Научная статья на тему 'ОСНОВНЫЕ ИСТОЧНИКИ РАЗВИТИЯ МИРОВОЗЗРЕНИЯ АХМАДА ДОНИША О РЕФОРМЕ ОБРАЗОВАНИЯ'

ОСНОВНЫЕ ИСТОЧНИКИ РАЗВИТИЯ МИРОВОЗЗРЕНИЯ АХМАДА ДОНИША О РЕФОРМЕ ОБРАЗОВАНИЯ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
51
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТОРИЧЕСКИЕ ПУТЕШЕСТВИЯ / ЭТИКО-ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ ВЗГЛЯДЫ / ВОСПИТАНИЕ СЕМЬИ / МЫШЛЕНИЕ / РЕФОРМА ОБРАЗОВАНИЯ / ОСНОВНЫЕ ИСТОЧНИКИ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Хайдаров Абдусамад Алифбекович

В настоящей статье даётся анализ основных источников развития мировоззрения Ахмада Дониша о реформе образования. Автор констатирует, что одной из основ, способствовавшей формированию педагогического мировоззрения Ахмада Дониша было воспитание семьи и среда, в которой он жил. Его отец - Мулло Носир был образованным человеком. Мать, будучи грамотной и благовоспитанной женщиной, обучала девочек в своей частной школе. Другой основой, сыгравшей заметную роль в формировании мировоззрения мыслителя, было влияние философии Востока, знакомство с учениями учителей всего человечества - Заратуштры, Будды и других. Отмечается, что служба при дворе, знакомство с методами правления эмиров и возможность пользования представившихся привилегий, также были факторами, повлиявшими на развитие мировоззрения и формирования эстетических и педагогических взглядов Дониша.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE MAIN SOURCE OF DEVELOP OF OUTLOOK AHMADI DONISH ON REFORM OF EDUCATION

In this article the analysis of the main sources of developing outlook on reforming of education. The author emphasizes that one of the grounds promoting the formation of pedagogical outlook of A.Donish was family upbringing and environment where be lived. His father Mulla Nosir was an educated man. His mother being an educated and a well - bred woman, taught girls in her private school. The other source of playing a significant role in forming the outlook where the influence of the philosophy of the East acquaintance with Zarathushtra, Buddha and others. It is not serving in royalty acquaintance with methods of Emirs rulings and the possibility favoring the given privileges also where factors of influencing the develop of forming Donish aesthetics and pedagogical outlook in Russia.

Текст научной работы на тему «ОСНОВНЫЕ ИСТОЧНИКИ РАЗВИТИЯ МИРОВОЗЗРЕНИЯ АХМАДА ДОНИША О РЕФОРМЕ ОБРАЗОВАНИЯ»

Keywords: environmental education, integration classes, mathematical representations, spatial relationships, geometric shapes, temporary concepts, didactic games

Сведения об авторе:

Курбонова Зарина Ширинбековна—кандидат педагогических наук, доцент кафедры теории и методики дошкольного образования факультета дошкольного и начального образования Таджикского государственного педагогического Университета имени САйни. Тел. (+992)919400958, E-mail: kzarinash@gmail.com

About the author:

Kurbonova Zarina Shirinbekovna - candidate of pedagogical sciences, dotsent of department of theory and methods ofpreschool education, faculty ofpreschool and primary education, Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni, Address: Dushanbe, Rudaki street, 121/. Tel: (+992)919400958, E-mail: kzarinash@gmail.com.

МАНБАЪ^ОИ АСОСИИ ТАШАККУЛЁБИИ ^А^ОНБИНИИ А^МАДИ ДОНИШ ОИД БА ИСЛО^ОТИ НИЗОМИ ТАЪЛИМУ ТАРБИЯИ Ч,ОМЕА

Хрйдаров А.А.

Донишкадаи сайёщ сощбкорй ва хизмат

Баъди хамрохашавии Осиёи Миёна ба Русия ва тагаиротхри дар ин манотик; бавукуь пайваста зиёиёни махаллй ба гуруххо таксим гардиданд. Баьзехо ба такдир тан дода, мунтазир гардиданд, ки аз казо ба сари онхову мулки эшон чй меояд?

Гурухе дигар аз ояндаи ин мамлакат умеди худро канда, ба мамолики хорича рахти сафар бастанд.

Сеюуминхо руйдодхоро хамачониба омухта, иллатхои онхоро дарк намуда, аз фоида ва зарари онхо ба халку диёри хеш хулоса мебароварданд ва барои рахоиву пешрафти ватану миллату оинхои накуи ачдодй сайь менамуданд. Онхо сабабхои асосии кафомондагии давлати хеш ва кашшокии раияти мулки хешро дар бесаводии оммаи мардум ва чахолату бефархангии воломакомони давлат медонистанд.

Ба зумраи ин зиёиён, бемухобо, маорифпарварон ва сарвари эшон Ахмад Махдуми Донишро метавон шомил намуд. У аз методхои тадкикоти таърихй, мукоисавй, тахдил, мушохида, меьёр ва гайра васеь истифода бурда, сабабхои таназзули маьрифат ва нодурустии низоми таьлиму тарбияро дар мактабу мадрасахо нишон дод ва барои ривочи таьлиму тарбия ба амир ислохоти сиёсй, иктисодй ва маънавиро арза намуд.

Яке аз заминахое, ки барои ташаккули чахонбинии Дониш мусоидат намуд - ин тарбияи оила ва мухити зиндагии у ба хисоб меравад. Падари у Мулло Носир шахси фозил буд, модараш низ шахси босавод буда, дар мактаби хусусии хеш ба духтарон дарс мегуфт[5, с. 109].

Дониш маьлумоти ибтидоиро, хушнависиро айни тифлй аз модар омухта буд. Мувозибати неки падар буд, ки Ахмадро аз мактаби кориён, ки усулхои таълими схоластикй дошт ва барои писараш гайри кобили кабул буд, гирифт ва ба мадраса супорид. Чун фазои мактаб ва методхои тадрис дар мактаб барои донишомузй мувофик набуданд, Дониш аз хамон айём мукобили чунин усули таълим гардида буд. Лек у ба омухтани дарсхои мадраса иктифо нанамуда, дар асоси осори мутафаккирони Шарк ва дигар олимон улуми нучум, риёзиёт, табииёт, хайат, таьрих, адабиёт ва фалсафаи табииро аз худ мекунад.

Заминаи дигаре, ки дар ташаккулёбии чахонбинии мутафаккир накш базидаасг, ин таъсири фалсафаи Шарк, огохй аз таълимаги муаллимони башарият - Зардушт, Буддо ва дигарон мебошад. Таъсири маданияти исломй низ дар ривочи афкори тарбиявии адиб башят назаррас аст. У зимни баёни афкори тарбиявй ва ахлокии хеш асархои ахлокй ва тарбиявии мутафаккирони гузаштаи халкхои точику форс, хинду араб ва Юнонро мутаккои хеш карор додааст. Дар «Наводир-ул-ваксеш-и машхури адиб ручуи маллиф ба ^<Бахористон^>- и Абдурахмони Ч,омй, «Гулистон^и Саъдии Шерозй, «Насихатномахьи Унсурулмаолии Кайковус, «Бадоеъ-ул-вакоеъхьи Зайниддин Махмуди Восифй, «Ахлоки Никомахй>> ва «Ахлоки Евдомовй>>-и Арасту бараъло хис карда мешавад.

Воридшавй ба хизмати дарбор, шиносой ба тарзи хукуматдории амирон ва истифода аз баьзе имкониятхо низ яке аз он заминахое буданд, ки бешубха дар инкишофи чахонбинии Дониш оид ба тарбия кумак намудаанд. Ба кавли сиёсатшинос Шариф Чдбборов «сарфи назар аз баъзе мушкилоту махдудиятхо дарбор дар ташаккули Ахмади Дониш таъсири калон расонд^>[6, с.20].

Дониш махз аз руи хунари наккошиву хаттотии хеш ба тавсияи устодаш ба дарбори амир Насруллох рох ёфт ва бо нишон додани истеъдоди хеш аз соири улум боз хам бештар иштихор ёфт. Адиб дар ин бора чунин менависад: «Рузе дар маврид маро ба хазрати султон нишон дода, ки «фалон ном дар мисли ин бадоеъ ва саноеь назиру хамто надорад ва сехри каламаш насхи эъчози монавй ва бехзодй мекунад ва ба аснофи хутути расмй ва гайрирасмй вукуфи тамом дорад>>. Султон маро талаб дошта ба хатти соддае кигабате баргузид ва кигабатхо аз тиббу масъала ва таворих мефармуд ва ба хар чузве то дах дирам

мyвaззaф гapдoнид. Ba бaъд aз он ки устоди мaн, aфoaнxy, aз oлaм дapгyзaшт, мapo бa чои y дapгyзapoнид вa идpope то ^op диpaм мyaйян кapд. Ba мapo дap ypдyи caлIaнaт aз narax то бeгox, мeдoшт. Ba дap кope, ки бa уетоди мaн py4yb дошт, aз мш cyoл мeкapд. Ba бa cabc^M.^ wan мeъмopoнy шккошон бa шурте мeпapдoxтaнд»[1, c.49-50].

Чи тaвpe ки шълум гашт, y aз шог^^ бa устодй pacид вa омузиши тaмoми мacoил бapoяш дacтpacтap гapдид. Дoиpaи чaxoнбинии мyтaфaккиp боз xain бeштap p™o4 ёфт вa мeкyшидaнд, ки ypo дap xan нaмyдaни мacoили мyxтaлиф низ дaъвaт ншоянд.

Max донишу фaзилaти y мycaббaб гapдид, ки дap xaйaти cyфapoи дaвлaти Бyxopo бa Рycия 3 мapoгибa caфap кyнaд.

Сaфapи якуми Дониш бa Рycия aз мохи aвгycги еоли 1857 огоз гapдидa, 11-12 уми янвapи еоли 1858 aз Пeгepбypг вa 23-юми мaй aз Opeнбypг бa Бyxopo бозгашт cypaт гиpифтa буд. Бa Faйpи вaзифaи когибй, aмиp Hacpyллox Дони^о вaзифaдop кapдa буд, ки «ту aз бaвoгини (cиpxoи) yмypи он чо тaxкик нaмyдa, холи дaвлaти oнxopo нeк тaшxиc кapдa, мaъpyзи capиpи (тaxги) мyaллo (олй) мeдopй, ки холи чaвoxиpи yмypи xap вилоят aз зaбoни тyччop ш axли acфop (caфapxo) мepaеaд»[2, c.324].

Axмaди Дониш бaъди бa вaтaн бapгaшгaн po4eb бa тapaккиёти илму фapxaнг вa икгиеодиёти Рycия бa aмиp мaълyмoги мyфaccaлe мeдиxaд.

Сaфapи дуюми caфиpoн, ки Дониш дap он бa cифaти когиби aввaл шомил гapдидa буд, 29-уми a^ycm еоли 1869 aз Тoшкaнд бa Opeнбypг вa 2-юми oктябp aз Мacкaв бa Пeгepбypг cypaт гиpифтa буд. Oнxo дap aввaли аоли 1870 бa вaтaн бapгaшгaнд. ,3ap ин еaфapи 2-юми xeш Ax^ia^ Дониш зимни вoxypиxoи pacмй ш Faйpиpaемии xeш бa нaмoяндaгcни coxaxoи гуногуни дaвлaти Рycия xyдpo xai^iyn шaxcияти бapчacтaи еoxaи илму фapxaнг вa cиёеaт нишон дод. Эьтимоди Aмиp Мyзaффap ниcбaт бa y xaмчyн бa бexтapин cиёеaтмaдop вa олими фозил зиёдIap гapдид вa бa y унвони ифтиxopии «^po^po еaзoвop донист вa xano мaнcaби бaлaндepo низ пeшниxoд нaмyд. Bane Дониш бо бaxoнae мaнеaбpo paA нaмyд.

Сaфapи агюми Axмaди Дониш бa Пeгepбypг дap еoлxoи 1873-1874 воксь шyдaaет. Сaфиpoн тиpaмoxи аоли 1873 aз Бyxopo бapoмaдa, 6-уми янвapи аоли 1874 бa Пeгepбypг мсоянд вa дap aввaлxoи мoxи мapт бoзгaшт бa Бyxopo cypa! мeгиpaд.

Мaкcaд aз фиpиетонидaни ca^opa™ еeюм бa импepaтоpи Рycия- Aлeкcaндpи II paеoнидaни изxopи шyкpoнaи aмиpи Бyxopo Мyзaффap бa мyнcаибaти бa иxтиёpи дaвлaти Бyxopo дoдaни зaминaxoи еoxили pccти дapёи AMy буд, ки бaъди шикacти xoни Xeвa бa Рycия тaaллyк дoшгaнд. Бap илoвaи изxopи шyкpoнa aз номи aмиp, вaзифaи дигapи caфиpoн ин мyбopaкбoдии туи никoxи дyxтapи импepaтоp - Мapия буд.

Дониш мaxз дap дapбop aз oлaми н^онии cиёеaтдopии aмиpoни Бyxopo вокиф гapдид, мaxз дap дapбop aз p™o4y pama^ илму фapxaнги мaмoлики xopичй вa фyтypи мaopифи вaтaни xene бoвapии xaкмкй кaаб нaмyд.

Зaминaи дигape, ки дap инкишофи aкидaxoи тapбиявй-axлoкй вa тaфaккypи Дониш тaFЙиpoги куллй бa aмaл oвapд, ин тaъcиpи он ce еaфapи тaъpиxии тaкдиpеoзи у бa Рycия мeбoшaд. Ошной бо вaзъияти икIиеoдй, фapxaнгй вa cиёcии ин еapзaмин дap тaшaккyли aндeшaxoи мyтaфaккиp дap 6op^ дигapгyниxoи низоми тaълимy тapбия дap Бyxopo мyxимIapин зaминa бa xиcoб мepaвaд.

Тaйи ин еaфapxo бa Дониш имконият дacт дoдaacт, ки щ тaнxo бa xaera c^crny ик;гиеoдй вa фapxaнгии Рycия шин<х шaвaд aкидaxoи пeшкaдaми oнxopo дap oмyxтaни улуми дунявй вa бexтap нaмyдaни ycyли тaълим вa тapбия дap мaкoгиб биёмyзaд, бaлки бо шaxcиятxoи воломикому pw^ora дoнишмaнд шиноху rçapm гapдaд.

Xaмcyxбaтии Дониш бо му^чими гeнepaл-гyбepнaтоpи Тoшкaнд П.И.Пaшинo, шapкщинcаи pyc B. Гpигcpьeв, мyтapчими Baзopaти кopxoи xop^™ РУcия Козим6ск Обиддинов, мaнеaбдopи xyкyмaти РУшя, олим Н. Стpeмoyxoв вa дигapoн, бeшyбxa нaтичaxoи муфидс бa 6op oвapдaaет.

Pacyn X,oдизoдa нaвиштa acx, ки П.И. Штино aз шaxеoни пeшкaдaми зшони xyд буд вa дap жypнaли «Сoвpeмeнник» xaмкopй мeкapд, бо H.A. Дoбpoлюбoв вa H.A. Heкpacoв мyкoгибaи дyагcнa дошт»^, c.42]. nac Дониш, бeшyбxa мeгaвoниет, ки дap 6op^ aфкopи пeшкaдaми зиёиён вa мaopифпapвapoни pyc aз у мaълyмoг битит

Шapктинcа B.Гpигcpeв xaнтcми вoxypй бо Дониш вaзифaи paиcи Кoмиаеияи capxaдии Baзopaти кopxoи xop^™ Рycия дap Opeнбypгpo бa yxдa дошт вa a^aira, xap ду aз cyxбaти илмиву aдaбии миёни oнxo бapтyзopгapдидa бaxpaбapдopй нaмyдa бyдaнд.

Бa дaлoили фaвк; тaкя нaмyдa, xyлcca бapoвapдaн мумкин acx, ки Дониш имконият дoштaacт, ки бо шaxеoни мyтaфaккиp вa aфкopи пeшкaдaми мaopифпapвapoни Рушя вa Aspyno ошно гapдaд.

Ин roxyprnp дap тamaккyли чaxoнбинй вa инкишофи aфкopи мaopифпapвapoнaи Axмaд Мaxдyми Дониш, бeшaк мyьcиp бyдaнд.

Oбpyвy мздом вa кypбy мaнзaлaти мyтaфaккиp дap нaзди зиёиёни пeшкaдaми Бyxopo, xycycan cyxaнxoи тaxcинoмeзи импepaтоpи Рycия, cиёеaтмaдopoн вa мyтaфaккиpoнy pyзнoмaнигopoни он чо боиш он гapдидa бyдaнд, ки aмaлдopoни Бyxopo вa xairo xyди aмиp xaм бa у бо эxтиёт мyoмилa нaмoянд.

Харчанд амир ва амалдорон уро барои ислохотталабиву росггуиву маорифпарварияш чашми дидан надоштанд, аз чазо додан ба у дар харос буданд.

Сохиби эътибори баланд гардидани Дониш низ боиси боз хам ривоч гирифтани акидахои пешкадам ва маорифпарваронаи у гардиданд ва аз ин ру, онро низ ба радифи дигар заминахои каблй метавон хамрох кард.

Чахонбинии Ахмади Дониш дар асоси тарбияи оила ва мухиги зиндагии у, суннагхои бехтарини маданияти халки точик, таьлимоти ахлокй ва тарбиявии мугафаккирони форсу точик, Юнону Хинди кадим ва ошной бо илму фарханги Русияву Аврупо ташаккул ёфтаасг.

АДАБИЁТ

1. Ахмади Дониш. Наводир-ул-вакреь. Кигоби 2.- Душанбе: Дониш, 1989. -339 с.

2. Ахмади Дониш.Осори баргузвдибадей.-Душанбе: Ирфон,1976.-350 с.

3. Хайларов А.А. Афкори педагогии Ахмад Махдуми Дониш.-Душанбе, 2011.-160 с.

4. Ходизода Р. Ахмади Дониш.- Душанбе: Ирфон, 1976. -293 с.

5. Хотамов НБ. Таьрихи халки точик (Аз солхои 60-уми асри XI Х то соли 1924).Нашри дуюм. Бо тасхех, гакмил ва иловахо. -Душанбе, 2007.- 368 с.

6. Чабборов Ш.Ч. Андешахои сиёсии Ахмади Дониш. - Душанбе, 2005.-190 с.

ОСНОВНЫЕ ИСТОЧНИКИ РАЗВИТИЯ МИРОВОЗЗРЕНИЯ АХМАДА ДОНИША О РЕФОРМЕ ОБРАЗОВАНИЯ

В настоящей статье даётся анализ основных источников развития мировоззрения Ахмада Дониша о реформе образования.

Автор констатирует, что одной из основ, способствовавшей формированию педагогического мировоззрения Ахмада Дониша было воспитание семьи и среда, в которой он жил. Его отец - Мулло Носир был образованным человеком. Мать, будучи грамотной и благовоспитанной женщиной, обучала девочек в своей частной школе. Другой основой, сыгравшей заметную роль в формировании мировоззрения мыслителя, было влияние философии Востока, знакомство с учениями учителей всего человечества - Заратуштры, Будды и других.

Отмечается, что служба при дворе, знакомство с методами правления эмиров и возможность пользования представившихся привилегий, также были факторами, повлиявшими на развитие мировоззрения и формирования эстетических и педагогических взглядов Дониша.

Ключевые слова:, исторические путешествия, этико-педагогические взгляды, воспитание семьи, мышление, реформа образования, основные источники.

THE MAIN SOURCE OF DEVELOP OF OUTLOOK AHMADI DONISH ON REFORM OF EDUCATION

In this article the analysis of the main sources of developing outlook on reforming of education. The author emphasizes that one ofthe grounds promoting the formation ofpedagogical outlook of ADonish was family upbringing and environment where be lived. His father Mulla Nosir was an educated man. His mother being an educated and a well - bred woman, taught girls in her private school. The other source ofplaying a significant role in forming the outlook where the influence ofthe philosophy of the East acquaintance with Zarathushtra, Buddha and others.

It is not serving in royalty acquaintance with methods of Emirs rulings and the possibility favoring the given privileges also wherefactors of influencing the develop of forming Donish aesthetics andpedagogical outlook in Russia.

Keywords:, history journey, aesthetics and pedagogical outlook, family upbringing, thinking, reform of education, the main sources.

Сведение об авторе:

Хайдаров Абдусамад Алифбекович - к.п.н., доцент, заведующий кафедрой русского языка Института туризма, предпринимательства и сервиса. Тел: (+992) 919997527E-mail: avsamad@jbk.ru

About the autor:

Haidarov AA - candidate ofpedagogical sciences, associate professor, head of the Department of Russian Language, Institute ofTourizm, Entrepreneurship and Service. Tel: (+992) 919997527E-mail: avsamad@jbk.ru

ДИДАКТИЧЕСКИЕ УСЛОВИЯ ФОРМИРОВАНИЯ ЭМОЦИАЛЬНОЙ УСТОЙЧИВОСТИ

БУДУЩЕГО УЧИТЕЛЯ

Умаров А. С., Шамсова З. Т.

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

В настоящее время для анализа специальной литературы, которые один из первых поднял вопрос о формировании эмоциональной устойчивости учителя и значимость будущих учителей английского языка еще в середине XIX века исследовал выдающейся научный ученый педагог К.Д. Ушинский, который впервые рассматривает для своих учеников новые методы обучения, в которых молодые учителя учились и рассматривали новую подготовку, так как «...форма учебы принимать при помощи из педагогической

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.