Научная статья на тему 'ВЗГЛЯД НА ИСТОРИЮ ФИЗИЧЕСКОГО ВОСПИТАНИЯ И СПОРТА ТАДЖИКОВ'

ВЗГЛЯД НА ИСТОРИЮ ФИЗИЧЕСКОГО ВОСПИТАНИЯ И СПОРТА ТАДЖИКОВ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
18
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФИЗИЧЕСКОЕ ВОСПИТАННЫЕ / СПОРТ / ДРЕВНИЙ / ИСТОРИЧЕСКИЙ / НАЦИОНАЛЬНЫЕ ИГРЫ / ТАДЖИКИ / ПЛАВАНИЕ / МОЛОДЁЖЬ / БОРЬБА / ВОЕННО-СПОРТИВНЫЙ / ВОЙНЫ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Гадоев Маҳмудулло Аттоевич, Косимов Иброҳим Султонович

Физическое воспитание и спорт являются одним из основных направлений человеческой деятельности и развиваются в любое период времени. В данной статье обсуждаются вопросы, связанные с историей физического воспитания таджиков, воспитанием и тренировками физкультуры и спорта. Особое внимание уделено основным периодам развития спорта, отраженным в исторических источниках. Авторы пришли к выводу, что физическое воспитание и спорт играют ключевой роли в подготовке людей к работе и защите страны.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Гадоев Маҳмудулло Аттоевич, Косимов Иброҳим Султонович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A LOOK AT THE HISTORY OF PHYSICAL EDUCATION AND SPORTS OF TAJIK’S

Physical education and sport are one of the main areas of human activity and develop in any period of time. The issues related to the history of physical education of Tajik’s, upbringing and training of physical culture and sports are reviewed in the article. Particular attention is paid to the main periods of the development of sports reflected in historical sources. The authors came to conclusion that physical education and sport play key roles in preparing people for work and protecting the country.

Текст научной работы на тему «ВЗГЛЯД НА ИСТОРИЮ ФИЗИЧЕСКОГО ВОСПИТАНИЯ И СПОРТА ТАДЖИКОВ»

подкомиссия, политический, правовой, беженцы, военный, руководитель, личность, терпение, выгода, личный, групповой, занятие, результат, успешный.

ACTIVITY OF NATIONAL COMMISSION ON RECONCILIATION IN THE CONSOLIDATION OF PEACE AND NATIONAL STATE HOOD

The Commission on national reconciliation had began its activity during the time when Republic of Tajikistan made up ofpeace, Only by mutual will of representatives the structure has started as the Commission of National reconciliation which used to be very encouraging. The basis and finale goals of pointed commission have been sent in the consolidation of peace and national statehood. The Commission consisted of four subcommissions political, legal, military andfor refugees. The leadership of each subcommission was entrusted to people whom Knew others and trusted them. Patience of the members of the Comission on national reconciliation, refusal of group and personal interest was The result of the success of the Commission.

Keywords: Commission on national reconciliation, activity, peace, Republic of Tajikistan, representative, mutual, basis, goal, consolidation, national, statehood, subcommission, political, legal, refugees, military, leader, person, patience, profit, personal, group, result, successful.

Сведение об авторе:

Ганджакова М.Г. - к.и.н преподователь кафедры истории таджикского народа тгпу им.

САйни

About the autor:

Ganjakova M. G. - candidate of historical science, teacher of the historical department of the Tajik

State pedagogical universite named after s. Aini

НАЗАРЕ БА ТАЪРИХИ ТАРБИЯИ ЧИСМОНЙ ВА ВАРЗИШИ ТО^ИКОН

Гадоев М.А., Цосимов И. С.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Точикон кадимтарини сокинони Осиёи Марказй буда,бо фархангианд, ки кисми таркибии он, тарбияи чисмонй мебошад машхуранд.

Варзиши миллй ва бозихои мардумй чун дигар самтхои шутдхои сунатии точикон дорои таърихикадиму рангин мебошад.

Натичаи хафриётхои бостоншиносй дар сарзамини точикон исбот менамоянд, ки тарбияи чисмонии онхо,чун дигар хадкхои чахон, аз шикор, хамчун асоси хаёти моддии одамони чомеаи ибтидой отоз ёфта, минбаъд бо инкишофи тафаккури инсон ба воситаи тачрибаомузй, ичрои харгуна маросимхои динию кавмй ва тайра ташаккул ёфтааст.

Дар чамоаи ибтидой тарбияи чисмонй хислати умумй дошта, дар он тамоми ахди кавм ширкат меварзиданд. Дар он давра машкхои чисмонй, ки бештар барои мохидорй, чинакчигй ва химоякунй дозим буданд, (хаводихй, давидан, чахидан, кадтакзанй, муштчанг,кувваозмоихои тан ба тан ва тайрахо),боиси инкшоф ёфтани онхо гардиданд.

Дар чоммеахои тудомдорй ва феодадй бошад тарбияи чисмонй боз хам инкишоф ёфта, намудхои нави варзиш,ба монанди варзиши саворагй (саворапойга, саворашикор, чавгонбозй, бузкашй, дучархасаворагй, хаводихии хадкабанд) варзиши фикрй (каторакбозй, нардбозй, шатранчбозй, шохмотбозй ва тайра) пайдо шуданд.

Маъмунан дар он замонкувваозмоихои варзиширо барои дидхушйистифода мебурданд.

Оммаи мехнаткаш бошад ба шароити мушкиди зиндагй нигох накарда, ба намудхои гуногуни варзишу бозй ба монанди гуштингирй, пойга, бандкашй, кадтакзанй, сарипанча, тирпаронй, шамшерзанй, ва тайра шутд варзида, нозукихои онро аз насд ба насд мегузаронданд. Дар инкишофи намудхои варзиш анъанавй гаштани чашнгирии Навруз,Мехргон,Сада ва дигар расму оинхои суннатй мусоидат намуданд,зеро кисми таркибии ин чашнхоро варзиши миддй ва бозихои мардумй ташкид менамуданд. Дар таърихидавлатдорииСомониён вазъи сиёсии давдат яккадар ором гашта,тарбияи чисмонй хеде инкишоф ёфт. Дар натича, байни мардум як системаи муайяни тарбияи чисмонй ташаккудёфта, як катор дастурамадхои варзишй навишта шуданд. Тартибу ташвикоти тарбияи чисмонй ба дарачаи баданд расид. «Шохнома>-и А.Фирдавсй, асари бебахои Абуадй ибни Сино «Ад-конун» ва тайра ки саросар пахдавонию мардонагй ва аз сифатхои муодичавии варзишротавсиф намудаанд, махз дар хамин замон навишта шудаанд. Еайр аз ин,тасвирипахдавонию кахрамонихои Рустаму Сухроб, Сиёвушу Исфандиёр, Тахминаву Заррина,

Тoмиpиcy Гypдoфapид a3 мa'opaти бaдaнди вapзиmнитoчикoн дap дaвpa'0и кaдимшa'0дaт меди^А.

Дap дaвpa'0и минбaъдaнaмyд'oи нaви вapзиmи миддйвa бозщои мapдyмии точикон бо мaзмyни нaв пyppa гapдидa,бo нaмyдxoи нaви бозихр, мoнaнди тиpпapoнй, фут6ол, волейбол, бacкeтбoл,тeниCбoзй, гимнacтикa вa rañpa nyppa гamгa, иншоот'ои вapзиmñ, бa мoнaнди иппoдpoм'o, 'aвз'0и mинoвapй, мaйдoщoи тиpпappoнй coxтa myдaнд.

Xaмин тaвp, вapзиmн миддй вa бозщои мapдyмии точикон acorn инкишофи нaмyд'oи вapзиmии i^yoœppo тaъмин нaмyд.

Бa мaкcaди paвшaн нaмyдaни мacъaдaи мaвpиди бappacии мaкoлa мо, пеш aз 'aмa,бa мaф'yми тapбияи чжмонй вa вapзиm бояд дик^т дидем.

Тapбияи чжмонй як кжми фap'aнгиyмyмй, яке aз ш^одои фaъoлияги ичтимой мeбoшaд, ки бa тaxдими caдoмaгй, инкишофи 'aмaчoнибaи кобилияти чиcмoнии инcoн вa иcгифoдaи он дap 'aëra чaмъиягй вa pj^appa paвoнa гapдидaacт.

Вapзиm яке aз pyкнx,oи тapбияи чиcмoнии чoмea мeбoшaд, ки тaъpиxaн дap maкди фaъoлияти мycoбикaвй вa тaчpибaи мaxcycи тaйëpии инcoн бapoи мушбикот бa мин oмaдaacт.

FaMp aз ин, дap 'aмaи дaвpaи инкишофи инcoният тapбияи чиcмoнй вa вapзиm яке aз вож^ои acocии тaйëpии мapдyм бa ме^шту мyдoфиaи вaтaн бa ^даоб мepaвaд.

Тaъpиxи тapбияи чиcмoнй вa вapзиm co'aи мaxcycи тaъpиxи умумй бyдa, дap он 'aparara вapзишй чои нaмoëнpo ишгол мeнaмoяд.

Тaъpиxи тapбияи чиcмoнй вa вapзиm ^мчун фaн дoиp бa конуният'ои ^^racon^, cиëcй вa mapoити мaдaнии 'aëra чaмъият дap дaвpa'0и гуногун вoбacтa бyдaни onpo мeoмyзaд.

Ин фaн нaзди xyд мaкcaд гyзomтaacт, ки xoнaндaгoнpo бо нaзapия вa aмaлия, maкдy ycлyби тapбияи чиcмoнй вa 'aëra вapзиmии инcoниятpo дap чaмъият'oи гуногун бо xyлocaи илмй rnrnoc нaмyдa, xиcлaт'oи cинфию ичтимой дoштaни onpo дap чaмъият'oи бa адм зид нишон дивдд.

Мaкcaдaз омузиши тaъpиxи тapбияи чиcмoнй вa вapзиш бa тapик;и oбъeктивoнa инъикoc нaмyдaни тaъpиxи пaйдoиmy инкишофи тapбияи чжмонй вa вapзиm дap чомеадои гуногун, нишон дoдaни вoбacтaгии он бa 'aëra моддии oдaмoн, бо cиcтeмaи дaвлaтдopию тamкидoт'oи чaмъиятй, вaceъ нaмyдaни ч^онбинии мapдyм, тaйëp нaмyдaни шaxcoни вaтaндycтy шдики вaтaн, тaъмини oммaвйoмoдагии ощо бa ме^шту мyдoфиaи он, мycтa'кaм нaмyдaни дустии xarexo мeбoшaд.

Илми мyocиp иcбoт нaмyдaacт, ки acorn моддии 0дам0нидавpa'0иибтид0ии capзaмини тoчикoнpo, чун дигap xaдкxoи ч^он, rnnrnp тamкид мeнaмyд вa ощо тайзадои чубй, кaдтaк вa caнгpo 'aмчyн acra^a иcтифoдa мeбypдaaнд. Шикop яке aз capчamмax,oи acocитapини пaйдoиmн тapбияи чиcмoнии инcoният бa ^даоб мepaвaд. [3]

Бa кaвли мyappиxи Юнони Кддим Гepoдoт, xa-лкхои Оcиëи Мapкaзй x,aнyз дap 'aзopcoлaи aввaди пеш aз мелод бо кaмoн rnrnoc бyдaнд. Ощо бaфapзaндoни xyд aз пoнзда'C0лaгй бa acпcaвopй, тиpaндoзй мeoмyзoнидaнд. вa иcтифoдaи олот^ои rnrnopñ aз oдaмoн

инкишофи чиcмoнй вa мaдaкax,oи 'apaкaтpo тaдaб мeнaмyд,

aммo тaщo инкишофи чиcмoнй x,aмчyн тaлaбoти моддй 'оло бa тйдоиши мaшкxoи чиcмoнй caбaб нaмemyд. Дap 'aëra oдaмoни чaмoaи ибтидой тapзи тaчpибaoмyзии мaxcyc вучуд дошт.

Мamкxoи чжмонй нaтaщo вocитaи тaйëpй бa фaъoлияти дapпemиcтoдa, бaдки бapoи тaчpибaгyзapoнй иcтифoдa бypдa мemyдaнд. Иcтифoдaи тaчpибaи мaшкxoи чиcмoнй дap 'aëra моддии одамони кaдим бa вocитaи нaмoиш, мyшoвддa вa тaкдиднaмoй мycтaxкaм кapдa мешуд. Дap нaтичaи инкишофи тaфaккyp вa кобилияти oдaмoни кaдим имконият тйдо шуд ощо aroR^ бaйни тaйëpии пeшaкй вa м^ули mикopи oяндapo мyкappap нaмoянд. Мадз 'a^ra габ-б гamт, ки oдaмoни кaдим бa мamк; бо acra^a вa олоти мe'нaтдиккaти мaxcyc дщaнд.[9]

Бoзëфт'oи бocтoнmинocй шa'0дaтмeдщaнд, ки дap бaйни cyгдиëн мamк'x,oи 'apбй-чиcмoнй бa мoнaнди ■mpmpporä, 'aвoдщии нaйзa, шaмшepзaнй, acптoзй, бозщои гуногун бa мoнaнди бучулбозй, mp^ вa бaйни кудакон бозщои тaкдидй, шaмшepзaнй, ^оди^й, фaдaxмoнббoзй вa rañpa пaxp гamтa бyдaнд.

Xaмин тaвp, 'aфpиëтx,oи бocтoнmинocйдap 'удуди Точикистони H^ppa вa мacкaщoи гyзaштaи точикон дap дигap дaвлaт'oи 'aмcoя иcбoт мeнaмoянд, дap ин capзaмин aз вдаим тapбияи Чиcмoнй вучуд дomтaacт.

Мaъxaз'0и тaъpиxй шa'0дaт меди^нл, ки дap нaтичaи бa 'añaiH импepияиКyшoниëн дoxил гamтaни xa-лку кaвмx,oи дигap бa бой гaштaни мaдaният, aз чумга. тapбияи чиcмoнй, мycoидaт нaмyд.Дap нaтичaи oмexтaшaвии cиcтeмaи тapбияи чиcмoнии xa^^x^ Оcиëи Мapкaзй нaмyдxoи нaви вapзиш пaйдo гamтa, нaмyд'oи вapзиmниин capзaмин бa дигap мaмдaкaт'0 пa'н гapдидaнд.

Xaмин тaвp, cиcгeмaи тapбияи чимонии тoчикoндap чaмeaи гyлoмдopй бa як rarop дигapгyнщo дyчop гapдид:

- nem aз :ама тapбияи чимшнй xиcлaти cиифиpo гиpифг (пaйдo шудани макта-б^и мaxcycи вapзиmи бapoи фapзaндoни cиифи дopo, бoF:oи мaxcycи m^opñ бapoи acилзoдaгoни Суду Бoxтap, бa FOлибoни мушбика :амчуи ту:фа дoдaни Fyлoмoи вa FaËpa);

- Хapaктepи :ap6ï гиpифтaни мaшFyлият:oи вapзишñ (иcтифoдaи мaшFyлият:oи вapзишй в! вocитa:oи oн бapoи м^^фи^ат ватаи ва забт иамудани дигap мaмлaкaт:o);

-Омexтamaвии cиcтeмaи тapбияи чнcмoнй 6O cиcтeмaи тapбияи чнcмoнии дигap xare^o (чopнmaвни cиcтeмaи юиoнй, пoлecтpa, гимнаегикаи мyoличaвй ва мае^и шифoиaмoии Хигой, mo:мoтбoзии X^B^cim ва FaËpa);

-Мyкaммaд гаштани вocигa:oи тapбияи чиcмoнй (иcтифoдaи дyчapxa, яpoки :aвoди:aндa, мaйдoщoи m^opH, чaвгoибoзй, астгозй, :авзи шииoвapй, дap дeвop:oи кадъа^ coxтa шудани гикаш^ ва Fañpa).

A^wo ии мaъиoи oиpo нaдopaд, ки тapбияи чиcмoнйдap байни oммaи мe:нaткam аз байи paфг. Дap байни ащой мaшFyлият:oи вapзишй мoнaнди чaвгoибoзй, гyштингиpй, acпcaвopй, бyчyлбoзй,бyзкaшй, дopбoзй, шикop, кy:нaвapдй, ва байни кyдaкoн мaшFyлият:oи вapзишии бoдбapaкпapoнй, maмшepбoзй 6o чуб, давидаи, чавддаи ва Fanpa тamaккyл ёфтанд. [6]

Дap афи VII вазъи cиёcии Оcиёи Миёна иoycтyвop мeгapдaд. Х,аёти ик;Iиcoдиюичтимoни ахддй xeлe вазнии гашта, ба инкишoфи тapбияи чиcмoнй тaъcиpи xyдpo мepacoнaд. Дap иатичаи мyиocибaтx,oи фeoдaлй oбy замии ва дигap вocигa:oи rarexcoM мoликияти xycycии фeoдaл:o гapдид. Дap oxиpи acpи VIIapa6:o ба Оиёи Мapкaзй :учум иaмyдaнд.

Apa6:o ба инкишoфи тapбияи чнcмoнй, мaxcycaи ба машкдои x,apбии вapзишй, мyкoбилияг мeкapдaнд, ки cиёcaти ишFOдгapoни oщo инpo тaкoзo мeкapд. Тaъpиx иcбoт нaмyдaacт, ки иа тaн:o apa6:o, бадки дигap иcтидoгapoи низ чунии cиёcaт дoштaнд,зepo инкиmoфи тapбияи чнcмoнй, мaxcycaн машкдои x,apбй-чиcмoнй якe аз га-баб^и пypзypmaвии кyввaи шypишгapoи 6ap мyкoбили иcтидoгapoи ба ^ишб мepaвaд.

Маъдум аст, ки пeшгиpии тapбияи чиcмoнй - ии пeшгиpии cap задани шypиm мeбomaд. Аз ии ca6a6 apa6:o чуи дигap иcтидoгapoи аз a:oM вocигa:oи инкиmoфи вapзиm(acп, mpy кaмoи,maмшep, xaнчap, cипap ва Faiïpa)-po кашида мeгиpифгaнд. Дap иатичаи чунии cиёcaт coл:oи аввади :yкмpoнии xилoфaти Apa6 дap Мoвapoyниaxp cycтшaвии тарбияи чиший ба вучуд oмaд. Ба ии як wop мoиea:o ca6a6 гаштанд.

nem аз :ама, набудани вocигax,oи тapбияи чнcмoнй, Fopaтгapии apaб:o,ки a:oлиpo аз замину xoиa:oяmoи мaxpyм кapдaндвa orno бapoи аз xyд иамудани заминки иаву coxтмoни маизид банд шуданд. Fanp аз ии, бapoи oмyxтaни адабиёти динй, ки ба зaбoни apa6ï иавишта шуда буданд, вакги зиёдe лoзим мeoмaд. Дap чунии maporn' бapoи маштудияти тapбияи чиcмoнй вакги идoвaгй нaмeмoнд,aммo дap oяндa чунии cиёcaт теши po^H ^apa^™ тapбияи чиcмoниpo г^ифта иaтaвoниcг. Тapбияи чнcмoнй, аз чумда мamFyлият:oи :apбй-чнcмoнй, чуи пeштapa me аз вocигa:oи тaйёpни чнcмoнии шypишгapoни точик гашт. Вocигa:oи тapбияи чиcмoнии мapдyм, ки apa6:o манъ rapna буданд, 6o кадик^ иваз шуд. Шypншгapoи 6o кадтак машк намуда, 6o oи ба мyкoбили иcIидoгapoи мeчaнгидaнд. [3-7]

Дap дaвpaи дaвлaтдopии Сoмoниёи тapбияи чиcмoнй ва мaштyлиг:oи вapзншй-:apбй аз иав ннкиmoф ёфт. Сoмoниёи ба дapбopи xyд натан^ moиpoнy иaвиcaндaгoи, бадки пaxлaвoиoни m^po низ чамъ мeиaмyдaнд. Он^ ба мoнaнди moиpoи oбpyи Сoмoниёнpo (:амчун пaxлaвoиoни дapбopй) мy:oфизaт мeиaмyдaнд. Faiïp аз ии, пaxлaвoиoнy вapзншгapoиe вучуд дoштaнд, ки байни xaлк oбpyи кaлoи дoштaнд. Acap вакг кyввaoзмoи:o байни пaxлaвoиoни дapбopй ва xareï ташкид кapдa мeшyдaнд. Шoиpoи да^» вacфи пaxлaвoиoни xaлкй meъpy тapoнa:o мeиaвнштaнд.

Тaмoми :aмocaи Фиpдaвcй 6o py:няи xanpxo^ï ниc6aт ба а^ди мe:нaтбapзгapoнy -пempaвoи фapo гнpифгa шудааст. Шoиpи бyзypг oE^opo opoCTa 6o бex,тapни тфат^и ниcoнй-чaвoнмapдй ва oлиxиммaтй тacвиp мeиaмoяд. «Шоднoмa»-и Фиpдaвcй capocap аз лa:зa:oи кyввaoзмoн:oи вapзншию чангй буда, бapoи oмyxтaни тaъpнxи вартиши точик мaъxaзи 6e6a:o мeбomaд. [8]

Тaъpнxшииocoни мaш:ypЛ.Кyи, В.В. Стoлбoв дap acap:oи xyд дoиp ба тaъpиxи тapбияи Чиcмoнии у^ум^а^ий Абуадй ибни Сниopo якe аз бapчacтaтapии oлими ии co:a xиcoбидaaнд. O^o ба пeшниx,oд:oи Абуадй ибни Сниo дoиp ба иcтифoдaи тapбияи чиcмoнй :ангоми нигoxдopнигaндypycгй, пeшгиpии ^cao^o ва тapбияи иаоди иaвpac ба^и баданд дoдaaнд. Абуаой ибни Сниo машкдои чиcмoниpo :амчуи вocигaи x,aмaтapaфaи инкнmoф дoдaни узв^и бадаи :нcoбидa, oнpo ташиф, яъиeбa гypy::o тaкcнм иамудааст.У тapзи ичpoи мaшкxoи вapзншиpo ба :ишб гиpифгa, oн:opo ба иaмyдxoи вapзиши тез, вapзнши кaвигap ва вapзиши датифу иapм тaкcнм иамудааст. Fañp аз ии, xизмaги 6eбa:oи y дap oи аст, ки вай cнннy coл ва 6eмopн:oи гyнoгyнpo ба :нcoб гиpифтa, вoбaстa ба oн мaшкxoи чнcмoниpo пeшииx,oд иамудааст. Абуадй ибни Сниo мaшкxoи вapзишиpo якe аз вocигa:oи мyoличaвии бeмopи:oи гунргуи ва дaстpacи oHKa :нcoбидa, истифoдaи oн:opo иaзap ба истифoдaи дopy aфзaдтap мe:нcoбaд. У ба ии мавдд акидаи Бyкpoтpo -

«n,opy 'aм пок кyнaдy ^м чок» - nyppa тapaфдopй мeнaмoяд вa мегуяд. «Xap фapдe, ки мyнтaзaм мamк;вapзй мeнaмoядy тapтибoти pyзpo нигох, мeдopaд,бa 'еч гyнa дopy мухгоч нест».

Лcapи «Лд конун фи-т-тиб»-и Лбyaдй ибни Сино мoнaнди «Шоднoмa»-и Фиpдaвcй яке aз мaнбaъx,oи acocии тapFибy тamвикoти тapбияи чиcмoнй дap acp'^ миëнa вa дaвpa'0и минбaъдa бa ^даоб мepaвaд.

Дap бaйни лaшкapи Coмoниëн як гypyx, чaвoнмapдoн aмaд мeкapдaнд, ки ощо aз чи^ти Чиcмoнивy мa'opaти чaнrй ^ap^ мeкapдaнд. Ч,aвoнмapдoн чaмoaти мycaлдax, дошт^ тamкидoти xyдpo як дapaчa пищон мeдoштaнд.Ч,aвoнмapдoн бо ax,oлии шax,p, мaxcycaн 'yнapмaндoн, aдoкaи мycтa'кaм дoштa, oщopo aз зулму acopaт мyx,oфизaт мeнaмyдaнд.[6]

Дap acp'0и мибaъдa низ чaвoнмapдoни точик тapбияи чиcмoниpo pymд дoдaнд. Чуноне ки С. Лйнй мeнaвиcaд, ки 'окими Хyчaнд Teмypмaдик aз чaвoнй бa мamкxoи вapзиmй мaшFyл гaштa, 'aмчyн пaxдaвoн ном бapoвapдa буд. У aз 'учуми мугулон бa Moвapoyннax,p огох, гamтa, бa ин кop боз 'aм a'aмияти чиддй медод вa чaнroвapoнpo тaйëp мeкapд. Teмypмaлик 'arno^ интиxoб вa тaйëp нaмyдaни чaнroвapoн мaзмyни ин бaйтpocapмaшк;и кopи xyд нaмyдa буд:

Пароканда лашкар наёяд ба кор,

Дусад марди цанги бе: аз сад :азор.

Teмypмaлик дap бapoбapиcapфapмoндex, capмyx,aндиc вa capтamвикoтчии чaнr бax,pи ^имояи Хyчaнд бyдaнaш, инчyнинcapoмyзгopи 'aм буд, ки 'aмaи он чaвoнoнpo шaxcaн xyдaш

тaълим медод. Teмypмaлик чунон пypзype буд, ки кaмoни ypo кace aз 'aмзaмoнoнaш кamидa нaмeтaвoниcгaнд. Teмypмaдик чaгoвapoни чaвoни xyдpo 'aм бa тaълимy тapбияи вa бо

вapзиши mpa^^M бa дapaчaи олй pacoнид. ^вонон дap тax,ти po'бapии y бо rnaHrnep, xaнчap, нaйзa, гypз вa тaбapзин мamFyлияг'oи вapзиmй мeгyзapoнидaнд. Шогидони Teмypмaлик дap киmгиpoнию зaвpaк;poнй, caвopaгию mинoвapй myx,paт пaйдo кapдa бyдaнд.

Гapчaндe ки xyчaндиëн бо capдopии Teмypмaлик дap чaнги мугулон мaглyб гamтa бoшaнд 'aм, иcIидoгapoн, aз чyмдa xyди Чинrизxoн, бa чacopaтy мapдoнaгй вa мa'opaти 'apбй-вapзиmии ощо бадои бaдaнд дoдaнд.

Истидои мугул инкишофи ичтимоию икгжодй вa мaдaнй, aз он чyмдa инкишофи тapбияи Чиcмoнии мaмдaкaт'oe, ки бa 'aйaти импepияиMyгyлoн дoxид myдaнд, бa муддати дapoз боз дошт. Taбий aCT, ки мугулон тapбияи чиcмoнии мa'aлиpo'aмчyн яpoк; бap зидди xyд 'иcoбидa, onpo мaнъ мeнaмyдaнд. [5]

Оид бa pym,ли вapзиш дap acp'0и XV-XVIфaъoлияти Зaйниддн Вocифиpo бояд xoтиpнишoн нaмyд. Вошфй нa тaщo 'aмчyн шoиp, нocиpвa мyappщи точик, бaлки вapзиmгapи номии зaмoни xyд бa шyмop мepaвaд. Вocифй дap як ^TOp нaмyдxoи вapзиmи зaмoни xyA мamкpapзй нaмyдa, дap ощо rnypa! пaйдo кapдaacт. Лз мaълyмoт'oи С. Лйнй бapмeoяд, ки Вошфй pиëзaти бaдaнpo xyб кapдa, дap пaнчaтoбй, oбвapзй (mинoвapи), пиëдaгapдй вa диrap чиз'ои чузъй, ки фaзилaти ижонй бa myмop мepaвaдд, чaндe мaшFyлй кapдa, 'ap кaдoми ин ^p'opo бa дapaчaи aълo aзxyд кapдa буд.

Лз иггидои capчamмaи зи^шу^ мaълyм мeшaвaд, ки x,aнyз дap acpи XVI мaктaби вapзиmй вучуд дoштaacг, ки дap он як cиcтeмaи тaълимдщй вa кридадои он aмaл мeнaмyд. [1]

Лз aдaбиëтy capчamмa'0и acpи XIX мaълyм мeшaвaд, ки дap ин дaвpa мamFyлияг'oи вapзишии шaвкpвapбeштap дap нохия^ои кухистони Toчикиcтoни кунунй гyзapoнидa мemyдaнд. Бега&б нест, ки aкcap мyaллифoн мa'здap бopaи бозщою вapзиmи кухистон мaълyмoт дoдaaнд. Macaдaн, яке aз мy'aккикoни pyc H.И.Topoпoв дoиp бa мaшFyлият'oивapзишии a'0лии кухистон бо нoмx,oи-«capacпa», «бyзкaшй дap oб»мaълyмoт дoдaacт.Myaлдифoни диrap, бa мoнaнди E.M. Пeщepeвa, M.B. Haливкин вa гaйpa дoиp бa бозщои миллй, мaxcycaн бозщои кyдaкoнy чaвoнoн вa шapт'oиryзapoнидaни ощо мaълyмoт дoдaaнд.

Яке aз нaмoëнгapин тaнгaнaи милдии точикон чamни Caйд, Caйди rapn coл мeбoшaд, ки кими тapгибии он бозщои мapдyмй вa вapзиши миллй бa хишб мepaвaд. [8]

Xaмин тaвp, тapбияи чиcмoнии xa^^ точик aз зaмoщoи кaдим pyrnA ëфтa, то зaмoни мyocиp 'apчи зиëдcepcox,a гapдидaacт.

АДАБИЁГ

1.ЛйнйС. Вошфй вa xyдocaи «Бaдoeъ-yд-вaкoeь» - Душанбе: Иpфoн. 1995. - С. 69.

2.БapтoльдВ. TypReCTaE в эпoxy Moнгoдcкoгo нamecтвия т.1. M. 1963. - С. 566.

З^ф^^в Б. ^чикон, ч.1. - Душанбе: Иpфoн, 1983. - С.455.

4.ИбpoxимoвИ.И. Typкecтaнcкиe ведомости, №11, 1872.

5. Кун Л. Вceoбшaя истopия «Физичecкoй кyльтypы и ^opra».- M: Paoyra, 1982. -С. 40-41

6. Koвaльcкaя В.Б Кон и вcaдник. - M: Hayra, 1977. - С.69.

7. Hrna^^-a^My^. Cиacaт-нaмe. M: Л., 1949 - . c.110-111.

В. HeьмaтoвH. Дaвлaти Coмoниëн. - Душанбе: Иpфoн, 1989. - С. 159, 148.

9.Taнacийчyк В. Зaraдкa Пaмиpa Hayкa жизнь, №8 affl^CT 1967. - С.93.

ВЗГЛЯД НА ИСТОРИЮ ФИЗИЧЕСКОГО ВОСПИТАНИЯ И СПОРТА ТАДЖИКОВ

Физическое воспитание и спорт являются одним из основных направлений человеческой деятельности и развиваются в любое период времени.

В данной статье обсуждаются вопросы, связанные с историей физического воспитания таджиков, воспитанием и тренировками физкультуры и спорта. Особое внимание уделено основным периодам развития спорта, отраженным в исторических источниках.

Авторы пришли к выводу, что физическое воспитание и спорт играют ключевой роли в подготовке людей к работе и защите страны.

Ключевые слова: физическое воспитанные, спорт, древний, исторический, национальные игры, таджики, плавание, молодёжь, борьба, военно-спортивный, войны.

A LOOK AT THE HISTORY OF PHYSICAL EDUCATION AND

SPORTS OF TAJIK'S

Physical education and sport are one of the main areas of human activity and develop in any period of time.

The issues related to the history of physical education of Tajik's, upbringing and training of physical culture and sports are reviewed in the article. Particular attention is paid to the main periods of the development ofsports reflected in historical sources.

The authors came to conclusion that physical education and sport play key roles in preparing people for work and protecting the country.

Keywords: physical education, sport, ancient, historical, national games, Tajik's, swimming, youth, wrestling, military-sports, wars.

Сведение об авторах:

Гадоев Махмудулло Аттоевич - ио.доцента кафедры физического воспитания Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина Айни, тел,: (+992)985342642:

Цосимов Иброхим Султонович - ассистент кафедры физического воспитания Таджикского государственного педагогического университета им. СадриддинаАйни, тел,: (+992)900272764.

About the authors:

Gadoev Makhmudullo Attoevich - associate professor of the physical education department of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Tel.: (+992) 985342642: Qosimov Ibrohim Sultonovich - assistant of the Department of Physical Education of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Tel.: (+992) 900272764

РОССИЯ И СРЕДНЯЯ АЗИЯ: (ИСТОРИОГРАФИЧЕСКИЙ АСПЕКТ)

Усмонов Н.Н.

Институт истории, археологии и этнографии имени А. Дониша АНРТ.

Несмотря на прошествии большого срока, комплекс вопросов - предпосылки, причины, а также последствия завоевания Средней Азии со стороны России, как в прошлом, так и в настоящем привлекают особое внимание историков-исследователей. Поскольку, как утверждают историки, еще в первой половине XIX века, еще задолго до русского военного проникновения в самой России, а особенно в высших кругах, не бытовало единого мнения относительно предпринимаемых мер, направленных на решение среднеазиатского вопроса [9,150]. Уместно возникает логический вопрос - почему сценария развивалась таким образом? А ответить можно следующим образом: во-первых, потому что выработку программы действий в Средней Азии тормозили разногласия между центральным правительством и местными властями. Во-вторых, опасения спровоцировать конфликт не только с великодержавной Англией, но и с Китаем, где одновременно старались удовлетворить свои претензии несколько стран. В-третьих, помимо этого слабая осведомленность о внутренней обстановке в среднеазиатских государствах.

Вхождение Средней Азии в состав России и его последствия, всегда занимала и занимает повышенный интерес исследователей. Не случайно среди великого множества проблем оно выделяется как особый рубеж, сыгравший судьбоносное влияние на историю и жизни народов данного региона. Еще на заре завоевания она имела разные названия, например, «Водворение в Средней Азии русской гражданственности», «Наступательное движение русских в Туркестане», «Завоевание Туркестана», «Завоевание Средней Азии», «Наша колонизация в Средней Азии» [2].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.