Научная статья на тему 'ОТРАЖЕНИЕ ПРАВЛЕНИЯ МАНГИТСКИХ ЭМИРОВ В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ АХМАДА ДОНИША'

ОТРАЖЕНИЕ ПРАВЛЕНИЯ МАНГИТСКИХ ЭМИРОВ В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ АХМАДА ДОНИША Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
93
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТОРИЯ / ИСТОРИЯ ТАДЖИКСКОГО НАРОДА / БУХАРСКИЙ ЭМИРАТ / АХМАДИ ДОНИШ / МЫСЛИТЕЛЬ / ПИСАТЕЛЬ / ПРОИЗВЕДЕНИЕ / ТРАКТАТ / МАНГИТИЯ / ЭМИР / ЦАРЬ / ПРАВЛЕНИЕ / ГОСУДАРСТВЕННОСТЬ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Нуруллозода Мехрон Нурулло

В данной статье автор исследует и анализирует актуальную и востребованную проблему - историю правления мангитских эмиров в произведениях великого мыслителя XIX века «Трактат или краткое изложение истории правления Мангитской династии». Следует отметить, что история таджикского народа и одного из ближайших государств Бухарского эмирата, где проживало нынешнее население Таджикистана, стала одним из важнейших вопросов интереса среди ученых и исследователей этой проблемы. На этот счет мнения разные, а иногда и противоречивые. В этой статье автор предпринял попытку обобщить творчество и деятельность великого мыслителя А. Дониша, его представления о своем времени, о королях (эмирах) Мангитов, которые являлись правителями Бухарского эмирата на протяжении последних трехсот лет до 1920 года, их способе правления, причинах и факторах их развития и упадка, хороших властителей и тиран и т.д. Автор наглядно показывает читателю каждого из эмиров этой страны, опираясь на различную литературу и высказывая свои взгляды на их правление. В действительности, великое произведение А. Дониша - является одним из уникальных трактатов в истории таджикского народа, который показывает произвол и жестокость правителей Мангитов по отношению к своему народу.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REFLECTION OF THE RULE OF THE MANGHIT EMIRS IN THE WORKS OF AHMAD DONISH

In this article, the author examines and analyzes an urgent and demanded problem - the history of the reign of the Mangit emirs in the works of the great thinker of the 19th century «A treatise or a summary of the history of the rule of the Mangit dynasty.» It should be noted that the history of the Tajik people and one of the closest states of the Bukhara Emirate, where the current population of Tajikistan lived, has become one of the most important issues of interest among scientists and researchers of this problem. Opinions on this matter are different, and sometimes contradictory. In this article, the author made an attempt to summarize the work and activities of the great thinker A. Donish, his ideas about his time, about the kings (emirs) of the Mangits, who were the rulers of the Bukhara Emirate over the past three hundred years until 1920, their mode of government, reasons and factors their development and decline, good rulers and tyrants, etc. The author clearly shows the reader each of the emirs of this country, relying on various literature and expressing his views on their rule. In fact, the great work of A. Donish is one of the unique treatises in the history of the Tajik people, which shows the arbitrariness and cruelty of the Mangit rulers in relation to their people.

Текст научной работы на тему «ОТРАЖЕНИЕ ПРАВЛЕНИЯ МАНГИТСКИХ ЭМИРОВ В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ АХМАДА ДОНИША»

Сведения об авторе:

Шарапов Махмадали Хайруллоевич - старший преподаватель кафедры методика преподавании истории и права Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни Тел: (+992) 939530074.

About the author:

Sharipov Makhmadali Khairulloevich - a senior teacher of the Department of Teaching History and Law of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini Tel: (+992) 939530074.

ТДУ 891.550:9(575.3) ИНЪИКОСИ ХУКМРОНИИ АМИРОНИ МАНГИТИ ДАР ОСОРИ АХ,МАДИ ДОНИШ

Нуруллозода М.Н.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Яке аз мадбубтарин фарзандони Бухорои Шарифи карни XIX Ах,мад Махдуми Дониш, бо лаккаби Адмади Калла (1826-1897) ба дисоб меравад. Адмади Дониш дар шадри Бухорои Кудна, дар оилаи мулло Носир ба дунё омадааст. Адмади хурдсол маълумоти ибтидоиро дар мактаби шахсии модараш барои духтарон гирифта, инчунин, дар мактаби дофизони ^уръон низ тадсил намудааст. Аммо Адмад мактаби кориёнро ба зудй тарк карда, аз синни 14 - солагй тадсилро дар мадраса давом медидад. У дар мадраса ба гайр аз илмдои динй, асосан мустакил худаш, такя ба кордои уламои Шарк, фандои риёзиёт, таърих, нучум, табииёт, дайват, фалсафаи табий ва адабиёти бадеиро меомузад. Адмади Дониш тахминан соли 1855 бо ходиши амир Насрулло ба дарбор род ёфта, ба дайси меъмору мудандиси дарбор таъйин мегардад. Мутафаккир аввалин бор солдои 1857 - 1858 бо фармони амир Насрулло ба дайси мирз-котиб дар дайати сафорати амир, бори дуюм солдои 1869 -1870 ва бори сеюм солдои 1874 - 1875 ба Русия сафар мекунад. Дар давоми ин сафардо Адмади Дониш аз наздик бо даёти сиёсию-иктисодй ва махсусан фардангию-мадании маркази империяи Русия шадри Петербург, ба таври назаррас шинос мешавад. Аз ин ру, дама руйдоддои ба вукуъ омада дар баробари таъсири адабиёти классикии форсу точик дар ташаккулёбии андешадои маорифпарваронаи Адмади Дониш макоми арзандае мебозад [4, с.1].

Наздикии солдои 1870-1873 А. Дониш рисолаеро таълиф менамояд, ки дар он акидадои худро нисбат ба адолат ва тартибу низоми идоракунии давлату чомеа издор менамояд. Дертар аз ин А. Дониш ба ин асар номи «Рисола дар назми тамаддун ва таовун»-ро мегузорад. Бояд тазаккур дод, ки асари номбурда дар вокеъ як барномаи тайёри ислодоти амики тарзи идоракунии давлат ва поядои ичтимоии аморати Бухоро ба дисоб мерафт. Хамин максад буд, ки мутафаккир ин рисоларо ба амир Музаффархон пешнидод карда буд. Муаллиф дар рисолаи мазкур бадри идоракунии кишвар тадияи сохтори вазоратй ва мачлиси машваратй (парламент)-ро заруру мудим мешуморад. Ба андешаи А. Дониш дукуку уддадоридои шод (амир), дамчун докими мутлак бояд дар назардошти конуну (Конститутсия) конунгузорй маддуд карда шавад. Илова бар ин, дар рисола муаллиф оиди сохтор ва дукуки вазоратдо, тартибу мавкеи куввадои мусаллад, дукуку макоми амир, муносибати дукуматдорон нисбат ба мардумро батафсил издор мекунад. Дар ин чо мутафаккир таъкид мекунад, ки шод (амир) бояд аз чумлаи донишмандтарин шахсон таъин гардад ва доимо дар хидмати мардум бошад; дар як кишвар шоди одилу амалдори иртичопараст буда наметавонад, зеро ки чунин амалдор зери сарпарастии у амал мекунад [9, с.15].

Ба фикри мутафаккир шод дамон вакт адолатпарвар буда метавонад, ки у агар дад шартро риоя кунад. Аввалан, ба акидаи муаллиф, «дар дар вокеа, ки раоёро пеши доким афтод, подшод худро дар он вокеа аз раоё тасаввур кунад ва дигареро бар худ доким донад. Ва дар он дам дар дукм, ки аз дигаре ба худ раво намедорад, мисли он аз худ ба дигаре раво надорад ва агар раво дорад, хиёнат карда бошад». Ё ин ки дар шарти дафтум у таъкид мекунад, ки: шоди одил «он ки аз хатари дукумат ва вилоят гофил набошад. Ва якин донад, ки мансаби аморату дукумат олатест, (ки) бад-он саодату некномии дунё ва охират касб метавон кард. Ва дам шаковату гирифторй ва бадномии абадй досил тавон намуд». Баъдтар дар шарти нудум мегуяд: «.. .некбахтарин раиятдорон касест, ки раият бад-у некбахт аст, ва бадбахтарин касе он аст, ки раият бад-у бадбахт аст» [9. С.25]. Умуман дар рисола чунин панддо хеле сершуморанд. Дар асари мазкур мутафаккир сатди пасти рушди маорифу фарданг, симои манфури табакадои хукумронро танкид намудааст.

Амир Музаффархон аз пешнидоди такдирсози А. Дониш оид ба давлатдорй ба дарос омада, на тандо ондоро кабул накард, балки уро аз дарбор дур намуда, аввал ба Гузор, баъд дар Надрпай ба дайси козй таъин менамояд. Баъдтар мутафаккир тамоман аз кордои давлатй ва хизмати дарборй дур

карда мешавад. Такрибан аз солхои 1875 мутафаккир ба навиштани шохасари худ «Наводир-ул-вакоеъ» шуруъ менамояд. Нависанда соди 1885, баъд аз марги амир Мyзaффaрxон ва ба тахт нишастани писари y - Äбдyдaхaдxон ба Бухоро баргашта, бо мархамати амири чавон мyддaте ба хайси китобдори мадрасаи Ч,аъфархочаи Бухоро таъин мегардад. Хама ин ба мутафаккир имкон медихад, ки шохасари худро муддати 15 сод ба охир расонида, онро байни хаводорону хамфикрони худ пахн кунад. Ä. Дониш дар асари «Наводир-ул-вакоеъ», хамчун шохиди замон норасоихои ичтимой, нобаробарй ва беадодатихои чамъияти феодалии Бухоро, кафомондагии хаёти фархангй, тарзи шахшудамондаи таъдим дар мактабу мадрасахо, симои манфури табакахои хукмрони амирй, ки нисбат ба мардум хедо берахмй зохир менамуданд, чаходат ва Faфдaтзaдaгии арбобони динию маъмурии давр ва Faйрaхоро хеде сахт танкид ва махкум намудааст. Ба ин асар, аз чониби худи муалдиф рисодаи дар боло номбаршуда - «Рисода дар назми тамаддун ва таовун» хамчун яке аз кисматхои он замм карда мешавад. Бояд кайд кард, ки равияи маорифпарварй чараёни ичтимоию сиёсй ва адабию фархангиест, ки зиёиёнро аз Faфлaти шахшудамондагии давраи кухнаи феодалй бедор карда, онхоро ба даврони нав, замони тантанаи идму амал ва адодат даъват мекард. Ч,онибдорони ин чараён махз бо усуди тaрFиби F0яхои хайру адодат, идму маърифат иллату камбудихои сохтори муайяни чамъиятиро бархам зада, анъанаю маишат ва сиёсати ноадолатонаи онро тaFЙир додан мехостанд. Фикру акидахои Ä. Дониш махз ба хамин максад низ равона гардида буданд. Äs ин ру, Ä. Донишро чун яке аз саркардагони чараёни маорифпарвари Осиёи Миёна махсуб медонанд [3, с.67-166].

Дигар асари машхури Ä. Дониш, ки акидахои пешкадами сиёсиву ичтимой ва маорифпарварии y боз хам равшантар баён шудаанд, «Рисодаи таърихи «-и y ба хисоб меравад. Ин асар бо хамон шакле, ки то ба даврони мо расидааст, як кисматии аввали рисодае будааст, ки мутафаккир онро ба итмом нарасонидааст. Лекин худи ин кисм як асари мустакиде ба хисоб меравад, ки аз шаклу мундаричаи алохида иборат аст. Бо сабаби он ки рисодаи мазкур тамом нашудааст, Ä. Дониш ба он ном намондааст. Ä3 ин ру, он то ба имруз байни ахли идм ва тадкикотчиён бо номгузории гуногун маъдум аст: «Тарчумаи ходи амирони мангатия», «Таърихча», «Рисода ё худ мухтасаре аз таърихи салтанати хонадони мaнFития» ва Faйрa, ки мазмуни он иборат аз тахлили таърихи салтанати амирони мaнFит ва вокеахои сиёсии он замонро дар бар мегирад. Äсaри номбаршуда дар охири хаёти мутафаккир таъдиф ёфта, бо ин сабаб дар он замон ба дигарон он хуб маъдум набуд. Ä3 ин рисода танхо якчанд дустони наздики нависанда, ки онро дар шакли сиёхнавис хонда буданд, шинос буданд [2, с.37-38]. Рисодаи мазкур наздики пас аз дах соди таъдифи «Наводир-ул-вакоеъ» навишта шудааст. Бо ин сабаб, мутафаккир давоми дах сод тавонистааст сохтори сиёсии Бухоро, амиру аморат, сиёсатмадй ва усуди кишвардории онхоро боз хам амиктар омузад. Асосaн Ä. Дониш ин асарро ба фаслу бобхо чудо намекунад. Он такрибан аз руи мазмун иборат аст, аз: мукаддима, кисмати асосии рисода, ки худ ба ду бахш чудо шудааст. Баъд аз ба анчом расидаи он мутафаккир акидахои худро чамъбаст мекунад. Дар кисмати мукаддимавии асар мутафаккир чун олими астроном ва донандаи фалсафаи рушд баромад мекунад.

Ба акидаи Ä. Дониш, дунё ва чомеаи инсонй доимо дар чараёну рушд ва таназзуду харобишавй карор дорад. Муалдиф ин фалсафаи рушдро дар заминаи сайри сайёрахо казоват менамояд. Мутафаккир чунин мепиндорад, ки агар 4 ва ё 100 сод давраи рушд ба хисоб равад, хатман баъд аз ин таназзуд пеш хохад омад. Барои начот ёфтан аз ин ходат ба андешаи муалдиф, дар хар як давраи муайян аз зумраи шохон ё донишмандон як ё якчанд гурухе ташкид меёбанд, ки онхоро мучаддиди (навкунандаи) алф (хазор) ё миа (сад) мегуянд. Мутафаккир барои ин гуфтахо Темур Хусайн Бойкаро, Äбдyддоxxон ва Субхонкудихонро мисод меоварад. Дар ин чода, алалхусус, мутафаккир нисбат ба амир Шохмуроди маетитй назари мусбат дорад. Чунки дар баробари ба сари кудрат омадани амир Шохмурод дар аморати Бухоро навовари дар сохахои ичтимой 0F03 мешавад, аз ин ру, нависанда ба амир Шохмурод бахои баланду мусбй медихад [6, с.18-20].

Дар асари мазкур дар аввал вокеахои сиёсии хукумати Дониёд ва фаъолияти сиёсии y, ки «Харобии назми аморат дар замони амир Дониёд ва тарзи салтанати амир Шохмурод» унвонгузорй шудааст, тасвир меёбанд. Назари мутафаккир ба ин амир ва тарзи хукуматдории y манфй мебошад. Ä. Дониш амир Шохмуродро бахои баланд дода, таназзудро аз ахди амир Музаффар мехисобад. Муалдиф менависад: «Ä3 чумлаи тадбирхое, ки амир Музаффар дар назми хукумат ниход, барои чалби дилхо ва чамъияти халк яке он буд, ки хамаи нукуд, дираму динорро ба нияти Faзо ва аскардорй аз миёни халк бардошт ва дар хазина ниход, то агар касеро ба дираму динор эхтиёч афтад, бояд, ки сари иродат ба давлатхона нихад ва хидмати амир кунад ва зар бибарад. Дигар аксар заминхои фукароро барои чахор боFи султони баргузида бихарад ва хар чо, ки боFе медиуанд, барои подшох мехариданд, то агар касеро иштихои ангуру анчир, сар дар ин дарбор нихад»...» Инчунин боз мегуянд: ^«Назми дигаре, ки амир Музаффар дар боби вилоятдорй ниход, ракси бачагон ва кавлу Faзaли масхарабозон ва дорбозии эшон буд, ки дар тамоми соду фасуд ин шева дар хамаи каламрав чорй буд ва шабу руз овози найу духул аз хама чо баланд буд, то халк гумон кунад, ки хама чо

opaмидaacт». Нaзapи Адмaди Дoниш бa aмиp Абдyлaдaд низ xeлe бaд acr. Ин aмиp яган бeдбyдй бapoи кишвap нaкapд,- мeгyяд мyaллиф [2, c.35].

ИНЧУНИН, Л. Дoниш дap pиcoлaи мaзкyp тapзи дyкyмaтдopй Ba дoлy aдвoли дaвлaти aмopaти Бyxopo Ba мapдyмpo дap фacлдoи oяндaи xyд дap cимoи дyкyмaтдopии aмиpoн Xa^ap, Xycaйн, Умap, Hacpyftrnx,, Мyзaффap, Абдyлaдaд бa тaвpи вoзeд бa pиштaи кaлaм дapoвapдaacr. Амиp Xa^appo низ мyтaфaккиp бaдoи бaлaнд мeдидaд. Бa aндeшaи мyaллиф, зaмoни дyкмpoнии aмиp Xa^ap Бyxopo бa яте as шaдpдoи oлaми илму мaъpифaт мyбaддaл мeгapдaд, чyнoнчй y мeнaвиcaд: «Ин oвoзa дap тaмoми диëpи иcлoм мyнтaшиp шyдa, мapдyм яз aктopy (aмcopи) pyбъи мacкyн, бapoи тaдcили улум бя Бyxopo мeoмaдaнд. Бя нaдчe улуми шapиaт Ba aдкoми дудуди июдй ^e^ пoдшoдe инчунин тapaккй бя aдли илму yлaмo bok^ няшудя бoшaд» [6, c.31].

Дap бopaи дyкмpoнии муддяти кями aмиp Xycaйн Ba ям^ Умap кaмe cyxaн poндa, муолшф бя aмиp Умap бaдoи мянфй мeдидaд: «Азбacки дap тябъяш фдоку фacoд мycтaвлй буд^ дap муддяти яндяк дям xeлe дoди яйшу кoмpoниpo дoдa, ЯЗ бapoи бякияи yмp зaxиpa an^^a, дap aBKpra шaбypyзй бe мяйу мyтpиб зиет нaкapдa, мyдoм мяету бeдyш будя, тo ки дap aйëми дукумяти xyд яз мyдocapaи бyxopo Ba oмaдaни aмиp Нacpyллoд - бapoдapи y яз Сaмapкaнд, бexaбap будя» « [6, c.32]. Дap бopaи aмиp Нacpyллoд муяллиф мeнaвиcaд: «Ba бя дap кяйф яз aдвoли yмapo Ba шгод Ba yлaмo xaбapдop будя мapтaбaи дoли дap кacpo фapoxypи oн нигoд мeдoшт Ba бe иллaтe кaвй xanrçpo бя мaъpaзи бeoбpyйй нaмeкaшид. Ba дap acpи y дямяи фyкapo Ba paиятy cипoд дap мaдди ямну aмoн ocyдa, дoим фapoxивy apзoнй буд Ba вyфypи даъмяту oбoдoнй» « [6, c.35]. Яъш, мyaллиф бя aмиp Нacpyллoд бaдoи мycбй дoдa, дap му^з^я 6O aмиpoн Умap Ba Xycaйн бapoи мapдyм aзизтap диcoбидa мeшyд. Фяаш кaлoни pиcoлaи «Риcoлa ë мyxтacape aB тaъpиxи caлтaнaти xoнaдoни мaнFития» бя caлтaнaти aмиp Мyзaффap, тapзи дyкмpoнии y бaxшидa шyдaacт. Умумян, мyтaффaкиp бя дyкмpoнии aмиp Мyзaффap бaдoи мянфй мeдидaд Ba ypo дap тaнaвyли aмopaти Бyxopo aйбдop мeкyнaд, чyнoнчй y мeнaвиcaд: «Ду-ce coли aBBan aв дукумят бя бякияи дaвлaти naAap acкap кяшид^ бoлoи X^copy ^УКДИД paфтa, бaъзe мaквeъpo бя Kax,py Faлaбa гиpифтa, aдли oнpo aмoн нaдoдa, бя кдтлу acиpй pacoнидaнд. Ba дap oxиp бoз дямя бя бaFЙy фacoд бapгaшт. Чун ду-ce фятди муж®^ aв Faйpи чянгу чидoл aмиppo дяет дoд, нaдвaти фиpъaвнй бя димoFи y poд ëфтa, aдaдepo Faйp aв xyд дap чaдoн нaмeдид»[6, c.36-37].

Дap aнчoми pиcoлaи мaзкyp Л. Дoниш дap бopaи зaвoлëбии aмopaти Бyxopo издop мeнaмoяд -»Оcмoн бap capи индo фypyд oяд!» — мeгyяд. Ин aв як чoниб, 6o caбaби мyoинaи crnopax,o бoшaд, aв ЧOниби дигap, Л. Дoниш xoбдoи дидяи дycтoнaшpo низ чунин тaъбиp мeкyнaд, ки нятичяи aз ocмoн pexтaни cитopaдo, тaндo мoнaнди шep, nopa — nopa гapдидaни y яз дacти дappaндaгoни дш^ Ba Faйpи бя ин гyвoд мeбoшaд.

Хямин тaвp, ки acaprn Л. Дoниш, чyнoнe ки aз нoми oн бapмeoяд, яънe «Риcoлa ë мyxтacape aв тaъpиxи ca^^arn xoнaдoни мaнFиятия» тaъpиxивy ядябй мяжуб ëфтa, дap aфкopи aдaбии точик мякрми apзaндaepo дopocт. Бo caбaбe ки pиcoлa тaъpиxи acpи мyтaфaккиp acr, oн чянбяи биcëp к^ии пyблитcиcтиpo низ дopocт. Аммo ин pиcoлa ня пyблитcиcтикa, бaлки acaprn тaъpиxиecт, ки aв ЧOниби нaвиcaндa Ba шoиp pyйи кop oмaдaacт Ba шoëни диккдт acr. Дap acapи мaвкyp мyтaфaккиp дyкyмaтдopoни кишвapaшpo 6O ycyли пeшгиpифтaи дaвлaтдopиaшoн тacвиp тамуд^ мyшoдидaдoи xyдpo oшкopy пиж^й бaëн мeкyнaд. Л. Дoниш дap pиcoлa тaвaччyд тaндo бя ям^ Шoдмypoд мeкyнaд Ba aмиpoни дигapи мaнFитpo xeлe caxт някудиш мeкyнaд [2, c.36].

Дap мукрбили ям^ Шoдмypoд дaмoн aмиpoни дигapи ин cyлoлa мeиcтaнд. Мacaлaн, aмиp Мyзaффap Ba capи кyдpaт oмaдaни ypo caбaби бaдбaxтй бapoи чoмeъa мeдoнaд. 3epo y дap фикpи бeддoшти кopи мapдyм нecт. У кyдpaтpo вocитaи бeдтapини xyшгyзapoнии yмp мeдиcoбaд. Лз ин py, дoлaти кишвappo бaco тaбoд тамуд^ xaray мямля^'^ бя вapтaи дaлoкaт pacoнидa буд. Лз чумл^ низoми тaмoмaн вaйpoн Ba бeнизoми идopaи дaвлaт Ba дoкимияти aмиp, axnoKrn paвилaи aъëнy aшpoф Ba дигap тaбaкaи дyкмpoн, бexиpaдй Ba бeтaдбиpй, кyтoднaвapй Ba бeaндeшaгии нaxycтвaзиpи Бyxopo, axлoки nacr Ba xиcлaтдoи мянфии xyди ям^ кишвappo бя гиpдoби дaлoкaтбop aндoxтa буд. Умумян, xизмaти тaъpиxии Адмaди Дoниш дap oн acr, ки y мepocи aдaби-илмй Ba тaъpиxии миллиpo бaco ямику дякик oмyxтa, дямчун тaълимдидaндaи мaдpaca Ba фapди aв тaъpиxи иcлoм oгoд py бя эчoд oвapдaacт. Хycycaн, тя^^и «Бaдoeъ-yл-вaк;oeъ» яз ocopи мaнcypи бaдeй дap эчoдиëти Адмaди Дoниш xeлe фapoвoн диc кapдa мeшaвaд. Лз тapaфи дигap, ce caфapи y бя Рycия — бя oлaми Fapб, шинocoии мyтaфaккиp бя cимoдoи cиëcй, дapбй, илмй, фapдaнгй, aдaбй, инкитобй Ba дигapoн poди зeднии ypo бя тaфaккypи нaв мyдoкимapoнивy нaтичaгиpии дигap paвшaн нямуд. Ин aCT, ки тoзaкopидoи мyтaфaккиp низ дap дямин зяминя зyдyp кapдaacт. Хямин инкитоби фикpй, чунбиши зeднй, Faнoвaти яклий ypo вoдop нaмyдaacт, ки тapxaфкaни чapaëни нaви мaфкypaвй дap тaъpиxи aдaбиëтy фapдaнг эътиpoф гapдaд [5, c.1].

АДАБИЁТ

1. Лямли Дoниш. Аcapдoи мyнraxaб. I Дэниш Л. Стaлинoбoд, - 1957.

2. Ахмад, Махдуми Дониш. Рисола ё мухтасаре аз таърихи салтанати хонадони мангшия / М.А.Дониш - Душанбе: Дониш, 1988. - 288с.

3. А. Дониш. Наводир-ул-вавдеъ. Китоби 1 / Дониш, А. - Душанбе: Дониш, 1988. - 288с.

4. Манбаи элекгронй. Мурочиати охирон 18.03.21. https:/Лg.wikipedia.OIg/wiki/Ахмади_Дониш

5. Манбаи электронй. Мурочиати охирон: 18.03.21. http://komron.iHfo/risolai-mangitiya/

6. А.М. Дониш. Рисола ё мухтасаре аз таърихи салтанати хонадони мангишя./Дониш А.М. Пажухишгохи таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи Ахмади Дониши Академияи илмхои Чумхурии Точикистон. Душанбе, 2010. Мухаррир Д. Пирумшоев. - 180с.

7. У. Назиров. Рисола ё мухтасаре аз таърихи салтанати хонадони мангития (Бо саъи ва эхтимом ва тасхехи Абдулгани Мирзоев). / Назиров У. - Сталинобод, - 1960.

8. Дотамов Н.Б., Довудй Д., Муллочонов С., Исоматов М. Таърихи хал^и точик (Китоби дарси). - Душанбе, 2011.

9. Додизода Р. Ахмади Дониш /Р. Додизода - Душанбе. Ирфон, 1976. - 202с.

ОТРАЖЕНИЕ ПРАВЛЕНИЯ МАНГИТСКИХ ЭМИРОВ В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ АХМАДА ДОНИША

В данной статье автор исследует и анализирует актуальную и востребованную проблему -историю правления мангитских эмиров в произведениях великого мыслителя XIX века «Трактат или краткое изложение истории правления Мангитской династии». Следует отметить, что история таджикского народа и одного из ближайших государств Бухарского эмирата, где проживало нынешнее население Таджикистана, стала одним из важнейших вопросов интереса среди ученых и исследователей этой проблемы. На этот счет мнения разные, а иногда и противоречивые. В этой статье автор предпринял попытку обобщить творчество и деятельность великого мыслителя А. Дониша, его представления о своем времени, о королях (эмирах) Мангитов, которые являлись правителями Бухарского эмирата на протяжении последних трехсот лет до 1920 года, их способе правления, причинах и факторах их развития и упадка, хороших властителей и тиран и т.д. Автор наглядно показывает читателю каждого из эмиров этой страны, опираясь на различную литературу и высказывая свои взгляды на их правление. В действительности, великое произведение А. Дониша - является одним из уникальных трактатов в истории таджикского народа, который показывает произвол и жестокость правителей Мангитов по отношению к своему народу.

Ключевые слова: история, история таджикского народа, Бухарский эмират, Ахмади Дониш, мыслитель, писатель, произведение, трактат, мангития, эмир, царь, правление, государственность.

REFLECTION OF THE RULE OF THE MANGHIT EMIRS IN THE WORKS OF AHMAD DONISH

In this article, the author examines and analyzes an urgent and demanded problem - the history of the reign of the Mangit emirs in the works of the great thinker of the 19th century «A treatise or a summary of the history of the rule of the Mangit dynasty.»It should be noted that the history of the Tajik people and one of the closest states of the Bukhara Emirate, where the current population of Tajikistan lived, has become one of the most important issues of interest among scientists and researchers of this problem. Opinions on this matter are different, and sometimes contradictory. In this article, the author made an attempt to summarize the work and activities of the great thinker A. Donish, his ideas about his time, about the kings (emirs) of the Mangits, who were the rulers of the Bukhara Emirate over the past three hundred years until 1920, their mode of government, reasons and factors their development and decline, good rulers and tyrants, etc. The author clearly shows the reader each of the emirs of this country, relying on various literature and expressing his views on their rule. In fact, the great work of A. Donish is one of the unique treatises in the history of the Tajik people, which shows the arbitrariness and cruelty of the Mangit rulers in relation to their people.

Key words: history, history of the Tajik people, Bukhara Emirate, Ahmadi Donish, thinker, writer, work, treatise, mangitiya, emir, king, government, statehood.

Сведения об авторе:

Нуруллозода Мехрон Нурулло - докторант (PhD)-и кафедры истории таджикиского народа Таджикиского государственного педагагического университета им. С. Айни. Тел: (+992) 985108434

About the autor:

Nurullozoda Mehron Nurullo - is a doctoral student (PhD) and of the Department of the History of the Tajik People of the Tajik State Pedagogical University named after S. Aini. Tel: (+992) 985108434 ' ' '

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.