Научная статья на тему 'КУЛЬТУРА И НАРОДНЫХ РЕМЕСЕЛ ТАДЖИКСКОГО НАРОДА В ПЕРИОД БЕКСТВО ГИСАРА'

КУЛЬТУРА И НАРОДНЫХ РЕМЕСЕЛ ТАДЖИКСКОГО НАРОДА В ПЕРИОД БЕКСТВО ГИСАРА Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
64
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РЕСУРСЫ / МЕСТНЫЕ / РУССКИЙ / РЕМЕСЛО / ТОРГОВЫЙ ОБОРОТ / ДИПЛОМАТЫ / ПУТЕШЕСТВЕННИКИ / АГЕНТЫ / ТЕРРИТОРИЯ

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Хайдарова Гулрухсор Ёдгоровна

В этой статье рассказывается об истории культуры и народного творчества таджикского народа во времена бекства Хисора. По словам автора, в процессе изучения человек получает информацию о территории, населении и структуре управления в бекстве, сельским хозяйством, пастбищами и скотоводством, ремеслом, вязанием, гончарным делом, кузнечным делом, обувным ремеслом и другими ремеслами, работами архитектора, литературой, наукой, биография, взгляды и цели людей, которые отличаются друг от друга.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CULTURE AND FOLK ARTS OF TAJIK PEOPLE DURING HISOR DOMINION

This article speaks about history of culture and folk arts of Tajik people during Hisor dominion. According to the author during learning a person obtains information on the territory, population and governance structure of the dominion, agricullture, pasture and cattle breeding, handicraft, knitting, pottery, blacksmithing, shoe craft and other crafts, architect work, literature, science and biography, views and purposes of the people that differ from each other.

Текст научной работы на тему «КУЛЬТУРА И НАРОДНЫХ РЕМЕСЕЛ ТАДЖИКСКОГО НАРОДА В ПЕРИОД БЕКСТВО ГИСАРА»

Ключевые слова: публицистика, пултицистические произведения тема, мир, единство, миротворческая деятельность, образность, действительность, автор, исскуство, отображение, мастерство, опыт, докуметнтальность, факт

THE PEACE BUILDING ROLE OF LEADER OF THE NATION IN THE WRITTEN ACADEMIC PUBLICITY

The article contains the studies and the research works dedicated to president of Tajikistan-the Founder of Peace and National Unity - Leader of the Nation, President of the Republic of Tajikistan Emomali Rahmon.The author focuses the written works of all educationists and writers who studied all efforts and sincere strugles of president in bringing peace and unity in the country. The research work having unique subject which shows description in image and style. The writers studied factors and means which bring Tajikistan from conflicts and clashes into peace and secured state in the region and illustrate and popularize the peace building image of president of Tajikistan. The article also focused and illustrated the works of the writers and publicists who demonstrated all peaceful efforts of the Leader of the Nation remarkably and showed him as the Founder of Peace and National Unity who brought settlement and harmony among Tajik nation.

Key words: publicist, publicity works, theme, peace, unity, skill, experience, approved document and fact

Сведения об авторе:

Охунзода Насруддин - аспирант кафедры периодической печати ТНУ. Телефон: (+992)

931004500. E-mail: Nasriokhun@mail.ru

About the autor:

Okhunzoda Nasruddin is a graduate student of the periodicals department of TNU.

Phone: (+992) 931004500. E-mail: Nasriokhun@mail.ru

ФАРХДНГ ВА ХУНАРХОИ МАРДУМИ ХАЩИ ТО^ИК ДАР ДАВРАИ БЕКИГАРИИ ^ИСОР

%айдарова Г.Ё.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Масовдт, адолй ва сохтори идораи бекигарй. Муаллифони гуногун масохати аморати Бухоро ва вилоятхои онро алохида - алохида чунин муайян кардаанд: худуди аморат 18419609 танобро ташкил медод[1]. Аз нуктаи назари маъмурй аморат ба 26 вилоят, 10 туман таксим мешуд. Масохати Хисор 3,293167 таноб муайян шудааст[2, c.218-2l9].

Аз рун маълумоти Гулшанй «кулияи нуфуси Хрсор маъ атрофу акнофи он як саду панчох хазор хонавор ё худ дорои 450 хазор нафар одам буд». Гулшанй бевосита шумораи ахолии шахри Хисорро дахл накардасст. Сайёхон ва шаркшиносони рус оиди нуфуси ин шахр маълумоти мухталиф овардаанд. Баъзехо онро се хазор тахмин кардаанд, баъзеи дигараш 8000 ва танхо як нафари он раками 10000 - ро овардааст, ки мебояд ба хакикат наздик мебошад[3].

Агар дар солхои охири асри XIX Хисор ба 15 амлокдорй таксим шуда бошад (Душанбе, Хукумати Саричуй, Регар, Хукумати Дехнав, Хукумати Хисор - Кубодиён, Аёлати Хатлон, Хукумати Балчувон, Хукумати Ховалинг, Кангурт, Хукумати Кургонтеппа, Аёлати Каротегин, Вилояти Калъаи Хум (Дарвоз), Тавилдара, Вилояти Шутнон, пас дар ибтидои асри XX 20 амлокдорй ба ивазшавии худуди бекигарй ва сиёсати андоз чамъоварии зимомдорон вобастагй дошт.

Мувофики маълумоти Гулшанй, «вилояти Хисор багоят васеъ буда, аз кабили вилоят бисёр касабахои чамъият ва обод дорад. Хаждах амлокро доро аст»»[4, c.171]. Ахбори муаллифи мазкур аз дигархо бо он фарк мекунад, ки оиди баъзе аз ин амлокдорихо маълумоти нисбатан муфассал ва чолиб овардааст. Бинобар он мо навиштахои Гулшаниро интихоби манзури хонандагон мегардонем.

а) Кишоварзй. Чарогох, ва чорводорй. Мову Шумо борхо медонем, ки водии Хисор дар гузашта холо хам, бо боришхои паихами худ аз дигар минтакахои Точикистон фарк мекунад. Бинобар он дар ин водй хосили галладонаи лалмй меруяд. Аз водии Хисор ба води Зарафшон (Ягноб ва Анзоб) минтакаи Гозималик галла бурда мардум барои хуроки зимистониаш захира мекард. Дар минтакахои номбурда байни сокинонаш маколи зерин дар забон буд: «Хисор дорам чи гам дорам». Боришоти зиёд, ба гайр аз галладона барои чарогох ахамияти бебахо дошт. Чорво хам дар тобистон ва хам дар зимистон аз хуроки фаровон таъмин буд. Бинобар он водии Хисор, махсусан дарахои сершумори каторкухи Хисор, барои парвариши бузу гусфанд, бештар гусфандхои Хисорй

чapогохи öe^rapra дap кaлaмpaви aмоpaти Бyxоpо бa шyмоp мepaфт. Инpо as мaктyби aмиp XaÜAap (1800-1826) тacaввyp кapдa мeтaвонeм. Дap якe a8 онхо y нaвиштaacт: вaкти му^оч^ии кaбилaхои чоpводоpи кyчмaнчй фapо pacM^ Онхо нaбояд дap чapогоххои Шaхpиcaбз моли xyдpо бa чapо бapнд, ин коppо мaнъ кyнeд. Aap кaбилaхои мaзкyp ^и Шaхpиcaбз pохpо пeш гиpифIa бошaнд, онхоpо бapгapдонeд, то ки дyp нapaвaнд. Чунки зaминхои он чо a8 xyA шyдaacт. Arap бa онхо чapогохи вaceъ дapкоp бошaд, мeбояд бa ^и Xpcüp хapaкaт кyнaнд[5].

Дap acоcи мaводи acpи XIX, ки ,nap худуди KиpFизистон гиpд овapдa шуд, зaмини Бaйкaн ном чой бa ичоpa додa, киcмaн бa киpFизхо фypyxтa шyдa буд. KиpFизхои шхиби зaмингaштa чоpпои xyдpо бapои чapо бa Xpcоp мeбypдaнд[6, с. 139].

Xyonac, водии зapxeзи Xpcüp тaкpибaн дap хaмaи acpy зaмонхо, чои cepоб, œpхоcил вa чоpвопapвap буд, ки бо мaкоми xyд дap тaъpиxи мyноcибaтхои ичтимой вa иктжодии aмоpaти Бyxоpо хдагаи apзaндa гyзоштaacт.

б) Хунармандй. Дуконхои коcибон дap пойтaxти мулк - Xpcоpи Шодмон вa шaхpхои тобeъи он - KapaTOFy Дyшaнбe бeштap бa шyмоp буд. Коcибию хyнapмaдй дap Xpœpy Kaparor чaндин acp^ вучуд доштa, мaвзyъи коpи тaдкикотчиён гaштaacт. Mapдyмшиноcи мaъpyфи институти тaъpиx, боcтоншиноcй вa мapдyмшиноcии бa номи Ax^aAH Дониши АИ Точикистон H.Е.Еpшов чaндин шлхо бaхpи омузиши кacбy коpи хyнapмaндони KapaTOF дap хaмин чой шкин шyдa, дap acapaш мaъмyлтapин кacбхоpо зикp кapдaacт[7]. (Xaнгоми caфapи мо бо xонaндarони cинфи 8Б-и Ha^rafe тaхcилоти миёнaи умумии №10-и нохияи Иcмоили Сомонии шaхpи Дyшaнбe бa Kaлъaи Xpcüp вa Maмнyъгохи тaъpиxию фapхaнгии Xpcüp aCT, ки a8 4-уми aпpeли 1979 то 28 янвapи cоли 1982 бо номи Kypy^ тaъpиxй - мaъдaнии Xpœp фaъолият дошт. Аз 30 июли шли 2009 ин мaкоми дaвлaтию чyмхypиявиpо шхиб гaшт, paфтa a8 хyнapхои волои мapдyми точик: бофaндaгй, кyлолгapй, pecмонpecй, шохибофй, охaнгapй, мyзaдyзй вa диrap хyнapх,о шyнидaвy дида бapxypдоp гaштeм вa aлбaттa тaдкикотхои бypдaи олимону pycy aмpиковy точик вa диrap дaвлaтхо кобили ^бутанл)^.

Бофандагй. Бa кaвли H.H. Еpшов, дap KapaTOF мyтaxaccиcони тaкpибaн ш номгуи мacнyоти гуногун коp мeкapдaнд. Бофaндaгй дap оxиpи acpи XIX вa aввaли acpи ХХ нихоят pивоч ёфтa, якe a8 чузъхои acоcии коcибй бa хжоб мepaфт. Бa ин хyнap бeштap мap,дхо шугл мeвapзидaнд, зaнхо бa онхо кушк мeкapдaнд, бaxycyc pecмонpecиpо дap yxna доштaнд. Бофaндarй бeштap бaъди бa aмоpaти Бyxоpо хaмpох шyдaни бeки Xpcоp интишоp вa pивоч ёфт. Бобои Aбдyхaлим ycтокоp Ибpохим бойбaчapо номбap кapд, ки y шхиби 40 дукони бофaндarй, a8 чумга. 20 дукон дap xонaхо буд. Уcтокоpон нa тaнхо дap KapaTOF, инчунин дap чойхои дж^ низ зиндarй мeкapдaнд. Macaлaн, Содик кapовyлбeгй ном мaнcaбдоp дap Дyшaнбe зиёдa a8 30 дукони бофaндaгй дошт. Уcтокоpони доpои 6-8 дукон кaм нaбyдaнд. Xyнapи бофaндaгии xонaгй дap мaвзeъоти Вapзоб, Ромит, Capw^ низ мyшохидa шyдaacт. Maхcyли коpи бофaндaгии Xpcоp мaxcyc aлочa ё aбpи KapaTOF ) ин мaтоъ бо номи «Aбpи Xpcоp» низ мaшхyp aCT) бa чойхои дyp мepaфт вa якe a8 мaнбaъхои мухими дapомaди коcибон буд. Дap ибтидои acpи ХХ хaфpиёти aмpикой Р. Пaмпeлли нaвиштa буд, ки «шохж, ки дap Xpcоpy KapaTOF бофтa мeшaвaд дap кули шaхpхои Оcиёи Вacaт (Mapкaзй) бaхои бaлaнд гиpифтaaст вa cepxapидоp мeбошaнg>>.[9, с.32]

Maхcyли гуногун ё нaмyдхои гуногун мaтоъхои истeхcол кapдaи бофaндarонpо a8 номи онхо тacaввyp кapдaн мумкин aCT: «чоpтeF», «aлочaи чоpIeF», ё «коpи чоpIeF», «aлочaи чигй», «aлочaи cиёхкоp», «aлочaи aлифй», «aлочaи мaхмaдшохи зиparй», «cycñ», «aлочaи кулобии миёнкофтa», «aлочaи бодоунй», «aлочaи ^бугаю», «aлочaи пусти моp», «коpи mpaxa», «коpи лолaгй» вa хокaзо. Оиди мaтоъхои дap Xpcоp иeIeхcолшaвaндa дap pyзномaи «Тypкeстaнcкaя вeдмости» омaдa буд: ^ap бeки Xpcоp бeшyбхa шохии дap чaхон бeхтapин истeхcол кapдa мeшaвaд, вaлe он мушко, бa бозоp нaмeбapояд, зepо тaмоми онpо xy^ бeк кaшидa мeгиpифIy нapxaшpо xyдaш мeмонд вa бap зaмми ин чaнд тупи онpо як тин нaдодa aзони xyд хaм мeкyнaд»[10]. Дap KapaTOF бa rañp a8 мaтоъхои зикpёфтa хyнapи читгapй дap pивоч буд. Фapки ин xyrap a8 бофaндarй дap он буд, ки бa p^ мaтоъ ^лгай^ои гуногуни гyлдоp мeзaдaнд.

Кулолгарй. Куташ^й пeшaи кaдими точикон мeбошaд. Кулолони KapaTOF бapои пyxтaни мaхcyли гилини xyд a8 ду нaмyд xyмдон истифодa мeбypдaнд. Хумдон бapои пyxтaни acбобхои кaлон - (куз^ xypмa, кyзaчa вa Faйpa), ки зapф ном дошт. Ин кaбил xyмдонpо «xyмдони куз^» номидaaнд. Xaчмaн ин нaмyд xyмдон кaлон aCT вa пyxтaни он хeзyми зиёдepо тaлaб мeкapд. „Hrnap нaмyди xyмдон хaчмaн xypдтap бyдa, xyмдони «коcaвy тaбaк>> номидa мeшyд.

Оангарй. Охaнгapони KapaTOF дap гyзaштa обpyи кaлон дошта-нл. Дap он чо 32 нaфap охaнгap коp мeкapд, ки дуконхои онхо дap бозоpи охaнгapй буд. Аз p^ мaхcyлоти истeхcол мeкapдaгиaшон онхо бо номхои гуногуни yстокоpй мaшхyp мeшyдaнд. Аз чyмлa, устои rnborap, коpдcоз, бeлy кaлaндcоз, шaмшepcоз, дeгpeз, мexчarap вa Fañpa. Дeгpeзхо хaмчyнин охaни чуфтй мecоxтaнд. Mиcгapхо вa зapгapхо низ бyдaнд, ки онхо дap дукони xyд боз ду - ce шогид, доштaнд. Acбоби истифодaкyнaндarони охaнгapон вa мaхcyли истeхcоли коpи онхо a8 охaнгapони шaхpхои диrapи

Мoвapoyннaxp кaмe фа£>к мeкapд: каланд, xapкaнтeппa, тaбap, иcкaнaтaбop, тaбapтeппa, пойгеша, тешаи дастй, новатеша (бapoи тapoшидaни аобобхои чубмн), тaбapи майда (бapoи каогобй), ДOC, чоду, тoкбypaк, кopд, поку, иcкaнa, зyлфaки дap, кафга^ oтaшгиpaк, наълу мexкaш, дapaвши мукадузй, аобобхои oxaнмнe, ки бapoи ocиёб ва обчувоз зapyp аст ва дигapaобoбxo, ки маЁ^ум ба он эхтиёч дошт.

Музадузй ва дигар хунархо. Як coxap ниёзи xappy^ap мapдyм дyxтaни пойафзоли гуногун - муза, мах№, кафш, xoмaк, мукй ва амооли ищо буд. Дap Xpcop чopвoдopй TapaE^ кapдa, ягона вocигaи наклиёт yштyp, acп ва xap ба xhco6 мepaфт. Xyrapp capponp дap pивoч буд. Онх,о тукум (тукумдоз^о), лачому дигap абзоли хдйвоноти caввopй ва бopкaш тaйёp мeкapдaнд. Cappo^x,o аз чapм яxдoн (оaндyкxoи чapмй) низ мeоoxтaнд. Бapoи pyñ, пошна, coкy acrap ва таги пойафзол чapмxoи Faфcy тунук, аз пусти бузу гyофaнд ва гову дигap тaйёp мeкapдaнд.

Xe^ як мулк бe шиpaвop буда навметавонад. Пapвapдa, пeчaк, халвох,ои гуногун зeби дacтapxoни мexмoнxo ва тую мaъpaкaxo буд. Шиpaвoppo дap KapaTOF аз шapбaти aнгyp (шиpинй) тaйёp мeкapдaнд. Ба гуфти Шoймapдoнoвa Зулфия зодаи дexaи Caxoвaти шaxpи Xpcop, ки мoдapaшoн Уcмoнoвa Copo (бибии муаллиф) аз KapaiüF буданд бaъзe xyrapxop дap боло зикpёфгa аз Caмapкaнд ёд гиpифтa шуда ба ин чо кучнда омада пахн намудаанд.

Халвох,ои иcтexоoли махалли чунин номх,о доштанд: х,алвои кунчитй ва х,алвои чopмaFЗ ё х,алвои мaFЗ, х,алвои тap, х,алвои пашмак, лавзина, оби дандон ва Fañpa.

Дap Бyxopoи Шapкй KapaTOF х,амчун «^oproxp xyrnp» мaъpyф гaштaacт. Bare бо мypypи вакт ва оaбaбxoи мyшaxxacи тaъpиxй биcёp xyrnpxo аз байн paфтaнд. Аз xyrapxpH мapдyми ин днё^ xaмкopй ва дустии мapдyми гуногунзабон - точику yзбeк ва кавму кабилах,ои дигap - мapдyми ша^У дexoт гувохй мeдиx,aд.

Осори меъморй. Якe аз бинохои бохашамати ибтидои acpи XX Мacчиди Caнгин мeбoшaд. Холо xapoбaxoи ин бино, ки шли 1906 (шли вафоти Остонакул кyшбeгй) пушоннда шyдaacт, дap xynynp нохияи Лeнин, xoзиpa нохияи Рудакй) дap киcмaти шимолй кaтopкyxи Рангон дида мeшaвaд. Мacчид дapвoзaи дopoи кaндaкopй буд, ки то шлхои 1970 дapxoяш дap чояшон буданд.

Дap Xpcop 24 мaочид ва дap KaparoF 23 мacчид мавчуд буд. Дap дoxили apк ce мacчид амал мeкapд. Якe аз ин мacчидxo то acpи XX пушоннда шуда, вaлe onpo шлхои 1925 - 1926 кучоннда ба дexaи Ночй бypдaнд. Хатто номи ycтoxoи аз нав бунёдкунандаи мacчид маълум acт: ycтo Kaлaндap Foибoв xaмpoxи Xyоaйн ном ycтoди m^op ин кoppo ичpo кapдaacт[11, c.274]. Зимнан дap оaнъaти мeъмopии водии Xpcop xycycияти ба xyд xoce мyшoxидa мeшaвaд. Инpo мо дap миоoли оaFOнaxoи Capи Тал Як, Capи Тал Ду, мaзopoни Мавлоно Юоyф, бинои зepизaминй дap aFбaи Фaxpoбoди оoбик нoxияи Кoфapнмxoн, Йол мacчид дap киcмaти Чднуби кaтopкyxи Октой, чанд мaкбapaи xишги п^та дap нoxияи Файзобод ва Faйpa мyшoxидa кapдa мeтaвoнeм[12, c.219]. Аз чумлаи бинои мурашами Рeгиcтoни Xpcop мeбoяд кopвoноapoйpo нoмбap намуд. Дap aкcи оoлxoи 1908 ва 1913 тacвиpи ин бино мавчуд аст. Coxth он ба мaдpaоaи кyxнa шaбoxaт дошт. Бинои он ибopaт аз xyчpaxoи якошёна ва дуошёна буданд. Андозаи бмно аз кимат бepyн 37,5X47,5 мeтp буда, дap тapaфи майдони шaxpй пeштoки баланд дошт. Рoxpaви дoxилии бмно xyчpaxoи onpo ба ду киcм та^мм мeкapдaнд. Кopвoноapoй xaмaгй 34 xyчpa дошт. Дapoзни дoxнли xyчpaxo - 3,2 метр Аз ду паклум дapoмaдгox (бepyнaи он) 6 адади 12 дукони гичopaтй буд [13, c.219]. Дap ин бмно, мили кopвoноapoй калони шaxpxoи дигap, amy xapy yштyppo нигox намдоштанд. Кopвoнбoшй моли oвapдaaшpo фapoвapдa yлaвxopo ба чои дигap мeбypд. Xyчpaxoи кopвoнcapoй тащо бapoи фypyши мол ва истикомати оaвдoгapoн, кocибoн ва дна* мyоoфиpoн таъйин гapдидa буд. Яъш кopвoноapoй xизмaги мexмoнxoнapo низ ба чо мeoвapд [14, c.219].

Адабиёт ва илм. Capзaммни зapxeзи точикон на факат аз лиxoзи capвaтy оaмapaи баландаш, балки аз чнxaти ба оламиён эxдo намудани шyapoвy фузало ва coppp xyнapмaндoни мумтози xyд шyxpaти офок гapдидaacт. Бжё^ аз донишмандон дap Xpcop, Хонако^ KapaToF, Дexнaв бapмн мapкaзxoи начандон калон змндагй ва эчод ка^а, шyxpaти xeшpo ба aтpoфy акноф paоoндaaнд. Важ мyтaacифoнa, номи aкcapи ощо бо оaбaбxoи гуногун аз мадди нaзapи тадкикотчиён öepyB мондааст.

Намунаи xyrnpp як нaфap xarrom оoxибxaти Хрсорй ибopaт аз ду кмтъа дacтpacи мо гашта дap зepи якe аз ощо c^ap 1337 xмчpй (1919 мeлoди) caбт шyдaacт. Мyтaacифoнa, xarrom xymxar ба чои номи xyA тaнxo нacaбaшpo, Хрсорй бyдaacт, нaвмштaacт. Аз ин cam маълум мeшaвaд, ки Хрсорй xaTToTH acpp XXIX ва чaxopяки аввали acpp XX бyдaacт.

Матни кигъаи Хрсорй мазмуни ичтимой дopaд:

Дapди мани дилxacтa ба дapмoн кй paоoнaд!

Кори мани бечора ба сомон кйрасонад?

В-аз мур саломе ба Сулаймон кй расонад?

В-аз мург паёме ба гулистон кй расонад?

(Хрсорй)

Дигар:

Бa болои курси шсщри номдор, Бyвaд оятул-курсии рузгор. Ба щр цо ки шанцарф хуни дуст Зи инно фатанои шамшери уст. Машки X^copñ, 1337

Дap acapи CaДpи Зиё ду нaфap хиcоpиёхои зepин номбap шyдaaнл, ки онхо дap Бyxоpо зинлarй мeкapдaнл: Кмил тaxaллycи волои кози Комили хиcоpиcт, ки шоиpи мохиpи мaxcycи a^p Aбдyлaхaдxон aCT, ки дap яте a8 Faзaлхояш чунин омaдa: Kaминa, Kомилaм, Очиз[15], дуогуист ойинaм, Дилу чонaм, зaбонaм, дap дyоиpaхбapи ишкaм [16, c.56-58].

Хoлиcи X^copfl. Дap оxиpи acpи XIX вa ибтидои acpи XX хaёт бa cap бypдaaст. Якчaнд шeъpи у дap бaёзe caбт гaштaaст. Ин китоб холо дap оcоpxонaи Faфyp Fy^^ шaхpи Хyкaнд мaхфyз aCT. Аз мaхcyли кaлaми Холиc пaйxac мeшaвaд, ки у шоиpи кacбй нaбyдa, бaлки мyдappиc, xaттот ё шхиби пeшaи диrap aCT. Бa гyфтaни шeъp мapок; вa иштиёк доpaд. Аз мaзмyни ишкй ДИДa, мaзмyни ичтимоии шeъpaш бeштap вa p^arnap aCT. Мо чaнл бaнлpо инIиxобaн aз як шeъpи хaчмaн кaлони шоиp мeоpeм:

Шощ ки чунин кавкабу фар мехоуад, Тоци фарасу зину камар мехоуад, Хам лашкару щболу зафар мехоуад, Ин нуцта аён аст, ки зар мехоуад. Хаттот, ки дар машц кунад дилро хун, Гарданидолу сараш вову танаш гардад нун, Дидааш соду лабаш бову дилаш хун (?) Ин аз паи он аст, ки зар мехохад.

Гyлшaнй ниcбaти ax^ илми мулки ^œp бaхои caзовоp дода, онpо чунин тacвиp кapдaaст: «Ахди илм вa тaлaбaи ин вилоят биcёp фapовон aCT, мугачовуз (зиёдa) aз 10 хaзоp нaфap тaлaбa мaвчyд aCT. 4ap^ ки бa хap дapa вa rçapra як aдaд - ду aдaд мaдpacaи чубин мaвчyд aCT. «Manpaca» -и caнгин бa фaхмиши Гyлшaнй H^pai^e мeбошaнл, ки aз xишти пyxтa бино ёфIa, гу^ш хaм дошт [17, c.196]. Дap зepи мaфхyми «мaдapcaи чубина» H^pai^e бa нaзap доштa шyдaaст, ки дeвоpх,ои он aз xишти nyx!a ё пaxcarй бyдa, p^ бомaш бо чуб, бa миели xонaхои истщомaтй, пyшонилa шyдa буд.

Хулога, aз дaвpaхои кaдим то оxиpи шлх,ои хyкмpонии бeкхои Xиcоp, дap ин мулк мaктaбy мaдpacaхо aмaл нaмyдa мapдони зиёди cохибилм хaёт бa cap мeбypдaнл.[l8] Бaъзeи онхо бо caбaбхои бa мо номaълyм тapки вaтaн нaмyдa ному диёpи xyдpо бо мaмнyният бa мaмлaкaтх,ои дypдaст бypдa, aз xyд xотиpaи нeк низ гyзоштaaнл. Macaлaн, Cyлaймонxочaи Xиcоpй мapди донишмaнлe буд, ки бepyн aз вaтaни xyд обpyю эътибоp пaйло кapд. Дap ибтидои acpи XX дap шaхpи Кобул у вaзифaи мyхтacиббошиpо дap yxдa дошт. Дap пойтaxти AфFOнистон, дap хyзypи подшохи ин мaмлaкaт вa aшpофи он, чунин гyхpaт пaйдо кapд, ки ypо aз Кобул бa шaхpи Maзоpи Шapиф paвон нaмyдa ду вaзифaи нихоят бообpy вa мacъyлpо бa зиммaaш гyзоштaнд. Caйёх, чyFpофишиноcи Бyxоpй - Mиpзо Cиpоч,иlл,линхочй як шaб мeхмони Xиcоpй шуд. Дap xотиpaхояш у нaвиштaaст, жи cyлaймонxочaи Xиcоpй хaм мухгашб вa pacиyл-иеломи шaхpи Maзоpи Шapиф тaъин шуда будТ19, 235-236].

Ч,ашни арустш точи^ни вoдии X^cop. Чaшни apy№ якe aз cyннaтхои воломaком вa мyкaдлacи мapдyми точик бa шyмоp мepaвaд. apycm мapдyми точик як paвaнли нихоят мypaккaбeст.

Он aз yнcypхои гуногун тapкиб ёфтa xap якe aз онхо иньикоcкyнaндaи чaбхaхои зинлarии мapдyм мeбошaнд. Xap як бaxши чapaёни чaшни apyrn cap то по бо лaхзaхои бaдeй, acapхои фолклоpй вa caхнaхои дpaмaвию caньaти мycикй зишт ёфтaaнл, ки aз мaънaвиёти гaнии мapдyми точик дapaк мeдихaд.

Дap худуди pyстоихо Элок, Mиcкинобод, шypои дeхоти Kaлъaи Дaшт, Fyмбyлок;, ^^apcy^ ДapaFиён, Cypxдapa, Kanrcrä, Kaфшлyзон, Дyбeдa, Фaйзобод), Чиpгинaк, Бeлaйлyз, Тошбулок, Xaфттaxтa, Бобоcypxон, KapaTOF (Xиcоp) бapxe мaхaлхои aтpофи Дyшaнбe, дapaи Ромит вa дapaи Вapзоб pacмy оинхо ^p^ якxeлa мeбошaнл.

Унcypх,ои чaшни мapоcими apycии точикони водии Xиcоp ин: интиxоби apyc, xостгоpй, caфeдrиpон, фотих,^ кинголбозй, чокбypй, мaелихaтошй, xaшapи хeзyм, оpдбeзон, нонбaнлон, дaвpaи дyxтapон, capтapошон (домодpо capтapошон мeкyнaнл), либошушонии домод, шaхбapй, бaзми кyшxонa, шaби никох, чихeзи apyc, apycбapй (дap дaвpaи бeкигapи apycpо дap acп мeшинондaнд), caломномa, кeлиншинонй, чогaхaнлозй, шaби вишл, pyкyшоён ё pyбинон, pyraнpeзон, хaфтaтaлбон, чодapкaнон вa гaйpaxо мeбошaнл.

Азбаски Хисор пойтахти Бухорои Шаркй ба хисоб мерафту пойгохи чашнхои бузург буд, бинобар ин волиёни аморат дар Хисор барои истикболу пуршукух гузаронидани онхо тайёрии чиддй, маблагхои зиёде сарф мекарданд. Рузхои ид алалхусус Наврузй майдони Регистони Хисор чунон серодам мешуд, ки агар сузанро мепартофтед, рост меистод. Садою карнаю сурнай, дутору рубоб ва хониши каландарон дар атроф танинандоз мегашт. Буи хуши таом димогро китик карда, иштихоро меовард. Дорбозхо руи артамчин далерию махораташонро нишон медоданд. Мардум аз тамошою шунидани хофизхо, байтгуйхо, созандахо, нагмачихо, гуруглихонхо, ваклгуйхо, афсонагуйхо, раккосхо, аргиштчихо, чашмбанхо, найрангбозхо, табакбозхо, ширинкорхо, зочабозхо, масхарабозхо волаву шайдо мешуданд.[20, c.235-236]

Хусусан, кувваозмоии пахлавонон диккати тамошогаронро ба худ чалб мекард. Баромади гуштингирони машхур Давлатхочаи Каратогй, Абдусаттору Абдупахлавони дехнавй, Курпахлавон аз Бешбулок, Махмасаиду Саиди Кайза аз Гозималикро халк бо шодмонй истикбол мегирифт. Ба голибон сару либос ва дигар тухфахо аз чониби бек дода мешуд. Дар бораи Холпахлавон дар водии Хисор ривоятхои зиёде хастанд. У хамчунон пуркувват буд, ки руи китфони фарохаш югу испор ва халтаи тухмихоро бардошта, барзаговхоро хай карда ба сахро мерафт. Ба чои дах кас кор мекард ва халк мафтуни кудрату чолокиаш буд. Тадричан Хол хам пуркувватиашро мефахмидагй шуд. Боре дар яке аз рузхои чашнгирии иди Навруз аз хучаинаш барои ба шахри Хисор рафтан ичозат пурсид. Бой рад кард. Он гох Хол пинхонй ба шахр омад. Он руз дар майдони назди дарвозаи Арк мардум гирд омада кувваозмоии пахлавононро наззора мекарданд. Хол хам ба мобайни майдон баромада хариф талаб кард. Шонаи се пахлавони номдорро ба замин часпонд. Беки охирини Хисор Авлиёкулкушбегй аз болои дарвозаи арк ба голиб чомаи кимматбахое партофта, сипас ба у номи фахрии «Пахлавони» - ро дод. Хучаини Хол низ дар байни тамошогарон буд. У аз ин густохии Хол дар газаб шуд, ки бе ичозат ба шахр омадааст. Лек голибияти пай дар паи уро ба пахлавонони номдор дида газабаш ба шодй мубаддал гашт. Дар худи хамин чо бой ба у озодхати дода саиси шахсиаш таъин нам[21, с.70-71].

КУЛЬТУРА И НАРОДНЫХ РЕМЕСЕЛ ТАДЖИКСКОГО НАРОДА В ПЕРИОД БЕКСТВО ГИСАРА

В этой статье рассказывается об истории культуры и народного творчества таджикского народа во времена бекства Хисора.

По словам автора, в процессе изучения человек получает информацию о территории, населении и структуре управления в бекстве, сельским хозяйством, пастбищами и скотоводством, ремеслом, вязанием, гончарным делом, кузнечным делом, обувным ремеслом и другими ремеслами, работами архитектора, литературой, наукой, биография, взгляды и цели людей, которые отличаются друг от друга.

Ключевые слова: ресурсы, местные, русский, ремесло, торговый оборот, дипломаты, путешественники, агенты, территория.

CULTURE AND FOLK ARTS OF TAJIK PEOPLE DURING HISOR DOMINION

This article speaks about history ofculture andfolk arts of Tajik people during Hisor dominion.

According to the author during learning a person obtains information on the territory, population and governance structure of the dominion, agricullture, pasture and cattle breeding, handicraft, knitting, pottery, blacksmithing, shoe craft and other crafts, architect work, literature, science and biography, views and purposes of the people that differfrom each other.

Keywords: resources, local, Russian, craft, trade circulation, diplomats, travellers, agaents, area.

Сведение об авторе:

Хайдарова Гулрухсор Ёдгоровна - ассистент кафедры истории таджикского народа Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни

About the author:

Haydarova Gulrukhsor Yodgorovna - assistant in the Department of Tajik Nation History of Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni

ДАР РО^И АДОЛАТ ВА ^ИФЗИ МАНФИАЩОИ МИЛЛЙ

Набиева М.

Донишкадаи щтисод ва савдои Донишгощ давлатии тщорати Тоцикистон

Асри ХХ барои миллати куханбунёду тамаддунсози точик карни талошу муборизахо барои эхёву баркарорсозии давлат ва асри бедории миллат буд. Зеро махз дар хамин солхо бакои давлату миллат ва

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.