Научная статья на тему 'РОЛЬ НАЦИОНАЛЬНОГО ЕДИНСТВА И САМОСОЗНАНИЯ В ВОСПИТАНИИ ПОДРАСТАЮЩЕГО ПОКОЛЕНИЯ И МОЛОДЁЖИ'

РОЛЬ НАЦИОНАЛЬНОГО ЕДИНСТВА И САМОСОЗНАНИЯ В ВОСПИТАНИИ ПОДРАСТАЮЩЕГО ПОКОЛЕНИЯ И МОЛОДЁЖИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
97
57
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЕДИНСТВО / ПАТРИОТИЗМ / САМОСОЗНАНИЕ / МИР / БРАТСТВО / ПОДРОСТКИ / МОЛОДЁЖЬ / НАЦИОНАЛЬНЫЕ ЦЕННОСТИ / ГОСУДАРСТВО САМАНИДОВ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Нуров Абдубоки, Нурзода Мехрафруз

После государственной независимости Республики Таджикистан слова единство, национальное самопознание, самосознание, возрождение Таджикистана, патриотизм приобрели новый смысл. Хотя эти слова и словосочетания имеют тысячелетнюю историю. В статье рассматривается это понятие в период государственной независимости, который мы переживаем накануне ее 30-летия. Воспитание подрастающего поколения и молодёжи в духе единства, национального самосознания и патриотизма занимает особое место в сегодняшних условиях глобализации цивилизаций. В то же время единство, самосознание и патриотизм в сегодняшних условиях воплощают в себе все хорошие человеческие качества. В статье говориться, что единство это совокупность положительных человеческих качеств: единство и сочувствие, солидарность, единство, честность, любовь и др. Также приведены примеры из выступлений Лидера нации-Президента страны Эмомали Рахмона о воспитании подростков и молодёжи в духе единства, самопознания и патриотизма. В частности, Лидер нации Эмомали Рахмон на четвёртом съезде НДПТ (1998) подтвердил: «Для таджикской нации…идеология патриотизма и национального единства являются самой главной идеологией».

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF NATIONAL UNITY AND SELF-AWARENESS IN THE UPBRINGING OF THE YOUNGER GENERATION AND YOUTH

After the state independence of the Republic of Tajikistan, the words unity, national self-knowledge, self-awareness, the revival of Tajikistan, patriotism acquired a new meaning. Although these words and phrases have a thousand-years history. This concept is discussed during the period of state independence, which we are experiencing on the eve of its 30th anniversary in the article. The upbringing of the younger generation and youth in the spirit of unity, national self-awareness and patriotism occupies a special place in today's conditions of the globalization of civilizations. At the same time, unity, self-awareness and patriotism in today's conditions embody all good human qualities. The article says that unity is a combination of positive human qualities: unity and sympathy, solidarity, unity, honesty, love, etc. There are also examples from the speeches of the Leader of the Nation-President of the country Emomali Rahmon on the upbringing of adolescents and youth in the spirit of unity, self-knowledge and patriotism. In particular, the Leader of the Nation Emomali Rahmon at the fourth congress of the PDPT (1998) confirmed: "For the Tajik nation ... the ideology of patriotism and national unity is the most important ideology."

Текст научной работы на тему «РОЛЬ НАЦИОНАЛЬНОГО ЕДИНСТВА И САМОСОЗНАНИЯ В ВОСПИТАНИИ ПОДРАСТАЮЩЕГО ПОКОЛЕНИЯ И МОЛОДЁЖИ»

Kodirov Bakhûyor Rozikovich - Professor of the Department of Doctor of Pedagogical Sciences, branch of FSBOU VSTUinBorisoglebsk, Tel. (+992) 90084798. E-mail: bakhtiyor_0663@mail.ru. Shermatov Dusnazar Saidovich - Doctor of Physical and Mathematical Sciences, Professor, Head. Department of Medical and Biological Physics with the basics of information technology of the Tadik State Medical University named after Abuali ibni Sino. Ph. (+992) 919044948. E-mail:erkin_sermatov@list.ru.

НАЕЩИ ВАХДАТ ВА ХУДШИНОСИИ МИЛЛЙ ДАР ТАРБИЯИ НАСЛИ НАВРАС ВА ЧАВОНОН

Нуров А., Нурзода М.

Донишгоуи давлатии омузгории Тацыкистон ба номи С. Айнй

Fapw ваудат бош, агар осуда хощ зистан, Моинро, уар чй бошад, гайри дарё оташ аст.

Бедил

Вахдат вожаи арабй буда, маънои он «вохид», «як», «ягона» мебошад, ки дар осори бузургонамон ва адабиёти динй низ истифода мешуд, аз чумла, ашхосе, ки ба шархи К^урьони Мачид маштул буданд, чунин мисрахои Мавлоно Нуриддин Абдурахмони Чрмиро ба маънои дар боло зикршуда фахмида метавонанд:

Дарун аз на^шу касрат пое шуста,

Зи касрат сирри вахдат боз цуста

Яке цуй, Цомй, дуцуй макун,

Ба майдони вафат ду гуйи макун.

Асосгузори сулху вахдати миллй-Пешвои миллат-Президенти мамлакат мухтарам Эмомалй Рахмон ба таърихи бойи пурифтихор ва адабиёти чандинхазорсолаи форсу точик такя карда, 18 апрели соли 1998 дар анчумани чоруми Хрзби Халкии Деморктаии Точикистон ба таври возех таъкид намуданд: «Барои миллати точик борхо бар асари ихтилофоти гуногун пароканда шуда, давлатдории хешро аз даст дода буд, идеологиям ватандустй ва вахдати миллй, идеологии аз хама асосй мебошад». Бояд кайд кард, ки ватандустй, вахдати миллй, худшиносой ва худогохй, тамоми хислатхои неки инсониро дар худ тачассум менамояд. Агар нуксоне дар фикру акида, рафтору кирдор ва амали инсон, пеш аз хама насли наврас ва чавонон мушохида шавад, амалй гаштани ватандустй, вахдати миллй ва худшиносии миллй гайри имкон аст. Вахдат ин мачмуи хислатхои хамидаи одамй: ягонагаю хамдилй, хамрайъй, муттахидй, софдилй, ростиву росткавлй, инсонпарварию рахмдилй, мехру мухаббат нисбат ба инсон ба ояндаи неки у, ба хаёти осоиштаву шоистаи у мебошад. Бе ин сифатхо дар насли наврас ва чавонон хисси Вахдат ва худшиносии миллиро пайдо ва ташаккул додан аз имкон берун мебошад. Бояд тазаккур дод, ки зарурияти Вахдат ва худшиносии миллиро 29 сол мукаддам 12 декабри соли 1992 Раиси Шурои Олй мухтарам Эмомалй Рахмон дарк карда, дар аввалин Мурочиатномааш ба халки шарифи Точикистон таъкид намуданд: «Бародарон ва хохарони азиз! Хамватанони мухтарам! Ман ба хар яки Шумо дар давраи барои Ватан хеле душор мурочиат карда, ба аклу заковати Шумо, ки ворисони фарзандони баруманди точик хастед, бовар мекунам. Ман касам ёд мекунам, ки тамоми донишу тачрибаамро барои дар хар як хона ва хар оила баркарор шудани сулх равона карда, барои гулгулшукуфоии Ватани азизам садокатмандона хизмат мекунам. Барои ноил шудан ба ин нияти мукаддас агар лозим шавад, чоннисор мекунам, чунки ман ба ояндаи неки Ватанам ва хаёти хушбахтонаи халки азияткашидаам бовар дорам» [1, с.7]. Иродаи мустахкам, масъулияти баланд, далерию мардонагй, мухаббат ва самимият ба халку ватани азиз, дар атрофи худ муттахид намудани халки точик ва точикистониён ба Сарвари кишвар имконият дод, ки баъди панч сол Созишномаи умумии истикрори сулх ва ризоияти миллй дар Точикистон 27 июни соли 1997 ба имзо расид. Дар бораи ин санаи таърихй ва такдирсози миллати сарбаланди точик Сарвари кишвар ба таври возех таъкид кардаанд: «Ин санаи таърихй, ки 27 июни соли 1997 дар Москва ба имзо расид, пайгоми чонбахше аз фарорасии сулхи деринтизор буд. Дар он ормонхои халки мо бо камоли ширини Сулх ва Вахдат тачассум ёфта, дар як муддати кутох чомаи амал пушидани ин орзу гувохи тинати поку сулхпарвар, фарханги сиёсй ва заковати баланди мардуми точик аст». Инак 23 сол боз рузи Вахдати миллиро дар тамоми кишвари азиз мо бо тантана чашн мегиранд.

Давлат ва Хукумати Точикистон доимо ба насли наврас ва чавонон, ки аксарияти ахолии кишварро ташкил мекунанд, хамчун неруи созанда ва умедбахш эътироф гардидааст, аз ин ру ташаббусу пешниходхои онхоро хамеша дастгирй намуда ва барои дар хаёт татбик кардани андешахои созандаашон имкониятхои бештар фарохам меорад. Ин боварй ба чавонон аст, ки Асосгузори сулху вахдати миллй-Пешвои миллат, Президенти мамлакат мухтарам Эмомалй Рахмон дар Паёми худ ба Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон 22 декабри соли 2016 пешниход карданд, ки соли 2017 Соли чавонон эълон карда шавад. Хамзамон таъкид намуданд, ки «Чдвонони имрузаи мо, яъне насли замони исшкдол аз наслхои пешина бо савияи илму дониш, маърифату чахонбинй, сатхи тафаккур ва одобу ахлок фарки куллй

доранд, ки ин хама бoиcи ифтиxopи мo мeбoшaд». Дар бapoбapи ифтиxop кардан Сарвари давлат дар назди чавонон мacъyлияти баланди xyдшинocй ва ифтиxopи миллй, ватандуюгй, вахдати миллй, эхёи Точикиюган, аз xyд кардани тexнoлoгияи муоюир, хаматарафа oмyxтaни зaбoни нoби тсчикй, oмyxтaни зaбoнхoи xopmp, аз чумла забони pycй ва англиш ва гайра талаб карда мeшaвaд. Чунки чавонон ояндаи миллат ва давлат мeбoшaнд. Дар бораи тaъcиpи xyдшинocй ба одам, xycycffi ба наели навраю ва чавонон олими мaъpyфи точик, aкaдeмик M.Лyтфyллaзoдa дар аоари пypapзиши xyд «Эхёи пeдaгoгикaи Ачам>> xeлe бомаврид таъкид кардаанд, ки иноон кобилияту имкониятхои xyдpo дар xyд ошкор мecoзaд. Хамаи одамон бо кобилияге таваллуд мeшaвaнд ва иноoн мeтaвoнaд чандин корро, чандин хунарро аз xyд бикунад ва зиндагии xyшбaxтoнapo таъмин намояд. Вaлe хайхот, биоëpихo, ки ба xyдшинocй машгул нeогaнд, кобилияги нухуфтаро хам нaмeчyянд. Хол он ки «Агар дар вучуди xyд чуютучУ кушм, мeбинeм, ки хазор кудрат дар иxгиëp дopeмy нaмeдoниcтaeм» (Myхaммaд Хрчозй) [2, с.110].

Аз ин aндeшaхoи олими точик чунин xyлoca бapмeoяд, ки хар як одам, xycycffi нaоли нaвpaо ва чавонон дорои кобилияту кудрат, тавоной ва имкониятхои вагеъ мeбoшaд, ки xyдaшpo инкишоф дихад, илму дониш, кaобy хунар, фарханг ва маданияти дар тули хазорюслахо вучуд дошгаи xaлки xyдpo аз бар кунад, дар xизмaти xaлкy Ватани азизи xyд бошад. Вaлe бoиcи тааююуф ают, ки дар шароити чахонишавии тамаддунхо, мо ба рафтору кирдор, гуфтор ва мyнoоибaти бaъзe чавонош вoмexypeм, ки онхо аз хамаи боигарии маънавй xyдpo махрум coxтaaнд, на танхо ба xyдaшoн, балки ба xaлкy миллат, Ватану чoмea зарар ва xaлaл мepacoнaнд. Пpeзидeнти мамлакат мухтарам Эмомалй Рахмон хамин тазодхои замони мусюирро доир ба xyдшинoой ва Вахдати миллй дар маюири тaъpиx тахлил намуда, ба xyлoca oмaдaacг, ки «То дaмe, ки xyдшинoоии миллй, noc доштани xaгиpaи тавр^й, ифтжор ва манюубияги миллй дар шуури хар якми мову Шумо падид намояд, тс дaмe, ки хар кадами мо манфиати миллиро хамчун карзи мукаддаюи шахрвандй эхcaо нaкyнeм ва эхтиром нaгyзopeм, тс дaмe ки xидмaт ба Ватан ва миллат бароямон ба арзиши олии зиндагй табдил наёбад, мо хамчун давлати coхибиcгиклoли миллй ба камол нaмepaоeм» [1, с.98-99].

Аз ин aндeшaхoи Сарвари кишвар ба чунин xyлacaи мангикй омадан мумкин ают, ки хар як фарди Точикиюган, пeш аз хама чавононро дар рухи xyдшинocй ва ифтиxopи миллй, ватандустй, ки яте аз омили acacии Вахдати миллй мeбoшад тарбия карда шаванд. Myтaфaккиpи бузурги Шарк Конфутсий poчeъ ба алокамандии давру замонхо, ахамияти тарбиявии зиндагии гузаштагсн фикри чoлибe дорад: «Агар xoхй, ояндаро кашф кунй, гузашгаро биомуз». Бояд тазаккур дод, ки xaлки шариф ва тамаддунофари тсчик 30 оaлaгии истикдолияги давлагиро бстантана чашн мeгиpaд, ки он ба оюанй ба даст наомадааст. Чунки ба тaъpиxи чoмeaи иноaнй нeк назар кушм, кам миллатepo дарёфт кардан мумкин аст, ки миёни ачнабиёни иотиcмopгap фарханги бeш аз шaшхaзopcoлaи xempo нигох дошта, дар мaоиpи тaъpиx мeнтaлитeти (хувият, cиpaти) миллии xyдpo химоя карда бошад. Аз ин маълум мeшaвaд, ки барои дар чавонон тарбия намудани xyдшинaой ва ифтжори миллй, вахдати миллй ва эхёи Точикиюгон, ё xyд давлати точикон онхоро ба мepaо гузошта дар ин юсха шинaо намудан лазим аст. То ин ки наcли нaвpac ва чавонон ба xyбй дарк намоянд, ки ин давлат хам дар гузашга ва хам дар замони мусюир дар натичаи чй гуна чидду чахд, талошу захматхо ба вучуд омада ташаккул ëфтaacт.

Зикр кардан ба маврид ают, ки шароити имрузаи чoмeaи чахони мусюир, ки аз як тараф итгилааг, тexникaю тexнoлoгия бо cyprara кайхонй пeш рафта истода аст ва аз чониби дигар чахонишавии тамаддунхо тaъcиpи мycбaт ва манфии xyдpo дар тарбияи нacли нaвpaо ва чавонон аз харвакга дида дар дaхоaлaхoи oxиp бeшгap гузошта истaдaaот. Ин падару модарон, омузгарон, устадон ва ахли чoмeapo водор мeкyнaд, ки ба тарбияи xyдшинaой ва ифтиxopи миллй, вахдати миллй ва ватандустй маоъyлияти баландро хию намоянд. Чунки xyдшинaой ва и^тори миллй модарзодй нeот. Онро бояд тарбия кард ва он аз шину оaли xypдй хамон кадар оамаpаи xyб ба даст метяд. Забони тсчикй дар тарбияи xyдшинсюй ва ифтиxopи миллй макоми xac дорад. Бeоабаб нeот, ки raacCT™ пeдaгoгикaи чахон Ян Амoc Кoмeнcкий (1592-1670) забонро дар тарбияи фарзанд дар оила ва мактаб ба xycyc дар мактаби ибтидой мухим (aоoой) шуморида хангоми такюимаги даврахои cиннyоaлии бачахо, аз таваллуд то шашюолагиро «Maraa® модарй>> номид ва киIaбe бо номи «Mama® модарй>> (1633) навишга ают, ки нaxyотин acap доир ба тарбияи тсмактабй мeбoшaд. Аз шаш тс дyвaздaхюслaгиpo давраи «Забони модарй>> номидааст. Аз ин py забони тсчикй дар тарбияи xyдшинсюии нaоли нaвpac ва чавонон якe аз рукнхои acoой ба шумор мepaвaд. Тарбияи xyдшинaой ва ифтиxopи миллии наюли навраю ва чавонон ин аз хамачониба дониюгани забони ноби тсчикй, nabpHxy фарханги миллати xyд ва дигар кавму миллатхо пайдо мeшaвaд. Maоaлaн, Давлати Сомониён барои мо точикон ифтжори бузург ва дар xyдшинaоии ин миллати куханбунёд, моро машхур карда ва июбаг шуд, ки мо xaлки мaxcyceм. Доир ба xaлки тсчик 80 юсл мукаддам И.В.Сталин, мохи aпpeли юоли 1941 хангоми ифтитсхи дахаи адабиёти тсчик дар Maоквa бо ифтиxop мeгyяд: «Ман мexoхaм чанд cyxare дар бораи тсчикон бигуям. Точикон xaлки мaxcycaнд. Онхо на узбаканду на казоку на киргиз. Инхо тсчиконанд, аз хама кадимтарин xaлки Оюиёи Mиëнa. Точик маънои точдор буданро дорад ва тсчикон юазовори ин ном буданд. Аз тамоми xaлкхoи муюулмони Иттиходи Шуравй тсчикон ягон xaлкияти эронианд, на туркй. Точикон xa^e хаюганд, ки аз байни равшанфикронашон шоири бузург Фирдавюй баромадааюг ва бeхyдa нeст, ки анъанахои фархангии онхо аз y юарчашма мeгиpaнд. Шояд Шумо дар

давраи даха хис карда бошед, ки хиссиёти бадеии точикон нозуктар буда, фарх,анги кухан ва завки махсуси хунарй дар мусикй ва суруд зохир мешавад.. .Точикон халки махсус ва дорои фарханги бой мебошанд. Дар шароити шуравии мо ояндаи бузург ба онхо тааллук дорад ва бояд ба онхо тамоми Иггиходи Шуравй кумак расонад. Ман ин чомро барои он мебардорам, ки мо Москвичо хамавакт тайёр бошем, ки дар вакги зарурй ба онхо (точикон) кумак намоем».

Мурод аз пурра овардани андешахои И.В.Сталин нисбати халкии точик аз он иборат аст, ки хар як фарди точик ба мохияти бахои у сарфахм равад, то бошад, ки худшиносй, ифтихор ва вахдати миллй боло гирад. Хдмин иктибос ба пуррагй солхои тулонй аз мардум пинхон буд. Танхо аз номи Сталин хамон чумлаеро меоварданд, ки ба шоири бузург Фирдавсй дахл дошт [1, с.18-19].

Бо вучуди он ки дар бораи таърихи хазорсолахои халкамон, хам дар бораи давлати Сомониён, ва дигар вокеахои таърихй китобхои зиёде таълиф шудааст, аммо муносибати худро дуруст ва максаднок ифода карда натавонем, худшиносй ва ифтихори миллй, Вахдат ва ватандустй пайдо намешавад. Калиди худшиносй, Вахдат ва ватандустй ин раванди дарс ва чорабинихои тарбиявии берун аз дарсй ва берун аз мактабй (новобаста аз фанхои таълимй) мебошад. Дар амалй шудани ин масъалахои мухими руз, дар мактаб ва мактабхои олй макоми омузгорон ва устодон назаррас аст. Ба воситаи дарсхои устодон насли наврас ва чавонон бояд аз он ва ин вокеахо, яъне аз таърих сабак омузанд ва бахри худшиносй, Вахдати миллй ва якпорчагии точикистони азиз масъулияти баландро хис кунанд. Асосгузори сулху вахдати миллй Пешвои миллат- Президента мамлакат мухтарам Эмомалй Рахмон дар сарсухане, ки ба китоби академик Бобочон Гафуров «Точикон» навиштааст, дар бораи худшиносй ва Вахдати миллй чунин таъкид намуданд: «Имруз мардуми кишвар ба худшиносй ва баркарор кардани хотираи таърихии хеш беш аз пеш ниёз дорад. Мо бояд аз таърихи гузашта сабак гирем ва барои вахдати миллй корхои бузургеро ба анчом расонем» [1, с.5].

Аз ин ру, зарурати тарбияи мардум, насли наврас ва чавонон дар рухи худшиносй ва ифтихори миллй, Вахдат ва ватандустй такозои замон мебошад. Тарбия бояд тавре ба рох монда шавад, ки хар як шахрванди чумхурй мохият, мазмун ва ахамияти худшиносй, ифтихор ва Вахдати миллиро дуруст фахмида тавонад, ба кадри истиклолияти давлатй расад ва барои амалй гардидани онхо устуворона мубориза барад.

Хдмаруза ба насли наврас ва чавонон чунин андешахои човидонаи Мухаммад Икболро бояд ёдрас намуд:

Худо он миллатеро Сарвари дод,

Ки тафираш ба дасти хеш бинвишт.

Ба он миллат сару коре надорад,

Ки деукрнаш барои дигарон кишт.

АДАБИЁТ

1. Бобочон Гафуров Точикон: Таърихи кадимтарин, кадим ва асрхои миёна Душанбе, «Ирфон», 1998.

2. КРасулов, МТулахмедов Раванцхои миллй ва сиёсии истиклолияти Точикистон Душанбе, «Матбуот», 2001.

3. МЛутфуллоев Эхёи педагогикаи Ачам. Душанбе, 1977.

4. МЛутфуллоев Омилхои ифтихори миллй. Душанбе, 1999.

5. Б.Рахимов, АНуров «Таърихи педагогикаи чахон». Душанбе, «Ирфон» 2017.

6. Рахимов Х., Нуров А. Педагогикаи. Душанбе, 2011.

7. Рахмонов Эмомалй Истиклолияти Точикистон ва Эхёи Миллат. Чилди аввал. Душанбе «Ирфон», 2002.

8. Рахмонов Эмомалй Истиклолияти Точикистон ва Эхёи Миллат. Чилди дуюм. Душанбе «Ирфон», 2002.

9. Эмомалй Рахмонов Ватани худро дуст доред, кадр кунед ва хифз намоед Душанюе, 2005.

10. ФШарифзода, ХБозоров. Дар талоши конун. Душанбе, 2019.

11. АНуров Талаботи муосир ба тарбияи насли наврас ва чавонон Душанбе, 2017.

РОЛЬ НАЦИОНАЛЬНОГО ЕДИНСТВА И САМОСОЗНАНИЯ В ВОСПИТАНИИ ПОДРАСТАЮЩЕГО ПОКОЛЕНИЯ И МОЛОДЁЖИ

После государственной независимости Республики Таджикистан слова единство, национальное самопознание, самосознание, возрождение Таджикистана, патриотизм приобрели новый смысл. Хотя эти слова и словосочетания имеют тысячелетнюю историю.

В статье рассматривается это понятие в период государственной независимости, который мы переживаем накануне ее 30-летия Воспитание подрастающего поколения и молодёжи в духе единства, национального самосознания и патриотизма занимает особое место в сегодняшних условиях глобализации цивилизаций. В то же время единство, самосознание и патриотизм в сегодняшних условиях воплощают в себе все хорошие человеческие качества. В статье говориться, что единство-это совокупность положительных человеческих качеств: единство и сочувствие, солидарность, единство, честность, любовь и др. Также приведены примеры из выступлений Лидера нации-Президента страны Эмомали Рахмона о воспитании подростков и молодёжи в духе единства, самопознания и патриотизма. В частности, Лидер нации Эмомали Рахмон на четвёртом съезде НДПТ (1998) подтвердил: «Для

таджикской нации...идеология патриотизма и национального единства являются самой главной идеологией».

Ключевые слова: Единство, патриотизм, самосознание, мир, братство, подростки, молодёжь, национальные ценности, государство Саманидов.

THE ROLE OF NATIONAL UNITY AND SELF-AWARENESS IN THE UPBRINGING OF THE YOUNGER GENERATION AND YOUTH

After the state independence of the Republic of Tajikistan, the words unity, national self-knowledge, self-awareness, the revival of Tajikistan, patriotism acquired a new meaning. Although these words andphrases have a thousand-years history.

This concept is discussed during the period ofstate independence, which we are experiencing on the eve of its 30th anniversary in the article. The upbringing of the younger generation and youth in the spirit of unity, national self-awareness andpatriotism occupies a special place in today's conditions of the globalization of civilizations. At the same time, unity, self-awareness and patriotism in today's conditions embody all good human qualities. The article says that unity is a combination of positive human qualities: unity and sympathy, solidarity, unity, honesty, love, etc. There are also examples from the speeches of the Leader of the Nation-President of the country Emomali Rahmon on the upbringing of adolescents and youth in the spirit of unity, self-knowledge and patriotism. In particular, the Leader of the Nation Emomali Rahmon at the fourth congress of the PDPT (1998) confirmed: "For the Tajik nation... the ideology of patriotism and national unity is the most important ideology."

Key words: Unity, patriotism, self-awareness, peace, brotherhood, adolescents, youth, national values, the Samanid state.

Сведение об авторах:

Нуров Абдубоки - доктор педагогических наук, профессор кафедрыг педагогики и психологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни Тел: (+992) 918878141 E-mail: ANurovl953@mail.ru Адрес: город Душанбе, р. Фирдавси, улица Крупская-216/4

Нурзода Мехрафруз - соискатель кафедрыг педагогики и психологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни Тел: +992 917-2207-53 E-mail: MEHR90@mail.ru Адрес: город Душанбе, р. Фирдавси, улица Крупская-216/4

About the authors:

Nurov Abdulboqi - doctor of Pedagogical Sciences, professor of the Department ofpedagogy and psychology of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini Тел: (+992) 9188781941 E-mail: ANurov1953@mail.ru Adress: Republic of Tajikistan, Dushanbe city, st. Krupskaya, 216/4.

Nurzoda Mehrafruz - applikant for the Department of pedagogy and psychology of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini

Тел: (+992) 917-22-07-53 E-mail: MEHR90@mail.ru Adress: Republic of Tajikistan, Dushanbe city, st. Krupskaya, 216/4.

ОИД БА МЕТОДИКАИ ОМУЗИШИ БОН ДАР АСОСИ ИМКОНИЯЩОИ ГРАФИКИИ ЗАБОНИ С++

Хрбибуллозода К.Х., Сатторов А.Э.

Донишгощ давлатии Бохтар ба номи НХусрав Арабов М.К.

Донишгощ славянии Россия ва Тоцикистон

Тахкики методикам омузиши барноманависй, хусусан имкониятхои муосири он [2, 4] яке аз масъалахои асосй ба хисоб меравад. То хол методхои гуногуни зиёд оиди пурра омухтани барноманависй бо истифода аз роххо ва воситахои гуногун [1, с.3,4] коркард карда шудаанд. Барои омухтани барноманависй бояд ба чанбахои психологиву педагога [3, с.4] ва мухити барноманависй диккат дода шавад. Дар тадкикотхои илмии олимони бузурги сохаи методикаи таълими информатика ба монандй: Бешенков С.А., Жданов С.А., Козлов О.А., Кузнетсов А.А., Кузнетсов Э.И., Лапчик М.П., Матросов В Л., Назаров А.П, Панюков СВ., Роберт И.В. ва гайра масъали омузиши информатика дар муассисахои олй мавриди бахс карор дода шудааст. Дар ин самт корхои олимоне доир ба масъалаи омузиши барноманависии ба объектхо нигаронидашуда (БОН) [6-7] корхои илмй-тадкикотй анчом додаанд, кайд кардан чоиз аст.

Алхол барои дарк намудани консепсияхои БОН имкониятхои графикии забони С++ дида мебароем. Барои ин, мисолеро аз дунёи вокей [8] гирифта, моделсозй мекунем. Дар китоби [5, с. 110-116] номгуйи чунин мисолхо бо барномахояшон ва машкхо юарои кори мустакилонаи лабораторй оварда шудаанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.