Научная статья на тему 'ФОРМИРОВАНИЕ КУЛЬТУРЫ САМОПОЗНАНИЯ, НАЦИОНАЛЬНОГО ЕДИНСТВА И ПАТРИОТИЗМА МОЛОДЕЖИ ЧЕРЕЗ СОЦИОКУЛЬТУРНУЮ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ'

ФОРМИРОВАНИЕ КУЛЬТУРЫ САМОПОЗНАНИЯ, НАЦИОНАЛЬНОГО ЕДИНСТВА И ПАТРИОТИЗМА МОЛОДЕЖИ ЧЕРЕЗ СОЦИОКУЛЬТУРНУЮ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
37
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАДЖИКИСТАН / НАЦИОНАЛЬНОЕ САМОСОЗНАНИЕ / ТАДЖИКСКИЙ НАРОД / ДУХОВНОЕ ЕДИНСТВО / ИСТОРИЧЕСКИЙ ОПЫТ / СВЯЩЕННЫЙ ДОЛГ / ПАТРИОТИЗМ МОЛОДЕЖИ / САМОСОЗНАНИЕ ЛИЧНОСТИ / ФОРМИРОВАНИЕ КУЛЬТУРЫ САМОПОЗНАНИЯ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Назарова Зебо

Воспитание патриотизма в молодёжи в период независимости республики приобрела весьма обширное понятие и включает в себе важные проблемы общества. Одним из важных качеств патриотизма молодёжи по средством социально - культурной деятельности является не только любовь и верность к городу, отдельной деревне или району, но и оно должно включать в себе всю нашу родину - Таджикистан. В статье приведены главные качества патриотизма молодёжи по средством социально - культурной деятельности.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMATION OF CULTURE OF SELF-KNOWLEDGE, NATIONAL UNITY AND PATRIOTISM OF YOUTH THROUGH SOCIO-CULTURAL ACTIVITIES

The upbringing of patriotism in youth during the period of independence of the republic acquired a very extensive concept and includes important problems of society. One of the important qualities of youth patriotism in the means of socio-cultural activity is not only love and fidelity to the city, a separate village or district, but also it should include our entire homeland - Tajikistan. The article presents the main qualities of youth patriotism as a means of socio-cultural activity.

Текст научной работы на тему «ФОРМИРОВАНИЕ КУЛЬТУРЫ САМОПОЗНАНИЯ, НАЦИОНАЛЬНОГО ЕДИНСТВА И ПАТРИОТИЗМА МОЛОДЕЖИ ЧЕРЕЗ СОЦИОКУЛЬТУРНУЮ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ»

развития. Именно они обеспечивают субъекту возможность ставить перед собой значимые цели, рисковать, гибко, творчески подходить к решению проблемы и получать результат. Формирование компетенций, определяющих готовность будущего учителя к педагогической самореализации, означает формирование его профессиональной компетентности.

Ключевые слова: формирование компетентности, предмет, педагогика, будущий учитель, исследование, личность учителя, компетентность, педагогическое самопознание, интеграция личности, показатель, дидактический принцип.

THE PROBLEMS OF THE FORMATION PROFESSIONAL COMPETENCES OF FUTURE TEACHER

The author has made an effort to analyze the research material in order to make more and more sophisticated science, using deep sources and perspectives. The author also mentioned that «In the 21st century, new strategic guidelines for the modernization of society have significantly changed teachers" education. The contribution of science and teachers" education has influenced the development of all areas of the economy, politics and culture.

The purpose of the study is to develop and implement the technology for developing the future teacher's preparationfor pedagogical self-realization in the process of forming his professional competence».

The starting point of the study is the concept of teacher formation in the paradigm of the competency-based approach. It becomes more and more obvious that the competence of the personality of the future teacher is an integrative indicator of the quality of education, which is a comprehensive resource of the personality that provides the opportunityfor the future teacher to effectively interact with the outside world in thefield ofeducation and which depends on the set ofprofessional competencies necessaryfor this - personality neoplasms, including along with the cognitive - behavioral component, preparation for professional pedagogical activity as integrative property of personality.

As a person develops professional competence in a particularfield ofactivity, they are enlarged and integrated with other competencies, manifesting themselves in a new quality, representing a spiral of dialectical development. Especially they provide the subject with the opportunity to set significant goals, take risks, flexibly, creatively approach the solution of the problem and get the result. The formation of competencies that determine the preparation of a future teacher for pedagogical self-realization does it mean the formation of his professional competence.

Keywords: Formation of competence, subject, pedagogy, future teacher, research, personality of teacher, competence, pedagogical self-knowledge, personality integration, indicator, didactic principle.

Сведения об авторе:

Одинаев К.Б — ДокторантРБ) 1-го курса кафедры методика преподавания английского языка Таджикского Государственного Педагогического Университета имени С. Айни. Адрес: 734003, РТ, гДушанбе, ул. Рудаки -121 Тел: (+992)987657262

About the author:

Odinaev KB. - Doctor Degree (PhD) of the chair of teaching methodology of English Language Tajik State Pedagigical University named after S. Ayni. Address: 734003, RT, Dushanbe, p.Rudaki,-121 Phone: (+992) 987657262

ТАШАККУЛИ ФАРХАНГИ ХУДШИНОСЙ, ВАХДАТИ МИЛЛЙ ВА ВАТАНПАРАСТИИ ЧАВОНОН ТАВАССУТИ ФАЪОЛИЯТИ ИЧТИМОЙ-ФАРХАНГЙ

Назарова З.Э.

Донишкадаи давлатии фарщнг ва санъати Тоцикистон ба номи МТурсунзода

Дар замони истиклол фарханги худшиносй, вахдати миллй ва ватанпарастии чавонон таквият ёфт, ки ба фикри мо, ба чанд омил бастагй дорад; аввалан, истиклоли давлатй барои шаклгирии ин рукнхои фарханги вахдатзо заминаи мусоид фарохам овард; дуввум, худшиносиву худогохй ва вахдати миллй ба чузъи мухими шяи сиёсати давлат табдил ёфт; сеюм, муассисахои ичтимоиву фархангй чихати боло бурдани эхсоси худогохии чавонон тавассути баргузории чорабинихои сиёсиву фархангй, конфронсу хамоишхо, тачлили чашнхои бузургмардон, эхёи суннатхои фаромушшуда сахми бориз гузоштанд. Дар «Фарханги тафсирии забони точикй» вожаи «вахдат» ба маънои ягонагй, сар^амъй, мутта^идй [3, с.281] ташреу шудааст. Ин ягонагиву муттахидй аз вахдати маънавй бармехезад. Чунки вахдати маънавй-ягонагй аз ущати фикру ацида, як будани мафкура [3, с.281] -ро мефахмонад ва як рукни андешаи миллй аст. Аз ин бармеояд, ки пеш аз он ки мардуми манотики гуногун бо хам оянд, сараввал унсурхои муттахидсоз лозим аст. Ва ин унсурхо сарватхои маънавии чомеа- акл, дониш, андеша, чахонбинй, хирад ва тафаккур мебошанд. Ашхосе, ки дорои ин сарватхоянд, пеш аз хама худ ва кимати худро мешиносанд. Чаро ки чомеа ба хештаншиносии шахс асос ёфтааст. Худшиносии шахс ба чй дарача амик рафта бошад, савияи хештаншиносии чамъият ба хамон дарача баланд хохад буд. Дар айни замон баланд рафтани

^ияи xe^aRm^o^™ чoмea xeштaншинocии шaxcpo амик^ xox,aA бypд. Хyдшинocии шaxcи anoxia Ba xyдшинocии чoмea caxx Bc^acx^ якдигap аст[5, c. 11-12].

Вoжaи xyдшинocй xaм бa xaмин мaънo аст. Худшиносй- 1 .кадру цимати худро шинохтан. 2.Худбини, худхощ [5, c.477]. Бa тapзи дигap, xyдшинocй aз шинoxти шaxcияти xyд oros мeшaвaд. Мавзуи xyдшинocй низ 6o машили ax^o^H инcoнй, аюкаи икотий аюкаи бeвocигa дopaд. ,3ap нaзapи аввал бa xoнaндaroн бoяд ачиб иaмoяд: xyдшииocй чй маши дopaд, Одам xyдampo бoяд чй xen шинocaд, oи ки вай шму иacaбaшpo мeдoнaд, кacбy кopaшpo мeдoнaд, oилaдopй Ba тapбияти фapзaцдaшpo мeдoнaд, oë xyди xa^i™ xyдшииocии oдaм иecг? Аз чих^ги ч^мни oдaм мeдoнaд, ки aъзoи бaдaии вай аз чй тapкиб ëфгaacг Ba aъзoи бaдaиpo чй xen хифз кapдaи Ba таза нигох дoштaн лoзим ad. Ин як чанбаи xyдшииocии ииcoи аст[4, c.36].

Хамин тaвp, гуфтан мумкин аст, ки ташаккули фapxaиIи xyдшинocй, xyдoroxй Ba ва^дати миллй Ba дap хамин pyx™ тapбия намудани чaвoнoн дap aфкopи пeдaroгии xan^M точик peшaxoи амикки тaъpиxй дopaд. Дap тaъpиxи aфкopи чамъиятии тешками xan^K точик дap дaвpaи мустамлика эчoдиëти Axмaди Дoииш 0Faзи чapaëти пpoгpeccивй будааст. Ин чapaëн бaъдгap дap acapxoи ^ox™, Ха^ют, Acиpй Ba дap дaвpaи пeшaзиик;илoбй дap эчoдиëти Айнй дaвoм мeкyиaд. Тaъcиpи F0явии Axмaди Дoииш ба xaмacpoи, шoгиpдoи Ba xaмcyxбaтoнaш дap Бyxopo xene каюн будааст[2, c.432-433].

Иcгик;лoлияx бapoи омузиш Ba мaвpиди амал rçapop дoдaни aфкopи ииëгoии мo чиxaти ба тaвpи шoиcгa шaклгиpии фapxaиги xyдшинocии миллй накши мyaccиp дopaд. Чугончй, мaxз дap зaмoии истикдол бopи иaxycт дap тaъpиxи xaщaмoн дap Кoиcгигyтcия дapч гapдидa аст, ки Тoчикиcгoн вaгaии мo - xoнaи yмeди тoчикoии ча^н мeбoшaд. Рамз^ои давлатй-мyxимтapии paмзxoи иcгик;лoлияx Ba да^аг^^™ миллй кабул шудаацд. Нишону Парчам Ba Суруди миллй ба xafeM cимoи xyдoгoxии миллй xиccи ватацдустиву вaтaипapaстии чaвoиoиpo афзун мeиaмoяид Ba вaзифaи мoст, ки чиxaти дap калби чaвoиoи чoй намудани эxcocи caAo^ai Ba мyxaббaг ба paмзxo Ba му^а^ата™ миллй xaмвopa чaxд вapзeм. Haxycxии падида дap ин caмт баъд аз истикдоли дaвлaти кабули «Бapнoмaи тapбияи вaтaипapaстии чaвoиoии Hy^^yp™ Тoчикистoи» буд, 6o K^apopи Хукумати Чyмxypии Тoчикиcгoи аз 30 марти coли 1995 № 234 таодщ шудааст. Бapиoмaи мaзкyp oмyзиши мoxияx ва мазмуни КoиcгиIyгcияи Hy^^yp™ Тoчикиcгoи, тapбияи xoиaцдaгoи ва чaвoиoи дap pyxияи вaтaипapaстй, эxтиpoм ба paмзxoи давлатй, oмoдaгй ба xифзи ватан гyзapoиидaии кoифepeиcияxoи илмию амалй, ceмииapxo, cyxбaтy Boxyp^o 6o coбикaдopoии чанг, тaxияи бapиoмaxoи таълимй, тaвcияxoи метoдй ва тaдбиpxoи мymaxxacpo, ки бapoи ташаккули тapбияи вaтaипapaстй мycoидaт мeкyиaд, дap 6ap гиpифгaaст.

Мутобики ин 6apиoмa аглаби apбoбoии чамъиятй ва давлатй дap бapoмaд ва нaвиштaxoи xyд ба мacъaлaи тapбияи иaвpacoи дaxл кapдa, xaмзaмoи oид ба мyxимияти мyxaббax ба Ватан xyдшииocй ва вaтaипapaстии oиoи дap acocи oшиoй ва шиpкaти фaъoлaшoн дap xaëти чамъиятии кишвap изxopи aцдeшa кapдaaцд. H^py oлимoиy мyгaxaccиcoи, axли xyиap пиpoии coxибтaчpибa ва бeшaк xap як фapди чyмxypй бoяд кушиш ба xapч д^ад, то ки oи aнъaиaxoи бexтapини гуманистй аз capи нав зинда гapдaцд. Эxë ва тapFибy ташвщи oи aнъaиaxo тaвaccyги фaъoлияти ичIимoй-фapxaнгй дap шaxpy иoxияxoи чyмxypй нaзappac аст. TaBpe Пpeзидeнги Hy^rcyp™ Тoчикистoн мyxтapaм Эмoмaлй Рaxмoи 6ap xa^im мaвpид таъкид намудаанд, oиxopo oмyxтaн, дoиистaи, гиpoмй дomIaн ва 6o caxифaxoи зaфapмaцди oн ифгиxop ^дану аз камбудиву нopacoиxoяш ca6arç бapдoштaн вазифаи мукаддаш мoст[6, c.64].

Хамчунин, ба нaзapи мo, oмyзиш ва такмили xaмaи нaмyдxoи кopxoи тapбиявию ватацдустии нacли нaвpac дap мyaccиcaxoи томактабй, мaктaбxoи миëнaи мaxcyc ва onm чyмxypй дap acocи anbanaxo бexIapиии кaxpaмoий ва дилoвapии xarn^ точик ва дигap xan^xoe, ки откини Тoчикистoнaцд, aмpи ю^й ва кopи cap^a^mc! 4pxa™ ташаккули xy^^oïc™ чaвoнoн ба чунин oмилxo мeбoяд тaвaччyx намуд:

- чopй намудани шaклxoи нави тapбияи чaвoнoн ба вocитaи acapxoи ииëгoн ва a6ëra нави шoиpoи, нaвиcaцдaгoи, oxaиrocзoн paccoмoн, дpaмaтypгoн ва oфapaцдaгoии филмxo, ки дap oиxo кaxpaмoиии фapзaцдoии точик дap мyxopибaxoи гушгуни дaвpaxoи тaъpиxй ва и^у^аи Тoчикистoн 6o 0бpaзxoи бaдeии нaгaкpop инъиcкoc гapдидa бoшaцд;

- бexIap намудани xaмкopии мyaccиcaxoи фapxaиm, мaopиф, итIифoкxoи эчoдй ва кoмиcapиaIxoи xapбии шaxpy нoxияxo ва гyзapoнидaни oзмyнxo, фeстивaлxo, аз нaзapгyзapoнии дaстaxoи xaвacкopoи, бoзиxoи xapбию вapзишй тaxти yнвoии paмзии «Тoчикистoии ман», «Дифoи Ватан - вазифаи мукам:»» ва F.-xo. Дap ин pocro, ташкил ва бapгyзopии oзмyни чyмxypиявии «ФypyFи cyбxи дoнoй» икдoми начиб аст. Ба ин маънй, яте аз вaзифaxoи аввалини мyxимдapaчaи илми мyocиp 6o нaзapдomти вазъи п^уз^ кишвap муайян намудани caмтxoи acocm тж^ии пpoблeмaxoи маънавию axлoк;ии чoмea дap чyмxypии caxибистиклoл мe6oшaд, ки тapбияи xиccи xyдшинocии миллй ва вaтaипapaстй кими чyдoнaшaвaцдaи oиpo ташкил мeдиxaд. Вaтaипapaстй дap чoмeaи caxибистиклoл xycycиятxoи пpинcипaн нaвpo caxиб мeгapдaд. Хycycиятxoи acocии вaтaипapaстй тaвccyIи фаюлияти мyaccиcaxoи ичтимoивy фapxaиIй дaлoлaI аз oн мeнaмoяд, ки мexpy мyxa6бaт ва c^ow ба Ватан дap дoиpaи мexpи зoдгox, ^laxan, дexa, нoxия, вилoятвa ypфy aнaнaxoи миллй мавдуд нaшyдa,Тoчикистoии ягонаву томpo дap 6ap мeгиpaд. HoBo6aCTa ба гypyxxoи гудагуни ээгникй ва миллату xaлкнягxoи дap чyмxypй cyкyиaI дomтa, Тoчикиcтон ватани ягонаи xaмaи точикистoииëн аст ва бoяд oиxo низ аз тaчpибaи тaъpиxии миллати мo юкиф бoшaцд.

Ба хамин маънй, ба андешаи мо, миллат бояд ба тачрибаи таърихии худ ва дигарон такя кунад, давлат бояд хамеша сабакхои таърихи миллати худ ва дигаронро пеши назар дошта бошад. Такя бар тачрибаи таърихй яке аз шартхои асосии растагорй ва эхёи миллист» [5, с.55].

Хамин тавр, хулоса баровардан мумкин аст, ки ташаккули фарханги худшиносиву худогохиии чавонон тавассути муасисахои ичтимоиву фархангй дар замони истиклол бо мухтавои нав мукаммал гардид. Вусъати ташаккули фарханги худшиносии миллии чавонон зери химояи бевоситаи давлат карор гирифт. Дастгирии давлатии ташкилоту муассисахои мазкур, ки хизматрасонии иттилоотии чавононро таъмин мекунад, дар асоси озмун ва конунгузории чумхурии Точикистон сурат мегирад [1, с.7]. Муассисахои ичтимоиву фархангй дар амри ташаккули худогохии чавонон накши бориз бозиданд. Онхо насли дорои чахонбинии чадид ва мусаллах бо донишхои замонавиро тарбия намуданд. Дар ин росто, «Барномаи ватанпарастии чавонон» ва амалй гардидани нуктахои мехварии он руйи даст гирифта шуд, ки татбики амалии он бахри парвариши чавонони сохибзавку чуянда ва эчодкор замина фарохам овард. Натичаи амалии хамин Барнома аст, ки феълан муассисахои фархангй ва санъати чумхурй дар тарбияи худшиносии миллй ва ватандустии чавонон яке аз чойхои намоёнро ишгол менамояд. Тачриба нишон дод, ки рохандозии кавии хамкории муштараки чавонон бо муассисахои фархангй ва санъат ба монанди осорхонахо, театрхо, клубу хонахои маданият, китобхонахо, муассисахои мусикй, ансамблхо, студияву кружокхо, мактабхои олию миёнаи мусикй барои ташаккули фарханги худшиносии миллй ва ватанпарастии чавонон дорои ахамияти вижа ва самараи нек мебошад.

АДАБИЁТ

1. Мачмуаи асноди меъёрй- хукукй дар самти татбики сиёсати давлатии чавонон дар Точикистон.-Душанбе, 2010.-146 с.

2. Равшангари афкори чомеа (мураттибон: Хомицов О., Набиев А., Умаров СУОХ,омвдовДНабиев, С.Умаров// ДушанбеДваштич, 2009.-70 с.

3. Фарханги тафсирии забони точикй-ДушанбеЛажухишшхи забон ва адабиёти ба номи Рудакй, 2010.-305 с.

4. Ходизода Расул. Ахлок ва чомеа/РХрдизода//.-Душанбе:Ирфон 2008.-118 с.

5. Шакурй М. Истиклол ва худшиносии ичтимоъиву маънавй/М.Шакурй//-Душанбе:Оли Сомон, 1999. -142 с.

6. Эхёи арзишхои фарханги миллй ва динй (мураттибрн Мирзозода А. ва Олимов Ф.).-Душанбе:БалPFаг, 2016.-244 с.

ФОРМИРОВАНИЕ КУЛЬТУРЫ САМОПОЗНАНИЯ, НАЦИОНАЛЬНОГО ЕДИНСТВА И ПАТРИОТИЗМА МОЛОДЕЖИ ЧЕРЕЗ СОЦИОКУЛЬТУРНУЮ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ

Воспитание патриотизма в молодёжи в период независимости республики приобрела весьма обширное понятие и включает в себе важные проблемы общества. Одним из важных качеств патриотизма молодёжи по средством социально - культурной деятельности является не только любовь и верность к городу, отдельной деревне или району, но и оно должно включать в себе всю нашу родину - Таджикистан. В статье приведены главные качества патриотизма молодёжи по средством социально -культурной деятельности.

FORMATION OF CULTURE OF SELF-KNOWLEDGE, NATIONAL UNITY AND PATRIOTISM OF YOUTH THROUGH

SOCIO-CULTURAL ACTIVITIES

The upbringing of patriotism in youth during the period of independence of the republic acquired a very extensive concept and includes important problems of society. One of the important qualities of youth patriotism in the means of socio-cultural activity is not only love and fidelity to the city, a separate village or district, but also it should include our entire homeland - Tajikistan. The article presents the main qualities of youth patriotism as a means of socio-cultural activity.

Сведения об авторе:

Назарова Зебо - преподаватель кафедры культурологии Таджикского государственного института культуры и искусство им. Мирзо Турсунзаде Телефон (+992) 902448478

About the autor:

Nazarova Zebo - teacher of the Department of Cultural Studies of the Tajik State Institute of Culture and Arts name Mirzo Tursunzade. Phone (+992) 902448478

ХУСУСИЯЩОИ ИСТИФОДАИ НАВОХ,ОИ ФАЛАК ВА ГУРГУЛЙ ДАР ОРАТОРИЯ-БАЛЕТИ «ФАРЁДИ ДУРИЛО"- И Т.САТТОРОВ

Пиракова Ш.

Донишкадаи давлатии фарщнг ва санъати Тоцикистон ба номи М.Турсунзода

Талабхуча Сатторов (1953-2007) ба зумраи он бастакороне шомил аст, ки даврахои наврасй ва чавонии хаёташ ба давраи шукуфонии санъати бастакории Иттиходи Шуравй мувофик омадааст. Ин давраи мутаассили инкишофи шяхои гуногунчабхаи як ватани том буд, ки бо маориф ва фарханги мантикан болою рангоранг фарк мекард. Барои як навраси дехотй (аз дехаи Гулзори нохияи Ховалинг), ки табиатан махорати баланди мусикй дошт, аз чониби омузгори хушсалика ва бастакори нотакрор Дамир Дустмухаммадов сари вакт дарк гардидан, ин дар сахифаи зиндагиномаи Талабхуча Сатторов огази

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.