Научная статья на тему 'АСИМИ И АЙНИ'

АСИМИ И АЙНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
45
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
УЧИТЕЛЬ / АСИМИ / АЙНИ / ИНТЕЛЛИГЕНЦИЯ / ХХ ВЕК / ЛИТЕРАТУРА / НАУКА / ПОЭТ / ИССЛЕДОВАНИЯ / АКАДЕМИК

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Салими Н.Ю., Солехов Шамсиддин

Садриддин Айни действительно был учителем, устодом и великим наставником нескольких поколенийтаджикской интеллигенции ХХ века. Онвнес огромный вклад в развитии таджикской литературы и науки нетолько своими произведениями, но ипринимал непосредственное участие в деле воспитания таджикских писателей, поэтов иученных первого половины ХХ века.Одним из достойных учеников Садриддина Айни является академик М.С.Асими. В своих воспоминаниях М.С.Асими особо подчеркивает роль С.Айни в его становлении как ученого и общественного деятеля.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ASIMI AND AINI

Sadriddin Aini was a really teacher, master and great instructor of some generation of Tajik intelligence of XX century. He made great contribution in the development the Tajik literature and science not only by his works, but also took direct participation in the training of Tajik writers, poet and scientists of the first half of XX century. An academician M.S.Asimi is one of the distinguished student of Sadriddin Aini.In his memories M.S.Asimi indicated the role of S. Aini as a scientist and social researcher.

Текст научной работы на тему «АСИМИ И АЙНИ»

АДАБИЁТШИНОСИ / ЛИТЕРАТУРОВЕДЕНИЕ

ОСИМИ ВА АЙНИ

Салими Н.Ю., Солевое Ш.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Уегод Мyxaммaд Оcимй a3 чyмлaи шaxcиятxoи илмию фapxaнгии точи^н дap caдaи XX acт, ки 6o фaъoлияти кaмнaзиpи илмию фapxaнгй Ba ичтишию cиёcиaш дap тaъpиxи нaвини xaлки мo нoми xyApo aбaдй caбт кapд. Эшoн дap ТУЛИ фaъoлияти бeш a3 биcтcoлaи ХУД бa xañra capвapи Aкaдeмияи иш^^и ^y^^ypn Ha тaнxo мaкoмy мapтaбaи ин бopгox,и мaъpифaтy дoниши TO^^CTO^O дap caтx,и И-г^рди ^ŒypaBï бa дapaчaи бaлaнд бapдoштaнд, бaлки бexтapин cyннaтxoи мaopифпapвapию фapxaнгcoлopии шхустин Пpeзидeнти Aкaдeмияи илмxoи Тoчикиcтoн уогод С.Aйниpo идoмa дoдaнд. ЧУНКИ уогод М.Оcимй бa шaxcият Ba ^py пaйкopxoи миллaтдycтoнa Ba фapxaншapвapoнaи уегод С.Aйнй иpoдaт Ba caдoкaти xoc дoштaнд. Ин нyктapo мo дap xaмa дaвpaxoи фaъoлияти ^мъ^тй Ba capвapи Aкaдeмияи илмкр бyдaни эшoн бa хубй эxcoc мeкapдeм.

BaKje ки нaвиштaxoи М.Оcимиpo дap бopaи ycтoд С.Aйнй мyтoлиa мeнaмoeд, ^тибети мaънaвй, шaxcй Ba илмию фapxaнгии бaйни ин ду aбapмapди илму aдaбpo бa хубй дapк мeнaмoeд. Чунки ycтoд М.Оcимй a3 oвoни ^aBorä ycтoд Aйниpo мeшинoxтaнд Ba тибки иттилoe, ки эшoн дap мaкoлaи <^ypyra cитopaxoи дyp»[1] мeopaнд, paвшaн мeгapдaд, ки ycтoд М.Ошмй 6o С.Aйнй xaнyз coли 1936, зимни xaмoн caфapи мaъpyфи уегод C.Anrä, ки To^ï Уcмoн дap oчepки мaъpyфaш 6o нoми «Як мox 6o Сaдpиддин Anrä» тacвиp мeкyнaд, шинocoй пaйдo нaмyдa бyдaнд. [2,c.84]

Уcтoд М.Оcимй xoтиpoти xyдpo шкл кapдa мeнaвиcaнд, ки як pyrn мoxи ceнтябpи coли 1936, зaмoнe, ки мaн фaкyлтeти ^prapï, ки дap oн coлxo вaзифaи мaктaби миёнapo ^po мeкapд, мexoндaм диpeктopaмoн мaн Ba чaнд нaфap xoнaндaгoни aълoxoнpo дaъвaт нaмyдa гуфт, ки narox дap мaктaби бa нoми С.Aйнй 6o худи уетод мyлoкoт мeшaвaд Ba Шyмo бoяд бa ин вoxypй paвeд. [3, c.8] Дap идoмaи нaкли xoтиpoти худ aз ин мyлoкoти тaъpиxй ycтoд М.Оcимй ёдoвap мeшaвaнд, ки мo дap xaмoн pyзxo 6o cyпopиши диpeктopaмoн дap вacфи уогод Anrä шeъpxoи шoгиpдoнae нaвиштa oмoдa шyдeм, ки xaнгoми мyлoкoт дap xyзypи ycтoд киpoaт мeнaмoeм. Ншрят лaxзaи мyлoкoт фapo pacид Ba уегод xaмpoxи М.Aминзoдa Ba T.Уcмoн 6a мaктaб oмaдaнд.[4,10] Уcтoд М.Ошмй ^apaëra ин вoxypиpo шкл кapдa мeнaвиcaнд: "Муд^и мaктaб ycтoдpo xaйpaмaкдaм гyфтa 6a вaкилoни мaктaбxoи шaxp 6a нaвбaт cyxaн дoд. BaKre нaвбaт 6a мo pacид, мaн 6a бoлoи caндaлй бapoмaдa шeъpaмpo xoндaм. Нaмeдoнaм 6a ycтoд чй мaъкyл шуд: шeъp ё тapзи xoниши мaн, ки мapo 6a oгyш гиpифтa aз пeшoниaм бycидaнд Ba гyфтaнд, ки narox 6a нaздaшoн 6a мexмoнxoнaи шaxpй paвaм." [5, c. 10-11]

Тибки иттилoи T.Уcмoн ycтoд C.Anrä pyзи 20-уми ceнтябpи coли 1936 6a Xyчaнд мeoянд Ba ин мyлoкoти тaъpиxиe, ки ycтoд М.Оcимй нaкл мeкyнaнд, pyзи 21 ceнтябpи xaмoн тол cypaт мeгиpaд. T.Уcмoн ин вoкeaи дap xaёти ycтoдoнy шoгиpдoни мaктaбxoи шaxpи Xyчaнд xoтиpмoнpo дap o4ep^ мaъpyфaш, зepи yнвoни «Boxypй дap мaктaби 6a нoми Ahm» тacвиp мeкyнaд. Бa кaвли T.Уcмoн ин мyлoкoт oн кaдap гapмy caмимй Ba xaячoнбaxш буд, ки уетод Aйнй aз xaячoни зиёд "мexaндид Ba миcли кyдaкoн aз дидaxoяш aшк мeбapoмaд".[6,86] Уcтoд Оcимй xaм шoxиди ин лaxзaxo бyдaнд Ba дap пaxлyи С.Aйнй мeиcтoдaнд. Уетод С.Aйнй бaъди aнчoми cyxaнpoнй "ду кyдaки xaфт - xaштcoлapo, ки дap ду тapaфи y иcтoдa бyдaнд, 6o ду дacти худ 6a oi^ гиpифтa, oнxopo poCT бapдoш Ba гуфт: Шyмo oдaмoни xyшбaxтapини зaмoнeд... xoнeд, xoнeд Ba бoз xoнeд".[6,84]

Лaxзaи AHrape, ки уетод М.Оcимй дap нaвиштaи худ зи^ мeнaмoяд, T.Уcмoн 6a тaвpи зaйл тacвиp мeкyнaд: "Кoтиби кoмитeти шaxpии пapтия Кapaмиян,...aз paиcи caBera шaxpй илтимoc кapдaнд, ки 6a фoйтyнaш caBop шyдa 6a нaзди мyдиpи мaктaб paвaд. Чop-пaнч нaфap бaчaxoи зиpaк Ba гaддoнpo шгз пyшoндa 6a мexмoнxoнa, 6a нaзди нaвиcaндa фиpиcтoнaд".[6, c.90] Якe aз ин 6a4axo ycтoд М.Оcимй бyдaнд, ки 6o ycтoд C.Ahm дap бopaи xaвacи шeъpнaвиcй ё нacpнaвиcй дoштaнaшoн cyxбaт мeнaмoянд. Уcтoд М.Ошмй дap бopaи xyдaшoн вaзъи xoнaвoдaaшoн Ba xaвacй нaвиcaндaгй дoштaнaшoн 6a уетод C.Anrä нaкл мeкyнaнд. Дap xaмин

мулоккотдо устод С.Aйнй бapои фaдмидaни ист^ьдоди нaвиcaндaгй доштaни Оотмии чaвон aз y xодиш мeнaмоянд, ки мaнзapaи зодгодaшон, дeдaи Шaйxони лaби оби ХочaбокиpFOнpо мyфaccaл тacвиp нaмояд. Ba^e ки ycтод шкди ин ^во^о гуш мeкyнaнд, бa y мeфapмоянд, ки боpи дигap тacвиpи Дapaи Ни^о^о aз pомaни «Доxyндa» бикотд Ba дaмин гyнa мaнзapa aз зодpодaш тacвиp нaмyдa бa устод, бa Сaмapкaнд фиpиcтaд.

Ин мулоккоту cyдбaтдо бо ycтоди бyзypги aдaбиёти точик бa Оcимии чaвон чунон тaъcиpи зиёд мeгyзоpaнд, ки у бо paфиконe, ки дap мулокот дaмpоди вaй бyдaнд, aз мaFозa як дaфтapepо xapидa дap pyяш чунин мeнaвиcaнд: «Фочea дap кишлоки мaн». Ромaн ибоpaт aз ду кдом. Нaвиcaндa Мyдaммaд Оcимй. [3, c.14] Уcтод M.Ocmhï дap идомaи xотиpотaшон мeнaвиcaнд, ки номи интиxобкapдaaшон бapои «pомaн» нaвиштaн тacодyфй шбуд. Мaн дap aйёми кyдaкй дap дeдaaмон шодиди вокeaю додиcaдои муддиш бyдaм. Тоxтyтоздои Fоpaтгapон, cyxтоpy кyштоpдо, гypycнaгй Ba кaшшокй, бeмоpидои пaйдapдaм Ba бeдaво. Фочeaдои кyштa шyдaни «чaвони бapyыaнд», «дyxтapчaи мaктaбpaв», Ba ««у^зии дyxтapони кaлон» xe^ aз ёдaм нaмepaвaд Ba индо вокeaдою xотиpотe бyдaнд, ки мaн мexоcтaм дap «pомaн»-и xaёлиaм дapч шмоям. Уcтод М.Оcимй caбaби aз оpзyи нaвиcaндa шyдaн дacт кaшидaни xyдpо бa тaъкибy озоp Ba дap он галдо бо гуноддои cоxтaю бофтa бa мaдбacy бaдapFa кaшидaни aдли aдaб Ba aдли к^гам aлокaмaнд мeнaмоянд.

Apap дaвpaи мaктaбxонии ycтод Оcимиpо мapдилaи якуми шиногоии эшон бо ycтод С.Aйнй Ba оcоpy пaйкоpи у диcобeм мapдиллaи дигapи ин ошной aз зaмони донишчуии ycтод Оcимй OFOЗ мeгapдaд. Уcтод Оcимй тaъкид мeнaмоянд, ки дaмон додиcaи бa иcтилод «pennpe№»>^ cолдои cиюмy чилум нaтaндо дили мapо aз оpзyи нaвиcaндaшyдaн xyнyк кapд, бaлки мaн aз нияти дap фaкyлтeти зaбон Ba aдaбиёт тaдcил нaмyдaн дaм дacт кaшидaм. Дap ин cолдо шaxcияти дигape, ки бо дyзypaш Ba дacтовapддои илмиaш бa capнaвишти ояндaи Ошмии чaвон шкши нeк гyзоштaacт, физикдони мaъpyф Султон Умapов мeбошaд. Эшон мeнигоpaнд, ки дap дaмон шлдо С. Умapй бaъди xaтми фaкyлтeти физикaи донишгоди Сaмapкaнд, нaв дap Лeнингpaд дap иxтиcоcи физикaи нaзapй pиcолaи номзaдиpо дифоъ кapдa, омaдa бyдaнд. С.Умapй бa Хyчaнд омaдa бо мо xaтмкyнaндaгони мaктaби миёш мулокот нaмyдa, дap боpaи донишгоди Сaмapкaнд Ba шapтy шapоитдои тaдcил дap ин донишгод cyдбaт кapдaнд. Бaъди ин мулокот дap дили Ошмии чaвон оpзyи бa Сaмapкaнд paфтa дap фaкyлтaи физикa xондaн пaйдо мeшaвaд. Ин оpзy Ba нияти тол^коти илмомузй ycтод Оши^о бa донишгоди Сaмapкaнд мeбapaд.

Дap Сaмapкaнд мapдилaи дуюми шиноcой Ba дaмнишинию дaмcyдбaтии Оcимии чaвон бо устод GAfeñ OFOЗ мeшaвaд, ки дap capнaвишти ояндaи ин чaвони чуёи илм шкши мудим мeгyзоpaд. Уcтод М.Оcимй дap ин бaxши xотиpотaшон aз aмaкбобояшон Олимxон Мaxcyми Ху^ний, ки шapикдapcи ycтод CAnrä дap мaдpacaдои Бyxоpо бyдa, доло дap Сaмapкaнд зиндaгй мeкapдaacт, ёдовap мeшaвaнд. Уcтод caфapи Сaмapкaндpо шкл кapдa мeнaвиcaнд: «... тобиcтони 1937 дaмpоди бapодapи кaлониaм бa Сaмapкaнд paфтaм. Бобоям мapо дидa xypcaнд шyдaнд Ba xоcтaнд, ки фaвpaн бa нaзди ycтод бapaнд». [9, c.14] Мулокоти дуюми устод

Ошмй бо ycтод С. Anrä xyди дaмонcол бaъди имтидондои кaбyлpо cyпоpидa донишчуи фaкyлтaи физикaи донишгоди Сaмapкaнд шyдaнaшон иттифок мeaфтaд.

Устод Ошмй мeнaвиcaнд, ки дaвлии бобоям дap оxиpи кyчae, ки устод Afeñ зиндaгй мeкapдaнд вокeъ буд. Як pyз бобоям мapо тазди ycтод Aйнй бypдaнд. Мapо устод дap caдни дaвлиaшон пeшвоз гиpифтaнд. Бобоям xоcтaнд мapо шиноc кушнд, вaлe ycтод cyxaни ypо бypидa гyфтaнд, ки «мaн бо нaбepaaтон шиноc дacтaм. Поpcол дap Ху^нА вaъдa додa буд, ки мaн як чиз нaвиштa мeфиpиcтaм Ba мaн дaнyз интизоp дacтaм, ки ^й бa вaъдaи xyд вaфо мeкyнaд». [9,14] Уcтод Оотмй бa ycтод С.Лйнй apз мeкyнaнд, ки мaн as нияти нaвиcaндaшyдaн дacт кaшидaм Ba доло бa фaкyлтaи физикa доxил шyдaм, дap ояндa физик шyдaн мexодaм. Ин нияти Остыло ycтод xym истикбол мeкyнaд Ba тaъкид мeнaмоянд, ки имpyз бapои Точикистон чунин мyтaxacиcон чун обу дaво зapyp aCT.

Бояд ^ад кapд, ки тaъpиxи дycтию бapодapии aмaкбобои ycтод Ошмй, Олимxон Мaxcyми Ху^ний бо устод С.Лйнй доcтони чолибу омyзaндaи дигapecт, ки мyaллим шaммae a8 о^о дap xотиpоти xyд зикp мeнaмоянд. Ин мapди фозил тибки нaвиштaи ycтод Оcимй cоли 1936 бa Сaмapкaнд мeояд. Уcтод Aйнй aз ин огодй ёфтa Мaxcyыpо бa нaздaш дaъвaт мeкyнaд Ba aз долу aдволи у вокиф мeгapдaд. Мaнзapaи ин мулокот^о Олимxон Maxcy^ Хyчaндй дap шaкли мaнзyм тacвиp мeнaмоянд:

Бa дорулфaзли Айнй чунрасидам, Mapo у диду мaн уро чу дидaм. KaHopy бусаву сшки чaкидa, Бa тарзи ошщи маъшукдида.

Бaъдaн долaти шapики xyдpо бa фapзaндон шиноc кapдaни Aйниpо тacвиp мeкyнaд:

Хамегуфт у бс фарзандони ширин, Маро ин кас садики сидки дерин. Шумоёнро смак, бар мост додар, Зи лутфи WK шуда бехонаву дар.

Устод дap ин мулокот a8 capгyзaшти шapикaш огод гapдидa шaxcи мacъyл Ba

обpyыaнди мaдaллa Ba aтpофии xeшpо дaъвaт нaмyдa, ин мapди фозил Ba донишмaндpо бa ондо шиноc мeкyнaд. Бaъдaн бо кyыaки ин одaмон вaй дap дaмон мaдaллae, ки С.Aйнй зиндaгй мeкapд, мaнзил пaйдо мeнaмоянд Ba як мyдaт дap дaмончо мeмонaд. Baктe ки Aкaдeмияи илмдо тaъcиc мeёбaд (шли 1951) Ba ycтод С.Aйниpо Пpeзидeнти он тaъин нaмyдa, ypо a8 Сaмapкaнд бa Дyшaнбe мeоpaнд, устод шapикдapc Ba дycти xyд, aмaкбобои ycтод Оеимй, Олимxон Мaxcyми Хyчaндиpо низ бa Стaлинобод овapдa, дap шyъбaи дacтxaтдои Aкaдeмияи илмдо бa коp мeмонaд. Тибки ишоpaи устод Ошмй Олимxон Мaxcyм дaмpоди Б.Сиpyc китоби «^нз-ул-улум вaл-лyFaт»-pо a8 apaбй бa зaбони точикй бapгapдон мeнaмоянд, вaлe бо кaдом caбaбe ин китоб бa нaшp нaмepacaд. Устод Ошмй мyноcибaти бapодapонaи ycтод САжИ Ba aмaкбобяшон Олимxон Мaxcyми Хyчaндиpо мyфaccaл шapд додa мeнaвиcaнд, ки Anrä бо дaмa бyзypгиaш шaxcи xокcоp буд. Baй бо xypдy кaлон, шиноcy ношиноc мyноcибaти якxeлa дошт. Х^теми мулокот бо устод Anrä, кace эдcоc нaмeкapд, ки бо як бyзypгвоp Ba шaxcияти донишмaндy xиpaдмaнд cyдбaт мeкyнaд.

Бояд гуфт, ки ycтод Оcиый Ba aдибонy олимони дaмcол Ba кaлонтap aз у xyшбaxтaнд, ки a8 мaктaби ycтод Aйнй гyзaштaнд. Ондо дap ин мaктaб дaм дapcи aдибию олимй Ba дaм дapcи одaмy одaмгapй, xокcоpию фypyтaнй Ba шикacтaнaфcиpо омyxтaнд. X,ap кace, ки бо устод М.Тypcyнзодa, М.Миpшaкap, Ч^^омИ, С.УлyFЗOдa, Р.Ч,aлил, С.Умapов, М.Оcимй, М.Шaкypй, С.Тaбapов, Н.Мaъcyмй Ba дигap xaмcолони ондо ошноию дaмкоpй доштa бошaд, xyб мeдонaд, ки ондо чи aндозa aшxоcи фypyтaн, xокcоp Ba бa кaвли ycтод Оcимй «дyp aз дaъводои бyзypгй бyдaнд». Бa ин мaънй нaвиcaндaи бyзypги yзбeк К.Яшeн дypycт тaъкид мeнaмояд, ки дaмaи aдибони мaъpyфи точик миcли М.Тypcyнзодa, М.Миpшaкap, ^.И^омН, С.УлyFЗOдa, Ф.Ниёзй, М.Kaноaт пapвapдaгони мaктaби Aйнй дacтaнд Ba дap нaвбaти xyд ин aдибон cyннaтдои ycтодй Ba aдaбии Aйниpо идомa додa иcтодaaнд. [22, c.14] Донишмaнди мaъpyфи чex Иpжи Бeчкa шyдpaти чaдонии ycтод Aйниpо бappacй нaмyдa, ypo дaвомдидaндaи мyдимтapин amarn, cyннaт Ba фaзилaтдои aдaбию ичтимой Ba фapдaнгии Рyдaкй, Фиpдaвcй, Ч,омй, Bоcифй, Дониш Ba диpap бyзpгони гyзaштa мeдиcобaд. [13, c.26]

Дap pобитa бa ин чидaтдои мудими шaxcияти Aйнй Ba мaкомy чойгоди y дap фapдaнгy мaънaвиёти мyоcиpи точикон cyxaнpондa, ycтод Оcиый як лaдзaи xотиpмонpо киcca мeкyнaнд, ки он вокeaн ибpaтомyз мeбошaд. Устод Ошмй мeнaвиcaнд, ки як pyз дaмpоди М.Тypcyнзодa Ba Н.Мaъcyмй дap xонaи A.Сaйфyллоeв мeдмон бyдeм. A.Сaйфyллоeв бa дозиpин ycтодpyён мypочиaт мeкapд, М.Тypcyнзодa cyxaни A.Сaйфyллоeвpо бypидa, гyфтaнд, ки Aтaxон минбaъд кaлимaи ycтодpо дap чояш коp фapмоeд. Мо дap aдaбиёт ду ycтод доpeм, ycтод Anrâ Ba ycтод Лодутй, дигapон дaмa шогиpди индо дacтeм. Ин xиcлaти фypyтaнй Ba xoracop^o xyди ycтодони номбypдa aз устод омyxтa бyдaнд. Ин cифaтдо Ba фaзилaтдои нeки инcониpо дap cимои ycтод Оcимй дaм мyшодидa мeкapдeм Ba мeтaвон эшонpо aз шогиpдони caзовоp Ba paшиди мaктaби ycтод GAnrä диcобид. Эшон тим^ли зиёии acил, олими вокeй, ишони дaлимy xокcоp Ba capвapи доновy тaвоно бyдaнд. Пepомyни чунин фaзилaтдои ycтод Оcимй cyxaн pондa, устоди зиндaёд З.Aдpоpй мeнaвиcaнд: «Бо вyчyди cepкоpй, кaмии вaкт Ba мeдмондоpидо aгap зapyp мeшyд pyзe чaнд дaфъa ypo мулокот мeкapдaм, дap дaфъa ycтод aз дaфъaи дш^ гapмтap Ba caмиыитap мулокот мeкapдaнд. Ин нишонaи кaмоли одaмият Ba мaъpифaтy фaзилaт acт. Дap дap cyдбaт Ba мулокот нacидaт мeкapдaнд, ки бо дaмнaвъон бояд бо зaбони нapмy шиpин гуфтугуй кapд, aз pоди нapмй Ba cyлдy оштй бояд пeш омaд. .. .^pyrnrn Ba бaдзaбониpо нишони зaъфи мaънaвй, xомй Ba кyтодaндeшй мeдониcтaнд». [14, c.35] X,aмaи ин гyфтaдо бa он ишоpaт

менамоянд, ки устод Осимй на тандо пайкараи зиндаи илму фарданг ва таммадуни гузашатю муосири мо буданд, балки як мактаби комили одамият дам мадсуб мешуданд. Ва ин мактаб як навъ идомаи бевоситаи мактаби устод С.Айнй ба дамин маъно буд. [15, с.4]

Устод Осимиро такдири ачибе насиб гардид, вай дангоми тадсил дар мактаб бо устод С.Айнй вохурда дар зедни бачагонаи худ ин устоди бузургро дар зиндагй шахсияти ормонй ва барои ояндаи хеш улгу дисобида буд. Баъдан дангоми тадсил дар донишгоди Самарканд бо Айнй тавассути амакбобояш наздиктар ошно шуда, шарики судбатдои ондо мегардад. Баъдан, устод Айнй Президента Академияи илмдои Точикистон интихоб мешаванд ва бо гузашти айём устод Осимй дар ин вазифа ифтихори масъудияти идома додани суннатдои сарварии устод Айниро ба идми точик, ба душ мегиранд. Устод Осимй дам мисли устод Айнй дар солдои сарвари Академияи илмдо буданашон барои равнаки идми точик, ташкиди мактабдои миллии идмй, пажух,ишгох,х,ои нав, тарбияи олимони содадои гуногуни илм, мустахкам намудани робитахои илмй ва фархангии чумдурй садми бенидоят бузург мегузоранд.

Ба таври куллй рузгору пайкори устод Осимй мисли устод С.Айнй намунаи возеди хидмат кардан ба ватан ба халку миллат мебошад. Корномаи дар зиндагй анчомдодаи ин кабил ашхоси бузург, вокеан мактаби омузиш ва тарбият аст, ки ба наслдои оянда дарси одамият, садокат ба халку ватан ва хидмат кардан ба инсониятро меомузонад.

АДАБИЁТ

1. Ёдномаи устод Осимй [Матн]: ба муносибати 85- солагии зодруз. - Хучанд: Нури маърифат, 2005. - С. 8-51.

2. Усмон, Т. Як мод бо Садриддин Айнй [Матн]: Хотирот / Т.Усмон // Садои Шарк. - 2016. - №9. - С. 84-107.

3. Осимй, М. Фуруга ситорадои дурр [Матн] / М.Осимй// Ёдномаи Осимй: ба муносибати 85-солагии зодруз. - Хучанд: Нури маърифат, 2005. - С. 8.

4. Хамончо, с. 10.

5. Хамончо, с. 10-11.

6. Усмон, Т. Як мод бо Садриддин Айнй [Матн]: Хотирот / Т.Усмон // Садои Шарк. - 2016. - №9. - С. 88-90.

7. Хамончо, с. 89.

8. Хамончо, с. 90.

9. Ёдномаи устод Осимй [Матн]: ба муносибати 85-солагии зодруз. - Хучанд: Нури маърифат, 2005. - 12 с.

10. Хамончо, с.14.

11. Хамончо, с.15.

12. Яшен, К. Айни и народ неразрывны [Матн] / К.Яшен // Чдшнномаи Айнй. - Душанбе: Дониш, 1991. - 27 с.

13. Бечко, И. Далели азамати устод [Матн] / И.Бечко // Чдшнномаи Айнй. - Душанбе: Дониш, 1991. - 80 с.

14. Адрорй, З. Бо бузурге аз табори бузургон [Матн] /З. Адрорй // Ёдномаи устод Осимй. - Хучанд: Нури маърифат, 2005. - 62 с.

15. Осимй, М. Авроки нотамом [Матн] / М.Осимй. - Хучанд: Нури маърифат, 2005. - 235 с.

АСИМИ И АЙНИ

Садриддин Айни действительно был учителем, устодом и великим наставником нескольких поколенийтаджикской интеллигенции ХХ века. Онвнес огромный вклад в развитии таджикской литературы и науки нетолько своими произведениями, но ипринимал непосредственное участие в деле воспитания таджикских писателей, поэтов иученных первого половины ХХ века.Одним из достойных учеников Садриддина Айни является академик М.С.Асими. В своих воспоминаниях М.С.Асими особо подчеркивает роль С.Айни в его становлении как ученого и общественного деятеля.

Ключевые слова: учитель, Асими, Айни, интеллигенция, ХХ век, литература, наука, поэт, исследования, академик.

ASIMI AND AINI

Sadriddin Aini was a really teacher, master and great instructor of some generation of Tajik intelligence of XX century. He made great contribution in the development the Tajik literature and science not only by his works, but also took direct participation in the training of Tajik writers, poet and scientists of the first half of XX century. An academician M.S.Asimi is one of the distinguished student of Sadriddin Aini.In his memories M. S.Asimi indicated the role of S. Aini as a scientist and social researcher.

Keywords: teacher, Asimi, Aini, intelligence, XXcentury, literature, science, poet, research, academic.

Сведение об авторах:

Салима Н.Ю. - Постоянный участник Академи науки Республики Таджикистан ректор Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни

Солехов Шамсиддин — доктор филологический наук зав кафедрой теория и история летература Таджикского государственного педагогического университета С.Айни

About the authors:

Salimi N.U. - permanent participant of the Academy of Science of the Republic of Tajikistan, rector of the Tajik State Pedagogical University named after SAini

Solehov Shamsiddin - doctor philology sciences, the head of Theory and History of Literature Department, Tajik State Pedagogical University named after SAini

НАСРУЛЛОХ МУБАШШИР ТИРОЗЙ ВА ФЕХРИСТНАВИСИИ ОСОРИ ХАТТЙ

Насриддинов Ф.

Донишгохи давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Гафуров

Дар садаи XIX амри тасхех ва нашри илмй-интикодии дастхатхо масъалаи шинохти дакики осори хаттиро ба миён гузошт. Касе ки ба тасхехи матне мепардохт, бояд ба нусхахои мухталифи он дастрасй пайдо мекард ва дарунмояи онхоро меомухт. Ин масъала танхо бо рохи нусхашиносии тавсифиву таърихй ва чамъи ин навъ гузоришхо дар фехристхои муайян халли худро меёфт. Бо ин зарурат, гурухе аз мухаккикон даст бар тадвини фехристхои равишманди илмй заданд. Дар ин замина хидмати фехристнависон Х.Д.Френ, Б.А.Дорн, Ч,. Зенгер, В.Шпрингер, Ч.Рё ва иддае дигар басо дурахшон аст.

Дар садаи XX ин нахзати илмй чараёни пурсамартарро касб намуд. Дар ибтидои ин ахд Ч.Стори, Исмоилпошшои Багдодй, Окобузурги Техронй, Е.Блоше, А.Ч.Арберри, А.Семёнов, Юсуф Илион Саркис ва баъдтар Ахмад Мунзавй, Фуод Сезгин, Хонбобо Мушор, О.ПШеглова, Ю.Е.Боршевский, Умар Ризо Каххола, Махмуд Сайид Дугейм, Рамазон Шишен, А.Мирзоев ва дигарон ба нусхашиносй химмат гумоштанд ва фехристхои арзишманд тадвин намуданд.

Бояд дар сафи ин устодон аз Сайид Насруллох Мубашшир Тирозй низ ёд намуд. Мавсуф аз дурахшонтарин чехрахои нусхашиноси Шарк ба хисоб меравад. У 15-уми марти соли 1922 дар Тироз, дар хонадоне, ки сарварии илму маорифи Туркистони гарбиро бар ухда дошт, ба дунё омад. Соли 1930 бо падари бузургвори хеш Аллома Мубашшир Тирозй ба хоки Афгонистон хичрат намуд. Он чо назди падар ва мактабхои ибтидой ба донишомузй огоз кард. Чун бар синни рушд расид, дар литсейи истиклоли фаронсавии вокеъ дар Кобул ва факултаи улуми адабии Донишгохи Кобул тахсили илм намуд. Соли 1948 дар забони фаронсавй дарачаи доктори илмро касб кард. Соли 1949 хамрохи хонадони хеш ба Миср кучид. Соли 1951 бо рахнамоии падар дар Крхира дар Дор-ул-кутуб ва-л-васоик ал-кавмия, дар шуъбаи фехристи осори шаркй ба фаъолият огоз намуд. Насруллох Мубашшир Тирозй аз нубуг ва истеъдоди фитрй бархурдор буд. Нух забонро медонист. Чунин мухассанот сабаб гардид, то зуд дар чомеаи илмй шинохта шавад. Макоми баланди илмии у сабаб гардид, то марказхои бонуфузи илмию фархангии чахон бо у хамкорй варзанд ва бо узвияти у ифтихор намоянд. Метавон иддае аз онхоро чунин баршуморид:

- узви ифтихории Академияи илмхои Казокистон;

- узви Com Lils (Малайзия);

- узви муассисаи Фуркон (Лондон);

- узви Робитат-ул-адаби-л-хадис (Миср);

- узви Иттиходияи чахонии китобхонахо;

- профессори ифтихории Донишгохи Мармара (дар забон ва адабиёти турки);

- профессори ифтихории Институти шаркшиносии Тошканд;

- узви Маркази тахкикоти таърих, фунун ва фарханги исломии Истамбул;

- узви анчуманхои дустии Миср бо Казокистон, Туркия, Афгонистон, Узбекистон ва Эрон.

Тахкикоти бунёдии у дар таърих ва мероси хаттй мучиб гардид, то ба у соли 1962 аз чониби

сарвари онвактаи Миср Чамол Абдунносир ба таври истисной шахрвандии мисрй дода шавад. Дамчунин, аз чониби ЮНЕСКО устоди чахонии тахкикоти таърихй эълон ёбад ва шахрванди ифтихории Чамбул (Тироз) хонда шавад.

Насруллох Мубашшир Тирозй то поёни умр дар донишгоххои Миср хамчун муршиди устодони забон ва адабиёти Шарк хидмат намуд. 20-уми апрели соли 2002 дар Кохира аз олам

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.