медицинаси институти Тошкент филиалида 2021 йил 30-март куни булиб утган илмий-амалий анжуман туплами. Тошкент-2021. 100-бет

9. Б.Д.Аллашов, Д.О.Рахмонов, А.П.Безверхов. Использование сафлора в качестве нетрадиционной кормовой культуры. Ж.// Главный агроном. Россия № 6. 2019. 2019:6

10. С.Г.Жамолов, Б.Д.Аллашов. Кузги ва бахорги муддатларда экилган озукабоп экинларда олиб борилган селекция ва бирламчи уругчилик ишлари. Ж. Science and innovation. Том 2. Номер Special Issue 8, Ст. 302-306

11. Корнилова В.А. Эффективность выращивания индюшат тяжелого и среднего кроссов при различных способах содержания.диссер.канд.с-х.наук:06.02.04, Самара. 2001г., С.112

12. .Морарь М.А., Вайскробова Е.С., Ребезов Я.М. Мясо индейки, как лечебно-профилактической продукт в питании. Качество продукции, технологий и оброзования: Материалы XПМеждунар. науч.-практ. конф., 31 марта 2017 г.,-Магнитогорск: Магнитогорский гос. Технический ун.-т им.Г.И.Носова, 2017 г., С.53-56.

13. .Ребезов Я.М., Горелик О.В., Харлап С.Ю. Все о мясо. 2020 г., №S5, С.292-296.

14. Нурматов А.А., Хафизов И.И., Хафизов А.И., Карибаева Д..Скороспелость жеребят карабаирский породы и их помесей с фризской породой. Материалы конференции:Актуальные вопросы совершенствование технологии производства и

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

DEVELOPMENT PROSPECTS"

_SEPTEMBER 26-27, 2024_

переработки продукции сельского хозяйства. Мосоловские чтения. Материалы международной научно-практической конференции. Марийский НИИС/Х-фил. Фед. аг.науч.ц.р Сев.-Вос. им.Н.В.Руницкого. 2024г., № XXVI.,C. 486-490.

15. Нурматов А., Хафизов И. Карабаирская порода лошадей-«золотой фонд» Узбекистана. Вестник Ошского государственного университета. Сельское хозяйство: агрономия, ветеринария и зоотехния. г.Ош, 2024/6/28, №2 (7), С.212-218.

16. Нурматов А., Жабборов Ш., Х,афизов И., Тагаева Л. Корабайир зотли тойларнинг усиш ривожланишини жадаллаштиришнинг и^ор технологияси. Konferensiya materiallari: Konferensiya materiallari:Toshkent davlat agrar universiteti hamda "Science and innovation" xalqaro ilmiy jurnali hamkorligida tashkil etilgan "Smart texnologiyalarni qishloq xojaligiga tadbiq etish va rivojlantirish" mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjumani. Тошкент, 2024/5/30, Тош ДАУ, 200-206b.

17. Холматов А "Куркачилик" 100 китоб туплами, 83-китоб. Тошкент-2021.

18. Hafizov Akmal Inoyatovich. Hematological and clinical indicators of foals of the Karabayir breed and its hybrids with the Friesian breed.Cotton Science (2023), Volum-3, Issue-2. Cotton Science International Scientific journal. Internet address: http://journals.company/ E-mal:info @journals. company.

19. Хафизов И.И., Куччиев У., Хафизов А.И.. Тула кийматли озиклантиришни ташкил этишнинг сигирлар сут махсулдорлигига таъсири. 2009 й., ж:"Узбекистон кишлок хужалиги" журналининг "Агро илм" иловаси., Тошкент, № 2-сон(6), 24-25б.

20. Хафизов И.И., Х,афизов А.И. Отларнинг кадимий аждодларининг узига хос хусусиятлари. Konferensiya materiallari:Toshkent davlat agrar universiteti hamda "Science and innovation" xalqaro ilmiy jurnali hamkorligida tashkil etilgan "Smart texnologiyalarni qishloq xojaligiga tadbiq etish va rivojlantirish" mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjumani. Toshkent, 2024/5/30, ToshDAU, 133-138 b.

21. ^узиев И, Хошимов Н, Саидазимов Т. "Паррандачилик- етти хазинанинг бири"(оммабоп кулланма) Тошкент 2012.

22. Х,афизов И.И., Куччиев О.Р., Х,афизов А.И. Эволюция жараёнида от фенотипи-даги катта ва кичик мутацион узгаришларнинг узлуксиз намоён булиши. Konferensiya materiallari:Toshkent davlat agrar universiteti hamda "Science and innovation" xalqaro ilmiy jurnali hamkorligida tashkil etilgan "Smart texnologiyalarni qishloq xojaligiga tadbiq etish va rivojlantirish" mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjumani.Тошкент, 2024/5/30, Тош ДАУ, 139-144 b.

23. Х,афизов И.И., Х,афизов А.И. Отларни яйлов шароитида саклашнинг афзаллиги ва унга булган талаблар. ^nferensiya materiallari:Özbekistonning janubiy hududlarida qishloq xojalik mahsulotlarini yetishtirish, saqlash va qayta ishlashning muammo va istiqbollari mavzusidagi respublika ilmiy-amaliy anjumani., Qarshi-2024, 2024/5/17, TIQXMMI, 400403 b.

24. Х,афизов И.И. Узбекистонда йилкичиликни хозирги холати ва ривожлантириш истикболлари.Конференция материаллари:"Ветеринария сохасини ривожлантиришда ижтимоий-гуманитар фанларнинг урни" мавзусида республика илмий-амалий конференцияси маърузалар туплами. Тошкент, Самарканд давлат ветеринария медицинаси, чорвачилик ва биотехнологиялар университетининг Тошкент филиали., 2023/2/23, 345-353 б.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

25. Х,афизов И.И. ^орабайир зот отлари генофондининг генетик хилма-хиллиги. ж."Узбекистон кишлок хужалиги" журнали, "AGRO ILM" илова, Тошкент, 2023, махсус сон (3) (96), 45-47 б.

26. Хафизов И.И., Кахрамонов Б., Исамухаммедов С., Хафизов А. Генетический потенциал карабаирской породы. Материалы конференции: Материалы международной конференции "Эффективные методы управления селекционно-племенным процессом в табунном коневодстве". Министерства науки и вышего образование Республик Казахстан, Торойгыров Университет "., Казахстан, Павлодар, 2022 г., С. 124-128.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.