Научная статья на тему 'ОТРАЖЕНИЕ ИСКУССТВА В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ ОЛЬГИ СУХАРЁВЫ'

ОТРАЖЕНИЕ ИСКУССТВА В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ ОЛЬГИ СУХАРЁВЫ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
22
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОЛЬГА СУХАРЁВА / ПРОИЗВЕДЕНИЕ / ИСКУССТО / ТВОРЧЕСТВО / ТРУД / ОБРАЗОВАНИЕ / ПЕРИОД / ДРЕВНИЙ / ИЗДЕЛИЯ / ЮВЕЛИРНЫЙ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Мирзоев М.Н.

В произведениях Ольги Александровны Сухарёва отражение искусства имеет особое предпочтение. Автор в своих статьях и книгах приводит очень много материалов об искусстве и творчестве. По её данным Ольга Александровна Сухарева в конце XIX века и начало XX века промышленная индустрия занимала среднее место. Ольга Александровна Сухарева в своем произведение «Из истории Ханских Бухарских городов» обращает особое внимание на древнее творчество. В конце XIX начале XX века отрасль ювелирных изделий достиг своего пика. Ольга Александровна Сухарева пишет, что одним из видов золото, который в древнем готовился особым методом являлся очень дорогим.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REFLECTION OF ART IN THE WORKS OF OLGA SUKHARYOVA

In the works of Olga Alexandrovna Sukhareva a reflection of art has a special preference. The author in his articles and books leads a lot of materials about art and creativity. According to it Olga Alexandrovna Sukhareva at the end of the 19th century and the beginning of the 20th century, industrial industry occupied the middle place. Olga Alexandrovna Sukhareva in her work “From the history of the Khan's Bukhara cities” pays special attention to ancient art. In the late 19th and early 20th centuries, the jewelry industry reached its peak. Olga Alexandrovna Sukhareva writes that one type of gold, which in ancient times was prepared by a special method, was very expensive.

Текст научной работы на тему «ОТРАЖЕНИЕ ИСКУССТВА В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ ОЛЬГИ СУХАРЁВЫ»

Il 54. Мирзаолим Мушриф. Ансаб ус-салотин ва таворих ул-хавокин... - С.66.

ОБ ОТНОШЕНИЯХ БУХАРСКОГО ЭМИРАТА С КОКАНДСКИМ ХАНСТВОМ

В статье дается обозрение отношений Бухарского эмирата с Кокандским ханством в период правления эмира Насруллахана (годы правления 1827-1860). Автор пришел к выводу, что в период обострения Российско-Британских отношений, отношения эмирата с Кокандским ханством, также обострялись. Эти противоречия ослабли эмират и ханство перед Российским завоеванием. Бухарский эмират вела оккупационные войны против Кокандского ханства, захватила ее земли и грубо вмешивалась во внутренние дела Коканда. Бухарский эмир совершал военные походы для захвата приграничных районов Джизак, владения Ура-Тюбе и Ходжент. От этого страдал прежде всего трудовой народ. Противостояние и вражда этих двух государств влияли на политическую, экономическую и социальную жизнь.

Ключевые слова: Бухарский эмират, эмир Насрулла, Кокандсеок ханство, Мухаммад Алихан, Ходжент, Ура-тюбе, Шералихан, Российское завоевание, Турецкий султан.

ON THE RELATIONS OF THE BUKHARA EMIRATH WITH THE KHANATE OF KOKAND

The article gives an overview of the relations of the Bukhara emirate with the Kokand Khanate during the reign of Emir Nasrullahan (reign of1827-1860). The author came to the conclusion that during the period of aggravation of Russian-British relations, relations between the emirate and the Kokand Khanate also aggravated. These contradictions weakened the emirate and khanate before the Russian conquest. The Bukhara emirate waged occupation wars against the Kokand khanate, seized its lands and rudely intervened in the internal affairs of Kokand. The Bukhara emir made military campaigns to capture the border areas of Djizak, the possessions of Ura-Tyube and Khojent. First of all, the working people suffered from this. The confrontation and hostility of these two states influencedpolitical, economic and social life.

Key words: Bukhara Emirate, Emir Nasrullah, Khanate of Kokand, Muhammad Alikhan, Khojent, Ura-Tube, Sheralikhan, Russian Conquest, Turkish Sultan.

Сведения об авторе:

Исроилов Салохиддин, декан исторического факультета Таджикского педагогического института в городе Пенджикент. E-mail: dotp_nauka@mail.ru

About the author:

Isroilov Salohiddin - dean of the Faculty of History of the Tajik Pedagogical Institute in the city of Penjikent. E-mail: dotp_nauka@mail.ru

ИНЪИКОСИ ХУНАРМАНДЙ ДАР АСАР^ОИ ОЛГА АЛЕКСАНДРОВНА СУХАРЕВА

Мирзоев М.Н.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Истехсолоти хунармандй дар шахрхои Осиёи Миёна аз кадим рушт ёфта буд. Хануз дар асрхои миёна сузани Самарканда, Сайдои Насафй дар осори худ ахли каспи хунаро васф намудаанд.

Олимони то инкилобии рус ва шуравй ба ин масъала марок зохир намудаанд. Аз чумла Н.А. Кислеков, Е.М. Пещерева, Н.Н. Ершов ва дигарон. Дар байни мардумшиносони шуравй О.А. Сухарева макоме хосе дорад. У дар касбхои бисёр масъалахои мардумшиносй ва хунармандии мардуми Осиёи Миёна марок зохир намуда як силсилаасархо таълиф намудааст.

Олга Александровна Сухарева шахри Бухороро, яке аз марказхои охангариву заргарии Осиёи Миёна номида, хунармандони онро дар байни халк обурую эътибори калон доштанд.

Дар Бухоро гурухи одамоне ба сохтани олоти мехнат машгул буданд, ки на факат дар байни шахриён, балки дар миёни ахолии дехот низ обуруи хосаро доро буданд. Хунармандони охангар талаботи ахолии махалиро бо олоти мехнат конеъ гардонида, накши мухимро дар тараккиёти саноати махаллй мебозидаанд. Аз охан хамаи намуди олотхои мехнат тайёр карда мешуд, ки устохои бухорой аз ухдаи тайёр ва сохтани он ба хубй мебаромаданд.

Аз руи накли Усто Шариф Камолов, ки ба Олга Александровна Сухарева гуфтааст, ки челонгарон дар Бухоро 150 нафаро дар бар мегиранд, аз ин 30 нафар тешагар ба сохтани каланд, 50 нафар доссозхо барои сохтани дости алафдаравй ва бокимондаи онхо барои омода намудани зулфаку зандари дару тиреза машгул буданд. [1.1]

Як кдоми дигapи чeлонгapон бa cоxтaни acбобхои оx,aнгapй мaшFyл шyдa, кдйчии охaнбypй, болFaи вaзнин бapои кyфтaни охaн вa aнбypхои гyиогyи тaйëp мeкapдaaнд. Тeшaгapон бa cоxтaни тeшaхо бapои тapошидaни чу6 мaшFyл бyдaнд, ки ин якe as хyнapмaндии биcëp хaм мушкил бa шyмоp мepaфт. Уcтоe, ки як чaнд нaмyди ycтогиpо иcтифодa бypдa мeтaвониcт, кaм 6уд, чунки бapои омузиши хaмaи он хyнapхо голхои здад вa мaшaккaти биcëp лозим буд.

Faйp 8з кacбхои acоcии кaлон дap бaйни охaнгapони Бyxоpо боз хyнapмaндихои дигap вучуд доштaaнд. Дap мaхaллaи Сyзaнгapон устохои ин ^c6 мeзиcтaнд вa бо пaйдо шyдaни хyнapмaндии кaлони фaбpикй дap aввaлхои acpи XX коpи cyзaнгapон тaнг кapдa бapовapдa шуд. Аз чумга, мeхиaти милтикcозй вa мexчaгapон низ ин вaкт 8з бaйн paфт. [2.72-73]

Коpи охaнгapиpо дap ycтоxонaи чeлонгap ce нaфap бa чо мeовapaнд. Сохиби ycтоxонa ë устои кaлон acоcaн коpхои чaвобгapиaш з^д^о бa cyбот мepacонaд. Уcтои болFaзaн доим бо болFaи мaxcycи xyA коp мeкapд. Шогиpд бошaд acоcaн бa коpи Faйpи иcтeхcолй мaшFyл шyдa, отaш мeмонд ë шaмоли дaм мeдод. Коpи чиндaгapиpо би^ вaкт xyчaин ичрт мeкapд. Устохои Бyxоpо фaкaт шaхp вa мaхaлхои гиpдy aтpофpо бо мaхcyлот тaъмин мeкapдaaнд.

Мувофики мaълyмоти Олгa Aлeкcaндpовнa Сyxapeвa дap оxиpи acpи XIX ибтидои acpи XX-дap дотли шaхp чyянpо нaмeгyдоxтaнд. Ин коpхо дap дeхaхои aтpоф бa aмaл мeомaд. Дap шaхp ce когорт pexтaгapон буд, ки онхо мaхcyлоти xyдpо мeфypyxтaнд. Рexтaгapон дap мaхaллaи Дeгpeзии Бyxоpо зиндaгй мeкapдaaнд. Дap мaхaлaи Дeгpeзй 19 дукон бyдaacт, ки бa воcитaи онхо кдоми здади мaхcyлоти чуящи^и бa фypyш мepaфт. Чунонки Олгa Aлeкcaндpювнa Сyxapeвa Ka-йд мeкyиaд: <«Aap ибтидои acpи XX дap бaйни мacнyоти иcтeхcолоти pexтaгapй, иcтeхcоли позои омоч чои нaмоëнpо ишFOл мeкapд».] Олгa Aлeкcaндpювнa Сyxapeвa дap acapи «Аз тaъpиx шaхpхои Хонии Бyxоpо» бa хyиapхои гз кддим зapгapй кaлон додacт. Ин хyиapмaндй низ якe aз кaдимтapин вa пeшкaдaмтapин cохaхои

иcтeхcолоти хyиapмaндй дap Оcиëи Миëнa бa хиcоб paфтa, aнъaнaхои бa xyA xоc доpaд. Хaнyз дap Kap™ VlIl apaбхо дap Бyxоpо шyмоpaи acбобхои зиëди нyкpaвy тиллоиpо ëфтaaнд. Дap acpи XIX вa aввaлхои acpи ХХ cохaи зapгapй бa нукгаи бaлaиди тapaккиëти xyд pac^Aa буд. Дap мapкaзи шaхpи Бyxоpо зaминдоpони кaлон вa caвдогapонибaдaвлaт мeзиcтaнд, ки мaхcyлоти зapгapиpо бо тaлaботи зиëд мexapидaнд. Acбобхои зeбy зиннaтe, ки ycтохои зapгapии бyxоpой тaйëp мeкapдaнд, нa фaкaт дap бaйни aхоли шaхp, бaлки дap дигap дaвлaтхо низ бозоpгиp бyдaнд. Xyкyмaтдоpони шaхp бошaнд, бa бapовapдaни шyмоpaи зиëди мaхcyлоти зapгapй 8з дотли шaхp монeъ мeшyдaнд. Бapои бapовapдaни мaхcyлоти зapгapй, мaxcycaн бa нохияхои бaлaндкyх молхои чyдогонaи мaxcyc иcтeхcол кapдa мeшyд. [2-174]

Тaлaботи здад бa молхои зapгapон боиcи хaмa вaк;т бо коp тaъмин бyдaн вa фоидaи зиëд гиpифтaн 8з ин хyиap дap Бyxоpо буд. Дap бaйии xyди зapгapон зapбyлмacaли: «Хднуз, ки зaмин як зaн acт, коp зapгapхо ëфт мeшaвaд.», naxp гaштa буд. Зapгapхо m фaкaт мaхcyлоти зapгapй бapои зeбy зинaти зaихо, боз 8з мeтaлхои кимaтбaхо дигap нaмyди мaхcyлотхои зapгapй тaйëp мeкapдaнд. Ин гyиa фapмоишpо фaкaт aмиp мeкapд. Бapои подшох зeбy зинaтхои pacми вa нигоpишхои гyиогyии paнгоpaнг aз тиллову нyкpa вa caнгхои кимaтбaхо тaйëp кapдa мeшyд.

Acбобхоe, ки зapгap бо онхо коp мeкapд, биcëp хaм нозук бyдaнд. Дap доxили ycтоxонaи зapгapй кypaи нa он кaдap кaлони xyдcоxт вa домхои гyногyнхaчм чойгиp бyдaнд, ки xyди усто бa он дaм мeдод то aшиë xоми гyдоxтaмeшyдa cyxra нapaвaд. Бapои коpхои нозукии зapгapй нaйчaи cимобии дaхaнaдоми 30-35 cм, ки бa он бa воcитaи дaхон шaмол додa мeшyд, иcтифодa бyдpa мeшyд. Бapои тaйëp кapдaни мaхcyлоти зapгap гycтaк, a^yp, caнгдон вa дигap acбобхоpо коp мeфapмyдaнд. Aшëи xомpо бaъди гyдоxтaн дap коcaчae тунук мepexтaнд. Онpо бо болFaчa зaдa, тaмомaн тунук мeкapдaнд, то о^о монaнди cими боpик бypaнд вa 8з он aнгyштapиихои нозук cозaнд. AнГyштapиpо дap дacтaи a^yp пeчонидa, бaъд тaйëp мeкapдaнд. Зapгapхо Faйpидacтй тaйëp кapдaни acбобхои оpоишй боз бaъди гyдоxтaн, дap колибхои иyкpaгй мepexтaид вa мaхcyлоти колибии тaйëp иcтeхcол мeкapдaнд. Дaмaи ин acбобхо бapои зapгap тapозyи .nynanarä зapyp буд, чунки caнгy мapвоpид вa тиллову нyкpa 8з pyH вaзн фypyxтa мeшyдaнд. Чeнкyнaндaи вези мдокол мeëфт вa инчунин шaкли бо mx^ хиcобкyнй вучуд дошт. Бapои бaхо додaн бa cифaти aшиëи xом, ycто боcaнги кaйpокии cypx бa p^ он мeзaд вa cифaти онpо мaълyм мecоxт.

Мaхcyлоти acоcиe, ки a8 он зeбy зинaтхои зapгapй мeбapовapдaнд, ин нyкpa вa тилло буд. Аз p^ cyxaнони зapгapони пиpонcолон дap оxиpи acpи XIX дap дaвpaи aмиp Aбдyлaaдxон иcтифодa бypдaни тилло xeло хaм зиëд гaшт. Аз тapaфхои Рyccия caвдогapон дap шaкли нимxишти pоcткyнчa тиллои xолиc овapдa мpфypyxтaнд. Xa-iro бaъзe мaълyмотхо оиди овapдaни тилло 8з дaвлaтхои Fapö ëфт шyдaaнд. Ё xyд шaходaти дигapи он, ном бypдaни тиллои xолиcи тозa ин «Гyмбyp-тилло» мeбошaд. Дap X,иcоpи Шодмон низ кони тилло мaвчyд буд, ки бyxоpиëн як кдоми тиллоpо 8з ин чо мeгиpифтaнд. Нyкpaи гyдоxтaшyдapо бошaд 8з Хитой

мeoваpданд. Даp Бyxopo тиллои xoлиcpo аcocан баpoи cикка задании тангаxoи бyxopoй иcтифoда мeбypданд. Инpo мyxаккики pyc Бypнашeв xам кайд мeкаpдааcт, тилло ва нyкpаpo даp Бyxopo факат баpoи cикказанй иcтифoда мeбypданд.

Пeштаp даp Бyxopo мeталxoи пypкиммати шфаташон паcт иcтифoда бypда намeшyданд. Чунки даp тамоми Ocиëи Миëна тexникаи нoгyдoxта тайëp каpдани маxcyлoт истифода бypда намeшyд. [4.26]

Олга Aлeкcандpoвна Сyxаpeва мeнавиcад, ки якe аз намудаои тилло, ки oнpo тиллои ^yprorä мeнoмидаанд, xанyз аз замощои кадим ба шакли маxcyc тайëp каpда мeшyд, ки нидоят пypкимат 6уд. Баpoи тайëp намyдани ин навъ тилло бояд ба даpyни он ним ë як мдокол xамpox мeкаpдаанд.

Уcтoxoи бyxopoгй rnraopo намeгyдoxтанд ва даp бopаи об каpда pexтани он бошад, ощо баp он акида бyданд, ки iyë ин тачpибаpo аз кавкoзxo oмyxта бошанд. Об каpда, Фулузоти Kиматбаxopo бо кoлибxoи кафки даpë иcтифoда мeбypданд. Заpгаpoнe, ки ба гyдoxтани нyкpа маштул буданд, ощо маxcyлoтxoи тиллoгинpo бо ycyли маxcyc ба мoeъ табдил мeдoдаанд. Ощо ба вocитаи peг кoлабxoи маxcyc тайëp каpад ва баъд о^о бо оби канд олуда мecoxтанд. Заpгаpoн xeлe баъдтаp аз уст^ои кафкозй лазгинxo таpзи нави истифодаи об каpдани маxcyлoти заpгаpиpo oмyxтаанд. Баpoи тайëp каpдани ин колиб 14 миcкoл ë xyд монанди донаи наxyд тилло ва 19 мдакол миcpo иcтифoда мeбypданд.

Заpгаpoн маxлyли ду таpзи тоза каpдани тиллopo аз ифлocивy дигаp мeталxo, кop каpда баpoмада буданд. Яю аз ин ycyлxo, ки таъpиxи кадима дошт, ин гаxбандй буд ва устои ин амалиëтpo гаxбанд мeнoмиданд. Даp pyH xoки замин чyкypчаe мeкoфтанд, ки oнpo 4ox мeнoмиданд. Таpафxoи дeвopаи чyкypиpo аз малxами янтоки шyтypxop тайëp мeкаpданд, то он гачи ифлocи тиллopo бо xyд гиpад. Даp таги чукурт кypFOшим pexта ду-ce пopча oxан мeпаpтoфтанд. Баъди ин чубу ангиштpo гузошта оташ мeзаданд. Боз як ycyra дигаpи бо KypFOшим чудо каpда гиpифтани мeталлxoи киматбаxo вучуд дошт, ки ин pаванд аз cаxаpии баpвакт то бeгox давом мeкаpд. Ба cад мдакол киматбаxoи нyкpа ë тилло бояд ним кило^ам KypFOшим xамpox мeкаpданд. Вактe, ки мeталл об мeшyд xамаи кypFOшим ва ифлocиxoи .n^rap ба чop таpафи дeвop чашида мeгиpифтанд. Тилло ë нyкpа бошад аз cаxаpй то бeгox тоза шуда, чудо мeгаштанд ва кими болои он xаpчй бeштаp pавшан ва яллoкocй мeшyд. Дама дyшвopии кop даp он буд, ки ин pаванд аз cаxаp то бeгox давом каpда, мexнати здаддо талаб мeкаpд. [5.28]

Aгаp заpypати чудо каpдани тилло аз ну^а пeш ояд, аз баланди баъди об каpдан oнpo таFopаи пурт оби xyнyк мeпаpoтoфтанд. Аз так^и оби xyeyR он майда- майда мeшyд. Баъд oнpo гиpифта, ба тeзoб мeандoxтанд, ки даp натича нyкpа нecт шуда тилло ба монанди peгмайда cиëxгашта, таxшин мeшyд. Ин тиллои xoлиcи тоза xoc^n мeгашт. Боз баpoи чудо каpдани нyкpа аз киcлoтаи тeзoб, он£>о ба таFopаи nyp аз оби xyeyR pexта мeкoфтанд. Баъди ин ба оби пopчаxoи миcpo мeпаpтoфтанд, ки натича нyкpа монанди баpф аз киcлoта чудо мeгашт. Сирт давонида об шуда xамвop ва ин даъфа шакли яллокош ва xyбpo мeгиpад.

Даp байни заpгаpoни кандакop oбpyи xocаpo мyxpканxo дopo буданд, ки ба мexнати ощо xамаи аxли xyнаpи Бyxopo ндаз дошт. Myxp даp бopаи аз оникй будани маxcyлoт даpак мeдoд. Аз таpафи дигаp бояд, ки xаp як ycтoи заpгаp мyxpи шаxcй ва конуни xyдpo дошта бошад, новобаста аз cавoд доштан ва надоштанашон. Уcтoxoи ин ^c6, даp ycтoxoнаxoи даpбopй кop мeкаpданд ва кopи аcocиашoн cикка задани тангаxo ва баъдтаp баpoи пyлxoи котазй мyxp мeкаpдаанд.

Олга Aлeкcандpoвна Сyxаpeва кайд мeкyнад, ки тангаж тиллой ба xамаи аxoлии Бyxopo даcтнopаc буд ва бинoбаp xамин тангаxoи нyкpагй бо аcтаpаи тиллой, номи тexникаи дyаcтаpаpo дошт. Тилло даp ин намуд маxcyлoтxo, даp cад миcкoл нyкpа як мдаколи тилло xамpox каpда мeшyд. T^raopo бо xамpoxии xали cимoбй даp чoйгoxи маxcyc даp болои оташи мулоим гузошта об мeкаpданд ва ба оби xyeyR мepexтанд. Баъд о^о pexта, маxлyли олуда даp оташдон мeгyзoштанд, ки даp натича он бyxop гашта, факат кабати ншрят баpчаcтаe аз он бокй мeмoнад. Сиpи давонидани аз гаpми об шуда xамвop мeшавад ва ин дафъа шакли яллокош ва xyбpo мeгиpад. [6]

Баъд oöpo pexта маxлyли xoкиcтаpанг ба даст мeoваpданд. Aшиëpo бо ин маxлyл олуда даp оташдон мeгyзoштанд, ки даp натича он бyxop гашта факат кабати ншрят ва баpчаcтаe аз он боки мeнмoнад. Намуди дигаp бо номи xалли тиллоии обй маълум буд, ки xeлe аpзoн ва тeз тоза мeшyдагй буд.

Заpгаpoни бyxopoй ба каcбxoи гуногун чудо мeшyда, якe ангyштаpй, дуюмй гyшвopа ва дигаpe pаxкopиxo мeкаpдаанд. Aнгyштаpиpo аз cимe, ки бо болта зада тунуг гаpдoнида мeшyд, мexocтанд. Даp киcми болоии он нигин мeчаcпoниданд, ки аввалан бояд баpoи oнpo чаcпoнидан нигишри пypнакш тайëp мeкаpданд. Як чизpo бояд кайд каpд, ки нигинаxopo даp Ocиëи Миëна xeлo xам баpчаcта мecoxтанд. Уcтoxoи гyшвopcoз биcëpтаp ба coxтани гyшвopxoи

кaлони xaлкaдоp, ки онpо xaлкa мeномидaнд, мaшFyл бyдaнд. X^n^a ибоpaт 8з xaлкaи кaлон вa овeзaxои дapоз-дapози бо caнгxои кимaтбaxо ë мapвоpидy мapчоиxои дap овeзa чacпонидaшyдa иборт буд. [7.60-61]

Гapдaнбaндxои гуногун низ дap Бyxоpо тaйëp кapдa мeшyд, ки ду нaмyди acоcии он чудо шyдa мeиcтод. Як шмуди он бa гapдaн чaвc бacтa мeшyд. Дap он мyxpaxои 8з caнги кимaтбaxо вa cим-cмaxои гуногун бофтaшyдa вa дap кдоми поëнии он тaнгa-мeдaли кaлони шкшхои бapчacтa доштa овeзон шyдa мeиcтодaид.

Яю 8з зeвapоти aчоибe, ки тapaфи зapгapон тaйëp кapдa мeшyд ин шaшпо буд, ки дyxтapон 8з болои муй cap бa кдфо овeзон мeкapдaнд вa он яллокоей бyдa, xaнгоми pоxpaвй зaнгyлaaш caдо мeдод. Сapcyзaн вa коши тиллои низ 8з тapaфи зapгapон xeлe моxиpонa тaйëp мeшyд. Дacмонaxои тиллой бо caнгxои пypк;имaт cоxтa мeшyд, ки оpоишоти зaнонa бyдaнд.

Аз p^ тapзy тaйëp нaмyдaни зeвapот ycтоxои зapгap xaмa вaк;т дap мycобикa бyдaнд вa xaмaи онхо дap як ^aTOp нaмeиcтодaaнд. Зapгapи моxиp Уcто Нacpидини Kapшигй бо фapмоиши aмиp capcyзaн cоxтa буд, ки xaнгоми дacт pacонидaн бa он пappaндa бо пойхои cилcилaдоpaш бо xapaкaт мeомaд. Уcтоxои буш^ой нaзap бa дигap мaвзeъxои Оcиëи Миëнa дap caмти тexнологияи тaйëp кapдaни мeтaлл, cиpy acpоpи cоxтaни зeвapxо вa caнъaти он болотap мeиcтодaнд. Чунин aкидa мepaвaд, ки шapaфи aлxимикxои мaшxypи acpимиëнaгй бa гapдaни онхо буд. [8.6]

Аз p^ xиcобe, ки бapои тaъмиpи дуконхои онхо тapтиб додa шyдa буд, дap Бyxоpо чоpcaд зapгap коp мeкapд. Уетои бexтapини оxиpи acpи XIX Уcто Аъло ë caид Аъло бa xиcоб мepaфт. Иcxокк;yлтyкcaбо вa Kюpи-Шapиф низ устохои мaъpyф бyдa ^ap^ xaмaи шмудхои кacби зapгapиpо мeдониcтaнд. Дap дaвpaи шypaвй шогиpдони ин ycтоxо Почоeв, Мyxтоp

Мyxcинов вa Кооимчон Миpaков коp вa зиндaгй мeкapдaaнд.

Гapчaндe кacби зapгapй фоидaи здад мeовapд, лeкин ягон коpxонaи кaлони зapгapй вучуд нaдошт. Тexникaи тaйëp кapдaи мaxcyлот оcон нaбошaд xaм, лeкин зapгapон бe ëpдaмчй ^p мeкapдaнд. Aгap 8з тapaфи aмиp ë дapбоpиë фapмоиши зиëд ояд, пac ycтои зapгap бapои !ap вaк;тaш бa чо овapдaни ^p ду-ce ycтои дилпyppо бa ëpï дaъвaт мeкapд, ки бaъди aнчоми коp xa^^ мexнaти онхо додa мeшyд. [1.C,99-101]

Бaъзe ycтоxои xyнapмaнд, ки acоcй коpи онxоpо фaкaт caвои мaxcyлоти зapгapй дap бap мeгиpифтaид, уетохои киpоя xaлифaxоpо 6a коp мeгиpифтaнд вa дap бaъзeaш ду-ce xaлифa мexнaт мeкapд. Хyчaини коpфapмо xaнгоми доxилшaвии xaлифa бa коp бa y бунок, яъш мaблaFи пулй мeдод.

Чунин мexнaтpо xaмон xaлифaxоe мeкapдaнд, ки нихоят зapyp ë кapздоp бyдaнд вa бa xa^^ ночиз pозй мeшyдaнд. Бинобap xaмин xaлифaгй дap ин œxa он кaдap xaм pивоч нaëфт. Якe 8з pоxxои mrape, ки пeши тapaк;ии xaлифaгиpо мeгиpифт ин бa шогиpдии дapозмyддaт гиpифтaни шогиpдон буд. Дap бaъзe xолaтxо мухта-ти шогиpди 10-15 cолpо !ap бap мeгиpифт, гapчaндe, ки !ap 4-5 cол ин кacбpо ^ppa ому^ти мумкин бошaд. Дap оxиpи acpи XIX дap Бyxоpо xaмaи идттиходияхои cexи пapокaндa шyдaнд, лeкин бa кaдpи хол бa ce™ зapгapон мapоcимxои aнъaнaвии бa устодй кдбул кapдaнaш шогиpдон нигох доштa мeшaвaд. Дap cypaтe ин мapоcимpо нaгyзapонидaн бapaкaт 8з кacбy rop мeпapид. [9.123-125]

Уcтоxои бои зapгap бa ин идeология тaкя ^p!^ бa мaнфиaти xyд коp мeкapдaнд, ки дap мyноcибaтxои иcтexcолй-фeодaлй aœc ëфтa буд. Бaъзe зapгapон mcap вa нaздикони xyдpо xyнap мeомyxтaнд вa ин гyнa мapоcимxоpо нaмeгyзapонидaaнд, чунки бapои дуои пиppо гиpифтaн бояд як мaблaF пулу мол дод. Яге 8з ycтоxои мaшxypи Бyxоpо Уcто Мухшн Мyxтоpов нaвиштaacт, ки дap 13-14 cолaгиaш 8з пaдap чй xeл бо acбобxо коpкapдaнpо ëд мeгиpaд вa бaъд дap нaзди ^оpи-Шapиф тyкcaбо дap ycтоxонaи дapбоpй якчaнд cол ^c6 мeомyзaд. Як caxapии бapвaк;т ycтодaш ypо бa бозоp бapои xapид мeфиpиcтонaд, то aъзоëни ycтоxонapо зиëфaт додa, дуои пиp гиpaнд. Аз p^ коидaxои cexï бояд тaмоми зapгapони Бyxоpо дap ин ид иштиpок кyнaнд, лeкин бо 6-7 нaфap ин мapоcимpо мeгyзapонaд, ки ин xолaтxо шaxодaти a8 бaйн paфтaни коидaxои ягонaи cexï зapгapи буд. Aввaлин шaxc дap aвлоди онхо, бобояш a8 дexконй мaйли ин кacб кapдa дap нвзди ycтои aнгyштapиcоз шогиpд мeшaвaд. Дaмaи ин мyддaт y чоpвои ycтоpо чapонидa, бeзоp гaштa, нияти бapгaштaн мeкyнaд. Аз ин xолaт усто xaбapдоp гapдидa, дap зapфи якчaнд мyддaт ypо cоxибxyнap мeкyнaд вa бaъд дуо мeдиxaд. Faйpи дap ycтоxонaи xyд коp кapдaн зapгapон боз дap ycтоxонxои дapбоpй ^p мeкapдaнд. Ин ycтоxонaxо дap ap^ aмиp чойгиp бyдa, acоcaн тaнгaxои нyкpaгй cиккa мeзaдaнд. Дap aввaлx,ои acpи XX дap ин ycтоxонaxо 20-нaфap ycто бо шогиpдонaш ^p мeкapдaнд. Рузи чумъи xap xaфтa мaxcyлоти иcтexcолкapдaи онxоpо чaмъ кapдa, гиpифтa xaкки мexнaт мeдодaнд. Боз онхо xap pyз 3 тaнгa куилук вa xypоки якpyзa мeгиpифтaнд. Зapгapони мaшxype, ки унвони дapбоpй доштaид, xap бaxоpон вa тиpaмоx capy пой вa pотифa-xypоквоpй мeгиpифтaнд. Бap зaмми ин aввaли xap мох бо онхо paвFaнy б^и^ мeдодaaнд.

Ба хамаи он нигох накарда, ки заргарон метавонистан сохиби пулу моли зиёд ва унвон шаванд, лекин бо дили нохохам ба дарбор мерафтанд сабабгори хамаи ин муносибати нохуби дарбориён бо онхо буд. Ба хунармандон ин кор мачбурияти феодалй ба хисоб рафта саркашй аз он боиси нохушихо буд.

Заргарон ба иттиходияи иттифоки касаба дохил гашта, оксаколи чудогонаи худро доштанд. Вазифаи оксакол иборат аз назорати бозори дохилй ва сифати махсулоти тайёршудаву нархи ашиёи хом иборт буд. Оксаколро бошад, дар мачлиси устохои заргари интихоб карда, нархро назди козикалон тасдик месохтанд. Баъди ин ба у ярлики амир супорида мешуд ва зиёфати оксаколона медоданд. [9.211]

Дуконхои фуруши махсулоти заргарй дар назди мадрасаи Улугбек, иборат аз 40-дукони ба ду тараф сохта шуда иборат буд. Онхо моли шахсии кассаба хисоб шуда андоз намесупоридаанд. Гуё аз руи накле дар замонхои пеш подшохе ин дуконхоро ба онхо бахшида, молу мулки онхо гардонидааст. Барои исботи наклашон заргарони кухансол ин акидаро пеш меорад, ки боре як савдогари бой аз амир ин мавзеъро барои сохтани корвонсарой хостааст. Аъзоёни иттифоки касаба ба ин розй нашуда мегуянд, ки ин чойро амир ба онхо бахшидааст. Аз сабаби наёфтани хуччати мазкур грамотаи вакфии мадрасаи Улугбекро пеш меоранд, ки дар он ин мавзеъ мулки хунармандон кайд шудааст. Агар ин акида ба хакикат наздик бошад, пас ин дуконхо то сохтани мадраса, яне то асри XV вучуд доштаанд.

Дуконхоро асосан хунармандни бадавлат сохиб шуда, ба фуруши озоди аз даст ичозат медодаанд. Пири заргарон чун охангарон Довуди мукаддас ба хисоб рафта, ба шарафи у иду маросимхои камарбандй баргузор мегашт, ки яке аз онхо ин маросими арвохи пир буд. Аз руи коида заргароне, ки тиллои холис ба дасташон мерасид, яне он заргархое, ки ба гудохтану тайёр кардани махсулоти заргари тиллой машгул буданд, бояд чунин маросимхоро тез-тез мегузаронидаанд. Лекин онхо инро сарфи назар мекарданд. Усто Асол Васеев ба Олга Александровна Сухарева накл кардааст, ки дар тамоми умраш аз соли 1885 ин маросимхоро факат ду маротиба вохурдааст. Ин ду маротиба хамбошад маросими идро дар хонаи як заргари бадавлат гузаронидаанд. Ба ин мудхо 6-7 мулло корй даъват шуда Курони Шарифро аз аввал то охир мехондаанд. Баъди тиловат зиёфати он дода мешуд. Усто Косим Мираков, ки соли 1890 ба дунё омадааст, маросими аврохи пирро ягон дафъа во нахурдааст. У менависад, ки факат вакти дар бозор чой гирифтани заргарон, онхо зиёфати худро, ки аз халвои тар ва кулчахои равганй иборат буд, ба одамони дар Бухоро буда ташкил медоданд.

Хлоса, кайд намудан зарур аст, ки Мардумшинос Олга Александровна Сухарева истехсолоти хунармандии шахри Бухоро хело хуб омухта, маълумоти шоири асри XVIII Сайидои Насафиро, ки оиди Бухоро мавчуд будан 212 намуди хунармандй маълумот додааст, тасдик менамояд.

АДАБИЁТ

1. Сухарева О.А. Свадебные обряды таджиков в Самарканде и Средней Азии// Советская этнография. СБ ст.-

1940, №3,-С-172-176.

2. Сухарева О.А. Этнографическое изучение колхозного крестянство Средней Азии// СИЭ.1957, вып.26.

3. Сухарева О.А. Быт жилого квартала города Бухары в конце XIX нач. XX вв. //С И Э, 1958 вып 28;

Позднефеодальный город Бухара- Тошкент: Изд-во А.Н. Узб. ССР, 1962.

4. Сухарева О.А. История среднеазиатского костюма Самарканд. - М.: Наука, 1982.

5. 5. Сухарева О.А. Позднефеодальный г. Бухара, Тошкент, Изд-во А.Н. Узб ССР, 1962 - С. 60-61.

6. Сухарева О.А. Бухара XIX нач. XX вв. 6. -61.

7. Сухарева О.А. К истории городов Бухарского ханства... С. 99-101.

8. Сухарева О.А. Традиционное соперничество городов //. Краткие сообщения Института Этнографии АН.

СССР XX 1958. - С. 123 131.

9. Небольсин. Очерки торговли России со Средней Азией:, «Записки ВОРТО» 1855 г,-С.211

ОТРАЖЕНИЕ ИСКУССТВА В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ ОЛЬГИ СУХАРЁВЫ

В произведениях Ольги Александровны Сухарёва отражение искусства имеет особое предпочтение. Автор в своих статьях и книгах приводит очень много материалов об искусстве и творчестве.

По её данным Ольга Александровна Сухарева в конце XIX века и начало XX века промышленная индустрия занимала среднее место.

Ольга Александровна Сухарева в своем произведение «Из истории Ханских Бухарских городов» обращает особое внимание на древнее творчество. В конце XIX начале XX века отрасль ювелирных изделий достиг своего пика. Ольга Александровна Сухарева пишет, что одним из видов золото, который в древнем готовился особым методом являлся очень дорогим.

Ключевые слова: Ольга Сухарёва, произведение, искуссто, творчество, труд, образование, период, древний, изделия, ювелирный.

REFLECTION OF ART IN THE WORKS OF OLGA SUKHARYOVA

In the works of Olga Alexandrovna Sukhareva a reflection of art has a special preference. The author in his articles and books leads a lot of materials about art and creativity.

According to it Olga Alexandrovna Sukhareva at the end of the 19th century and the beginning of the 20th century, industrial industry occupied the middle place.

Olga Alexandrovna Sukhareva in her work "From the history of the Khan's Bukhara cities" pays special attention to ancient art. In the late 19th and early 20th centuries, the jewelry industry reached its peak. Olga Alexandrovna Sukhareva writes that one type of gold, which in ancient times was prepared by a special method, was very expensive.

Keywords: Olga Sukhareva, work, art, creativity, labor, education, period, ancient, products, jewelry.

Сведения об авторе:

Мирзоев М.Н. - ассистент кафедра всеобщие истории Таджикского государственного педагогического университет имени С. Айни тел: (+992) 881888501

About the author:

Mirzoyev M.N. - assistant department general stories Tajik state pedagogical university of S. Ayni ph.:(+992) 881888501

ВЛИЯНИЕ ФЕОДАЛЬНО-РЕЛИГИОЗНЫХ ПЕРЕЖИТКОВ В ОТНОШЕНИИ К ОБРАЗОВАНИЮ ЖЕНЩИН В ДОРЕВОЛЮЦИОННОМ ТАДЖИКИСТАНЕ

Фозилова М.З.

Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни

В дореволюционном Таджикистане, во время феодальной эксплуатации всё более тяжелым становилось положение женщин. Особенно в получении образования и специальности женщины и девочки практически не имели никаких возможностей. Реакционные силы под знаменем исламских привилегий смогли защитить свои собственные интересы, а местная знать под знаменем религии ислама боролась против народных масс. Можно отметить, что в процессе распространения религии ислама на территории Центральной Азии, вместо религии и веры, в обществе проникали феодально-фанатические взгляды. Господствующие феодалы с целью защиты собственных интересов использовали религию ислама как знамя для угнетения народных масс. Женщины и девушки не имели никаких возможностей. Их использовали как собственные вещи. Существовали такие обычаи, по которым девушек в раннем возрасте 8-10 лет выдавали замуж. Поэтому привлечение девушек и женщин к учебе было невозможно. В реализации этих мероприятий встречались серьезные трудности, имелись стереотипы феодально-религиозные пережитки в отношении к женщине.

Одним из этих стереотипов было многоженство. В отличие от других религий ислам разрешает многоженство. Мужу при живой жене дано право иметь еще трех жен. Однако в период господства феодального строя многоженство распространилось среди господствующей знати, ибо оно имело классово-социальное содержание, и являлось привилегией феодалов. Богатые слои имели большие гаремы. Например, последний из бухарских эмиров, последний представитель мангитской династии, вобщем, последний представитель династического государства на территории Средней Азии Саид эмир Олимхан имел в своём гареме 112 жен и наложниц. В этом отношении не отставали от него кокандский и хивинские ханы.

Другой стереотип существовал на почве семейных отношений. До установления советской власти женщины ходили в мешке рабства - черной сетке, то есть парандже и чачване (фаранджи и чашмбанд), в отсутствие мужа не имели права даже открыть дверь, когда в неё стучали. Таким способом женщины были отстранены от внешнего мира, даже и в своём доме. Женщин продавали и покупали как товар. Они были лишены всяких прав, как в семье, так и в обществе. Поэтому поводу М.С. Андреев пишет, что «характерно поразительное отсутствие в прошлом самоубийства среди мужчин в Средней Азии, в том числе и среди таджиков в Хуфе. Как и среди прочих таджиков, самоубийство встречались только среди женщин, главным образом, на почве дурного обращения с ними в семье».[1]

Следующий стереотип - это ранний брачный возраст девочки. По словам А.А. Бабринского, «таджики районов верховьев Пянджа даже девочку в 7-лет уже считали в раннем брачном возрасте».[2] Как отмечает Б. Пальванова, такой ранний брак «уродовал девочку физически,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.