Научная статья на тему 'НЕОБХОДИМОСТЬ ГЕРМЕНЕВТИКИ ПОЭЗИИ САДРИДДИНА АЙНӢ'

НЕОБХОДИМОСТЬ ГЕРМЕНЕВТИКИ ПОЭЗИИ САДРИДДИНА АЙНӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
66
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
САДРИДДИН АЙНИ / ОСНОВОПОЛОЖНИК / СОВРЕМЕННАЯ ЛИТЕРАТУРА / ПРОИЗВЕДЕНИЕ / ПРОЗА / ДОСТОЙНОЕ МЕСТО / СТИХОТВОРЕНИЕ / КОММЕНТАРИЯ / ТОЛКОВАНИЕ / "СЛОВАРЬ ПОЭЗИИ АЙНИ"

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Элбоев Вафо Джуракулович

Основоположник современной таджикской литературы Садриддин Айни на ряду с высокохудожественной прозой и написал прекрасные поэзии, что в современном литературе занимает достойное место. С момента сочинения поэзией Садриддина Айни уже прошло более 120 лет, что нынешний читатель затрудняется с пониманием сущность слова великого мастера. Исходя из этого, сегодня возникло необходимость комментировать поэзии Садриддина Айни и подготовить книги «Фарҳанги ашъори Айнӣ» (Словарь поэзии Айни).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE HERMENEUTIC NECESSITY OF SADRIDDIN AINI’S POETRY

The founder of the modern Tajik literature Sadriddin Aini along with high artistic prose wrote beautiful works and they take a worthy place in the modern literature as wel. From the moment of the composition of Sadriddin Aini has passed 120 year and nowadays readers are facing with difficulties of understanding of the meaning of the words of the writer. Thus it is necessary to comment the prose of Sadriddin Aini and prepare the book by name “The dictionary of Aini’s poetry”.

Текст научной работы на тему «НЕОБХОДИМОСТЬ ГЕРМЕНЕВТИКИ ПОЭЗИИ САДРИДДИНА АЙНӢ»

АДАБИЁТШИНОСИ / ЛИТЕРАТУРОВЕДЕНИЕ

ЗАРУРАТИ ГЕРМЕНЕВТИКИИ АШЪОРИ САДРИДДИН АЙНЙ

Элбоев В. Ц.

Дoнuшгo:u давлатш омузгор/uu ^уш^тсн ба нoмu С. Айни

Як кдоми мух,ими эчoдиëги Уcтoд Сaдpиддин Сaйидмypoдзoдa Айниpo aшъopи дилянгсз тaшкил мсдихдц вa дaвpaи aввaли фaъoлияги aдaбии ycтoдpo xyдaшoн шoиpй вa бa нaвиштaни шсър мaшFyл шyдaнaшoн тaъбиp кapдaaнд: «Лввалин 6op, ки ман дap мaйдoни aдaбиëт кадам гузоштам, хдвастори aшъop бyдaм, пeш aз oн ки xaтy caвoдaм бapoяд, бa шeъpнaвиcй вa шсърёдкунй хавает тaмoм дoштaм; гyфтa метавонам, ки xaтy caвoди мaн бa вocитaи шeъpxoнй вa шeъpнaвиcй бapoмaдaacг. Албaттa дap oн миен бa такдиди oн шсбр^ос, ки мeдидaм вa мeшyнидaм, xyдaм х,ам шсър мeбoфтaм..., рафта-paфтa нoмaм бa катори шoиpoни oн зaмoн гузашт. Xynoca, тo Инккилоби oктябp мaн ягoн пapчaи aдaбии нacp бa мaйдoн нaëвapдaaм вa х,ар rac мapo шoиp мспиндошт»^, c. 452].

Устод Лйнй шаъри «Гули cypx»-po 6o тaxaллycи Лйнй coли 1895 нaвиштaaнд. ^абл aз ин, Сaдpиддин Лйнй мувофики ëддoшти xyдaшoн «аз cинни 14-15 coлaгй бa ш^рг^й чиддан шур^ъ намуда, бapoи худ чaнд тaxaллyc интиxoб нaмyдaaнд», [2,c.449] Лз чумлаи тaxaллycx,oи Сaдpиддин Лйнй «Сифлй», «Мухточй» вa «Чунунй» мeбoшaд, ки 6o ин тaxaллycx,o aз ycтoд aшъopи xeлe кaм бокй мoндaacт. Лз ш^рхои 6o тaxaллycи «Му^точй» нaвиштaи y чизс бокй нaмoндaacт. Тaxaллycи «Чунунй»-ро дap як шсъри Х,айрат бa мушох,ида мсгирсм: «Бо Цунуни мeкушoдй го.: тумор/u птоб, Га: кumoбu :apфu шupuн бар Камоли дошти». [1,с.206]

Бo тaxaллycи «Сифлй» мувофики нишoндoди мураттибони чилди 8-и Куллиет як Faзaл вa як мyxaммac бap Faзaли Чунайдуллохи Х,озик бокй мoндaacт. Ин Faзaл вa мyxaммac coли 1967, 20-уми aпpeл дap гaзeтaи «Маориф вa маданият» aз чониби Л. Абибoв тахця вa бa 4on pacидaacт. Ин 4o aз ин Faзaл, ки aз 20 миcpaъ ибopaт acт, байтх,ои мaтлaъ вa макгаъро мeopeм: Умpu худро capфu ëpu бeвaфo кардам галат, Meypu yap caнгuндUлe бар тна цо кардам галат. Бeвaфoёнpo вафо цустам, цафоям рух намуд, Ин цадар донам, m ш mpu хато кардам галат... ... Heст хубонро вaфoe yey дар бозорт даур, Cuфлт бeчopaaм, сар то ба по кардам галат. [1,с.450]

Лгар бa ин Faзaли Уcтoд Лйнй, ки 6o тaxaллycи «Сифлй» такрибан дap шли 1890-1892 эчод шyдaacт, aз нигохи вaзн, му^таво, ycтyxoнбaндй, бapoбapии хичохо дap мифаъхо вa кофияву paдифи oн диккат кужм, як Faзaли шoиp Фигopиpo 6a xaгиp мeopaд, ки байгхои OFOзy анчомаш чунин acт: Бe тамошт цамолат àuàau бто галат, Бe ту дар бaзмu мууаббат umpaMu дунё галат. Сад уазорон дaфmapu маъни натштам солуо, Хат галат, маъни галат, urno галат, шшо галат... ...Эй Фшори, уайф цадру щттатмаълум тст, Зuндaгoнñ дармuёнuмapдумuрасво галат. [3,с.28]

Шояд Уcтoд Лйнй ин Faзaли xyдpo дap пaйpaвй вa истщбол aз Faзaли Фигарии Самаркандй cypyдa бoшaнд, ки ин намуна тахкцки алохидаро тaлaб дopaнд.

Бaъд aз инкилоби oктябp aшъopи Сaдpиддин Лйнй дap китобхои «Аxгapи инкилоб», Бyxopo, 1923, «Намунаи aдaбиëги точик», Mocraa, 1926 вa «Ёдгарй», Самарканд, 1935 aз чониби xyди y нaшp гapдидaaнд. Минбaъд, ашъори Лйнй дap мячмуяхои гyнoгyн вa Кyллиëт»-и y, чилди 8 6a 4on pacидaaнд.

Лз зaмoни эчоди aшъopи Уcтoд Лйнй тo р^згори мo 6сш аз 120 шл cипapй гардида, холо хам дар шинoxти во^ии aшъopи acocгyзopи aдaбиëги мyocиpи точикй заъфхои зисд чой дopaнд. Дар чилди 8-и Кyллиëг, ки aшъopи Уcтoд чaмъoвapй шyдaacт, дар мячмуъ Faзaлиëт (152 адад), мукаттаот (25 адад), мyxaммacaг (11 адад), мycaддac (5 адад), ^вдохо (12 адад), машавихо (12 адад), рубоихо (48 адад), байгхо ва aшъopи нaгaмoм (27 адад) фарохам oмaдaaнд.

Дар чилди 8-и Кyллиëг, ки дар мячмуъ хамаи ашъори Уcтoд Лйнй фарохам oмaдaacт, мо кариб хамаи анвои ш^риро 6a мушохида мсгирсм, ки дар oxиpи хамин китоб, аз cax,ифaи 459 то 505 (66 cax^a) к^мяти «Эзохог» бо котами фарзанди Лйнй Холида Лйнй чой дода шyдaacт, ки xycycияти еддоштй ва xpoнoлoгй дошта, аз мохцяти бaлaнди илмй бapxypдop acт.

Лммо, ашъори Уcтoд Лйнй 6a шарху бозг^ии яз ин xeлe бeштap нисз доряд, чунки биcëp рямзу розх,о вя он дурри мяънй, ки шоир cyфтaacт, х,янУз шяр^у мяънидоди воксй ношудоянд. Ba Уст-од Лйнй таълимдидаи мaдpaca^oи Букоро, донандаи xyби илми шсъру маъониву басн ва лyFaтдoни

фaвкyлодa тeз^yш бyдaнд. Дap шeъpи Устод Aйнй фaлcaфaи cyxaн, тaъpиx, фолклоp, дину мaзx,aб, доpоиx,о Ba кaбaт'x,ои лeкcики зaбaни фapcии точикй, лугати apaбй Ba тypкй ифaдa ëфтaaнд, ки дap х,оли x;œHp бa xaнaндaи имpyз биcëp aз вожву ибоpax,о Ba тaъбиpx,о те^^мост. Macaлaн, xaнaндaи имpyз вожax,ои инкдлоб, ^yppHOT, тyдaи пpaлeгapии СССР, мapши ^yppHOT, инкдлоби aктябp Ba Faйpapа нaмeфax,мaд Ba зapypaт бa шap^y бозгуии ингyнa вожax,ои aшъapи Aйнй теш aмaдaacг. ^иcмaти «Эзохдтьи чилди 8-и Kyллиëг то чae ин мyшкилaгpо acaн мeкyнaд, вaлe чaвобгyи тaлaбaги гepмeнeвтикй Ba мaтншинаcии aшъapи шо^ бyдa нaмeтaвaнaд. Mиcaли ин гyфтa шeъpи «Гули cypx» acг, ки дap нaвишти он Faлaт чой дapaд Ba бояд ибapaи «Гули cypx» дap нaxyнaк чой додa шaвaд Ba бapaи xaнaндae, ки мaънии acлии ин ибapapa нaдонaд, aнpa нaвъи гул - гули cypx ë caфeд ë габуд мeпиндapaд. Дap «Kyллиëг», ч.8, cax,.103 дap ин Faзaл ибapaи «Гули cypx» бa тapзи гули cypx овapдa шyдaacг:

Posu ôum мeгyфmaм, ap як мapмe мeдoшmaм, Шшвахрмeкapдaм аз гам, уamèaue мeдoшmaм... ...Аз mamomou гут cypx аз чй мeмoндaм yyào, rap ба каф, чун a$iu oлaм дupуaмe мeàoшmaм.

Хдмин гута гyногyннaвиcиx,о дap aшъоpи Устод Aйнй зиëдaнд, ки дapки мaтлaби acacии шaиppa бa ^prnc» мeбapaд.

Дap cax,102^ чилди 8-и Kyллиëг Faзaлecг бо ин мaтлaб:

Кapàa мaààoуuu pyu ту тацаббул булбул,

Цуета аз cape ба цaààu ту таваееул аулаул.

Ч[oмu azep шуда аз acam лаблаб-лаб,

Бoман аз Hucm ж тундт таюфул фулфул?

Баета 6o пайт ту пайванàu maoyyà yyàyyà

Kapàa 6o acnu my uypopu maoдyл дулдул.

Шуда 6o лaълu лабат àyp ба maearno лoлo,

Kapàa 6o caemu хушат mapRu татрбул булбул.

Гapчu Айнй ба payu uшц тааддй àuàû,

As aдaб тест, дap он кокули чун гул гул-гул., ки дap киcмaти «Эзох,от», cax,470 чунин шap^pо мexонeм: «ин Faзaл бо capлaвx,aи «X,ap ду миcpaъ бa ce чиноо, дap ДA 3 (дaфтapи aшъоpи paкaми 3 -В.Э.), 125 caбт шyдaacг. Ин Faзaл дap «Taзкиpaи My^тapaм», [5,c.119] низ овapдa шyдaacг». Ин бозгу^о нa тaнx,о xонaндaгони имpyз, бaлки aкcapи омyзгapон, ки шeъpи Уогод Aйниpо дap мaктaбx,о тaълим мeдиx,aнд, дapк нaмeкyнaнд.

Дap cax,70^ чилди 8-и Kyллиëг Faзaлecг, бо утони «Бaзм», ки дap доxили он 19 теми xоc - номи 17 ^yнapмaнди pyзгоpи шоиp Ba теми caйëpax,ои Нох,иду 3yx,pa омaдaacг, ки дap мaвpиди xyд шapx,и бeшгappо, ниcбaт бa он ки дap «Эзоx,от» омaдaacг, тaлaб доpaд, ки ин гyнa мтеолх,о дap aшъоpи Уcтод Aйнй xeлe зиëдaнд Ba мо бо овapдaни ин мтеолх,о иктифо мeкyнeм.

Гyзaштa aз ин, дap aшъоpи Aйнй моддaи тaъpиx, бaйгx,ои зиëди тaзмин, тaлмex,от, вожaвy тaъбиpx,ои apaбивy тypкй, номх,ои одaмон, кишвapx,о, шa^px,о xeлe зтед иcгифодa шyдaaнд, ки зapypaти бозгуии онх,о aз aмaлx,ои зapypиcг. Kaлимax,ои шeвaгй Ba pycй, ки шлюзует тaлaффyз мeшyдaнд Ba дap зaбони гуфтугуии мapдyми Бyxоpо Ba Caмapкaнд pоич бyдa, бa хдмон шaкли вaйpон дap aшъоpи Устод чой гиpифтaaнд, aз чyмлaи «Бук^бог, «зaйнит»-зaнято, «лyчни»-ложa, «угун>>-огонь Ba дaвдо вож8х,ои pycивy тypкии дигap дap хдмин шaкл омaдaaнд, ки x,aмaгй бa шapx, ниëз доpaнд.

Вожax,овy ибоpax,ои тyтиyчмaт, aнг, caмyми фypк;aт, яди бaйзо, эъчози Иcо, мaшe (ки вожaи я^удист Ba дap миcpaи 5-и Faзaли cax,ифaи 22 бa шaкли мyшe овapдa шyдaacг-В.Э.), paбим, Faмзaи зоx,идфиpeб, чох,и зaнaxдон, aкзaлкyззот, бapги cyмaн, офтоби хуш, кошти кзнд Ba caA^ диг-ap низ зapypaти шapx,и aшъоpи Устод Л-Мн^о пeшоpyи мо к;apоp додaaнд Ba зapypaти дигap - тax,ияи «^apxarnrc aшъоpи Aйнй» низ теш омaдaacг.

Xyroca, тax,ияи «^apxafflrc aшъоpи Aйнй» якe aз мyx,имгapин Ba зapypтapин коpx,оcг, ки дap pоx,и xyбтap шиноxтaн Ba бозгуй кapдaни ca^c» вожaвy кaлимax,о Ba ибоpax,ои оcоpи Лйнй, ки дap кигобх,ояшон Faлaт нaвиштa шyдaaнд Ba мaънидод кapдaни укд8х;ои мepоcи aдaбии Устод Aйнй ëpй мepacонaд.

АДАБИЁТ

1. LCArna Kyллиëг. Ч. S. I C.Arnâ - Дyшaн6e: «Мфон^ 1981.

2. A. Aбибов. Myxaммacи A^ñ 6ap Faзaли Ч;yнaйдyллои Х,озщ. «Maоpиф Ba мa,дaнияг» 20-уми aпpeли 1967.

3. Kоллeкгив. Гyлшaни a,^. Чилди 5.-Дyшaнбe: «^фон^ 1981.

4. 4.C.Aйнй. Нaмyнaи aдa6иëги точик. I C.A&K - Дyшaн6e: <A^6>>, 2012.

5. Нeъмaгyллоxи Myxгapaм. «Taзкиpaг-yш-шyapо». Дacтнaвиcи aax^>aH ^raai^n Инcтигyти шapкшиноcии AM Точикистон, N°304.

НЕОБХОДИМОСТЬ ГЕРМЕНЕВТИКИ ПОЭЗИИ САДРИДДИНА АЙНЙ

Основоположник современной таджикской литературы Садриддин Айни на ряду с высокохудожественной прозой и написал прекрасные поэзии, что в современном литературе занимает достойное место. С момента сочинения поэзией Садриддина Айни уже прошло более 120 лет, что нынешний читатель затрудняется с пониманием сущность слова великого мастера. Исходя из этого, сегодня возникло необходимость комментировать поэзии Садриддина Айни и подготовить книги «Фар^анги ашъори Айни» (Словарь поэзии Айни).

Ключевые слова: Садриддин Айни, основоположник, современная литература, произведение, проза, достойное место, стихотворение, комментария, толкование, «Словарь поэзии Айни».

THE HERMENEUTIC NECESSITY OF SADRIDDIN AIM'S POETRY

The founder of the modern Tajik literature Sadriddin Aini along with high artistic prose wrote beautiful works and they take a worthy place in the modern literature as wel. From the moment of the composition of Sadriddin Aini has passed 120 year and nowadays readers are facing with difficulties of understanding of the meaning of the words of the writer. Thus it is necessary to comment the prose of Sadriddin Aini and prepare the book by name "The dictionary of Aini's poetry".

Keywords: Sadriddin Aini, founder, modern literature, work, prose, worthy place, verse, comments, interpretation, "The dictionary of Aini'spoetry ".

Сведения об авторе:

Элбоев Вафо Джуракулович - доктор филологических наук, профессор кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел:(+992) 935314408; E-mail: vafo 1965@mail.ru

About the author:

Elboev Vafo Juraqulovich, Doctor of Philology Sciences, Professor in the Department of Theory and History of Literature, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Tel.: (+992) 935314408; E-mail: vafo_1965@mail.ru

БАЪЗЕ ВИЖАГИ^ОИ ШЕЪР^ОИ ОЗОДИ ГУЛНАЗАР

Хрмроев Р.З.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Устод Гулназар Келдй аз шоирони навпардози муосир буда, дар эчодиёги у бар замми ашъори суннатй шеьрхои нав (ба исгилохи гарбиён- мудерн) низ макоми муайян дорад. Мо шеьрхои нави уро ба ду гурух чудо намудем: шеьрхои озод ва сафед. Дар ин макола шеьрхои озоди уро баррасй менамоем. Тавре ки маълум асг, шеьри нави точикй маъмулан аз "Марши хуррият" (Суруди озодй)-и устод Садриддин Айнй сарчашма мегирад. Аммо мафхумхои шеьри озод ва арузи нав дар он айём хануз роич набуд. Баьдан ин исгилохог дар адабиёги точик маьмул гардиданд. Шеьри нав дар эчодиёги Абулкосим Лохугиву Пайрав Сулаймонй шакл гирифга, гобишхои он дар эчодиёги Мирзо Турсунзодаю Муьмин ^аноаг, Аминчон Шукухию Гаффор Мирзо, ^уг-бй Кирому Масгон Шералй, баьдгар дар эчодиёги Лоик Шералию Гулрухсор, Бозор Собиру Гулназар Келдй ва хамсолони онхо зина ба зина кисман рушду гакомул ёфгаасг.

Нимо Юшичро падари шеьри нави форсй арзёбй кунанд хам, хидмагхои Ахмади Шомлу ва Ахавони Солис пас аз Нимо дар гашаккули он чашмгир бошад хам, шеьри нави форсй ба Точикисгон асосан ба гавассуги шеьри Нодири Нодирпур рох ёфг Зеро сабки Нимою Шомлу ва Солис ба завки шоирони точик, ки бо шеьри суннагй комилан ху гирифга буд, бегонагй дошг ва ба зехну габьи онхо созиш накард. Аммо шеьри Нодирпури навчу ва гасвиргаро зуд ба дили эчодкорони гочик рох ёфг. Сабабаш дар он буд, ки Нодирпур назар ба дигар пешохангони шеьри нав эхгиёгкоргар буд. У сабки чадидро бо сабки суннагй ошгй дода гавонисг. Тасвирхои гару тозаи у, забони нарму баёни муассираш барои шоирони точик кобили пайравй буданд. Ба ибораи дигар, шеьри Нодирпур пуле буд, ки шеьри кадими форсиро бо шеьри нави он мепайвасг. Агар шеьри нави гочикй аз шеьри Нодирпур руидаасг гуем, шояд ишгибох нашавад.

Албато, шеьри нав ва пешрави имрузи Эрон бе заминахои амсилавй гашаккул наёфгаасг. Онро мунгакидони худи Эрон, аз он чумла, Шафеии Кадканй шеъри комилан гарби арзёбй кардаанд. Тавре ки у мефармояд: "Х,ар кадар ки бо масоили зиндагии имрузи мо мургабиг бошад, хар кадар бихохад сибгаи иклимии худро хифз кунад, хар кадар дар чихаги хифзи забон ва хагто исрор дар

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.