Научная статья на тему 'ТУЯҚУШЛАРНИНГ ЎЗИГА ХОС ФОЙДАЛИ БЕЛГИЛАРИ'

ТУЯҚУШЛАРНИНГ ЎЗИГА ХОС ФОЙДАЛИ БЕЛГИЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Африка туяқуши / қитъа / маҳсулот / тирик вазни / гўшт / тери / оила / турлар / парҳезбоп / тухум / пат / макиён / эркак туяқуш / туслари / сақлаш / озиқлантириш.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Эргашев Қаҳҳор Низом Ўғли

Туяқушларнинг ватани Африка қитъаси бўлиб, улар ўзига хос биологик хусусиятларга ва яшаш тарзига эга эканлиги мақолада батафсил баён қилинган. Шунингдек, уларни озиқланиш, кўпайиш ва маҳсулот бериши, яшайдиган маконлари илмий адабиётларни таҳлил қилиш асосида кенг ёритилган.Туяқушларни хонакилаштириш ва улардан олинадиган маҳсулотлар тўғрисида ҳамда туяқушларни озиқ-овқат, саноат, тиббиёт ва косметика соҳаларидаги аҳамияти келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТУЯҚУШЛАРНИНГ ЎЗИГА ХОС ФОЙДАЛИ БЕЛГИЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

УДК: 636.033./636.036.1

ТУЯЦУШЛАРНИНГ УЗИГА ХОС ФОЙДАЛИ БЕЛГИЛАРИ

Эргашев ^ахдор Низом ^ли

Чорвачилик ва паррандачилик институти (ЧПИТИ) таянч доктаранти https://doi.org/10.5281/zenodo.13848360

Аннотация. Туяцушларнинг ватани Африка цитъаси булиб, улар узига хос биологик хусусиятларга ва яшаш тарзига эга эканлиги мацолада батафсил баён цилинган. Шунингдек, уларни озицланиш, купайиш ва маусулот бериши, яшайдиган маконлари илмий адабиётларни таулил цилиш асосида кенг ёритилган.Туяцушларни хонакилаштириш ва улардан олинадиган маусулотлар тугрисида уамда туяцушларни озиц-овцат, саноат, тиббиёт ва косметика соуаларидаги ауамияти келтирилган.

Калит сузлар: Африка туяцуши, цитъа, маусулот, тирик вазни, гушт, тери, оила, турлар, паруезбоп, тухум, пат, макиён, эркак туяцуш, туслари, сацлаш, озицлантириш.

Аннотация. В статье подробно описано, что родиной страусов является Африканский континент, и они имеют свои биологические особенности и образ жизни. Также на основе анализа научной литературы широко освещены их кормление, воспроизводство и продуктивность, обетания в природе.В статье описано об одомашнивание страусов и продуктов, представлено значение страусов в сферах пищевой промышленности, медицины и косметики.

Ключевые слова: Африканский страус, континент, продукт, живая масса, мясо, кожа, семейство, виды, диетический, яйцо, перо, страус-самки, страус-самец, масть, содержание, кормление.

Abstract. The article describes in detail that the birthplace of ostriches is the African continent, and they have their own biological characteristics and way of life. Also, based on an analysis of scientific literature, their feeding, reproduction and productivity, and promises in nature are widely covered. The article describes the domestication of ostriches and products, and presents the importance of ostriches in the fields of the food industry, medicine and cosmetics.

Keywords. African ostrich, continent, product, live weight, meat, skin, family, species, dietary, egg, feather, female ostrich, male ostrich, color, keeping, feeding.

Кириш. Туякушлар 40 йилгача купайиш хусусиятини йукотмаган х,олда умр куради.Бу жониворлар них,оятда сердаромад х,исобланади. Уртача умр курган бир бош ургочи туякушдан хдёти давомида 70 тоннагача парх,езбоп гушт, 2000 м2 тери ва 1500 кг-га я;ин туякуш патларини олиш имконияти мавжуд.

Туякушлар асосан турли утлар ва уларнинг уруглари, курт-кумурскалар билан озикланади. Уларда жигилдон булмайди ва дастлаб озукалар ошкозон олди камерасида тупланиб, кейин калин деворлари мавжуд катта ошкозонга тушади. Ошкозонда майда тошлар

Туякушчилик фермасини турли усулларда ташкил килиш мумкин: наслчилик, гушт йуналишида, инкубациядан жужа очтириб бериш каби йуналишларда хужалик ташкил килиш мумкин.

Энг куп таркалган йуналиш - бу жужаларни очириб чикариш максадида тухумни сотиб олиш ва инкубация килиш - кам хдражат х,исобланади. Туякушчилик фермасини

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

барпо этишни энг киммат усули - бу купайишга тайёр катта ёшдаги туякушларни сотиб олиш. Катта ёшдаги туякушларни сотиб олишда 1 бош эркак туякушга 2 бош ургочиси сотиб олинса, максадга мувофик булади. Хужаликда 10 бош эркак туякушлар булса, уларга 2 бошдан ургочи туякуш бириктирилса, туякушларнинг бир йиллик усиши 500 бошдан ошади.Хужаликни ташкил этишда туякушларни сотиб олишдан ташкари бошка харажатлар хам булади. Айникса, биноларни куриш, иситиш ускуналари, озука ва бошкалар. Кейинчалик озука базасини яратиш зарур, шунингдек, улар учун атрофи уралган яйловлар булса, янада яхши булади.

Тадкикот давомида сахро ва чул жонивори булган туякушларни биологик хусусиятларини шунга якин булган яйлов хайвони - отларни биологик хусусиятлари, озиклантириш ва саклаш шароитларига багишланган илмий манбаларни тахлил килган холда ургандик.

Тула кийматли озиклантириш омилининг махсулдорликка, шу жумладан гушт махсулдорлигига ижобий таъсири килиши куплаб илмий манбаларда ёритилган. Шу нуктаи назардан,овкат хазм килиш органлари турлича тузилган кишлок хужалик хайвонларида озиклантириш омилини махсулдорликка таъсирини урганиш максадида илмий манбаларни тахлилий ургандик. Жумладан, И.Хафизов, БДахрамонов,

С.Исамухаммедов., А.Хафизов (2022) маълумотларига кура, озиклантириш омили кишлок хужалик хайвонларини махсулдорлиги оширишда мухим ахамиятга эга булиб, беда усимлиги, маккажухори ва оралик экинлардан тайёрланган пичан, силос хамда сенаж асосий озукалардан хисобланади. И.Хафизов,У.Куччиев, А.Хафизовларнинг (2009) хулосасига кура, тула кийматли озиклантириш имкониятларини яратиш сигирларнинг сут махсулдорлигини ва пуштдорлик хусусиятларини оширади.Соха олимлари А. Нурматов, И.Хафизов (2024), И.Хафизов, А.Хафизов (2024), И.Хафизов, О.Куччиев, А.Хафизов (2024) фикрларига кура, отларга макбул озиклантириш шароитини яратиш, уларни насл ва ишчанлик хусусиятларини яхшилайди. А.Нурматов, И.Хафизов, Ш.Жабборов, Л.Тагаеваларнинг(2024) хулосасига кура, тойларни онасидан ажратилгандан кейин жадал уситиришда асосий рацион таркибига биологик фаол кушимчаларни киритиш афзаллиги исботланган. А.Нурматов, И.Хафизов, АХафизов, Д.Карибаева (2024), И.Хафизов (2023), И.Хафизов, А.Хафизовнинг (2024) фикрига кура, отларни эрта бахордан кеч кузгача яйлов шароитида бокишни ташкил килиш озукаларни иктисод килиш имконини беради.

Тадкикот услубияти ва олинган натижаларни тахлили. Туякушларни бокиб купайтириш республикамиз шароитида янгилик булиб, тадкикотларда умумкабул килинган зоотехникавий усуллар хдмда бу борадаги илмий-амалий асарларни тахлилий урганиш асосида амалга оширилди.

Туякушларнинг бир неча турлари мавжуд. Оддий туякуш ёки шимолийафрика туякуши(латинча номи: Struthio camelus Linnaeus) деб номланади. У Шимолий Африкада Мароккодан Эфиопия ва Угандагача таркалган.

Туякушлар (лат. Struthioidae) - паррандалар оиласининг туякушсимонлар отрядига киради. Оилада 3 тур ва 18 та турдош киради, шу жумладан, 1 та хозирги тур ва 2 та турдош:африка туякуши (Struthio camelus Linnaeus, 1758) ва сомалий туякуши (Struthio molybdophanes Reichenow, 1883) мавжуд.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

1-2 - расм. Тажриба гурух;идаги ургочи (чапда) ва эркак (унгда) туякушлар

Туякушларнинг тезлиги уртача 70 км/соатни ташкил килади. Эркакларининг тирик вазни 120 кг-ни, ургочиларини тирик вазни 100 кг-ни ташкил килади. Туякушлар 70 йилгача умр куради. Африка туякуши Африка китъасида яшайди ва унинг кузлари нихоятда катта булади.Туякушлардан жуда куп кимматли махсулотларни: гушт, тухум, тери, пат олинади. Гушт учун бокилган 1 бош тирик вазни 90 килограмм булган туякушдан уртача 35-36 килограмм гушт, 1,2-1,5 м2 тери, 2 килограммдан купрок пат, 4,5 килограмм ички органлар махсулоти (субпродукт) ва косметикада фойдаланиш учун 1-2 килограмм ёг олиш мумкин.

Туякушлар жуда жадал усиш ривожланиш хусусиятига эга булиб, 10-12 ойлик ёшида 75 килограммдан купрок гушт махсулотини беради.

Туякушлар Африка китъасини шимолидан жанубидаги экватор урмонларида яшайди. Улар саванда кенгликларида, чул ва сахроларда хаёт кечиради. Улар калин чакалакзорларни оралашдан куркишади, чунки хавф тугилганда кочиш мушкул булади. Туякушларнинг яшайдиган асосий худудлари - бу Африканинг ярим чул ва саванналари (Эфиопия, Кения, Сомали, Мавритания, Марокко) ва Якин Шарк (Эрон, Ирок, Аравия) хисобланади.

Туякушлар 2 хил тусли булади: кора тусли эму туякушлари - булар кора-яшил, деярли кора тусли тухум беради ва кулранг ок-кулранг тусли туякушлар - булар сарик-кирмизи рангли тухум беради.

Африкадаги туякушлар усимликлар, уруглар, мевалар, хашаротлар, калтакесаклар ва майда кемирувчилар билан озикланади.

Туякушлар паррандахонада сакланадиган булса, у ерда елвизак булмаслиги мухим хисобланади. Шунингдек, сирпанчик музликдан хам куркишади, чунки сирпаниб, оёгини жарохатлаши мумкин. Туякушларнинг патларида паразитлар жуда куп учрайди ва бу туякушларга нокулайлик тугдиради. Шунинг учун туякушлар паразитлардан кутилиш учун бошини иссик кумга тикиб, ерга эгилиб туради. Хавф-хатарни сезишган захотиёк бошларини пастга килиб туришади ва чунки хавфни якинлашганлигини ердаги вибирация оркали хис килади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

Африка кора туякуши тухумининг уртача огирлиги тахминан 1,5 килограмм атрофида булади ва бу тухумдан 10 кишига етадиган омлет таомини тайёрлаш мумкин. Бу эса 30 дона товук тухумига тенг дегани. Туякушни тухумини кайнатиб истеъмол килиш учун уни 2 соат кайнатиш зарур.

Туякуш гушти корамтир-кизил тусда булади, ёгдорлиги жуда паст, таъми эса ёгсиз мол гушти ёки бузок гуштини эслатади. Туякушларнинг хотираси жуда паст булади. Африка туякушининг етук ёшдагисининг тирик вазни 63-140 килограммгача тош босади. Африка туякушининг - энг йирик кушлардан х,исобланади ва буйининг баландлиги 270 сантиметргача ва тирик вазни 156 килограммгача боради. Африка туякуши учмайдиган куш саналади.

Нанду туякушининг тирик вазни уртача 35-40 килограммни ташкил килади. Бутун танаси патлар билан копланган, айникса, африка туякушларига хос булмаган х,олат, яъни буйинидан х,ам патлар мавжуд. Ушбу туякушларнинг гушт чикими 40 фоизни ташкил килади. Агарда 100 килограммли тана нимталанса, уни оёк кисмидан 35-40 килограмм сифатли гушт олиш мумкин. Унинг гушти них,оятда майин булиб, узига хос таъмга эга.

Туякуш гушти парх,езбоп х,исобланади ва кандли диабет, кон босими, юрак кон-томир касалликлари билан огриган беморларга истеъмол килиб туриш тавсия килинади. Гуштининг таркибида калий, фосфор, В5 витамини ва никотин кислотаси (РР витамини) мавжуд.

Мавсумдавомида (март ойидан октябргача) бир бош макиён туякуш 30-60 тагача тухум куяди. Тухумининг ранги ок тусдан саргимтир ("фил суяги" рангл) тусгача булади ва унинг огирлиги 1000 - 1800 граммгача боради. Туячкуш тухуми таркибидаги аминокислоталар микдори, шунингдек, лизин ва треонин (calorizator) салмоги хдмда таркибида холестерин моддасининг камлиги билан фарк килади.Туякуш тухумини 3 ойгача саклаш мумкин.

Тиббиётда туякуш ёгидан турли сабабларга кура, шикастланган терини тиклашда крем тайёрланиб фойдаланилади. Бундай кремлардан жарохдтланганда, ёток яраларини даволашда, шилинганда ва шунга ухшаш х,олатларда кулланилади. Шунингдек, туякуш ёгидан мушаклар тортишганда ва огрикларда, айникса спорт машгулотларидан олдин ва кейин укалашларда самарали фойда берганлиги исботланган.

Етук ёшдаги туякуш оёги билан тепганда одамни ва йирик хдйвонни нобуд килиши мумкин.

Туякушлар кечки пайт ётганда кузларини юмиб оладилар, лекин бошлари доимо тик х,олатда туради хдмда зийрак х,олатда буладилар. Секин хдракат килиб 3 км/соат билан юради. Катта масофани уртача 46-50 км/соат тезлик босиб утади, тез хдракатлаганда 70 км/соат билан югуради.

Жужа очиш учун инни эркак туякуш куради ва унга оиласидаги ургочи туякушларнинг х,ар бири 7-9 донадан тухум куяди. Натижада инда огирлиги 1,5-2 килограмм келадиган 15-20 дона тухум (Шимолий Африка туякушида) ёки 50-60 дона (Шаркий Африка зотларида) булади. Индаги тухумларни навбати билан босиб ётишади: кундуз куни - ургочи туякуш, кечкурун - макиён туякуш босиб ётади.

Олимлар томонидан африка туякушининг ДНК-си тах,лил килинган булиб, унга кура, унинг ДНК-си тираннозаврникига мос келиши аникланган. Шунингдек, товуклар билан ухшаш хусусиятларга х,ам эга. Лекин, туякушнинг келиб чикиш кариндоши фанда х,озирча номаълумлигича колмокда.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

Туякушларни хонакилаштиришга XIX асрнинг охирларидан киришилган. Уша пайтда паррандалар орасида таркалган касаллик туякушчиликни жадал ривожланиб кетишига тускинлик килган. Факат XX асрнинг 80-йилларидан бошлаб туякушларни хонадон шароитида урчитиб купайтиришга кизгин киришилди.

Хулоса. ^ишлок хужалик хайвонларининг махсулдорлиги юкори булиши учун рациони туйимли моддалар ва микроэлементларга бой булиши мухим хисобланади. Туякушлар хам шу жихатдан бошка хайвонлардан фарк килмайди. Тирик органимнинг фаолияти учун барча керакли моддаларни бериш зарур, рационни тугри тузиш учун озука таркибидаги моддалар айни кайси мутаносибликда булишини билиш керак.

Туякушлар одатда характчан ва киришимли булади. Соглом куш яхши иштахаси билан кузга ташланиб туради. Атроф-мухит узгаришига кизикиш билдиради, доим эътиборни тортади ва ташки куринишига эътибор бериб, патларини тозалашга куп вакт ажратади.

REFERENCES

1. Горбанчук Я.О. Страусы. М.: KEMPA GROUP, 1994, С.170-171.

2. Куликов Л. Страусоводство Италии. Птицеводство.-2001, №3, С.52-53.

3. Нурматов А.А., Хафизов И.И., Хафизов А.И., Карибаева Д..Скороспелость жеребят карабаирский породы и их помесей с фризской породой. Материалы конференции:Актуальные вопросы совершенствование технологии производства и переработки продукции сельского хозяйства. Мосоловские чтения. Материалы международной научно-практической конференции. Марийский НИИС/Х-фил. Фед. аг.науч.ц.р Сев.-Вос. им.Н.В.Руницкого. 2024г., № XXVI.,C 486-490.

4. Нурматов А., Хафизов И. Карабаирская порода лошадей-«золотой фонд» Узбекистана. Вестник Ошского государственного университета. Сельское хозяйство: агрономия, ветеринария и зоотехния. г.Ош, 2024/6/28, №2 (7), С.212-218.

5. Нурматов А., Жабборов Ш., Х,афизов И., Тагаева Л. Корабайир зотли тойларнинг усиш ривожланишини жадаллаштиришнинг илгор технологияси. Konferensiya materiallari: Konferensiya materiallari:Toshkent davlat agrar universiteti hamda "Science and innovation" xalqaro ilmiy jurnali hamkorligida tashkil etilgan "Smart texnologiyalarni qishloq xojaligiga tadbiq etish va rivojlantirish" mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjumani. Тошкент, 2024/5/30, Тош ДАУ, 200-206b.

6. Hafizov Akmal Inoyatovich. Hematological and clinical indicators of foals of the Karabayir breed and its hybrids with the Friesian breed.Cotton Science (2023), Volum-3, Issue-2. Cotton Science International Scientific journal. Internet address: http://journals.company/ E-mal:info @journals. company.

7. Туриевич В.И. Страусоводство:история, теория, практика// Под.ред. Куликова JI.B.-М.: Колос, 2000. -С.221., 4л. Фот.:ил. -библиогр.: С.-220.

8. Хафизов И.И., Куччиев У., Хафизов А.И.. Тула кийматли озиклантиришни ташкил этишнинг сигирлар сут махсулдорлигига таъсири. 2009 й., ж:"Узбекистон кишлок хужалиги" журналининг "Агро илм" иловаси., Тошкент, № 2-сон(6), 24-25б.

9. Хафизов И.И., Х,афизов А.И. Отларнинг кадимий аждодларининг узига хос хусусиятлари. ^nferensiya materiallari:Toshkent davlat agrar universiteti hamda "Science and innovation" xalqaro ilmiy jurnali hamkorligida tashkil etilgan "Smart texnologiyalarni

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

qishloq xojaligiga tadbiq etish va rivojlantirish" mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjumani. Toshkent, 2024/5/30, ToshDAU, 133-138 b.

10. Х,афизов И.И., Куччиев О.Р., Х,афизов А.И. Эволюция жараёнида от фенотипи-даги катта ва кичик мутацион узгаришларнинг узлуксиз намоён булиши. Кonferensiya materiallari:Toshkent davlat agrar universiteti hamda "Science and innovation" xalqaro ilmiy jurnali hamkorligida tashkil etilgan "Smart texnologiyalarni qishloq xojaligiga tadbiq etish va rivojlantirish" mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjumani.Тошкент, 2024/5/30, Тош ДАУ, 139-144 b.

11. Х,афизов И.И., Х,афизов А.И. Отларни яйлов шароитида саклашнинг афзаллиги ва унга булган талаблар. Кonferensiya materiallari:Özbekistonning janubiy hududlarida qishloq xojalik mahsulotlarini yetishtirish, saqlash va qayta ishlashning muammo va istiqbollari mavzusidagi respublika ilmiy-amaliy anjumani., Qarshi-2024, 2024/5/17, TIQXMMI, 400403 b.

12. Х,афизов И.И. Узбекистонда йилкичиликни х,озирги полати ва ривожлантириш истикболлари.Конференция материаллари:"Ветеринария сохдсини ривожлантиришда ижтимоий-гуманитар фанларнинг урни" мавзусида республика илмий-амалий конференцияси маърузалар туплами. Тошкент, Самарканд давлат ветеринария медицинаси, чорвачилик ва биотехнологиялар университетининг Тошкент филиали., 2023/2/23, 345-353 б.

13. Х,афизов И.И. ^орабайир зот отлари генофондининг генетик хилма-хиллиги. ж."Узбекистон кишлок хужалиги" журнали, "AGRO ILM" илова, Тошкент, 2023, махсус сон (3) (96), 45-47 б.

14. Хафизов И.И., Кахрамонов Б., Исамухаммедов С., Хафизов А. Генетический потенциал карабаирской породы. Материалы конференции: Материалы международной конференции "Эффективные методы управления селекционно-племенным процессом в табунном коневодстве". Министерства науки и вышего образование Республик Казахстан, Торойгыров Университет "., Казахстан, Павлодар, 2022 г., С. 124-128.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.