Научная статья на тему 'ПЕРЕВОДНАЯ ЛЕКСИКОЛГРАФИЯ И ЕЕ ОСОБЕННОСТИ'

ПЕРЕВОДНАЯ ЛЕКСИКОЛГРАФИЯ И ЕЕ ОСОБЕННОСТИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
158
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЛОВАРЬ / СЛОВНИК / СЛОВА / СОСТАВЛЕНИЕ / СБОР / ПЕРЕВОД / ЗНАЧЕНИЕ / ПРОСВЕЩЕНИЕ / ЗАИМСТВОВАНИЕ / ИССЛЕДОВАНИЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шокиров Т.С., Ахмеджонова Мушараф Абдурасуловна

Лексикография как одна из частей языкознание из дрвне имеет огромное значение для интелектуальной развитие человека. Переводная лексикография в основном имеет практичоское значение, ибо она даёт нам возможности паралелного ознакомление с лексческими фондами двух и более языков, о чем и говориться в данной статье.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TRANSLATED LEXICOGRAPHY AND ITS FEATURES

Lexicography as one of the parts of linguistics from the other is of great importance for the intellectual development of man. Translated lexicography is mainly of practical importance, because it gives us the possibility of parallel acquaintance with the lexical collections of two or more languages, as discussed in this article.

Текст научной работы на тему «ПЕРЕВОДНАЯ ЛЕКСИКОЛГРАФИЯ И ЕЕ ОСОБЕННОСТИ»

ФАРХДНГНИГОРИИ ТАР^УМАЕЙ ВА ВИЖАГЩОИ ОН

Шокиров Т. С.

Донишго^и давлатии ууцуц, бизнес ва сиёсати Тоцикистон Ах«мадцонова М.

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Fафyров

Фapхaнгнигоpй яю аз кадима/Ёлн гохахои забоншинош точик бyдa, дepecт, ки махз бapои баланд бapдоштaни дapaчaи зaбондонивy забонфахмии ахли чомea xизмaт мeкyнaд. Онpо дap Aвpyпо бо истилохи байналмлалии лeкcикогpaфия ифода мeнaмоянд. Фapхaнгнигоpй дap Шapк ндабат ба Aвpyпо xeлe бapвaкттap apзи вучуд кapдa, бо номи лyFaтнигоpй, лyFaтcозй низ маълум acт ва бapои боло paфтaни мaънaвиëтy тамаддуни мapдyм caхми зиëд гyзоштaacт. Аз ин чост, ки дap pyшди тaфaккyp ва мaъpифaти фapдy чомea фapхaнг, яънe лyFaт(cловapь) caхми rnaxcyc доpaд ва мyкaддaмтapин capчaшмaи мaъpифaтнокии шaxc мaхcyб мeëбaд>>[19, 36]. Фapхaнгнигоpиpо ба тaфcиpию тapчyмaвй чудо намудаанд[2, 36; 4, 24; 6, 16; 14, 8]. Намуди дигapи фapхaнг низ мавчуд acт, ки хapдy вaзифapо ичpо мeнaмояд ва онpо фapхaнги омexтa ë тaфcиpию тapчyмaвй номидан дypycт acт. Вaлe нaxycтин фapхaнгномaи то замони мо маълум Frahang I oim-ewaK «Фарх,анги авестой ба пахлавй» мeбошaд, ки матеуби ахди Соcониëн буда, ба шapхy эзохи лyFaтy иcтилохоти дaвp ва тaвзeхи yнcypхои гpaммaтикaи забони aвecтой оид acт. Пaжyхишгapи тaъpиxи забони точикй Д. Саймуддинов доиp ба ин лyFaт бо такя ба акоиди уламои пeшин мeнaвиcaд, ки «Фapхaнгномa якчо бо тaшpeхи лyFaтy иcтилохот мacоили гpaммaтикaи забони aвecтоиpо низ фapо мeгиpaд. Hигоpaндa мyxтacapи гpaммaтикaи забони Aвecтоpо дap мдаоли чaндe аз кaтeгоpияхои моpфологии чиншят, шyмоpa, холатхо (пaдeжхо) ва тacpифи фeъл ба фоpcии миëнa тaшpeх нaмyдaacт. Аз ин py ин фapхaнгpо мeтaвон нaxycтин намуна аз тaъpиxи дacтypнaвиcй дap cyннaти ахди Сошнй номид» [13, 62].

"Фapхaнги Оим-eвaк" фapхaнгecт, ки унвонаш аз калимаи aвacтоии I oim - "як" ва муодили пахлавии он- ewaк «як» гиpифтa шyдaacт. Фapхaнги дузабонаи aвacтой -пахлавй, якe аз оcоpи лeкcикогpaфии забони фоpcии мдана буда, cоли таълиф ва мypaттиби он маълум нecт. Фapхaнг бо хypyфи aвacтой ва пахлавй китобат шуда, 1000 калимаи aвacтой, 22З0 калимаи пахлавй, 833 калимаи бeгонa (оpомй) ва 24 калимаи позан^о фapо гиpифтaacт. Он аз 27 боб ибоpaт буда, бобхои 1-4 мaвзyй буда, 5-24 аз p^ алифбои aвacтой мypaттaб гapдидa, калимахо аз як забон ба забони .n^ap бapгapдон шудаанд[3, 9].

Олимон бap ин акидаанд, ки дap ин дaвpa ва то ба тacappyфи apaбхо доxил шудани мapдyми фоpcизaбон ëдгоpихои маънавии xaттй бо тамирт илми юнонй таълиф мeгapдидaaнд[17, 26; 18, 3197].

Олимони ватанию xоpичй С. Айнй, Сайид Нафиот, Содики Киë, Шaхpиëpи Накавй, Е. Э. Бepтeлc, С. И. Бaeвcкий, З. Н. Воpожeйкинa, В. А. Рубинчик, М. Фозилов, В.Кaпpaнов, X,. Раупов, Х.Ахадов, A.M.Отaxоновa, А. Hypов, А. Вохидов, Т. Шокиpов, С. Maмaднaзapов ва дигapон мacъaлaхои тaъpиxи фapхaнгнигоpй, ахамияту apзиши фapхaнгхои таф^^ю тapчyмaвии дaвpони гyногyнpо ба тахкик кашида, мулохизахои cyдмaндe apз доштаанд. Аз чумла aкaдeмик Бepтeлc Е. Э. бо омузиши фapхaнгномaхои Шapки фоpcy apaб мaшFyл гашта, ба xyrocae омaдaacт, ки фapхaнгнигоpии фоpcй ба лeкcикогpaфияи apaб тaъcиpи нaзappace pacонидa, боиcи pyшди он гapдидaacт[4]. Бaъдтap бо «ЛyFaти нимтaфcилии точикй бapои забони адабии точик»-и С. Айнй [2] шиноc шуда, маколаи кaлонe бо номи «Пути тоздания тaджикcкиx cловapeй» навишта, aндeшaхояшpо бaëн кapдaacт[5, 177-194].

Бaъдтap С. Айнй, Т. Зeхнй ва дигapон оид ба лyFaтнигоpию фapхaнгномaхо фикpy aкидaхояшонpо ибpоз доштаанд ва хамаи онхо дap китоби В. Кaпpaнов тахлили xyдpо ëфтaaнд. Ин мухаккики нaxycтин фapхaнгномaи то замони мо pacидa "ЛyFaти фypc"-и Acaдии Туш пpофeccоp Кaпpaнов В. [8] пaжyхишaшpо давом дода, вазъи фapхaнгнигоpии точикpо дap хавзаи Хинди acpхои 16-19 xeлe мyфaccaл бappacй кapдa, акидаи олимони пeшинpо, ки аз acpи Х то п^уз бeштap аз 250 лyFaти мукаммалу номукаммал pacидaacт мeгyфтaнд, тacдик

кард.

Покистоншинос Faффоpов А. соли 1977 китобаш "Назми порсизабони Хинду Покистон дар нимаи дуюми асри XIX ва асри ХХ"-ро аз дасти чоп баровард, ки дар он чо низ бархе аз фархангхои хавзаи Хинду Покистон баррасй шудаанд.

Солхои 1981 ва 1987 шаркшиноси рус Баевский С. И. Средневековая персидская лексикография ва "Ранняя персидская лексикография X1-XV" в в. [2]-ро интишор намуд, ки тадкикоти муфассалест оид ба мавз^ фархангнигорй.

Яке аз фархангномашиносони варзидаи точик Х. Рауфов дуруст навиштааст, ки «Фархангхои кадимаи точикй аз баъзе чихатхо хусусияти энциклопедй доранд. Дар онхо на факат инкишофи таърихии лексикаи забони точикй инъикос ëфтaaст, балки бискр вокеахои таърихй, адабй ва Faйpa муфассалан бaëн шудаанд.

Фархангхои кадимаи точикиро хамчун сарчашмахои адабй низ истифода кардан мумкин аст. Сохтани лyFaтхои истилохии сохахои

гуногуни илм ва ба ин восита ба тартибу нормахои муайян андохтани истилохоти илмй аз масъалахои аввалини хaëти имр7за ба шумор мераванд"[12, 6]. Вокеан хам фархангномахои кадима барои халли ин гуна масъалахо аз бисьëp чихат кyмaк расонида метавонанд. Ба ин гуна фархангхо ба таври танкидй назар намуда, аз онхо самаранок фоида бурда тавонистан лозим аст. Бе истифода аз ин гуна лугатхо инкишофи таърихии забони точикиро тасаввур кардан имкон надорад. Фархангхои кадима дар кори муайян сохтани рушди таърихии забон ахамияти хоса доранд.

Фархангшиноси номй Вохидов А. дар чанд нашри китоби лексикографиаш оид ба ин масъала ибрози андеша доштааст[7]. Минбаъд низ омузиши фархангномахо идома ëфтa, чанбахои гуногуни фархангхои тафсирй, тарчумавй ва f. баррасй гардидаанд[8].

Аксари мухаккикон таъкид доштаанд, ки барои мардуми оpиëитaбоp аз кадим фарханг макоми махсус дорад. Маълум аст, ки фархангномаи тарчумавй дузабонаву биеёрзабона мешавад. Албатта хамеша аввал фарханги дузабона пайдо мешаваду ба таълифи бисерзабона асосу сарчашма мегардад.

Дар таърихи тамаддуни чахонй фархангхои тарчумавй аз замонхои кадим дар байни мардуми минтакаи Хрнду Хитой маъмул будааст(7, 14). Дар забони точикй лyFaтхои тарчумавии форсию юнонй, арабию юнонй ва форсиву хиндй маълум аст, ки таърихи здада аз панчхазорсола доранд ва инро такозои равобиту муносибатхои ин мардум донистан лозим аст. Аз асри IX «Шомил-yл-лyFOт» ном фарханги форсию туркй бокй мондааст, ки тахияи онро бо номи ^арохисорй вобаста медонанд. Баъди истилои арабхо лyFaтнигоpони точикро зарурате пеш омад, ки бештар бо тахияи фархангхои форсию арабй ва арабию форсй мaшFyл гарданд. Дар натича асри 11 Абулфазли Байхакй, Сузанй, Адиби Натанзй лyFaтхои арабию форсиро ба табъ расониданд. Хусусан аз асрхои 12-13 фархангнигорй ривоч ëфтa, Абулкосим Мухаммад Замахшарии Хоразмй «Китоб-ас-самй-фи-л- ассамй», Абулфазли Майдонии Нишопурй «Точ-ул- масодир»-ро тахия намуданд. Абу Ч,аъфари Байхакй, Мухаммад Рашидаддини Ватвот ва дигарон низ фархангномахои тарчумавии худро ба вучуд оварданд. Асри 13 дар Осдаи Марказй ва Систон «Сихах-ул фурс»-и Аб^асри Ч,авхарй ба табъ расидааст. Дар хамин давра «Мухзиб-ал- асмо» ва лyFaти арабию форсии муназзами Абунасри Фарохй бо номи «Нисоб-yс-сибëн» ба хизмати мардум пешкаш карда шуд, ки дуюмй калимахои арабиро ба форсй бо назм шарху тарчума мекунад.

Фахриддин ибни Санчар ибни Абуллохи Нахчувонй бо унвони «Сихох-ул-Ачам» лyFaти дузабонаи форсй-озарбойчониро мураттаб сохтааст, ки гохо онро бо «Сихох-ул-фурс» як мехисобанд[8, 45 ]. Дар китоби мазкур ба забонхои озарбойчонй ва арабй очерки грамматикии забони форсй-точикй низ чой дода шудааст. Ин китоб дар асоси лугати «Точ-yл-лyFOт» (Сихох-ул-арабия)-и Чдвхарй, ки лyFaтнaвиси машхури асри Х-и араб аст, сохта шудааст. Дар ин китоби Ч,авхарй асосан калимахои арабй ва туркй (кисман форсй-точикй) тарчума ва тафсир шудаанд.

Асри 14 Мухаммад ал-Холик Маъруфи Гелонй «Кaнз-yл-лyFOт»-pо офарид. Ин хама заминаи хубе гардид, барои рушди тахияи лyFaтнигоpии тарчумавй ва хамон тавре, ки

олимони рус Баевский С. И.[2] ва Пейсиков Л. С.[10, 7], Рубинчик Ю.[11, 14] кайд мекунанд, дар асри 15 тартиб додани лугати форсй- туркй авч гирифта, «Шамил-ал- лугат» -и Хасани Хисорй, «Лугати Халимй^>(1511), «Лугати Неъматулло»(а. 16), «Дастур-ал-амал»-и Риёзии Афандй(а. 17) арзи вучуд карданд. Абдулкодири Багдодй соли 1667 «Фарханги Шохнома» ном асаре офарид, ки бо вучуди ба достони «Шохнома" вобаста будани номи китоб дар он мураттиб вожахои ин шохасари чахониро ба забони форсй туркй тарчума кардааст. «Фирханги Шуурй» низ форсй ба туркист (соли таълифаш 1667).

Минбаъд маркази фархангнигорй ба Хиндустон расид, вале дар ин чо асосан фархангхои тафсирй тахия мешуданд.

Соли 1600 фарханги "Мачмаъ -ул - фурс"- и Сурурй манзур мегардад, ки дар хошияаш тарчумаи кариб 50 калимаи русй низ чой дода шудааст.

Яке аз сарчашмахои лугати дузабонаи форсй-туркй (1665), ки "Фарханги туркй" ном дорад, аз фарханги "Зуфонгуё" истифода кардааст. Дар даврахои минбаъда низ фархангнависони шарк ин лугатро номбар кардаанд. Масалан, шаркшиноси асри 19-и рус В. В. Кушев дар китоби худ "Очерки афганской письменной культуры" (Очеркхо оид ба маданияти хаттии афгонй), фарханги "Зуфонгуё"-ро асосу заминаи лугатхои бисёрзабонаи хиндй, пашту, форсй, арабй хисобидааст. Дар "Ачоиб-ул-лугот", ки соли 1228/1813 аз тарафи Мухаммад Илохайрхон тахия шудааст, низ ин лугатро хамчун сарчашма барои фархангхои минбаъда номбар мекунад. Фарханги "Зуфонгуё" лексикаи умумистеъмолй ва архаистиро, ки кабатхои гуногуни забони точикй-форсиро ташкил мекунад, фаро гирифтааст. Мураттиби фарханг яке аз аввалинхо шуда, таркиби лугавии забонро ба гуруххо (бахшхо) таксим карда, кушиши аз чихати баромад (этимология) муайян кардани онхоро кардааст. У калимахои арабй, туркй ва юнониро алохида-алохида чой додааст.

Дар соли 1832 Мухаммад Кишурй 18000 калимаи точикиро ба урду баргадонида китобе бо номи «Лугати Кишурй» ба табъ рсонидааст, ки он хам вижагии тафсирй низ дорад. Чанде пас бо иловаю такмили лугавй Алй Носири Нисорй хамчунин фарханги точикй- урдуро бо унвони «Носир-ул-лугот» чоп кардааст.

Соли 1870 Атоуллохи Лангарй дар фарханги худ «Нафоис-ул-лугот» бештар аз 15 хазор калимаи урдуро ба точикй баргардонида, дар Лохур интишор медихад, ки ин аз барчову сохибэътибор будани забони точикй дар Хинду Покистон шаходат медихад. Абдуррахим Ахмади Сури Бихорй дар «Кашф ул-лугот ва -л-истилохот» истилохоту вожахои арабиро ба форсй баргардонидааст (1608). Дар асри 18-19 дар Покистон фархангхои тафсирию тарчумавии зиёд ба табъ расидаанд, вале мутаассифона мавриди баррасй нагардидаанд ва хол онки омузиши онхо аз ахамият орй нахохад буд.

Дар асри 19 ва ибтидои 20 чандин фарханги тарчумавиии дузабонаву бисёрзабона интишор ёфтанд[13, 56], ки фарогири калимахои забони точикианд. Вуллерс И. А., солхои 1855-1864 дар 2 чилд «Фарханги решашиносии (этимологии) форсй-лотинй» (Vullers J.A. Lexicon Pcrsico-Latinum Etimologicum. Т. 1-2, Bonnaead Rhenum) тахия намуда, манзури хаводорон сохтааст, ки хеле киммати зиёди илмй дорад.

Asa H. J. -Haug M. лугати вожаю таркибхои зандиро ба пахлавй баргадонида( An Old Zand- Pahlavi Glossary), соли 1867 дар Бомбай-Лондон ва китоби баръакси он -пахлавию позанд(An Old Pahlavi - Pozand- Glossary)^ соли 1870 дар хамон чо аз чоп бароврдааст.

Наливкнн В. Ф. калимахои гуфтугуии мардуми Осиёи Марказиро гард оварда, баргардони забони русй намуда, соли 1889 дар шахри Петербург чоп кардааст («Русско-персидский словарь по наречиям Туркестанского края»), ки маводи зиёди этимологиву шевашиносиро дорост.

Солхои баъд фархангхои дигар низ ба табъ расидаанд:Стейнгас Ф. Персидско-английский словарь. 1892.

Ягелло И.Д. Полный персидско-арабско-русский словарь. -Ташкент. 1910.

Хатымтаев Ш. Краткий русско-таджикский словарь. -Ташкент, 1913.

Гаффаров М. Персидско-русский словарь: в 2 т. - М.: Т. 1, 1914, т. 2. 1927 ва г. Аксари ин фархангномахо интизори пажухиши фарогиранд, зеро фархангнигорй яке аз бахшхои

мyх,имтapини маданияти xaттии acpи миëнa буда, биcëp caхифaхои бозношудаи зaбоншиноcии миллй ва мyкоиcaвиpо paвшaн xохaнд кapд. Он фeхpacтe, ки aкaдeмик К. Оттоман cоли 1887 тapтиб додааст, 180 фapхaнги тaфcиpиpо дapбap гиpифтaacт.

Дap py^ara фapхaнгхои тaфcиpиe, ки Саид Нафиот cоли 1951 тapтиб дода, ба 202 acap номгуй шyдaacт. БaeвcкийС. А. 250 нycxaи мaвчyдapо маълумот мeдихaд. Ба пиндоpи Кaпpaнов, X. Рауфов, А Hypов, А. Вохидов шyмоpaи чунин acapхо аз 300 бeштap acт. Во^ан хам бeшyбхa алхол шyмоpaи здади фapхaнгномaхои гуногун cyxтaвy нобуд шудаву дap китобxонaхои шaxcй номаълум мондааст, ки шояд pyзe маълум гapдaд. Дap китобxонaхои кaлонтapини чахон низ бapобapи микдоpи зиëди фapхaнгх,ои мaшхyp ба миcли "ЛyFaти фypc", "Фapхaнги Фaxpи ^aввоc", "Сихох-yл-фypc", "Meъëpи Ч,амолй", "Дacтyp-yл-aфозил", «Бypхони котeъ», «Fиëc-yл-лyFOт» ва f. ^cxa*^ дacтноpacидae кам нecтaнд, ки пайдо кapдaнy паж7хиданашон коpи ояндaacт. Ин хама имкон мeдихaд биТ^м, ки фapхaнгномaхо ганчинаи тaкpоpнaшaвaндaи тамаддуни xaттиaнд ва онхо аз лихозии cоxтоp ва фapогиpии маводи забонй вижагихои умумию фapдиpо доpоaнд. Ба лyFaтномaхо на танхо чун ба китоб оид ба маънои калима муношбат бояд кapд. Бартам ба он чун capчaшмa ва маъвои нypпоши аклу тaфaккyp, одоб, дониш, илм ва мaъpифaт нaзap бояд намуд. Maxcycaн, дap Ш^к то caдaи XX capчaшмaи атоши aндyxтaни илму мaъpифaт махз фapхaнгномa бyдaacт.

Дap Fapб бошад, аввалин лyFaти забони фоpcй- aнглиcй acpи 13 пайдо шyдaacт. Haxycтин лyFaти aнглиcию pycй ба acpи 19 pоcт мeояд.

Тахияи лyFaтхои тapчyмaвии забони фоpcй ва якe аз забонхои Fapб дap Aвpyпо аз acpи XVII ибтидо гиpифтaacт, зepо дap ин дaвpa ба забонхои aвpyпой бapгaдонидaни оcоpи клaccикони адабдати фоpc- точик авч мeгиpaд, ки ин, ба нaзapи мо, зapypaти тахияи чунин лyFaтpо ба вучуд овapдaacт.

Соли 1669 Фapхaнгнигоpи холандй Якоб Xолиyc якe аз нaxycтинхо шуда, лyFaти тapчyмaвии фоpcй - лотинй тахия намуда, дap Лондон нaшp мeкyнaд. Xyди хамон шл дap Лондон фapхaнги хафтзабона аз чоп мeбapояд, ки забони фоpcиpо низ шомил буд. Соли 1780 дap Вeнa бо эхтимоми Ф. Meнинcкий лyFaти ceзaбонaи тypкй - apaбй - фоpcй мypaттaб мeгapдaд.

Донанда xyби фapхaнгнигоpии фоpcy точик И. С. Бaeвcкий мeнaвиcaд, ки "Самым pa^M^ cловapeм пepcидcкого языка был, по видимому, cловapь Джона Ричapдcонa, изданный в Лондонe в 1777 г. ^e был дан англижкий пepeводи доcтaточно большому чиша пepcидcкиx cлов"[2, 95]. Баъд чанд лyFaтepо ном мeбapaд. Аз чула cолхои 1806 ва 1820 лугати Джон Ричapдcон дap тaхpиpи нави Чapлз Вилкинc нaшp кapдa мeшaвaд. Тapчyмaи вожахои забони фоpcй ба забони aвpyпой (aнглиcй ) аввалин боp дap лyFaти Фpeнcиc Чонгон ба нaзap мepacaд. Ин лyFaт cоли 1852 дap Лондон нaшp шуда, зиëдa аз 8 хaзоp калимаю ибоpaхои apaбии ба забони фоpcй доxилшyдapо дap бap мeгиpaд, ки ба забони aнглиcй бapгapдон шyдaacт. Бaъдтap дap шaхpи Бонн Гepмaния фapхaнги дучилдаи фоpcй -лотинй, ки аз тapaфи И. Ву^терт тахия шyдaacт, ба табъ мepacaд.

Пpофeccоpи забонхои шapки Донишгохи Можва А. В. Болдыpeв cоли 1826 "Xpecтомaтияи фоpcй" мypaттaб намуда, ба он кайдхои мyxтacapи гpaммaтикй оид ба забони фоpcй ва калимахои фоpcии эъpобгyзоpишyдapо бо тapчyмaи pycиaшон замима кapдaacт, ки инpо хам аз чумлаи аввалин лyFaтх,ои фоpcй- pycй хиcобидaн мумкин acт.

Дap шaхpи Тифлиcи Гypчиcтон аз тapaфи эpоншиноc, Адолф Бepжe, ки шлхои 1853-1854 caфиpи Роccия дap Эpон буд, cоли 1868 дacтypи забони фоpcй бо матнхои фоpcй тахия кapдa шуда, ба он 6500 калимаву ибоpa бо тapчyмaи фapонcaвиaшон замима мeгapдaд ва тaвaccyти нaшpиëти Лeйпcиг интишоp дода мeшaвaд.

Муаллими забони фоpcии Донишгохи Пeтepбypг Mиpзошapифи Гyштоcб cоли 1869 дacтypи забони фоpcй тахия кapдa, дap анчоми он 4000 вожаи фоpcиpо бо бapгapдни pycиaшон илова cоxтaacт[2, 6].

Соли 1876 шapк;шиноcи pyc Филипп Ефремов 625 калимаи фоpcию ту^^о чамъ овapдa, бо номи «Фeхpacти калимахои Бyxоpо» дap Пeтepбypг интишоp нaмyдaacт, ба эхтимоли С. И. Бaeвcкий он нaxycтин лyFaтгyнaи фоpcиcт.

Пас аз як сол (1877) бо супориши Екатирина II дар Петербург зери тахрири академик П.С. Палласа "Сравнительные словари всех языков и наречий"чоп мешавад, ки дар он 285 калимаи русй ба 200 забони дигар ( 51 забони аврупой, 149 забони шарк) тарчума карда шудааст.Вале И. С. Баевский низ бархе аз фархангномахои аврупоию русиро ёдовар нашудааст. Лугатшиносони дигар низ аз мачудияти чунин асархо хабар намедиханд. Аксари фархангномаи матбуи Аврупоро фархангшиносон омухтаанд, вале аз чй бошад, ки чанд асари дар Фаронсаву Англия чопшуда аз назари онон низ дур мондааст. Аз чумла, соли 1683 А. де Биберштейн Казимирский дар Париж фархангеро бо унвони «Dialogues frangais-persans, ргесеdеs d'nn précis de la grammaire persane et suivis d'un vocabulaire frangais-persan (Фарханги фаронсавй- форсй, грамматикаи забони форсй ва лугати фаронсавию форсй) мунташир сохтаст, ки бино ба таъкиди мураттибу фархангнигори пурмахсули рус Адалберт Старчевский нахустин фарханги мукаммале будаст дар Аврупо. Вожахо дар тарчумаи форсй бо хуруфи фаронсавй оварда шудаанд. Фарханги мазкур хамагй аз 1118 сахифа иборат буда, аз мукаддимаи муфассал(26 сах.), очерки грамматикй- 126 сах., муховара-371 сах. ва лугат- 621 сах.- 20000 калимаи фаронсавй бо тарчумаашон ба форсй таркиб ёфтааст. Вожахои муховара ва лугат дар хар сахифа дусутунй чой дода шудаанд. Калимахои форсй бо транскрипсия ва хуруфи фаронсавй оварда шудаанд.

Соли 1869 дар Париж аз тарафи собик сафири Фаронса дар Эрон Т. Б. Николас «Dialogues persans-frangais, aceompagnes de notes sur les principales ingles de la grammaire persane et sur certaines locutions et idiotismes propres a cette langue a» VIII и 329 стр.(Фарханги форсй-фаронсавй, маълумоти мухтасар оид ба мухимтарин масоили грамматикаи забони форсй, баъзе иборахои махсус ва таъбироти ин забон)-ро чоп кард. Китоб барои коршиносон, точирону саёхон мукаррар шудааст. Он аз мукаддима(8 сахифа), кисми назария(8 сахифа) ва кисми асосй- лугат (329 сахифа) иборат аст.А. В. Старчевский кайд намудааст, ки дар китоб талаффузи вожахо бо хатти фаронсавй носахех нишон дода шудааст.

Соли 1880 дар Париж Станислас Гуярд Рохнамои корбурди вожахои форсиро(Manuel de la laugue persane-vulgaire. Vocabulaire francais, anglais et persan, avec la prononciation figuree f lettres latines. Precede d'un abrege de grammaire et suivi dialogues avec le mot a mot. Par Stanislas Quyard, pr seur к lecole drs bautes etudes. Paris, 1880) бо мукаддима, маълумоти грамматикй ва лугати муховараро тахия карда, ба чоп расонида будааст.

Фархангномахои мазкур танхо дар китоби фархангшиносу фархангнигори рус А. В. Старчевский «Переводчик с русского на персидский», чун сарчашмаи истифодашуда зикр гардидааст.

Бояд кайд кард, ки худи хамин китоби мазкур ва фархангхои дигари таълифкардаи А. В. Старчевский низ дар сарчашмаю тадкикотхои фархангнигорй ба назар намерасанд.

Ба андешаи мо яке аз сабабхои аз назари коршиносон дур мондани як катор фарханггунаву фархангхои тарчумавй он аст, ки дар асрхои 14-18 дар Росиия ба маънои калимаи «словарь»-и хозира вожаю таркибхои дигар ба мисли «тилмоч»(толмач), «переводник» мустаъмал буданд ва аз охирхои асри 19 муродифи имрузаи онхо чорй гардидааст. Масалан, дар Россия бо супориши хукумати Россияи подшохй аз солхои 60-уми асри 19 бештар 70 лугати тарчумавии русй бо забонхои дигар омода ва чоп шудааст, ки «Переводчик с русского на персидский», «Спутник русского человека по Средней Азии» [15] аз он чумлаанд.

«Переводчик с русского на персидский»-ро А. В. Старчевский соли 1876 дар шахри Петербург аз нашр баровардааст ва аз пешгуфтори мухтасар, очерк оид ба грамматикаи забони форсй, муховараи русй ба форсй ва лугати русй- форсй таркиб ёфтааст.

«Спутник русского человека по Средней Азии»-ро низ А. В. Старчевский бо супориши Сарситоди харбии Россия тахия намудааст, ки соли 1878 дар Петербугр чоп шуда, аз мукаддима, очеркхои грамматикаи забонхои фарогири лугат ва лугати русй ба забонхои туркй(чагатой ё узбекй) туркманй, киргизй(казокй), тоторй(казонй ва оренбургй, сартй(узбекии шахрй, асосан техникй) ва точикй (бухорй)-ро дарбар гирифтааст. У худи хамон сол китоби дигаре бо номи «Карманный стоязычный словарь»-ро интишор медихад, ки дар он хам

вожахои забони точикй ва хам забони форсй алохида чой дода шудаанд ва ин далели он аст, ки хануз дар асрхои 18-19 забони точикй дар Россия маълум будааст.

Дар Тотористон низ чандин фарханги дузабонаву бисёрзабона аз чумла тоториву форсй интишор шудаанд[20] ва бояд омухта шаванд.

Хамин тавр, фархангнигории тарчумавй аз замонхои кадим то холо рисолати мухими хешро ба ичро расонида, барои рушди забоншиносй, ганомандии таркиби лугавии забон ва махфуз доштани нодиравожахои хар як забон сахми мухим доранд.

АДАБИЁТ

1. Айнй С. Куллиёт, ч. 12; ба чоп тайёркунандагон К.Айнй ва X,. Рауфов. Душанбе - 1976.-564 сах.

2. Баевский С. И. Раняя персидская лексикография. XI-XV вв..- М.: Наука, 1989.-169с.

3. Бахор, Маликушшуаро Сабкшиносй ё таърихи татаввури насри форсй.- Душанбе: Бухоро, 2012.- 570 с.

4. Берков В.П. Двуязычная лексикография. - М.: ООО «Издательство Астрель», 2004. - 236 с.

5. Бертельс А. Е. О происхождении рубрик тематических (идеографических) словарей.- // Переводная и

учебная лексикография. - М.: Рус. язык, 1979. - С. 7- 27

6. Виноградов В. В. Избранные труды. Лексикология и лексикография. - М., 1977. - С. 140-161)

7. Вохидов А. Фархангнигории форсй- очикй дар асрхои Х- XIX таърихи лутатнависии точику форс.-

Самарканд, 1980.- 167с.

8. Капранов В. А. «Лугати фурс». Асади Туси и его место в таджикской (фарси) лексикографии.-Душанбе:

АН Т ССР, 1964.-212 с.

9. Мамадназаров А. Становление и развитие таджикской переводной лексикографии ХХ и начала XXI вв. -

Душанбе: РТСУ, 2013. - 241 с.

10. Пейсиков Л.С. Очерк истории персидской лексикографии.-М.: МГУ, 1975.-189-197с.

11. Рубинчик Ю. Лексикография персидского языка.- М.: Наука, 1991.-296 с.

12. Рауфов X. «Фарханги Чдхонгирй» хамчун сарчашмаи лексикогра-фии точику форс, Душанбе, 1973, сах. 6.

13. Современная русская лексикография.- Л.: Наука, 1983. - 163 с.

14. Старчевский А. В. Спутник русского человека в Средней Азии.- Санкт-Петербург: А. Траншель, 1878.-567

с.

15. Хошимов С. Лугатнигорй / С.Хошимов.- Душанбе: Маориф ва фарханг, 2004.-79с.

16. Шокиров Т. С., Кенчаева М. Фразеологические единицы в восточных словарях.- //Фундаментальные

исследования. Филологические науки 2015, №2 (14).- С.3196-3200.

17. Шокиров Т. С. Аз таърихи фархангнигории точик.-/Забон- рукни давлатХучанд: Дабир, 2017.- 347 с.

18. Юсупова А. Ш. Арабо-персидские заимствования в двуязычных словарях татарского языка XIX века: к

проблеме языковых контактов.

ПЕРЕВОДНАЯ ЛЕКСИКОЛГРАФИЯ И ЕЕ ОСОБЕННОСТИ

Лексикография как одна из частей языкознание из дрвне имеет огромное значение для интелектуальной развитие человека. Переводная лексикография в основном имеет практичоское значение, ибо она даёт нам возможности паралелного ознакомление с лексческими фондами двух и более языков, о чем и говориться в данной статье.

Ключевые слова: Словарь, словник, слова, составление, сбор, перевод, значение, просвещение, заимствование, исследование.

TRANSLATED LEXICOGRAPHY AND ITS FEATURES

Lexicography as one of the parts of linguistics from the other is of great importance for the intellectual development of man. Translated lexicography is mainly of practical importance, because it gives us the possibility of parallel acquaintance with the lexical collections of two or more languages, as discussed in this article.

Keywords: Dictionary, vocabulary, words, compilation, collection, translation, meaning, enlightenment, borrowing, research.

Сведение об авторах:

Шокиров Т. С. - доктор филологических наук, профессор кафедры таджикского языка

Таджикского государственного университета права, бизнеса и политики (ТГУПБП)

Тел: (+992) 918639965, e-mail: shokirov1953@mail. ru

Ахмеджонова Мушараф Абдурасуловна - преподаватель кафедры теория и методики

преодавание родного языка Худжандского государственного университета имени

академика Б. Гафурова, тел.:+ 992 927570049.

About the authors:

Shokirov Tugral Sirodzhovich - professor of the Tajik language department of the Tajik State University of Law, Business and Politics, academician of the RAE, tel: + 992 918 63 99 65: El. mail: shokirov1953@mail.ru

Akhmedzhonova Musharaf Abdurasulovna - lecturer in the theory and methods of teaching the native language of the Khujand State University named after academician B. Gafurov, tel: + 992 927570049.

КОНЦЕПТ «МУНДИР» КАК ФЕНОМЕН РУССКОЙ ВОЕННОЙ ЛИНГВОКУЛЬТУРЫ

Третьякова Л.Н.

Российский университет дружбы народов, Москва, Россия

Интерес к концепту «мундир» привлекает внимание ученых разных областей. Сегодня униформологию рассматривают как активно развивающуюся науку. Объектом изучения военной униформологии являются предметы обмундирования, которые были приняты в разное время для военных (работы А.В. Висковатова, С.О. Гонюхова, Н.Ю. Ефимова, В.В. Звегинцова, Е.К. Молло, С.А. Летина, О.В. Харитонова, П. Шипова и др.).

«Мундир» происходит от латинского слова moderati-умерять, управлять, руководить. В русский язык это слово пришло из польского и обозначал не только определенный костюм, а комплект вещей, необходимый военному человеку. Мундир - это некая эмблема принадлежности человека к военному обществу с определенным нравственным обликом, профессиональными знаниями и строгими нормами этики. Концепт «мундир» входит в систему понятий морально-нравственных традицийрусского общества. Мундир - это честь и достоинство офицера любого общества. Н.Ф.Павлов писал: «Военные, кроме армейских пехотных офицеров, торжествовали на всех сценах: от паркета вельможи до избы станционного смотрителя. Мундир брал в полон балы и не дожидался лошадей. Для мундира родители сажали сына за математику и хлопотали с дочерью; для мундира лелеяла девица богом данную ей красоту; для мундира юноша собирался жить. Всё благоговело перед мундиром или бредило мундиром». [7, с.192-193]. Ценностная акцентуализация концепта «мундир» дает основание говорить об особой этике военных, что выводит на первый план вопрос о семантической связи с другими концептами: «честь», «долг», «мужество». Концепт «честь мундира» наделен генеральной стратегией всего российского общества, которая ассоциируется в русском языковом сознании с социальным статусом офицера.Тема мундира освещена в литературных произведениях А.М. Аничковой, Н.Д. Бутовского, Н.В. Гоголя, В.Г. Короленко, А.И. Куприна, Л.Н. Толстого, М.И. Цветаевой, А.П. Чехова и др., этика и честь офицера подробно описаны в работах

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

A.Л. Белотелова, Ю.М. Лотмана, Б.Н. Платонова, Я.В. Подоляка и др.

Определим понятийный уровень концепта по лексикографическим источникам. Согласно

B.И.Далю, «мундир - форменная одежда, однообразная одежда служащих; парадная, праздничная служебная одежда, кафтан. У нашего командира ни шляпы, ни мундира. Пил мадеру, да досталось и спине и мундиру (солдатское)» [4, с.359]. В «Толковом словаре русского языка» под редакцией Д.Н.Ушакова представленодругое определение: «Мундир (от нем. Montur) (дореволюц. и загр.). Военная или гражданская форменная парадная одежда с золотым или серебряным шитьём. Гусарский мундир.Картофель в мундире (кулинар.). [3, с.279]. В словаре С.И.Ожегова «мундир -военная или гражданская форменная одежда. Офицерский мундир. Честь мундира (перен.: об официальном авторитете кого-чего-н.)..Картофель в мундире - картофель, сваренный в кожуре. [6, с. 313]. В «Толковом словаре» С.И.Ожегова зафиксировано расширенноелингвокультурологическое поле концепта «мундир»: фразеологизм «честь мундира», который используется уже и в переносном значении.

Рассмотрим эволюцию концептов «мундир» и «честь мундира» в русской лингвокультуре. Военная форма представляет собой средство выделения военнослужащих государства. В древние времена каждый мужчина был воином и выходил на поля сражений в повседневной одежде. В связи с этимвозникла необходимость издали отличать свои войска от вражеских, что привело к появлениюоднообразнойформы иотличительных знаков. В 1469 году, например, жители города

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.