Научная статья на тему 'ХАРАКТЕРИСТИКА МОЛОДЕЖИ КАК СОЦИАЛЬНОЙ ГРУППЫ'

ХАРАКТЕРИСТИКА МОЛОДЕЖИ КАК СОЦИАЛЬНОЙ ГРУППЫ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
424
66
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МОЛОДЕЖЬ / ЦИВИЛИЗАЦИЯ / ДЕМОКРАТИЯ / КУЛЬТУРА / ГОСУДАРСТВЕННАЯ ПОЛИТИКА МОЛОДЁЖИ / ВОЗРАСТ / СОЦИАЛЬНАЯ ГРУППА

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Рахимова Сурайё

Данная статья посвящена молодежи и их роли в обществе. Молодежь - поколение людей, проходящих стадию социализации, устанавливающих, а в: более зрелом возрасте уже усвоивших, образовательные, профессиональные, культурные и другие социальные функции; в зависимости от конкретных исторических условий возрастные критерии молодежи могут колебаться от 16 до 30 лет. Под термином «молодежь» понимается также и социальный статус, определяемый возрастом, поскольку он непосредственно связан с основными видами деятельности молодых людей (учебой, работой, вторичной занятостью), с ролевыми структурами личности, а также с представлениями и стереотипами, которые сложились в обществе по отношению к представителям молодого поколения.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Рахимова Сурайё

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CHARACTERIZATION OF YOUTH AS A SOCIAL GROUP

This article focuses on youth and their role in society. Youth - a generation of people going through the stage of socialization, establishing, and at a more mature age, have already mastered educational, professional, cultural and other social functions; depending on the specific historical conditions, the age criteria for young people can range from 16 to 30 years. The term "youth" is also understood as a social status determined by age, since it is directly related to the main activities of young people (study, work, secondary employment), with the role structures of the personality, as well as with the ideas and stereotypes that have developed in society according to attitude towards representatives of the younger generation.

Текст научной работы на тему «ХАРАКТЕРИСТИКА МОЛОДЕЖИ КАК СОЦИАЛЬНОЙ ГРУППЫ»

Также рассматривается применение активных методик преподавания при изучении дисциплины «информатика», описывается проведение эксперимента и приводятся его результаты. При изучении нового материала были применены такие методики, как работа в малых группах, игры и проектная деятельность учащихся. Результаты эксперимента показали положительное влияние активных методов преподавания нового материала.

Ключевые слова: инновационные методы обучения, интерактивное обучение, работа в малых группах, проектная деятельность, совместная деятельность учителя и учащегося

INNOVATIVE METHODS OF TEACHING INFORMATION TECHNOLOGIES IN FURTHER EDUCATION INSTTTUITONS

The article discusses the main methods of innovative technologies and their use in teaching computer science to students. The functions ofinnovative teaching and the most characteristic aspects ofinnovative technologies used in informatics lessons are analyzed. The advantages of using innovative methods in pedagogical activity have been studied and highlighted. The article explains how to organize training with innovative technologies for the effective organization of the educational process, allowing students to take an active position and show themselves as a subject of educational activity.

It also considers the use ofactive teaching methods in the study of the discipline "computer science ", describes the experiment andpresents its results. When studying new material, such methods as work in small groups, games and project activities of students were applied. The results of the experiment showed a positive effect of active teaching methods of new material.

Keywords: innovative teaching methods, interactive learning, work in small groups, project activities, joint teacher and student activities

Сведения об автора:

Норматов Ш.К — соискатель Института развития образования им. АДжами Академии образования Таджикистана E- mail: shavkatnormatov@mail.ru, Тел: (+992) 938039392

About the autor:

Normatov ShK .Researcher, Institute of Education Development named after A. Djami Academy of Education of Tajikistan. E - mailshavkatnormatov@mail.ru, Тел: (+992) 938039392

ТАВСИФИ ЧАВОНОН ХДМЧУН ГУРУ^И ИЧТИМОЙ

Рахимова С

Донишгоуитехникии Тоцикистон баномиакадемикМ.Осимй

Имрузхо дар чамъияти муосири точикистон вазъияте ба вучуд омадааст, ки онро хамчун холати холигии шявй- чахонбинй арзёбй кардан мумкин асг - вакте навъе арзишхои ичтимой ва идеалхо ба гузашта тааллукмандй пайдо кардаанду арзишу идеалхои дигаре хануз ташаккул наёфтаанд. Дар вазъияти бавучудомада омузиши дигаргунихои дар шуури чавонони хозира рухдиханда мухимият ва зарурати хосаеро талаб мекунад.

Мафхуми "чавонон" ба гардиши хаётй дар радифи категорияхое, аз кабили "тамаддун", "демократия", фарханг" бидуни ихтиёр ворид гардид ва хамоно ба таври абадй рамз ва сарчашмаи хаёт, дигаргунихои тамаддунй ва некбинии ичтимой табдил ёфт. [9, с.117] Тахкики мафхуми мазкур мушаххасонидани худи истилох- "чавонон", инчунин, вазъиятеро, ки дар он насли наврас зиндагй дорад, такозо менамояд.

^айд кардан мумкин аст, ки ба тафсиру шархи таъбири мазкур, муайян намудани меъёрхои ба гурухи мустакил чудо кардани он, инчунин, сархадхои синнусолии он аз мавкеи сотсиология, равоншиносй, физиология, демография ва дигар илмхои гуманитарй мухаккикон ба таври гуногун икдом кардаанд.

Коркарди илмии масъалаи чавонон аз асархои мухаккикони хоричй: К. Маннгейм, У. Миллер, ВРайх, СХолл, С. Эйзенштадт, Э.Эриксон ва дигарон ибтидл мегирад.

Асоси сотсиологияи чавонон хамчун сохаи илми сотсиологии шуравй ва минбаъд русиягй бо кушишхои Л.Я.Рубинина, М.Н.Руткевич, Ф.Р.Филиппов, В.Н.Шубкин ва диг. бунёд карда шуда буд.

Омузиши муаммои чавонон дар асархои мухаккикони рус ЮАЗубок, В.И.Чупров инкишоф ёфт, ки онхо ба мавзуи рушди ичтимоии чавонон дар чамъияти хатарнок бахшида шудаанд.

Бо масъалаи таъсири байнихамдигарии чавонон ва маориф Д.Л. Константиновский [4] машFул мебошад.

Ба маънои фарох таърифхои зерини гуногуни чавонон бартарй доранд, ки баъзе аз онхоро мо мавриди омузишу тахлил карор додем.

Аз чониби олими шуравй В.Т.Лисовский соли 1968 яке аз нахустин тавсифоти мафхуми мазкур ба таври зерин пешниход гардида буд: "Чавонон он насли одамоне махсуб мешаванд, ки давраи ичтимоишавии мукарраршударо аз сар гузаронида, дар синну соли нисбатан баркамол аллакай вазифахои маълумотнокй, гасбй, фархангй ва заруроти дигари ичтимоиро аз худ кардаанд; вобаста аз шароитхои мушаххаси таърихй меъёрхои синнусолии чавонон аз 16 то 30 сол аст". [6, c.32]

Дepтap тввшфи ниcбaгaн пyppaтapи ин мaфxyмpo мo дap тахкщати дигap oлими шypaвй И.С.Кoн дyчop мeшaвeм, ки бa ин тapикa acт: "Чдвонон ^ухи ичтимoй- дeмoгpaфиe мeбoшaнд, ки дap acocи пaйвacтaгии xиcлaтx,oи cиннycoлй вa xycycиятx,oи везъияти ичтимoй фapк мeкyнaнд. Чдвонй xaмчyн фocилa- aйëми мyaйяни дaвpaи xaëra 8з чищти биoлoгй yнивepcaлй acт, aммo, чaxopчyбaxoи мyшaxxacи cиннycaлии он, мaкoми ичтгимоии 6o oн aлoкaмaнд вa мaxcycияти ичтимoию пcиxoлoгй тaбиaти ичтимой-тaъpиxй дopaд вa 8з coxra 4aiwb™ra, фapxaнгй вa ичтимoишaвии 6a чaмъияти мaзкyp xoc6yдa вoбacтa мe6oшaд" [3].

,3ap кигоби "^вошн вa œëca™ чaвoнoн", ки 6a кaлaми дoктopи илмхои фaлcaфa И.М.Илинcкий тaaллyк дopaд, xeлe мaеъaлaxoи мухим xaмaтapaфa мaтpax кapдa шyдaaнд. Мaвcyф тaъкид мeнaмoяд, фypcaт pacидaacт, ки дap 6o6a™ кaшфи кoмилaн нaви чaвoнoн omxopo cyxaн po4Aa 6a oнxo "чун 6a дaвpaи мyxимтapин вa киммaттapини xaëти инга™" нaзap нaмoeм, ки '^ap oн нacли чaвoн бeштap as xaмaи дaвpaxoи пeшинa бapoи oлaми нaв 6ob acт, пoйбaнди «yxpa нecт, бapoи xyдcaбиткyнй вa xyдaмaлиcaзй фaъoлoнa чидду чяхд мeнaмoяд. Ин cифaтxopo 6a тaвpи фaвкyлoддa rçaAp кapдaн зapyp acт, ин чунин мaънй дopaд, ки чaвoнoн бoигapиaнд вa ин бoигapии ичтимоии 6a xyд xoce acт"[2, c.75].

Tax^EH иcтилoxи "чaвoнoн" инчунин, м^оми ичтимoиe фaxмидa мeшaвaд, ки тaвaccyти cиннy caл мyaйян кapдa мeшaвaд, чунки oн бeвocитa 6o нaмyдxoи acocии фaъoлияти нacли чaвoн (тaxcил, кop, мaшFyлияти дуюм), 6o coxтopxoи нaкшии шaxcият, xaмчyнин, 6o тacaввypoт вa тaклидy пaйpaвй, ки дap чaмъият ниcбaт 6a нaмoяндaгoни нacли нaвpac 6a вучуд oмaдaacт, пaйвaндии нoгycacтaнй кacб кapдaacт.

Чaнбaи фapxaнгии мaфxyми "чaвoнoн" 6a axaмияти зepфapxaнги чaвoнй тaъкид мeнaмoяд вa бapoбapи ин, шaкли мaxcycи caзмoни нacли чaвoн кaйд кapдa мeшaвaд, ки oн ycлyби xaëx вa тaфaккypи чaвoнoнpo мyaйян мecaзaд, ки 6o apзишxoи xoca вa нaмyнaxoи paфгop aB дигapoн фapк мeкyнaнд [5, c.274].

^p тахкикоти oлими pyc Ю.A.Зyбoк мoxияти ичтимoии ч^снсн aз нyктaи нaвapи нaкщ вa м^оми oн дap тaкpopиcтexcaли чaмъиятй oшкop кapдa мeшaвaд [1].

Мaфxyми чaвoнoнpo дap мaънoи ниcбaтaн мax,дyдтap xaмчyн ^ухи ичтимoй- дeмoгpaфиe, ки дap acacи xycycиятxoи ичтимoй в8зъияти нacлxoи чaвoн, чой вa вaзифaxoи онхо дap caxтopи ичтимoии чaмъият, мaнфиaтxo вa apзишxoи xocae шapx дoдaн мумкин aCT, ки xaмaгй 6o тaлaбoт вa шapтxoи cиннycaлй имкoнпaзиp xoxaнд буд. Бapxe oлимoн 6a oн нaзap xacтaнд, ки чaxopчyбaxoи cиннycaлии дaвpaxoи чaвoнй шapтй мeбoшaнд вa ornopo дap фocилaи 8з 13-14-coлaгй то 29-30-coлaгй wy^appap ^дш чоиз aCT.

Чдвонон xaмчyн ^ухи мaxcycи ичтимoию дeмoгpaфй xaмeшa дap paвaнди pyшдy кaмoлaг rçapop дopaнд; 6a онхо бeмaйлoн тaшaккyл бaxшидaни apзишxoи нaв вa opиeнтиpxoи apзишй xoc буд^

тaъкид ^дш зapyp мсояд, ки ин гущ тaбиaти ^pame дap дaвpaи мyaйяни мyшaxxacи тaъpиxии инкишофи чaмъият идот мeëбaдy xanoc, ки ORpo aйëми чaвoнй- дaвpoни гулшукуфти yмpи инеон apзëбй мeкyнaнд [8, с.31].

Чдвонон ин гypyxи ичтимой- cиннyеoлй мeбoшaд, ки дap paвaнди кaмoлaти кacбию ичтимой кapop гиpифтaaнд. Bo6acia 6a шapoитxoи кacбй, ичтимой, минтaкaвй вa миллй еapxaдxoи шapтии cиннyеoлии чaвoнoн 6a aндoвaи нaзappaе 8з xai^map фapк; кapдaнaш мумкин aет. Шapтaн 6a xaйcи еapxaди поенй 15-18-cmarä, дaвpaи 6a итмом pacrçAa™ тaxcили мaктaбxoи миëнa вa 6a cифaти еapxaди бОлой 30-cmarä-дaвpaи еoxтopи ичтимоию кaебии чaмъият 6a nyppara пaйвaст шyдaни нaели naroRpo пaзиpyфтaн кобили rça6yn мeбoшaд [7, c.164].

Чaвoнoн фeнoмeн- м^чию^ гapoнбaxoи ичтимой, тapкиби xa^o™ зapypии coxтopи бoеyбaти чaмъиятй мaxcyб мeшaвaнд. Нacли чaвoн pyй 6a фapдo, ояндш дypaxшoн ниxoдaaет вa дap aйни зшон, 6a души xyд мф^и нacлxoи кaлoнpo гиpифтaaст, им^у бО тaкoвoи еapнaвишт дap шapoитxoи бapкapopшaвии чaмъияти шaxpвaндй вa иктиеoдиëти бoзopй тaшaккyл вa кaмoл ëфтaнaш poCT oмaдaaст. Чaвoнoн дopoи имконоти пypкyввaт вa нaвoвapoнa мeбoшaнд, ки онхо дap шapoитxoи мyaйянe вa бо тaъcиpи нepyxoи cиëcй xaм бо шoxpoxи еoвaндaгию бyнëдкopй вa xaм чод8хои нoмaтлyб кaдaм зaдaнaшoн имкoнпaзиp xoxaA буд.

^pm конунияти pyinnu чaвoнoн xaмчyн rypyx^ ичтимой бeвoеитa 6o мyaйян нaмyдaни шoистaи нaкщ вa м^оми онхо дap тaкpopиcтexcoли чaмъиятй иpтибaти кввй дopaд, зфО нaели чaвoн xyд cyбъeкти xaмин paвaнди тaкpopиетexеoл 6a шyмop мepaвaд. Дap нaтичaи ив8з гapдидaни нacлxo тaкpopиетexеoли coAAa вa ë фapoxy дoмaнaдopи еoxтopи ичтимой 6a шм oвapдa мeшaвaд, ки дap paвaнди он мохияти ичтимоии xyди чaвoнoн xaмчyн гypyxи ичтимой omxop гapдидa, вaзифaxoи acoеии ичтимоии онхо мyкappap кapдa мeшaвaнд.

coxrop ш пaxнoи cиннyеoлии ин ^yx тибки мeъëpxoи еoтcиoлoгй якчaнд зeprypyxи ичтимой-дeмoгpaфиe чудо кapдa мeшaвaнд, ки онхо бо дapaчaи фaъoлнoкии ичтимой, тaлaбoтy cyпopишaти ичтимой, нaкщaxoи xaëra вa имконоти aмaлишaвии онхо мyaйян кapдa мeшaвaнд [8]. Чaвoнoни муск^и точикистонй xaмчyн гypyxи ичтимой 8з чиxaти xaйaти xemi^ якpaнг нeстaнд. ^p еoxтopи чaвoнoн м^оми anox^aepo дoнишчyëн ишFOл мeнaмoянд, ки фaъoлияти онхо дap ф8зои тaxcилaтй cипapй мeшaвaд.

Кушиши дapк нaмyдaии нaзapиявии дoнишчyëн хамчуи ^ухи мустакил дap як катер навишгахои coгcиoлoг^o, аз кабили A.И.Зaпecoгcкий, A.A.Koзлoв, Ю.С. Koлecникoв, HCKor T3.nexpoBa, Б.Г.Ру6ин, A.H.Ceмamкo, ЕГСлутский зoхиp ^да шyдaacт.

Чавонони донишчу зина ва ë ^ухи мaxcycи ахолй буда 6o coxтopи мyaйяни чинcию шиннущ^й, вазъияти ма^уш чамъиятй, накш ва макоми алохида тaвcиф кapдa мeшaвaнд; онхо вазифахои мaxcycи xempo дap чамъияг дopoaнд, 6o ягон lypyx^ дигapи ичгимoй- дeмoгpaфй иваз ^да нaмeшaвaнд ва чoи ornapo nyp кapдaи мyтлaкo Faйpиимкoн аст. Ыа^з ин дaвpaи cиннycoлй 6o xyдмyaйякyнии ичтимoй ва ша^ияти пайвастагии кавй дopaд.

Вазъияти 6ecy6orn ва н<oеpoмихoи дaхmaтбope, ки мyгaaccифoнa, caлхoи 90-уми acpи гyзamтa чамъияти тaчикиcIaниpo фapo гиpифтa буд, 6e шакку шубха ба вазъъ ва pyхияи дoнишчyëни кишвap тaъcиpи амики маифй гузошт. Ба шapaфaти xaIимa бакшидани чанги шaхpвaндй ва фapoхaм гapдидaни cy.nx^ пoйдop чapoхaтхoи xyиaфшoни чaвoнoни мopo, ки бapa6apи тaмoми мapдyми мамлакат дap paфти чангхои бeмaънй бapдomтa буданд тaдpичaи шхат ëфтaнд ва пac аз caлхoи 2000-ум papara™ дoнишчyëни точикиетонй 6o cypъaти бeнaзиp ва гymнoшyнидe cypъaт гиpифт. Бo вучуди ин, икpop шудаи лазим мсояд ки вазъияти фсълии чавонони имpyзaи мo, аз чумла дoнишчyëн, якpaнг ва ифтиxopaнгeз нecт. As як тapaф, шapoитхoи cиëcй ва ичтимоии хакикати кишвap то aндaзae имкoнaIи хaëтии нacли чaвoнpo ба дapaчaи нaзappac фapoxy дoмaиaдop ^да бошад аз тapaфи дигap, кaмoлoти бapмaхaли нacли нaвpac ба caбaби бyхpoнхoи пaëпaйи мeъepхo ва apзиmхoи мyкappapй ба мушохида мepacaд, ки аз мавчуд набудани мeъëpхoи paфтоp, модслхои дакик aндeшидamyдa cap задаанд.

Дap кишвapи мo, мyхoчиpaти w^opm мсхш^ ки пac аз аланга гиpифтaни чанги бapoдapкym ва комилаи xapo6 гapдидaни кopxoнaхoи давлатй ва xoчaгихoи давлатию xycycй дap aкcapи навохии вилoяти Xaтлoн ва навохии тo6eи чyмхypй acocaи чaвoнoнpo фapo гиpифтa буд. Хapчaнд ки 6o чахту тaлomхoи Хукумати мамлакат хачми мyхoчиpaти мсхм™ тоpaфт кам мeшaвaд, набудани чойхои мyиocиб ва дилxoхи кopй к^ми нaзappacи ша^андани чашни кишвapaмoн мaчбyp хастанд, ки дap cypora кop на факат ба Фeдepeтcияи Рушя, балки ба тамоми давлатхои чахон paнчи мycaфиpaт ва бeвaтaнй кашида бoшaнд.

Hoчypиx,oи вазъияти чaвoнoн дap бад будани холати мoддии онхо, паст будани еатхи таълиму тapбия зoхиp мeшaвaд: axcap^ra куллии дoнишчyëн (ба истиcнoи стипeндиaтx,oи caтххoи олй, вилoятй ва ша^иву нохиявй хамагй як мapoтибa маблаги нoчизe мeгиpaнд) идpopпyлй нaмeгиpaнд, к^акнуш^и ба ятимoнy мaъюбoн дoдa мeшyдaгй кам буда хачми хадди акалли pyзгopи дoнишчyиpo чyбpoн кapджa нaмeгaвoнaд; шyмopaи чoй дap xе)бгсххoи дoнишчyй нихоят кам аст, шapoити маишй дap xе)бгсххoи мавчуда ба талабсти зaмoн чавёбгу Hecx; Xизмaтpacaниx,o дap муа^и^ои тaхcилaш миëнa ва олй, хаттс бapoи oh дoнишчyëнe, ки дap acacи бучстй та^ил мeгиpaнд пулакй мeшaвaнд;

-дap pyзгсpи дoнишчyëн чихати машгулияти муваккатии бepyнasIaълимй муаммохои бyзypг ба миëн мeoяид (мили дaвpoни шypaвй aIpядx,oи бинoкopи донишчуй, кopхoи мaвcимй дap кoлxсзy coBxœ^o, кopxoнaхoи кoнcepв ва тamкилaгx,oи cepшyмopи дигap, ки ca^o хaзop дoнишчyëн ва xoнaндaгсни шнфхои 6олоии мактабхои тaхcилaш yмyмиpo фapo мeгиpифтa бошанд, айни зaмoн вучуд нaдopaнд), cKrravm таъмини кopтaъминкyнии иловагии дoнишчyëн то хол бapкapop кapдa нaмeшaвaд;

^apx,aHm истиpoхaтy тaътилгyзapoнии дoнишчyëн xene паст аст; бapoи аз чихати зсхнй ва умумаи эчодй xyдaмaлиcoзии чавонон тaдбиpхoи мyaccиpe aндeшидa нашудаанд, ки ин еабаби 6epoxa гapдидaни як зyмpa дoнишчyëн, 6axycyc ба дину xypck^OT 6emIap pyn oвapдaни тсъдоди нaзappacи онхо мeшaвaд. Тамокукашй, cyиистeъмoл намудани и^ок^ои cпиpтй, домаи пахн кapдaни нamъaмaндй байни нacли чавон, аз чумла дoнишчyëн, 6emIap ба нaзap мepacaд.

Дoнишчyëни точикиетонй зaxиpaи бyзypги маънавй ва зсхнии чамъияти Точикистсни caхибистик;юл ба шyмop мфавад. Ба шаpсфати маълумсти aкaдeмикиe, ки capчaшмaи донишхои бyиëдии фишанги тавонои фapхaнгй мeбoшaд, тамоми xaIиpaи фapхaнгии мapдyми кишвap абадй махфуз дошта мeшaвaд. Дap paвaнди ичтимоишавии нacли чавони мамлакат галхои донишчуй дaвpaи мухим xoхaд буд, ки бо бeмaйлoн ва пaйгиpoнa афзуи гapдидaни фаъолнокии ичтимой, тapик;и танкидй aзxyдкyнй ва хазм намудани тaчpибaи наалхои пeшинa ва бсзнигapии бахои apзишхo идома мeëбaд.

АДАБИЁТ

1. Зубск, ЮA Фeнoмeн pncra в аециологии: Опыг иccлsдoвaния молодсжи. — Mr MbiCT>, 2007.

2. Ильишкий, И. M. Moлoдeжь и моледгжная полигика. Филocсфия. Hcropnü Teopna-M.: Tcflcc, 2001.-С. 75.

3. KoH, И.С. Moледeжь II Большая coвeгcкaя энциклопсдия. 3-e изaaниe. T. 1б.

4. Koнcтaнгинoвcкий, Д. Л. Moлoдeжь 90-x: caмooпpeдeлsниe в новой peaльнocти. -M. : M^ICль, 2000.

5. KpaISHM cncBapB по coциoлегии I Под общ. peÄ Д. M. Гвишиани, Н. И. Лапина. -M^, 1998.

6. Лиcсвcкий, B.T. Дyxoвн^IЙ ми> и цeннocтн^Ie opиeнгaции мoлoдeжиPoccии: yHeÔHoe пocoбиe. - СПб: СПбГУП, 2000.

1. Румянцгв, В. A. K ra^iocy o цeннocтяx и ^HHocrabix opneHIaanHx мoледeжи II СОГИС - оaциaльныe тexнoлoгии иccлeдoвaния, 2009. - №> 3. - С. 31-41.

8. Стратегиям сиёсати давлатии чавонон дар Чумхурии Точикистон то соли 2020 (карори Хукумати Чумхурии Точикистон аз 4 октябри соли 2011 №480)

9. Шайхелисламов, Р.Ф., Тагиров Э. Р. Гражданское образование: гуманитарный вектор. - Казань: Изд-во ООО «Центр оперативной печати», 2007. - 122 с.

ХАРАКТЕРИСТИКА МОЛОДЕЖИ КАК СОЦИАЛЬНОЙ ГРУППЫ

Данная статья посвящена молодежи и их роли в обществе. Молодежь - поколение людей, проходящих стадию социализации, устанавливающих, а в: более зрелом возрасте уже усвоивших, образовательные, профессиональные, культурные и другие социальные функции; в зависимости от конкретных исторических условий возрастные критерии молодежи могут колебаться от 16 до 30 лет.

Под термином «молодежь» понимается также и социальный статус, определяемый возрастом, поскольку он непосредственно связан с основными видами деятельности молодых людей (учебой, работой, вторичной занятостью), с ролевыми структурами личности, а также с представлениями и стереотипами, которые сложились в обществе по отношению к представителям молодого поколения.

Ключевые слова: молодежь, цивилизация, демократия, культура, государственная политика молодёжи, возраст, социальная группа.

CHARACTERIZATION OF YOUTH AS A SOCIAL GROUP

This article focuses on youth and their role in society. Youth - a generation of people going through the stage of socialization, establishing, and at a more mature age, have already mastered educational, professional, cultural and other socialfunctions; depending on the specific historical conditions, the age criteria for young people can range from 16 to 30 years.

The term "youth" is also understood as a social status determined by age, since it is directly related to the main activities of young people (study, work, secondary employment), with the role structures of the personality, as well as with the ideas and stereotypes that have developed in society according to attitude towards representatives of the younger generation.

Key words: youth, civilization, democracy, culture, state policy of youth, age, social group.

Сведение об авторе:

Рахимова Сурайё - старщий преподаватель кафедры гуманитарных наук Таджикский технический университет им М. Осими. Адресс города Душанбе улица Дехоти 22/16 тел: (+992) 934787838.

About the autor:

Ranimova Surayo - department of fan home ин homeashinosia Donishgo technology and Tyikiston banomi academicianM. Osimu, 734061, Dushanbe city, Dehoti street 22/16/. tel: (+992) 934787838

МАВКЕИ ХАЛЛИ МАСЬАЛА^ОИ ГАЙРИСТАНДАРТЙ ДАР ТАЪЛИМИ КУРСИ ИБТИДОИИ МАТЕМАТИКА

Султонов Р.Н.

Донишгощ давлатии Хууанд ба номи академик Б£афуров

Инсон дар фаъолияти амалии худ доимо бо зарурати хал намудани масъалахои дар назди у пайдошаванда сарукор дорад. Чи кадаре, ки инсон тачрибаи каблй ва таълимии мактабй дар халли гуногуни масъ- алахо малакаи амалй пайдо карда бошад, хамон дарача уаз ичрои халли масъалахои нав бомуваффакият баромада метавонад, ки албатта ба шахси дорои инкишофи баланди умумй ва математикй дошта даст медихад. Дар ташаккулёбии хохиш ва кобилияти хал карда тавонистани масъалахо бо тарзхои гуногун маълумоти математикии мактабй ахамияти калон дорад ва максад низ чунин аст, ки таълими халли масъ- алахо аз синфхои ибтидой бояд сурат гирад. Бинобар он, хангоми кор аз болои масъалахо диккати махсусро дар таълими хонандагони хурдсол бояд ба малакаи истифода карда тавонистани методхои гуногун ва ёфтани тарзхои гуногуни халли масъалахо дод. «Халли масъалахо бо роххои гуногун ин воситаи пуркуввати дониста гирифтани олам, дарки гуногунрангии хосият ва муносибатхои унсурхои он мебошад. Метод ва тарзхои гуногуни халли масъалахо яке аз воситахои инкишофи шавки маърифатй, малакаи хифз карда тавонистани нуктаи назари худ, кобилияти шунида ва фахмида тавонистани одамони дигар мебошад» [[10, с.106].

Дар баробари чудо кардани масъалахои амалй ва математикй метавон масъалахои стандартй ва гайристандартиро аз руи муносибата- шон ба назария чудо кард.

Масъалахои гайристандартй чунин масъалахое мебошанд, ки халли он барои хонанда занчири муайяни амалхои маълум нест. Бинобар ин, мафхуми масъалаи гайристандартй нисбй мебошад. Муваффакият дар халли масъала на тащо аз он вобаста аст, ки чунин масъалаи монанд пештар хал карда шудааст ё не, балки аз тачрибаи халли онхо умуман, аз микдори бо кумаки муаллим пурра баррасй

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.