Научная статья на тему 'НАЗАРЕ БА ТАЪРИХИ САНОАТИ ДАСТИИ ТОИНҚИЛОБИИ ХАЛҚИ ТОҶИК'

НАЗАРЕ БА ТАЪРИХИ САНОАТИ ДАСТИИ ТОИНҚИЛОБИИ ХАЛҚИ ТОҶИК Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
54
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТОРИЯ / КУСТАРНОЕ ПРОИЗВОДСТВО / ИССЛЕДОВАТЕЛЬ / ДОСОВЕТСКИЙ / УЧЕНЫЙ / ТАДЖИКСКИЙ НАРОД / ДРЕВНИЙ / ВИД / РЕМЕСЛО / HISTORY / HANDICRAFT PRODUCTION / RESEARCHER / PRE-REVOLUTIONARY / SCIENTIST / TAJIK PEOPLE / ANCIENT / KIND / CRAFT

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Роҳатов Ғ., Роҳатова Н.

История кустарного производства таджикского народа привлекала к себе ученых и исследователей в досоветский период. С этого момента этой теме уделяли особое внимание ряд ученых и досоветских исследователей и особенно русские ученые, которые наравне с отражением других сторон истории таджикского народа дали подробную информацию и провели исследование в отношении этого древнего вида ремесла таджикского народа.The history of handicraft production of the Tajik people attracted the attention of the scientists and researches of the pre-revolutionary period. From this time to this theme had paid attention a number of scientists and pre-revolutionary researches and especially the Russian scientists who together with reflecting other sides of the history of the Tajik people have given detailed information and conducted researches with respect to this ancient kind of handicraft production of the Tajik people.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A VIEW TO THE HISTORY OF PRE-REVOLUTIONARY HANDICRAFT PRODUCTION OF THE TAJIK PEOPLE

The history of handicraft production of the Tajik people attracted the attention of the scientists and researches of the pre-revolutionary period. From this time to this theme had paid attention a number of scientists and pre-revolutionary researches and especially the Russian scientists who together with reflecting other sides of the history of the Tajik people have given detailed information and conducted researches with respect to this ancient kind of handicraft production of the Tajik people.

Текст научной работы на тему «НАЗАРЕ БА ТАЪРИХИ САНОАТИ ДАСТИИ ТОИНҚИЛОБИИ ХАЛҚИ ТОҶИК»

3.Бобочон Еафуров. "Точикон". Мударрири масъул А. Мухторов. Душанбе, 1998 - 540 с.

4.Бобочон Еафуров. "Точикон". мударрири масъул А. Мухторов. Душанбе, 1998 - С.544-545.

5.Иззуддин Алй ибни Мухаммад ибни Асир. Ал-Комил фит-Таърих. Техрон, 1370 хичрй шамсй.4,.12- 5337 с.

6.Иззуддин Алй ибни Мухаммад ибни Асир. Ал-Комил фит-Таърих. Берут, 1979. Ч..9-С.300-302.

7.Абубакр Мухаммад ибни Ч,аъфари Наршахй. Таърихи Бухоро Душанбе, 2012 - С.42-47.

8.Абусаъид Абдулдай Гардези, Зайн-ул-ахбор. Душанбе, 2014 - С.201-208.

9.Абунаср Мухаммад ибни Абдучаббори Утбй, Таърихи Яминй Хучанд, 2013-С.250-251.

10.Карим Шониёзов. Давлати Карлуг ва Карлугдо. Ташкент, 1999. Тарчумаи точики Карахон Турсун. Душанбе, 2016 - 148 с.

ИМЕНА И ПРОЗВИЩЕ ДИНАСТИИ ЦАРЕЙ «КАРЛУКОВ» В ИСТОРИЧЕСКИХ

ИСТОЧНЫКАХ

В середине века между 840-1212 годах правила царство Карлуков и стал знаменит, как господство Караханидов. Правители этих племен называли по кличкам например Арслан-лев и Бугра-верблюд. Первым правителем Караханитских карлуков был Билгакул Кадирхан, который правил в 840-893 годов после него государством правили его наследники. Также в книгах Абулфазли Байхакй "История Байхакй" и Бободжон Гафурова "Таджики" была написана о первых царех племени Караханидов.

THE NAMES AND THE NICKNAME OF THE DYNASTY OF KINGS "KARLUK" IN

THE HISTORICAL ISTOCHNIKAH

In the middle of the century between 840-1212 ruled the kingdom of Karluk and became famous as the rule of the karakhanids. The rulers of these tribes were called by nicknames such as Arslan-lion and Bugra-camel. The first ruler Karakhanit Karluks was Belgacom Kadirhan, which ruled in 840-893 years after the state was ruled by his successors. In the books of Abulfazli Balami "History of Baihaqi" and Bobojon Ghafurov "Tajiks" were written about the first tribe of the kara-khanids. Arab-persian historians of the IX-XII centuries such as Ibn Asir and Gardezi wrote about the leaders of karluks.

Сведение об авторе:

Одинаев Наим Абдулхафизович - соискатель кафедрой истории таджикского народа Таджикского государственного педагогического университета им.САйни, тел: (+992)900951901 About the author:

Odinaev Nam Abdulhafizovich - researcher in the Department of History of the Tajik people of the Tajik state pedagogical University named after Sadriddin Aini. Phone: (+992)900951901

НАЗАРЕ БА ТАЪРИХИ САНОАТИ ДАСТИИ ТОИЩИЛОБИИ ХАЛЦИ ТОЧДК

Рохатов F.

Донишгуои давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Рохатова Н.

Муассисаи таусилоти миёнаи умумии №25

Точикон дар сарзамини Осиёи Миёна ягона халки ориённажод буда аз кадимулайём дар ин чо сукунат доштанд. Онхо аввалин шуда на ин ки ба кишоварзию чорводори, балки ба равнаку ривочи саноати дасти низ шугли махусус доштанд. Ин масъала кайхо боз диккати олимону тадкикотчиёнро ба худ чалб намудааст ва ондо оиди ин фикру андешадои зиёди худро баён намудаанд.

Бузургтарин сахмгузори таърихи халки точик алома Б. Е. Еафуров дар бунёди таърихи халки точик садми босазое гузошта тамоми содадои таърихиро дал намуда пешкаши хонандагон гардонидааст. Ин шахси бузург на ин ки таърихи сохти сиёсй, иктисодй, фардангию маданият, балки дар содаи дунардои дастии халки точик низ хизмати босазое намудааст.

Ахолии Осиёи Миёна аз кадим баробари зироатчигй, чорводорй ва тичорат ба содадои дигар низ машгул буданд. Масалан; академик Семёнов А.А. кайд мекунад, ки «... адолии дедоти ин сарзамин ба касбу дунари гуногун машгул буда ба дарачаи кофи ривоч ёфта буд, вале дарачаи тараккиёт ва такомули касбу дунари шадрдо баландтар буд» [1, с.З]. Баъзан сайёдон аксар вакт савияи инкишофи истедсолоти дунармандиро танкид низ мекарданд, зеро ондо ин рафти тараккиётро аз руи тараккиёти саноатии рус ё аврупои гарби бадо медоданд.

Акaдeмик Faфypов Б.F aсapxои олимон ва сaёxонpо xaмaтapaфa омyxтa мeнaвисaд, ки истщсоли xyнapмaндй дap байни xarex^ Осиёи Миёна xyсyсaн дap байни точикон ба дapaчaи баланди замонааш paсидa 6уд. Аз pyи мaълyмотxои ба даст овapдaaш нишон мeдиxaд, ки дap як ш. Бyxоpо 75-90 xaзоp оxоли зиндагй кapдa aксapи онxо ба xyнapмaндй машгул будаанд. Ин нyктapо сaйёxи pyс Ханыков Н.В. xaнyз дap aсpи 19 каид намуда мeнaвисaд, ки « Точикон нуфузи асосии ш. Бyxоpоpо ташкил мeкapдaнд» [2, с.55].

Хднуз соли 1820 Мeйндоpф Н.В.каид мeнaмояд, ки аз чоp сс xиссaи тeъдоди умумии axолии пошути aмоpaти Бyxоpо точикон ташкил мсди^на ва ба мexнaтдyстивy маданиятнокии ощо бaxои баланд дода чунин кайд мeкyнaд: «Точикон коpгap ва мexнaдyстaнд ва ба пeшaxои гуногун кобилияти зиёдe доpaнд: ощо xaм точи^ xaм xyнapмaнд ва xaм дexконaнд, xaёти бодянишин бapояшон ягон фapaxмaнди нaмeбaxшaд. Аксapи онxо xондa ва навиштан мeтaвонaнд ва ба истисной pyx,ониён кисмати мaдaнитapини axолии Бyxоpоpо ташкил мeкyнaнд» [3, с. 105].

Истexсоли xyнapмaнди дap xaёти иктисодии aмоpaт pоли мyxим бозид aксapи axолии шaxp аз косибону xyнapмaндон ибоpaт буд ва ба гуфти aкaдeмитк Б.Faфypов«... дapБyxоpо тaкpибaн 10-15 xaзоp пaшaвapон мeзистaнд, ки бо xонaводaи xyд кapиб чоpяки axолиишaxppо ташкил мeкapдaнд» [ 4, с. 109]. Доиp ба ин масъала коpи О. А. Сyxapeвa «Касбу xyнapи Бyxоpо aсpи 19 -ибтидои aсpи 20 чолиби каид буда кисми зиёди raxHyx^ саноати дигappо нишон мeдиx,aд. Б. F. Faфypов оиди ин масъала xaмaтapaфa омyxтa гypyxбaндии зepинpо нишон мeдиx,aд; аз он чумла 1) соxтy пapдоxти фузулот, 2) rap^p.^ лиф, 3) бинокоpй, 4) дaббeгй, 5) тaббоxй ва Faйpaxо. Дap бapбapи ин xap як œxa дap навбати xyд бaгypyxy нaвъxои касб чудо мeшyдaaст. Масалан соxтyпapдоxти фузулот ба панч iypyx таксим мeгapдидaaст; 1) оxaнгapй, 2) дeгpeзй, 3) мисгapй, 4) pexтaгapй. 5) зapгapй.Дap айни замон xynrn як rypyx^ оxaнгapй чунин пeшaвapонpо дap бap мeгиpнифтaaст; а) чeлонгapй, б) нaългap, в) кyлфгap, г) коpдгap, д) сyзaнгap, e) мexгap ё мexчaгap [5. 46 ]. Аз ин чунин бapмeояд, ки xaмингyнa таксиму гypyxбaндиxои зиёд дap дигap соxaxои касбу xyнap низ вучуд доштааст.

Рочeъ ба касбу xy^prn мapдyми шaxpxои Хучанд ва Уpотeппa Тypсyнов Н. ва А. Мyxтоpов коpи зиёдe намуда дap асоси мaтepиaлxои apxивй ва тaxлили коpxои илмии сaёxонy олимони pyс онpо nyppa намуданд. Бо нишондоди ин олимон дap як ш. Хучанд зиёда аз 100 навъи истexсолоти xyнapмaнди вучуд дошта xarra ба як кaтоp шaxpxои Руссия аз он чумла ба Пeтpопaвловск пaxтa, aбpeшим, мaтоxои aбpeшимин ва xaTO чома мeбypдaнд [6. 177-178]. Дap шaxpи Уpотeппa бошад 1041 дукони косибон вучуд дошта 187-тоаш дap дexaxои калон вокeъ гapдидa бокимондаи онxо дap шaxpчой гиpифтa буданд. А.Мyxтоpов каид мeкyнaд, ки «...маснуоти xyнapмaндон на факат эxтиёчоти доxилиpо кисман конeъ мeкapд, балки ба бepyн низ содиp кapдa мeшyд» [7. 72,75].

Аз нигоxи олимон дap байни xaлки точик нaзap ба дигap соxaxо œxarn истexсолоти бофандагй бeштap тapaкки кapдa ба xисоб paфтa то ба дapaчae мexaникyнондa шуда буд, яъш чapxи пояки дaстгоxи бофандагй ба rap бypдa мeшyд [S. 15-17, 29-31]

Xyнapмaндони Осиёи Миёна xyсyсaн точикон дap тaйёp кapдaни маснуоти зapгapй, кyлолгapй, xaккокй ва Faйpa мaxоpaти комил пайдо кapдa буданд. Ощо (xyнapмaндон) мaxсyлоти xомpо асосан аз xочaгии кишлок мeгиpифтaнд ва баъдан онpо коp кapд намуда мaxсyлоти тaйёppо ба бозоp мeбapовapдaнд.

Истexсоли оxaн низ бо xaмин усул гyзapонидa мeшyд ва баъди коpкapди xyлaи оxaн аз маъдан мaxсyлот тaйёp мeнaмyдaнд, вaлe бaъзe тадкикотчиёни pyс аз кабили Е.Ф.ж Мaйeндоpф, Хоpyнжий, Н.И.Потанин, Н.И.Никольсон a^ap вакт ба вазъи истиxpочи маъдан бaxои манфи мeдодaнд. Акaдeмик Б.F.Faфypов xaмaи инpо омyxтa чунин кайд мeнaмояд, ки дap aксapияти Осиёи Миёна aлaлxyсyс дap xyдyди Точиистони имpyзa X,исоpyВaнч, Вapзобy Ашт, Бaдaxшонy Кулоб тамоми мaxсyлоти оxaнинpо аз ашёи xоми маъданк,ои гуногун истexсол мeкapдaнд.

Баъди аз тapaфи xyкyмaти подшоxии Руссия забт гapдидaни Осиёи Миёна ба бозоpxои он мaxсyлоти саноатии замони капиталисти воpид гapдидa бeштap талаботи axолиpо конeъ мeгapдонид. Дap бapобapи ин дap Осиёи Миёна чaмъиятxои пeшeвapон /цс^о/ яъш коpгоxxои пeшaвapон ба вучуд омада буданд, вaлe бо с^анони K^apro чaмъиятxои пeшaвapонxeло ибтидои буданд. Оиди ин масъала aкaдeмик Б.F.Faфypов каид мeнaмояд, ки дap доиpaи пeшaвapон чанд навъи ячeйкaи ибтидои вучуд дошт, ки одитapини он мав^и aсосиpо шакли чамъиятии xонaводaгй ташкил мeнaмyд. Дap дигap соxaxо усули «дуузва» /yсто-шогиpд/ ё xyд «геузва» /yсто-xaливa, yсто-шогиpд/ буда сapaввaл ба ощо xypок мeдодaнд, вaлe ин соxо яънe «ссузва» бeштap дap истexсолоти pивочёфтa - бофандагй,

^фш^зи ва чуянгудози амал мeкapд. Дap ин масъала Пашино П.И. мaълyмотxои зиёдe додаст[9.139-140].

Этногpaфxо ва мyтaxaсисон тaъpиxи мeъмоpй aлaлxyсyс А.К. Писapчyк, Б.Л.Вapонинa, Л.И.Рсмпсль ва П.Ш.Зоxидов мактаби мeъмоpии Хоpaзм ва ФapFOнapо бо тамоми нaъxои мaxaлиaш xyсyсaн точиконткyxистонpо тxaмaчонибa ва xeлоp дакик тaxлил намудаанд.Ч,олиби каид аст, ки тадкикоти ин олимон xeло аз тpaфи тадкикотчиён бaxои баланд дода шудааст.

Зapгapон ва мисгapон низ бисёp моxиpонa санъати xyдpо нишон мeдодaнд ва камёбшои мyxим ноил гapдидa буданд ва дap солxои 70-80-ум саноати косиби xeло тapaкки кapдaбyд. Дap як шaxpи Бyxоpо ка^иб 100 соxaи косиби вучуд _дошт [10. 142]. Бо гуфти aкaдeмик Faфypов Б.F. ин гунна xyнapмaндй дap Хучанд, Уpотeппa, Пaнчaкeнт, Конибодом, X,исоpвaKyлоб ва бaъзe дигap шaxpxо низ xeло paвнaк дошт. Дap мaxaлaxои баландк^и Бyxоpои Шapкй кaсбxои xонaгй мaъмyлтap буд, ки дap шакли косибй байни усто ва истeъмолгap /яънс байни молфypyшy молгиp/ ташкил ёфта буд.

Косибони X,rnœp асосан намаду моxyт истexсол мeкapдaнд, apFaмчин мeбофтaнд, вaлe кисми Fapби ин мaxaл ба истexсоли алача, сабатбофй, xypчиндyзй, чУpоббофй ном бapовapдa буданд. Бeштap xaнчapy шaмшeppо xyнapмaндони K^apaTOF моxиpонa тaйёp мeкapдaнд, ки чи дap доxил ва чи бepyн аз он талаботи зждс дошт. Дap Дyшaнбeю водии Kофapниxон бошад чapмгapй xeло тapaкки кapдa буд.

Дap шaxpи Хучанд касби бофандагй xeло pивоч ёфта ^ap-^ap кapбосбофон, шоxибофон, пилакашон, чapxpссон мавчуд буданд. Соли 1906 дap шaxpи Хучанд 230 дукони шоxибофон, чapxpeсон, xaлочй буда, дap шaxpи Уpотeппa бошад гyзapxои мaxсyси дeгpсзон, кyлолгapон, зapгapон амал мeкapдaнд.

Дap 6ски куло6 бофандагй, ки зaнxо дap xонa пaxтapо xaлочй мeкapдaнд, мepeсидaнд ва дap дaстгоxи бофандагй кapбос мeбофтaнд, ки бapои pyзFоp ва xaм бapои савдо истифода бypдa мсшуд. Бо бaвъзe нишондодxо аз касабаи кулоб мapдyми Дapвоз низ кapбос мeбофтaнд, вaлe колину гилeмxои xyшсypaтy кимaтбaвxо бо сyпоpиши 6с^о мaxсyс дap xaвлии онxо тaйёp кapдa мeшyдaнд.

Дap мaxaли Муминобод чapмгapивy мyзaдyзй, лачомд^зй xyб тapaкки кpдa буданд ва аз ин чщат води Кулоб мapкaзй савдои оxиpи aсpи 19 гapдид. Х,амин гунна гyзapxо монанди чapмгapй, косибй дap Бyxоpо икишоф ёфт, ки бо маснуоти xyд дap тамоми Бyxоpои Шapкй шyxpaт ёфта буданд.

Истexсолоти сepсоxaи Бyxоpои Шapкй бо маснуоти гулдасти низ шyxpaт ёфта буд , ки дap он касбу xyнapи косибони Xисоpxaм xeло зс6о буда бapобapи ин кapбосy яpокy aслиxa ва дигap маснуоти чapмгapй дap инчо шyxpaт пайдо кapдa буд. Чи тaвpe Мaeв Н.А. соли 1879 каид мeкyнaд маснуоти ин диёp (яънс X^œp) истexсолшyдa xeло xyшсифaт буд, Х^^осв М. /11.68/ дap aсapи xyA каид мeнaмояд, ки нaмyдxои маснуоти X^œp xeло кимат буд. Масалан бaxои ду либоси алача 20 сум буд. Оxaнгapони мaxaлй бо сифати аъло наъл, каланд, дос, тaбap, тиpи чapxи осиёб ва Faйpa тaйёp мeкapдaнд. Kyлолгapон бошд бо зapфxои xyд на ин ки дap води балки xaмчyнин дap ноxияxои xaмсояpо низ таъмин мeкapдaнд. Хусусан мaxсyлоти зeбyзинaти xyнapмaндони занони кyxистон кимати калон дошт.

Вобаста ба инкишофи маснуоти xyнapмaди води X^œp дap оxиpи aсpи 19 тичоpaти шaxpи Дyшaнбe xeло pивоч ёфт, зepо ин мaконpо 6ски X^œp бошишгоxи тобистонаи xyд кapоp дода буд. Аоли зиёд гapдидa адади бофандагон, оxaнгapон, зapгapон ва чapмгapон pyз аз pyз мeaфзyд аз ин чост, савдои доxили xeло инкишоф ёфта ба тичоpaти бepyнa такони калон дод. Мaxз тapaккиёт имконият дод, ки молу мaxсyлоти xyнapмaндони точик дap бозоpxои Бyxоpо ва бepyн аз он бapовapдa ба фypyш мepaфт. Бо сyxaни K.Мapкс «...косибону xyнapмaндон вaктxо дap айни xол точиp xaм буданд»[12, с. 50-51].

Умуман исколоти сepсоxaи косибону xyнapмaндони Бyxоpои Ш^кй бо маснуоти косибон, оxaнгapон, чeвapони гулдасти xyд шyxpaти калон ёфта тaъpиxи бисёpxaзоpсолa доштанд, вaлe чи тaвpe ак.. Б.F.Faфypов кай д мскушд ягон чиxaти тexники надоштанд ва rap асосан дасти анчом дода мсшуд. Бapобapи ин xyкyмaтдоpони мaxaли ба ин xyнapмaндон андози бeшyмоp мeдодaнд, ки ин apзиши моли онxоpо баланд мeбapдошт. Бapобapи гиpифтaни Осиёи Миёна аз тapaфи Русия ба бозоpxои мaxaли моли саноати Русия воpид гapдид ва дap аввали соли 1910 тамоми бозоpxои онxоpо зep кapдa гиpифтaндy aксapи молxои xyнapмaндони мaxaлиpо танг кapдa бapовapдaнд. Ин амалиёти саноатчиёни pyс касби косибй, бофaндaгиpо шикаст доданд, ки бисёpи онxо тapки касб намуданд ва сафи бeкоpон мeaфзояд. Ба ин нигоx нaкapдa дap ин дaвpa ба коpxонaxои мaxaлии саноатии Амоpaти Бyxоpо yнсypxои капиталистй бо зyp ва шидати тамом сap мeдapовapдaнд.

Ба ин вазнинихо нигох накарда хунармандони точик бо мурури замон касби худро гум накарда онро ба хар восита инкишоф медоданд, ки тарзи истехсоли саноати дастии халки точик дар маркази мутолиаи олимон мебошад.

АДАБИЁТ

1.Семёнов А.А. «К вопросу о происхождения Саманидов». Труды АН. Тадж. ССР. Т.ХХУ11, 1954. С. 3

2.Ханыков. Н.В. «Описание Бухарского ханства». СПб., 1843, 55 с.

3.Майендоф Е.Ф. «Путиществие из Оренбурга в Бухару в 1920». М., 1975, 105 с.

4.ЕафуровБ.Е. «Точикон. Таърихи кадимтарин, кадим, архои миёна ва давраи нав». Китоби 2. Душанбе, «Ирфон», 1985, 109 с.

5.Мухторов А.М. «Гузары Ура - Тюба. Материалы по истории городов

6.Таджикистана». Душанбе, 1975. 46 с.

7.«Рочеъ ба ваъияти кунуни». 1826. С. 177-178

8.Мухторов А.М. «Очерки истории Ура-Тюбинского владения в Х1Х в».

9.Душанбе. С. 72- 75

10.Бродовский М. «Технический производства в Туркестанском крае. 1975. 615 с.

11.Пашино П.И. « Туркестанский край в 1868 году. СПб. С.139-140

12.Сухарева О.А. «Позднефеодальный город Бухары конца Х1Х- начало ХХв. (Ремесленная промышленность)». Ташкент, 1962. 142 с.

13.Хамроев М. «Очерки истории Гиссарского бекства кон. Х1Х и нач. ХХ в. Душанбе, 1959. 68 с.

14.Маркс К. и Энгель Ф. Асархо, ч. 23 С. 50-51

ВЗГЛЯД НА ИСТОРИЮ ДОРЕВОЛЮЦИОННОГО КУСТАРНОГО ПРОИЗВОДСТВА ТАДЖИКСКОГО НАРОДА

История кустарного производства таджикского народа привлекала к себе ученых и исследователей в досоветский период. С этого момента этой теме уделяли особое внимание ряд ученых и досоветских исследователей и особенно русские ученые, которые наравне с отражением других сторон истории таджикского народа дали подробную информацию и провели исследование в отношении этого древнего вида ремесла таджикского народа.

Ключевые слова: история, кустарное производство, исследователь, досоветский, ученый, таджикский народ, древний, вид, ремесло.

A VIEW TO THE HISTORY OF PRE-REVOLUTIONARY HANDICRAFT PRODUCTION OF THE TAJIK PEOPLE

The history of handicraft production of the Tajik people attracted the attention of the scientists and researches of the pre-revolutionary period. From this time to this theme had paid attention a number of scientists and pre-revolutionary researches and especially the Russian scientists who together with reflecting other sides of the history of the Tajik people have given detailed information and conducted researches with respect to this ancient kind of handicraft production of the Tajik people.

Keywords: history, handicraft production, researcher, pre-revolutionary, scientist, the Tajik people, ancient, kind, craft.

Сведения об авторах:

Рохатов Гайратшо - доцент кафедры история таджикого народа Таджикского государственного педагагического университета им. С. Айни. Рохатова Наргис - учитель школы № 25 района Сино.

About the authors:

Ghayratsho Rohatov - Associate Professor of TSPU named after S.Aini. Nargis Rohatova - school teacher № 25 of Sino district.

ИСКАНДАРБЕКИ ТУРКМОН ВА «ТАЪРИХИ ОЛАМОРОИ АББОСЙ»-И У

Цосимов А. Ц.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Искандарбеки Туркмон машхур ба Муншй, муаллифи китоби «Таърихи оламорои Аббосй» аз кабилаи туркманони Мовароуннахр буд. Аксари амирони маъруфи туркман дар даврони хокимияти сафавих,о сохиби эътибор ва мутасаддии мансабхои бузург буданд. Дар миёни ахли давлат макому манзалат доштанд ва амрхои мухими давлатиро ичро мекарданд.

Искандарбек дар соли 968/1560 ба дунё омадааст. Худ дар хусуси айёми чавониаш дар ибтидои асараш «Таърихи оламорои Аббосй» чунин менависад: «Дар овони нашъати чавонй ба тахрики кутохфикрон худро аз касби улуми роич, ки табиат ба он моил ва ошно

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.