Научная статья на тему 'МЕТОДЫ И КРИТЕРИИ ВЫБОРА СОДЕРЖАНИЯ ВОСПИТАНИЯ В СООТВЕТСТВИИ С НАЦИОНАЛЬНОЙ КОНЦЕПЦИЕЙ ВОСПИТАНИЯ В РЕСПУБЛИКЕ ТАДЖИКИСТАН'

МЕТОДЫ И КРИТЕРИИ ВЫБОРА СОДЕРЖАНИЯ ВОСПИТАНИЯ В СООТВЕТСТВИИ С НАЦИОНАЛЬНОЙ КОНЦЕПЦИЕЙ ВОСПИТАНИЯ В РЕСПУБЛИКЕ ТАДЖИКИСТАН Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
36
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МЕТОДЫ И КРИТЕРИИ / ГАРМОНИЗАЦИЯ ОБРАЗОВАНИЯ / ДУХОВНАЯ КУЛЬТУРА / ОБРАЗОВАНИЕ / ПРАВОВОЕ ВОСПИТАНИЕ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Холова Абдухоликова Курбонмох

В данной статье рассматриваются вопросы, связанные с методами и критериями выбора содержания образования в соответствии с национальной концепцией образования в Республике Таджикистан.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHODS AND CRITERIA FOR CHOOSING UPBRINGING CONTENT IN ACCORDANCE WITH THE NATIONAL CONCEPT OF UPBRINGING IN THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

This article discusses issues related to the methods and criteria for choosing the content of education in accordance with the national concept of education in the Republic of Tajikistan.

Текст научной работы на тему «МЕТОДЫ И КРИТЕРИИ ВЫБОРА СОДЕРЖАНИЯ ВОСПИТАНИЯ В СООТВЕТСТВИИ С НАЦИОНАЛЬНОЙ КОНЦЕПЦИЕЙ ВОСПИТАНИЯ В РЕСПУБЛИКЕ ТАДЖИКИСТАН»

ИЗУЧЕНИЕ МЕТОДИКИ ОБУЧЕНИЯ ВНЕКЛАССНЫХ ЗАНЯТЙ ПО ПРИРОДОВЕДЧЕСКИМ БИОЛОГИЧЕСКИМ ДИСЦИПЛИНАМ В СРЕДНИХ ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ И ДОШКОЛЬНЫХ УЧЕРЕЖДЕНИЯХ

В данной статье рассиатрывается проблема изучения методики обучения внеклассных занятий по природоведению и биологии в средних общеобразовательных и дошкольных учереждениях города Куляба и группы районов Клябского региона Хатлонской области распублики Таджикистан.

Авторм уделено пристаьное внимание на основных учебно-воспитательных задач школьного курса биологии на основе взаимосвязи с калассных и внеклассных занятияый.

STUDYING THE METHODOLOGY OF TEACHING EXTRACURRICULAR ACTIVITIES IN NATURAL HISTORY BIOLOGICAL DISCIPLINES IN SECONDARY GENERAL EDUCATION AND PRESCHOOL INSTITUTIONS

This article examines the problem ofstudying the methodology of teaching extracurricular activities in nature biology in secondary general and preschool institutions of the city of Kulyab and a group of districts in the Klyab region of the Khatlon region of the Republic of Tajikistan.

The authors paid close attention to the main educational tasks of the school course on the subject of biology based on the relationship with classmates with extracurricular activities.

Keyword; ecology, nature, biology, worldview activities, preschoolers, schoolchildren, envy, natural history, botany, zoology, resources, circles, quizzes, conferences, etc.

Сведения об авторах:

Мирзоев Салим Сайдалиевич - доктор педагогических наук, профессор кафедры биологии и методики преподавания Кулябского государственного университета им. А Рудаки. Адрес: Республика Таджикистан, г.Куляб, улица С.Сафаров 16. тел: (+992) 905559705. Рахмонов Хабибулло Шарбатович - ассистент кафедры биологии и методики преподавания Кулябского государственного университета им. А. Рудаки. Адрес: Республика Таджикистан, г.Куляб, улица С.Сафаров l6. Телефон: (+992) 988512161. E-mail: surob.dosaev@mail.ru

About the authous:

Mirzoev Salim Saydalievich - Doctor of Pedagogy, Professor of the Department of Biology and Teaching, Kulob state university named after A.Rudaki. Address:Republic of Tajikistan, Kulob city, S.Safarov, street 16. Tel: (+992) 905559705.

Rahmonov Habibutto Sharbatovich - assistent kafedry biologii i metodiki prepodavaniya Kulob state university named after A.Rudaki. Address:Republic of Tajikistan, Kulob city, S.Safarov, street 16. Tel: (+992) 988512161. E - mail: surob.dosaev@mail.ru

УСУЛХО ВА МАХАКХ,ОИ ИНТИХОБИ МУНДАРЩАИ ТАРБИЯ ДАР ХАМОХАНГЙ БО КОНСЕПСИЯИ МИЛЛИИ тарбия ДАР ЧУМХУРИИ ТОЧИКИСТОН

Холова Ц.А.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Дар мундаричаи Консепсияи миллии тарбия дар навбати аввал сохтани чомеаи маънавй карор дорад, яъне пояи маънавие ки якчоя бо рушди иктисодиёт консепсияи асосии бунёди давлати миллиро ташкил медиханд. Махакхои созанда дар ин рох намунахои ибратомуз аз гузашта буда метавонанд, ки Асосгузори сулх ва махдати миллй, Пешвои миллат, Президента Чумхурии Точикистон онхоро ба унвони зинаи байни гузашта ва оянда муайян кардааст. Таваччухи Сарвари давлат ба масъалахои сарнавишт ва таърихи тамаддун ва миллати точик мавчудияти онхо, дарки озодй, истиклол ва арзишхои фархангии сиёсати миллии уро муайян мекунанд. Сарвари давлат дар маколаи худ "Инсон ва афкори созандаи у" менависад: "Ру овардан ба гузаштаи миллати мо - на танхо ру овардан ба маълумоти хушк, санахо ва чамъ овардани далелхои таърихй аст, баръакс - омузиш ва истифодаи бехтарин, сазовортарин ва гиромитарин афкор, корнома ва ходисахои сарнавишти миллат барои такомули имруз ва ояндаи халки мо ва бунёди чомеа ва давлати нав мебошад. Зеро ягон давлат бе донистан, омухтан ва такя ба арзишхои фархангй ва маънавй, хофизаи таърихй наметавонад рушд кунад. Бигузор такрор шавад, як бори дигар таъкид менамоям, ки халки точик дар имтидоди сарнавишти худ, бо вучуди аз сар гузаронидани беадолатихои таърихй, харгиз ба сари касе мушт набардоштааст. Баръакс, табиатан миллати бомаърифат ва инсонпараст, созанда ва бунёдкунанда, накукор ва пархезгор мебошад, хеч гох ба идеяхои нажодпарастй ва инсонбадбинй такя накардааст, пайрави мачбурияти нажодй, фишороварии сиёсй ва таъкиби динй набудааст. Ачдоди мо яке аз тамаддунхои кадимтарини чахониро бунёд ниходаанд, ки такя ба "пиндори нек, гуфтори нек, кирдори нек" дорад. Гузашта аз ин, ба мо тартиби идоракунии давлатй, санъат, меъморй, шахрсозй, тарзхои

мyнocибaти o^HnoHaH фapхaнгии бaйни миллaтх,o, эх;гиpoми oзoдии динхд paB^xo Ba HCTH^waH мapocими динй, хaмчyнин мaктaбхoи гушгуни фaлcaфиpo бa мepoc гyзomгaacг" [6, c.232].

Чyзъхoи мyхимтapини тapкибии KoHcenc^H миллии тapбияpo мaф^yм^oи зepин тгашкил медихщд:

Tapôurn аоявй. Тapбияи шявй кaтeгopияи ax^o^ бyдa, xaAa^ on дap шyypи шaхpвaнд тaшaккyл дoдaни тapзи тaфaккypи миллй мeбoшaд. Ввзифш acocHH on химтая, исгикдолияти дaвлaтии ^'HmcroH, бунёд кapдaн Ba т^ким бaxшидaни чoмeaи дeмoкpaтй, эхёи cифaтхoи вддимии xan; дap мyгoбикaт 6o мaнфиaтх,oи миллии xarnxoH ^'HmcroH, бa дaвлaти мyгapaк;кй ттибдил дoдaни ^'HmcroH мeбoшaд.

Tapôurn миллй. Тapбияи миллй тaшaккyли тaфaккypи миллии шaхpвaндpo дap нaзap дopaд. Он ифтиxop 8з миллaти xeш, эхтиpoм Ba rиpoмй дoштaни тaъpиx Ba мepocи фapх,aнгии ниёган, ypфy oдaт Ba aHbaHax,oH миллй, nañBacraHH тaъpиxи гyзamгa бa Bo^e^ra н^^уз^ миллaт, 8з HaB эхё нaмyдaни ypфy oдaт Ba aHbaHaxoH apзишмaнди миллй, pyig^H H^racx^, зaбoн, илм Ba фapх,aнги миллй Ba эх;гиpoм бa миллaтхoи дигappo 6o дapнaзapдoшти тaчpибaи тaъpиxии xarn, точик дap бap мeгиpaд.

Tapôurn худогоуии миллй. TaBaccyra тapбияи миллй шaхpвaнд бoяд исгикдоли миллaгy дaвлaги xyд, cox,h6h хукукдои шaхpвaндй Ba oзoдихo бyдaни xyдpo фax,мaд Ba бa ohxo ap4 гyзopaд. Ин бa y имкoният медих,8д, ки вaзифax,oи xyдpo дap пеши дaвлaг, чoмea Ba oилa дapк Ba мaнфиaтхoи xyдpo 6o

мaнфиaтх,oи дaвлaг, чoмea Ba oилa тaвъaм дoнaд.

Шaхpвaнд бoяд шaънy шapaфи миллии xyдpo хифз нaмoяд, aз миллaг Ba тaъpиxy фapхaнги oh бoxaбap бoшaд Ba oHxopo эхтиpoм кун8д. Xyдoroхp aз бeдopии миллии шaхpвaнд бapмeoяд Ba ypo бa суи ифгиxopи миллй хидоят мeнaмoяд. Xyдoroхp шaхpвaндpo бa xидмaт ^дш бa миллaг Ba Baгaн caфapбap мeнaмoяд, фapхaнг Ba мaънaвиёти ypo FaHH мeгapдoнaд. Шaхpвaнди xeшгaншинoc Ba xyдoгox, исгикдолияти дaвлaгии кишвapи xempo чун raB^apara чaшм хр^я мекунд Ba сж,ми xyдpo дap pymnH мoддй Ba мaънaвии миллaг мeгyзopaд [2, c.16-21].

Tapôurn eamannapacmmü. Чднбш мaзкypи тapбияи шa^pвaндoни Чyм^ypии ^'HmcroH чузъи мyх,имгapини тapбия xHcoÔHAa мeшaвaд Ba 6o мaфхyм:хoи кишвap, дaвлaг, вaгaн пaйвaнди зич дopaд. Xaмaи 4aH6axo, дигapи тapбия 6o ин caмти aфзaлиятнoки тapбия пaйвacтa мeбoшaнд. Чи тaвpe Пpeзидeнти Чyм^ypии to^hrhctoh Эмoмaлй Pax^oH тaъкид мeнaмoяд: "Фapoмyш нaбoяд rap^ ки тaнх,o rnaxœ юкеш BaraH^CT мeтaвoнaд дилcyзoнa Ba 6o тaмoми xacra бexaгapй Ba шyкyфoии Baгaнpo тaъмин coзaд".

Tapôurn axnaKß ea MabHaeü. Tapбияи ax^o^ Ba мaънaвй тaъcиp pacoнидaн бa дунёи бepyнa Ba бoтинии rnaxc acx. Сифaги мaзкyp caбaби зyхypи Ha тaнх,o дapкy ф8хмиши зeбoй, б8лки caбaби зyхypи мeхpбoнй, хдкчуи, aдoлaIxox,й, нeкcиpиmтй, pocгкaвлй, caxoвaтмaндй Ba х,иссиёти бa х,aминх,o мoнaнд дap hhooh мeгapдaд. Tapбияи axiio^ чузъи тapкибиe мeбoшaд, ки тaмoми 4aH6axo, тapбияpo мугтахид Ba acoceo, paфтopи axno^HH шaхpвaндpo мyaйян мекун8д.

Илму фapх,aнг бa тaшaккyли axno^HH hhooh тaъcиpи кaлoн мepacoнaнд. Бa oh зaбoн, aдaбиёт, илм, тaъpиx, мaъxaз^oи мyxгaлифи фapхaнги xanñ Ba шифoх,й, apзиmх,oи axno^HH динй, ёдropих,oи тaъpиxй, acapxo, caнbaг, бapнoмaхoи paAHo Ba телевизшн, шaбaкaи yмyмичaхoнии Ингepнeт, Bacom-H axбopи умум шoмил мeшaвaнд. Tapбияи миллии мaънaвии hhooh 6o тapбияи axno^HH y пaйвaнди HorycacraHñ дopaд. Ин HaB^o, тapбия якдигappo FaHñ мerapдoнaнд Ba бapoи хдлли вaзифaхoи умумии тapбияи шa^pвaндoн xидмaг мeкyнaнд.

Tapôurn мaъpuфamнокü. Maъpифaгнoкии шaхpвaнд 6o дoниcгaни илм^ Ba тapбияи ax^o^ пaйвacгarии зич Ba HorycacraHñ дopaд. Фapк;и тapбияи мaъpифaгнoкй aз !ap6™H ax^o^ дap oh acx, ки 6a дacт oвapдaни дoнишy мaлaкa Ba кac6y xyrnp, canx, 6anaH,^ мaъpифaгнoкии мapдyм дap дoиpaи илму фapхaнг, cиёcaт Ba xyypo дap нaзap дopaд. Maъpифaгнoкй cифaгx,oи эстетикй Ba axno;HH миллaIpo тaшaккyл дoдa, capчamмaи мух,ими тapбияи миллй мeбoшaд. Xaнгoми мyaйян нaмyдaни мaънaвият, мaфхyми "oдaми бoмaъpифaт" ниc6aг 6a мэфхуми "oдaми фap^aнгñ" вaceb мe6oшaд.

Tapôurn уукуцй. Tap6™, хукукй дapки хукуку oзoди^o Ba вaзифax,oи шa^pвaндoн дap нaзди чoмea Ba дaвлaг мeбoшaд. Он мyтo6ик;и Koнcтитyтcияи Чyмхypии ^'HrncroH Ba caHaAX,oH мebёpй-хyкyкии кишвap 6a тapзи зepин мyaйян кapдa мeшaвaд: хуку; 6a xaëx, 6a тяхсил Ba тapбияи чaмъиятй, 6a хифзи чoмea, 6a rиpифтaни мaълyмoт дap 6opa, хэёти сиёсй, ик;гиcoдй Ba ичгимoии чoмea, 6a иmтиpoк дap интиxo6oт Ba peфepeндyмх,o, 6a HHraxcß кapдaн Ba интиxoб шyдaн, мypoчиaг 6a мaкoмoти хoкимияти дaвлaгй Ba mra^WH^oH чaмъиятй, 6a иmгиpoк дap x,aenH фapхaнгй Ba иcгифoдa aз дacтовapдхoи фapхaнгй, 6a иmгиpoк дap идopaкyнии дaвлaг, 6a кop, 6a хифзи ичтимoй, 6a иcгиpoхaг, 6a xop,4 Ba вopид шyдaн 6a кишвap, 6a кaфoлaги химoяи судй, 6a мaнзил, 6a мaхpaмияти мyкoтибa, 6a дaxлнoпaзиpии шaxcй, 6a дaxлнoпaзиpии мoликият Ba мepoc, 6a хифзи тaндypycгй, 6a coxтaни oилa, 6a a^HAa, шaxcй [2, c.35].

Baзифaи тapбияи хукукй дoниcгaн Ba кapдaни хуку; Ba yxaaAopHx,oH мyкappapгapдидa мeбoшaд. Риoяи Koнcгитyrcия, ;oHyHxo, xyyxo Ba oзoдих,o, эхтиpoм 6a шaънy шapaфи oдaмoни aIpoф, химoяи BaraH, химoяи мaнфиaгх,oи дaвлaг, иcгиклoлияти oh, бexaгapии дaвлaг, х,ифзи тaбиaг, ëOTo>pHx,oH тaъpиxй Ba фapх,aнгй, пapдoxги aH,^x,o Ba FaMpa caix,H фapхaнг Ba мaънaвиёгpo бaлaнд бapдomгa, мaвкeи чaмъиятии шaхpвaндpo мycIaх,кaм мeнaмoяд.

,3ap бapoбapи ин вaзифaxoи дигape низ xacE-arn^ ки бa вocигaи мeъëpxoи xyHyx^ гaнзим кapдa нaмeшaвaнд. Ин мeъëpxo acлaн as вaзифaю yxAaAoprno® axлoкию мaънaвии шaxpвaнд бapмeoянд, ки orn,o бa мeъëpxoи xysy^H вoбacтaгй нaдopaнд. Macana^ yxдaдopии шaxpвaнд дap нasди Вaтaн, дaвлaт, чoмea, миллaт, oнлa, мyxиги зиет, мypaббиëн, yxaaAop^o дap чoи кop, дap чoйxoи чaмъиятй, дap нasди мapдyм ш Faйpa. Aкcapи ин мeъëpxopo yxдaдopиxoи xap як шaxpвaнд мyaйян мeкyнaд вa бoяд нoвoбacтa as мeъëpxoи xysy^ pиoя кapдa шaвaнд. Arap вasифaxoи кoнcтигyтcиoнии шaxpвaндpo кoнyнxo гвнзим нaмoянд, nac мeъëpxoи дигapи вaзифaxoи шaxpвaндй тaвaccyги axлoк мaънaвиëг вa aфкopи чaмъиятй бaxoгyзopй мeшaвaд.

Xaдaфи ниxoии тapбияи xysy^ тaшaккyли фapxaнги xyHyx^ y мeбoшaд.

Тарбияи инсондустй (гуманист). ,3ap sepи ин мaфxyм дap sexни шaxpвaнд бeдop нaмyдaни эxcocи дуог дoштaн, эxтиpoм ^дш вa pax^y шш^^ ниcбaт бa oдaмoн фaxмидa мeшaвaд. Тapбияи ly^a^cra as FOяxoи cинфият вa инcoнбaдбинй opй acт. Он бa шaxpвaндoни кишвap имкoният мeдиxaд xyдpo чузъи тapкибии чaмъият, миллaт вa чoмeaи 4axo™ эxcoc кyнaнд. Тapбияи ly^a^cra дap ду cajx aмaлй кapдa мeшaвaд:

а) эxтиpoм 6a xaмcинфoн, xaмкypcoн, xeшy aкpaбo, xaмвaтaнoн, ки дap бaйни oнxo нaмoяндaгoни миллaт вa xaлкиятxoи дигap низ xacrarnA;

б) мyнocибaти xaйpxoxoнa бa xaлкxoи кишвapxoи дигapи 4axoa

Низа^ 4am; иxтилoф вa xaмин гyнa na^Aaxo® мaнфй инcoниятpo дap тули xaзopcoлaxo xaмpoxй мeкapд. Ba имpys низ ин зyxypoт мyшкилoти миллй, минта^й вa ^axo™ мe6oшaнд. Тapбияи шaxcи инcoндycт as oилa шypyъ шудя, дap мyaccиcaxoи гвълимй вa Faйpигaълимй вa xaмчyнин дap чoйxoи чaмьиятй идoмa мeëбaд. Гyмaнизми шaxcият дap мyнocибaти y 6o naAapy мoдap, xeшoвaндoн, xaмcинфoн, мyaллимoн, нasдикoн вa шинocxo, oдaмoни нoшинoc, нaмoяндaгoни дигap миллaтy xaлкнягx,o soxиp мeшaвaд.

Тарбияи эстетикй (зебоипарастй). Тapбияи эcтeтикй яте as чaнбaxoи мyxимгapини тapбияи инган бa шyмop мepaвaд. Он дap ниxoди инcoн xиccиëги мycбaтpo бeдop мeнaмoяд. Мaнбaъxoи se6oй ^t^apa^^ мyxтaлиф, тacвиpи w^a^ma^o, acapxoи бaдeй, opoишoт, бинoxoи мeъмopй, acapxoи caxнaвй, мушкй либте, ëдгopиxoи тaъpиxй вa фapxaнгй, aшëи pyerap вa дигap чизxo бyдa мeгaвoнaнд, ки дap инган xиccи se6oиpo гивлид мeкyнaнд. ЗeбOй бa инcoн илxoм мe6axшaд вa ypo мaънaвaн ганй мeгapдoнaд. К^илияти дapки se6oй имкoн мeдиxaд иноэн as 4Hxain axлoкй, мaънaвй вa фapxaнгй pyшд ëфтa, чaxoни бсггинии xyдpo Faнй гapдoнaд.

Тарбияи корй ва касбинтихобкунй. Kop (saxмaт) acocM чoмeaи инcoнй вa шaxpвaндиpo гвшкил мeдиxaд. Инcoн дap xaëi aз кyдaкй бa кop чaлб кapдa мeшaвaд. Мaлaкaxoи нaxycтини кopй aз oидлa вa кyдaкиcтoн мaншaъ г^ифт^ as coдa бa мypaккaб, aз кaммaxcyл бa caмapaнoк тaбдил мeëбaд.

Тapбияи кopй вa интиxoби кacб бa xap шaxpвaнд имкoният мeдиxaд кopи xyдpo дует дopaд, 6o нaвъxoи мyxтaлифи фaъoлияти инcoн шишо шудя, бapoи xyд кac6и бexтapинpo интиxOб нaмoяд. Xaдaфи acocии тapбияи кopй вa кac6интиxoбкyнй тapбияи мyxaббaт бa кop вa фaъoлияти rap^ xaмчyнин ëpй pacoнидaн бa интиxoби дypycги кacб мe6oшaд.

Тарбияи ицтисодй. Тapбияи иктиcoдй бa шaxpвaнд им^ният мeдиxaд чoйи xyдpo дap чoмea, дap бaxши ичтимoй вa кишвap пaйдo нaмoяд. Тapбияи шaxpвaндoн дap oHna шypyь

шудя, дap мyaccиcaxoи тaълимй вa иcтexcoлoт ндoмa мeëбaд.

Тарбияи сиёсй. Тapбияи cиëcии шaxpвaнд as xyHyxy oзoдиxoи cиëcии дap Koнcт™yтcияи Чyмxypии Тoчикиcгoн ифoдaëфтa мaншaъ мeгнpaд.

Тapбияи œëœ as sapypaти чaлби шaxpвaндoн бa фaъoлияти cиëcй бa миëн метяд. Шaxpвaнд бoяд as мaвчyдияти кyввaxoи cиëcй вa coxтopи oнxo бoxaбap бoшaд. Аз xyкyк™ xyд дap ндopaкyнии дaвлaт иcгифoдa кyнaд, узви xизби cиëcй ë нгтнxoдияxoи даг^и ^aiva.™™ бoшaд вa 6o xa^i™ poxxo дap xaëги cиëcии кишвap ншгнpoк кyнaд. интнxoбoт бa yнвoни интнxoбкyнaндa вa интнxoбшaвaндa шиpкaт вapsaд, aфкopy aкндaи cиëcии xy^o дap acocи ^нун дap ичдocияxo вa мнтингx,o, нaмoншxo вa poxпaймoиxo ифoдa нaмoяд, as xyHyrç бa oзoдй вa дигapaндeшй иcгифoдa кyнaд. Xaдaфи ннxoии тapбияи cиëcй дap чoмeaи шaxpвaндй тaшaккyли фapxaнгн raëœ дap фaъoлияти cиëcии шaxpвaндoн мe6oшaд [4, c.51].

Xai^rn тaвp, тapбияи инам кopи бysypг вa мyкaддac мe6oшaд. Бaчaгoн и^у мexмoн, фapдo cox^xorn вa coxиби oяндa мe6oшaнд, oяндae ки бa oнxo as кaлoнcoлoн мepoа мeмoнaд. Чй тaвp им^у oяндapo coxтaн мумкин acт, чй тaвp ндeяи нaвpo 6o и^яи ку^щ мeтaвoн ивas кapд. Xap як и^яи нaв бOяд дap saминaи aнъaгaxoи apsишмaнди гysaштa coxтa шaвaд. Мoxияти acoаии тapбия дap xaмин KOнyнмaнднxo нyxyфтa acт. Гyфгaxoи мyтaфaккнpи oлмoнй Ггеи caмгтнpии acoc™ тapбияpo дap шapoнти твълиму тapбияи мo мeтaвoнaд тaадик; нaмoяд. Terew xaнгoми cyxaнpoнии xyд дap мapocими ифтнтoxи гимнasияи Hюpнбepт гуфтв буд: "Фaнни дигape xacт, ки 6o ин пaйвacт будя, мaктaбpo вasифaдop мeкyнaд бa мyнoаибaгx,oи oнлaвии xoнaндaгoн гжя нaмoяд - oн тapтибoт acт. Дap ин мaвpнд мш тapбияи мaънaвнpo as тaxcнл фapк; мeкyнaм. Шoяд, xaдaфи мyacаиcaи тaълимй, бa мaънoи пyppaи кaлимa, тapбия вa pиoяи кoндaxoи axлoкй нaбoшaд. Мyacаиcaи тaълимй бoяд бa xoнaндaгoн paфтopи casoвoppo тялкин

намояд. Мо бояд талаб кунем, талабае ки ба мактаб меояд, бояд тарбияи ибтидои дошта бошад. Тарбия бевосита кори чомеа ва давлат нест, масъулият ва гамхорИ бар души падару модарон аст" [3, с.35].

АДАБИЁТ

1. Консттутсияи Чумхурии Точикисгон аз 6 ноябри соли 1994 дар раъйпурсии умумихалкИ кабул карда шуд 26 сентябри соли 1999, 22 июни соли 2003 ва 22 майи соли 2016 бо рохи раъйпурсии умумихалкИ ба он татйиру иловахо ворид карда шудаанд -Душанбе, 2016. - 64 с.

2. Алифбеков, 3. Развитие науки в высших учебных заведениях/ З. Алифбеков//Адаб. - Душанбе, 2004. №3. - С. 16-21

3. Афзалов, Х., Рахимов, Б. Таърихи педагогикаи халки точик/ ХАфзалов, Б.Рахим. - Душанбе, 2002. - 235 с.

4. Богоутдинов, АМ Очерки по истории таджикской филогафии/АМБошутдинов. - Сталинабад 1961. - 332 с.

5. Консепсияи миллии тарбия дар Чумхурии Точикистон. - Душанбе: Ирфон, 2006. - 11 с.

6. Рашвдов, А. Образование для всех: оценка на2000 год по Республике Таджикистан/ А. Рашидов. - Душанбе, 2000. - 145 с.

МЕТОДЫ И КРИТЕРИИ ВЫБОРА СОДЕРЖАНИЯ ВОСПИТАНИЯ В СООТВЕТСТВИИ С НАЦИОНАЛЬНОЙ КОНЦЕПЦИЕЙ ВОСПИТАНИЯ В РЕСПУБЛИКЕ ТАДЖИКИСТАН

В данной статье рассматриваются вопросы, связанные с методами и критериями выбора содержания образования в соответствии с национальной концепцией образования в Республике Таджикистан.

Ключевые слова: методы и критерии, гармонизация образования, духовная культура, образование, правовое воспитание.

METHODS AND CRITERIA FOR CHOOSING UPBRINGING CONTENT IN ACCORDANCE WITH THE NATIONAL CONCEPT OF UPBRINGING IN THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

This article discusses issues related to the methods and criteria for choosing the content of education in accordance with the national concept of education in the Republic of Tajikistan.

Key words: methods and criteria, harmonization of education, spiritual culture, education, legal education.

Сведение об авторе:

Холова Курбонмох Абдухоликова - сосикатель кафедры обшийуниверситетской педагогика Таджикского национального университета E-mail: Kurbonmokh@mail.ru, Тел: (+992) 917770355

About the autor:

Kholova Kurbonmoh Abdukholiqova - cooper of the Department of General University Pedagogy, Tajik National University Email: Kurbonmokh@mail.ru, Tel: (+992) 917770355

УДК 574,6:477

САЛОХИЯТНОКИИ КОМПЮТЕРЙ ВА ИСТИФОДАИ РУНАМОХ,О ДАР РАВАНДИ ДАРСИ МАТЕМАТИКА

Саидцахфаров А. И.

Донишгоуи миллии Тоцикистон Цалилов ХМ.

Донишкадаи омузгории Тоцикистон дар н. Рашт

Дар замони муосир масъалаи асосии тахсилот дар мухассилон шакл додани салохиятнокии мустакилонаи аз худ кардани донишхо, чустучу, интихоби иттилооти лозимИ, тахлил ва мубодилаи иттилоот, пешниход ва интиколи иттилоот мебошанд, ки онхо кисмхои таркибии салохиятнокии иттилоотиро ташкил мекунанд.

Дар муассисахои тахсилоти миёнаи умумИ бисёр устодон изхори нигаронИ менамоянд, ки мухассилин маводхои таълимиро бо душворИ аз худ менамоянд, хатто донишхои андухтаро дар холатхои тагйирдодашуда истифода карда наметавонанд, ин ё он усули халро мустакилона интихоб карда наметавонанд. Онхо намехоханд коидахои муайяншударо ичро намоянд, теоремахоро аз ёд намоянд ё масъалахоро хал намоянд.

Устодон дар фикри онанд, ки чИ гуна чунин мухассилонеро, ки дар раванди тахсилaг ба душворИ дучор меоянд, таълим диханд, махсусан таълими самараовар ва натичабахш. Кадом усулхо, кадом воситахо ва кадом технологияро истифода бояд бурд, ки дар мухассилон хотира, нутк, кобилияти фикрронИ рушд ёбад, дарачаи дониши онхо баланд бардошта шавад ва кобилиятхои эчодии онхо шакл гирад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.