Научная статья на тему 'Usage of colloquial nominal and verbal words in Sadriddin Ayni''s poetry'

Usage of colloquial nominal and verbal words in Sadriddin Ayni''s poetry Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
1268
66
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛУГАТИУМУМИХАЛқӣ / ЛУГАТИ ХАЛқӣ / ЛУГАТИ НОМЙ / ЛУГАТИ ФЕЪЛИИ ГУФТУГӯИ С.АЙНӣ / ТАРКИБҳОИ ФЕЪЛИИ ХАЛқӣ / ОБЩЕНАРОДНАЯ ЛЕКСИКА / ИМЕННЫЕ СЛОВА / ГЛАГОЛЬНЫЕ РАЗГОВОРНЫЕ СЛОВА / С. АЙНИ / НАРОДНЫЕ ГЛАГОЛЬНЫЕ КОНСТРУКЦИИ / PUBLIC VOCABULARY / NOMINAL WORDS / VERBAL COLLOQUIAL WORD / S. AYNI / PUBLIC VERBAL CONSTRUCTIONS

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Негматова Мукаддас Хабибовна

В статье осуществлен анализ именных и глагольных разговорных слов в поэзии основоположника современной таджикской литературы С. Айни. Внимание автора в основном направлено на рассмотрение смысловых оттенков, места употребления, происхождения, способов использования именных и глагольных разговорных слов в поэтических произведениях С. Айни. На основе анализа многочисленного поэтического материала автор доказывает, что народная лексика в стихотворениях исследуемого поэта главным образом использована в рамках самостоятельных частей речи, в основном имени существительного, прилагательного, глагола и частично местоимения и наречия. Автор приходит к выводу, что язык поэзии С. Айни обогатился за счет многочисленных именных и глагольных слов, употребляемых в разговорной речи, и данная категория слов, занимая устойчивое положение в его стихотворных произведениях, как в плане качества, так и с точки зрения стилевых и смысловых функций, способствовала народности, простоте и искренности поэзии.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Использование разговорных именных и глагольных слов в поэзии Садриддина Айни

The article dwells on the analysis related to both nominal and verbal colloquial words in the poetry of the founder of Modern Tajik literature, Sadriddin Ayni. Particular attention is paid to revelation of the following issues: sensible shades of meaning, place of usage, origin, methods of usage of nominal and verbal colloquial words in the poetic literary productions by S. Ayni. Designing on the premise of the numerous materials the author of the article proves that public vocabulary in the poems of the mentioned poet, is namely resorted to in the frames of self-sufficient parts of speech: noun, adjective, verb, pronoun and adverb, in particular. In a nutshell, the author of the article concludes that the language of S. Ayni's poetry is enriched due to numerous nominal and verbal words resorted to in colloquial speech and the given category of words occupies stable provision in his poetical works both in the plane of quality and from the viewpoint of stylistic and sensible functions promoting the evaluative publicity of literary productions and to creation of simple and original poetry, in general

Текст научной работы на тему «Usage of colloquial nominal and verbal words in Sadriddin Ayni''s poetry»

Ш.02.22.ЗАБОНХ,ОИ МАРДУМИ КИШВАРХ,ОИ ХОРИ^ИИ АВРУПО,

ОСИЁ,АФРИКО, БУМИЁНИ АМРИКО ВА АВСТРАЛИЯ 10.02.22.ЯЗЫКИ НАРОДОВ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН ЕВРОПЫ, АЗИИ,

АФРИКИ, АБОРИГЕНОВ АМЕРИКИ И АВСТРАЛИИ 10.02.22.LANGUAGES OF FOREIGN COUNTRIES OF EUROPE, ASIA, AFRICA, NATIVES OF AMERICA AND AUSTRALIA

УДК 8Т1 МД.НЕЪМАТОВА

ББК 83.3(0)9

КОРБУРДИ ЛУГАТ^ОИ НОМЙ ВА ФЕЪЛИИ ГУФТУГУИ ДАР НАЗМИ УСТОД САДРИДДИН АЙНИ

Вожа^ои калиди: лугати умумихалкй, лугати халкй, лугати номй, лугати феълии гуфтугуи С.Айнй, таркибхои феълиихалкй.

Таркиби лугавии забони точикй мохиятан бо маънои фарохи сухан халкист.Суханро халк офаридааст.Ба хар як ашёву ходисаи зиндагй ном додан,аломат,холат,шумор,амалу харакатро бо сухан ифода кардан дар асл ба вучуд овардани калима - лугат аст,ки аз тарафи халк сурат мегирад.

Ин раванди суханофаринй ва натичахои онро,ки дар мачмуъ таркиби лугавй меноманд, бояд ба ду кисмат кард: 1) лугати умумихалкй; 2) лугати халкй.

Лугати умумихалкй мачмуи калимотест, ки сохибзабонон онро дар тули асрхо таълиф кардаанд. Он яке аз аломатхои мухими ганомандии забони адабии хозира ба шумор меравад. Ба гузашти садсолахо дар ин навъи лугат чилои рушани халкият зудуда шуда, он хосияти умумихалкй ё умумимиллй пайдо мекунад.

Баръакс, дар лугати халкй рухи гуфтори халк равшан эхсос мегардад, шунаванда ё хонандаи имруза дарк мекунад, ки таълифгари калима на адибу олим аст ва он на аз каъри асрхо бармеояд, балки он аз тарафи халк, гуё ба тозагй офарида шудааст.

Ин кабати лугат хам дар лексикология ва хам дар услубшиносй бо истилохи калимахои халкй, гуфтугуйй, шифохй, халкй - гуфтугуйй (халкии гуфтугуйй) гуфтугуйй - халкй номбар мешаванд.

Дар забоншиносй лугати халкй дар ду сатх омухта мешавад: лексикология ва услубшиносй. Лексикология онро аз руйи семантика ва манбаи пайдоиш, услубшиносй аз лихози маъно ва мавкеи услубй дар матн меомузад.

Забони назми устод С.Айнй доираи васеи исмхоро фаро гирифтааст. Меъёри ягонаи интихоби лугати исмй аз он иборат аст, ки калима аз руйи баромад, тобиши маъно, ё мавкеи истеъмол бештар ба услуби халкии гуфтугуйй мансуб аст. Инхо исмхои ифодакунандаи мафхуми ашё, макон, номи амал, исмхои маънавй (гайримоддй) ва гайра мебошанд.

Инак, мо чанде аз лугатхои исмии назми устодро дида мебароем.

1. Махфуми ашё

Сачок- дастпоккун: То даст пок кардай бар домани ракиб, Аз хасрату алам чигари мо са чок шуд,(2,55).

Чапан -одами бехату савод (шархи С. Айнй): Рафт аз хотири ман дагдагаи муллой, Дидам он шух чу бо як-ду чапан меояд (2, 71).

Маънои исмии вожахо аз руйи воситахои сарфии калимахо равшан аён мешаванд, кабл аз хама пасвандхои «хо», «он», «и», ки аз аломатхои хоси исманд. Дар аксар маврид сифат бо рохи субстантиватсия ба исм мегузарад. Ч,олиб аст, ки аксари чунин вожахо маънои манфй доранд. Мулохиза фармоед:

Харсифатон - одамони бетамиз, бешафкат: Чун харсифатон муддаии мо шуда, Айнй, Исоваш аз ин сахна гурезон нашавам - мй? (2,153).

Сагрй - пушти рони асп, хар ва гов ( ин калима аз «согарй» сабук карда шудааст) - шархи С. Айнй (4,342).

Дар забони халк аз руйи хислат ба хайвонот нисбат додани шахс хеле маъмул аст. На танхо дар наср алокамандона бо услуби гуфтугуйй, балки дар назм низ ин гуна калимахо истифода мешаванд. Ин холат бештар дар мавриди ифодаи эхсоси нафрат сурат мегирад.

Xap: Oë кадомин xap зaд зи pоxaш, Он мах нaëмaд то шому говгун1? (2,129).

XyK: То он бумони шyмпоpо, То он xyкони беxaëpо...(2,315)

2. Мафхуми макон:

Болоxонa, тя^ош: Tax, 6a болоxонa бо y шод будам бе paKtf6, Гох дap xaxxоиa дap аз гaйp махкам доштам (2,119).

Дагдага - лофи зypовapй (маънии чоpyм2 - маънии зиндаи точикист, ки мегуянд: ту xеле дагдага доpй, яъне лофи зypовapй) - шapxи С. Айнй (4,98). Рафт аз xотиpи ман дагдагаи муллой, Дидам он шyx чу бо як-ду чапан меояд (2,71).

Имо - ишоpaти пинхонй, ишоpaт аз ма^фа: Душ пинхонй ба имое дили ман бypдa буд, Ин xaбap имpyз дap xap кую дap xap бapзaн acт (2,29).

Шавкуун- бо овози баланд гап задан: Айнй нaгapдaд аз ишки xyбон, Hоcеx, чй cозй бехуда шавцун?! (2,129).

3. Ma фхуми хола ти ижон.

Hимxaнд - тaбaccyм^: Гох пинхонй ба cyям иимxaиде мекунй, Садкаи лутфу мypyввaтxои пинхонат шавам (2,179).

4. Ж;мхои ма ънй:

Тaвaccyти пacвaнди «й» («гй») иcми маънй œxxa мешавад, дap ин мaвpид, aœra калима бap cифaт acx, ки он низ xоcи забони xaлкиcт. Калимахое, ки бо пacвaнди «-й» («-гй») cypax ëфтaaнд, метавонанд аз чихати cоxx cодa, cоxтa, мypaккaб бошанд, ки инpо аз мтеолхои зеpин метавон дид:

Халолй, х^омп - халол будан, xapом будан: Ба халолию х^омии ту ман шак доpaм, Шуд я;ин ин ки ба пacxypдaи xap мемонй (2,156).

Даюш - дaюc (дaйюc) - бехамият, беномyc - шapxи С. Айнй (4,97). Mapде, ки ба xиëнaти зaнaшpо фахмад хам, paшк нaмебapaд.

Содагй - С. Айнй хафт маънои кaлимapо шapx додaacт (2,353- 354) A^ap «cодa» маънои одаме, ки фиpебгapй ва кaллобиpо намедонад, чун гул, ^далавх, нодон иcтифодa мешавад, ки xоcи забони xaлкиcт: Cодapyе3, он ки мaшxypи чахон шуд дap чафо, Мекунад уммеди лутф Айнй аз у аз тдагй (2,151).

Ч,олиби диккат acт, ки устод С.Айнй дap баъзе калимахои хаммаънои адабй, yмyмииcтеъмолй ва гуфтугуйй кapинaи cевyмpо афзал мешyмоpaд, чунончи: чaбp - вожаи адабии китобй, чaвp - кapинaи гуфтугуйии он аст, ки aкcapaн ба коp paфтaacт: Xapчaнд ки чaвpи фалак афканд ба xичpон, Ёди ту ба Айнй шаби xaчpи ту надим аст (2,32).

Ч,он ба зоpй медихам, зypию зap набвад мapо, Цaвpy бедодаш ба чон биcëp зyp овapдaacт (2,30). Тан аз аламу дapди ту, yмpеcт низоp acт, Дил аз cитaмy чaвpи ту, ахдест дуним аст...^, 32). Он кaдap, Айнй, зи чaвpи у наменолид чон, Лутфи беандозааш бо гaйp дилpо дог кapд (2,53). Накашам дacти умед аз ту, нaбapдоpaм дил, Гapчи аз чaвp кушию бикашй бap доpaм (2,15). Зи ту чи гуна умеди вафо кунад дили ман, Ч,афову чaвpy cитaмгоpиcт одати ту (2,138).

С.Айнй дap мaвpиди ноcaxеxии калима низ бо такя ба он, ки xонaндa ба маънои вожа capфaxм меpaвaд, ба кapинaи xaлкй py овapдaacт. Чунончи: Oë кадомин xap зад зи pоxaш, Он мох нaëмaд то шому говгун? (2,129).

Устод калимахои «говгум» ва «говгун»-pо дap ду моддаи лугавии лугатномааш чунин mapx додааст.: Говгум - тоpикии аввали шаб, ки гови дypтap paфтapо дидан ва шиноxтaн мумкин набошад (мачоз). Говгун - нигох кун ба говгум (вaйpоншyдaи он аст, ки дap забони зинда ба хамин шакл меояд) (4,73).

Хамин тapикa, лугати ифодакунандаи мафхумхои темии xaлкии гуфтугуйй дap назми Caдpиддин Айни аз лихози хам теъдод ва хам вазифахои маъноиву уолубй мавкеи нaмоëн Доpaд.

Бо бapобapи иcтифодaи лугатьои номй дар назми устод Айнй корбурди лугати феълии гуфтугуйй низ мавыеи хосаро дорад. Онхо амал, xолaтpо бо тобишхои нозуки маънй ифода мекунанд. Тахлили мтеолхо нишон доданд, ки дap матни aшъоp феълхои cодa каманд, дap забони xaлкии гуфтугуйй феълхои тapкибй биcëpтap ба нaзap меpacaнд, аз он чумла, бо феълхои ëвapи «шудан», «кapдaн» ба тaвpи фapовон феълхои тapкибии номй коpбacт мешаванд.

Вохиди аз калима кaлонтapини capфй тapкиб acт. Дap назм тapкибxои феълии xaлкй биcëp дyчоp мешаванд. Онхо аз воcитaxои мухими xaлкияти aшъоp ба шyмоp меpaвaнд. Чунончи,

дap гaзaли зepин ycтoд С.Айнй тapкибxoи фeълии «^ypo^ myдaн», «o^ myдaн», «димoг 4o^ myдaн», «aпoкy чaпoк шyдaн», «ca4o^ myдaн», «^к myдaн» бa cифaти ^фияву paдиф xизмaт кapдaaнд. Бo мaкcaди тacaввypи кoмил х^ил кapдaни xoнaндa мaтни гaзaлpo пyppa мeopeм: Шaмшoд бaндaи кaдaт, эй cимcoк, шуд, Аз paшки мeхpи pyи ту мax дap мaxoк шуд. Чун мaxмaли дyтoбa, ки pyят бa чaшм тoфт, Maxpopa acт, пopaи чoнpo кypoк шуд. X,ap кac, ки дид pyи ту, дил дoдy a^y хуш, Taнxo нa axли ишк дap иштток шуд. Як 6op дид зoxидy якбopa пиp зaд, Як 6op дид oлим, aз yci^ oк шуд. Бo oн ки х£Ч дaм нaзaдaм, тaбъи ту гиpифт, Оxиp чй кapд гaйp, димoги ту чoк шуд? ^м гaштa буд чypaгии ëp 6o pa^6, Ё paб, чй шуд, ки бoз aпoкy чaпoк шуд? To дacт пoк кapдaй бap дoмaни pa^6, Аз xacpaтy aлaм чигapи мo caчoк шуд. Бope гyзap бa дидaи Айнй, ки дap paxaт Аз интизop гиpя чyнoн кapд, кк шуд (2,55).

Рacвo шyдaн - шapмaндa шyдaн: Рacвo шyдaм чyнoн ки бa oгoзи ишки ту, Maълyм буд, кopи мaн oxиp чунин шaвaд (2,72).

nap шyдaн - чуфт шyдaн, 6o xaм мyвoфик oмaдaн: nap бapopaм 6o вучуди ин xaмa aфтoдaгй, Дap paxe oн шyxи бeпapвo чу 6o мaн пap шaвaд (2,73).

Дap acл дap зaбoни xaлк 6O ëвapи «кapдaн» биcëp тapкиб coxтa мeшaвaд:

Xaфaкoн кapдaн - дикди нaфac кapдaн, дилтaнг кapдaн. Xaфaкoн - «бeмopиecт, ки ^хиби oн aз xaд зиëд дилтaнг мeшaвaд вa 6o дyшвopй нaфac мeгиpaд»-шapxи С.Айнй (4,432). Бo гaйp paфтy cyи мaни нoтaвoн нaдид, Ин гycca oкибaт мapo xaфaкoнмeкyнaд (2,21).

Дyмчyнбoнй кapдaн - тaмaллyк, xyшoмaд кapдaн: rox 6o фиpкaи cyннй зaнй лoфи ëpï, rox 6o зyмpaи ший кунй дyмчyмбoнй (2,165).

rapaнг кapдaн - бa xaйpaт oвapдaн, мaфтyн кapдaн: Moxpo шaъшaaи pyйи ту кapдacт гapaнг, Mym^o лaxлaxaи муи ту дopaд xaйpoн (2,134).

Иcтиxoлa кapдaн - дap ичpoи ^pe ë гyфтaни cyxaнe aндeшa кapдaн; xyддopй кapдaн: Бa дacти ишки ту тacлим кapдaaм xyдpo, Аммo бa тeг зaнй, мaнъи иcтиxoлa кушм (2,116).

Kaшoлa кapдaн - кaшидaн, зypaн бa xapaкaт дapoвapдaн: 4apo зи пeши paкибoн caбyк нaмexeзй, Кунун гиpифтa зи дoмoни ту кaшoлa кушм (2,116).

Гaп-гaп кapдaн - aз xap бoбaт cyx6a™ oзoдoнa дoштaн: To ним aз шaб 6o гaйp гaп-гaп Kapдй, ки xyфтй тo бaъди пeшин (8,128).

Пиëдa кapдaн- aз нaклиëт, acп, мapкaб фapoвapдaн, 6O пoйи xyд paвoн кapдaн: Fax пyp aз caнг - мapкaби мaн лaнг, Шaвки ту дap paxи тyaм пиëдa кapдa (2,300).С.Айнй кaлимaи «пиëдa»-po чунин mapx дoдaacт: «1)кace, ки чизepo caвop нaшyдa pox мepaвaд; 2) кocиди тeзpaфтopи пиëдapaв (иcтилoxи кyxиcтoни TO^^CTOM)»^, 293). Алxoл aз зaбoни фopcии имpyзa (Эpoн) тapкиби «пиëдa кapдaн» бa мaънoи бa aмaл бapoвapдaн, 4opï кapдaн дap зaбoни точикй иктибoc myдa,xeлe биcëp иcтифoдa мemaвaд, ки xo№ зaбoни точи^н нecт.

Xoc^™ mифoxии кaлимa дap фeълxoи тapкибй paвmaн эxcoc мeгapдaд. Дap ин мaвpид фeълxo мaъмyлaн мaънoи xyдpo aз вoжaxoи фeълии дигap, ки 6o пacвaнд (a) мeoянд, вaceътap мeкyнaнд. Чунин кoлaби гyфтopи xaлкй дap нaзми С. Айнй 6^ëp acт:

Рaфтa ниmacтaн: Бa пeшгaxи бaзми бaдoн paфтa ниmacтaн Бo ин xaмa xy6ï 6a ту, эй ëp, чй лoзим? (2,114).

Ниmacтa бapoмaдaH: Чй нeкбaxтy чй бeдopтoлeъ acт кace, к-y Шлби дapoз 6a пaxлyи ту ниmacтa бapoяд (2,85).

Нamикacтa бapoмaдaн: Шлби фиpoки ту Айнй xaлoк мeшaвaд oxиp, Зи o6 кyзa м xap 6op нamикacтa бapoяд (2,85).

Дaвидa гamтaH: Дишaб 6a шoми xичpoн pyйи мaxam нaдидa, Гamтaм дap opзyяm дap кyчaxo дaвидa (2,199).

Шyнидa aз m aфтoдaн (фитoдaн): ^rax фитoдaм aз то oвoзи пo myнидa, «Он мoxликo бapoмaд aз xoнa мaй кaшидa, Moил 6a yфтoдaн чун мeвaи pacидa». Ду бaйти oxиp aз «Myxaммac 6ap гaзaли Caйидo» acr. Уcлyби гaзaли Caйидo имкoн дoдaacт, ки С. Айнй 6o иcтифoдa aз вoxидxoи зaбoни xaлк 6a coдaгй вa caмимияти meъp вycъaт бaxmaд.

Такал кapдa овapдaи: - Яъне, бути бозоpии xapчоии моpо Як pa^ такал кapдa ба нaйpaнг биëpед(2,61).

Аз шаклхои гaйpитacpифии феъл дap шфати феълй тобиши забони мapдyмй paвшaн эxcоc мегapдaд. Аз ду шакли ин навъи феълхо cифaти феълй бо пacвaнди «а» xоcи уалуби китобй, бо пacвaнди «агй» матеуб ба ycлyби гуфтугуйй мебошад.

С. Айнй кофия ва paдифи ду газали xyдpо, ки мазмуни байту миcpaъxо дap онхо чaмъбacт меëбaнд , бо cифaти феълй бо пacвaнди

«агй» коpбacт кapдaacт. Дap газали аввал, ки аз 12 байт ибоpaт acт, cифaтxои феълии додагй, дидагй, paфxaгй, кapдaгй хам дap шаклхои ^да ва хам дap намуди тapкибии номй ба ^p paфтaaнд; аз газали мaзкyp поpaе миcол меоpем:

Xap ки дил дap ишки он кони малохат додагй,

Caбpy оpомy xиpaд як cap ба гоpaxдодагй.

Дидагй бap xap capи pax ошик;онpо дap дуо,

Аз газаб шypидa як олам x,aк,оpax додагй.

Аз дyогyëни xолиc беcaбaб pa^^aï,

Бо paкибон иxxиëpи мулки ишpaт додагй.

Кучаи aгëppо xap шаб caломaт pyфxaгй,

Ч,ониби мо н^бати таъну маломат додагй.

Шодком aгëppо аз чоми улфат кapдaгй,

Бap мани гамгин май аз xyиоби xacpax додагй (2,150).

Чунонки мебинем, ин як газал capшоpи обpaзxои шоиpонaи aнъaнaвиcт, вале он ба туфайли xaлкияти забон тозагй ва caмимият кacб кapдaacт.

Faзaли дигap аз хафт байт ибоpaт буда, дap он ба cифaти кофия cифaтxои феълии иcxодaгй, додагй, pоидaгй, афтодагй, зодагй, бикшодагй ва дap кaтоpи онхо иcмxои маънй бо пacвaнди «гй» - озодагй, бебодагй, еодагй, истифода шудаанд, инак, он газал: Faмзaбaдмacте ба xyни мо дижам иcxодaгй, Фитнаэчоде кapоpи мо ба ягмо додагй. Hapracarn бебодамасте xycни ман кapдa xapоб, Доp мaъзypaм, кунам гap мacтию бебодагй. Аз тагофул як нигох нокapдa тaвcaн pоидaгй, Гapчи ман аз ачз дap pоxaш зи по афтодагй. Ним чони мондaгиpо мекунам кypбони у, Xap гах ояд аз дapaм мacтy багал бикшодагй (2,151).

Xyлоca, забони назми устод Айнй аз xиcоби лугати фapовони иcмй ва феълхои xaлкй гановат дидааст. Mо мавкеи ycтyвоpи феълхои xaлкиpо хамчунин бо он муайян мекунем, ки як ^TOp феълхои тapкибй дap забони xaлкй колаби xоc пайдо кapдaaнд.

Mиcолxои овapдaшyдa далели онанд, ки ycтод С.Айнй шаклхои мyxтaлифи феълхои xaлкиpо ба ^p мебapaд, аз он чумла, тapкибxои феълй бо ëpидиxaндaи «шудан» (кap шудан, кок шудан, кypок шудан, еачок шудан, апоку чапок шудан) ë бо ëpидиxaндaи «кapдaи» (mpan кapдaи, думчунбонй кapдaи, иетщола кapдaи, гап-гап кapдaи), хамчунин феълхои тapкибии феълихолй (ииmacxa бapомaдaи, давида гаштан, такал кapдa овapдaи, paфxa ииmacxaи ва г.) Ё ин ки шакли одфати феълй бо пacвaнди «-агй» ба одфати кофия ва paдифи газали устод Айнй xизмaт кapдaaнд,ки capшоpи caмимиятy мyxaббaти cофy cодaи инсонй мебошанд.

Хамин тapикa, лугати xaлкии гуфтугуйй аз лихози хам теъдод ва хам вазифахои маъноиву ycлyбй дap забони назми ycтод Айн й мавкеи нaмоëн доpaд. Лекcикaи xaлкиpо дap доиpaи xиccaxои мycтaкили нутк бештap калимахои иcмй, cифaтй, феълй, ва к^ман чонишинию зapфй ташкил медиханд.

Забони назм аз х^оби феълхои xaлкй гановат дидaacт ва мавкеи ycтyвоpи он х,о хамчунин бо он муайян мешавад, ки дap забони xaлкй як ^TOp феълхои тapкибй колаби xоc пайдо кapдaaнд.

Лугати xaлкии гуфтугуйй аз мyxимтapин вохидхои забони xaлк ба шyмоp меояд.Myxимтapин аломатхои фapккyнaндaи вожахои гуфтугуйй ибоpaт аз: мaнcyби уалуби шифохй будан, ба ycлyби адабии китобй xоc набудан, ифодакунандаи эх^^ти мyxтaлифи гуянда (нaвиcaндa) будан ва воcитaи мyaccиp ба шyмоp paфтaн acт(1,76). Аз ин лихоз калимахои томй ва феълии xaлк,й дap назми ycтод С.Айнй хам аз чихати теъдод ва хам аз лихози вазифахои маъноиву уалубй бештap мавкеъ доpaнд.

Иcтеъмоли вохидхои гуфтугуйй боиш афзудани xaлкияти acap мегapдaд, дap эчоди шеъpи

содаву самимй мусоидат дорад, вале он харгиз баёни одй нест, балки хоси нигориши ба истилох «сахли мумтанеъ» аст(6,54).

Назми Садриддин Айнй дар истеъмоли вохидхои забони халкии гуфтугуйй махсусиятхо низ дорад. Содабаёниву самимияти шеъри устод Айнй, ки аз чониби омма пазируфта шудааст, бештар ба интихобу истеъмоли вохидхои лексикиву грамматикии забони халкй вобаста аст, ки чанбаи халкияти шеъри устодро дучанд афзудаанд.

ТАВЗЕ^ОТ:

!Асли калима «говгум» аст.Ниг. А. 4,73

2Дар лугати нимтафсилии С.Айнй маънохои дигари калима низ ташрех ёфтаанд. Ниг.4, 98

3Содару (содару) дар лугати нимтафсили С.Айнй «Одами хануз ришнабароварда» (4,354) тафсир ёфтааст; дар ФЗТ ба ин шарх чунин илова шудааст: «хушру». Калима дар мисраи аввал ба хамин маъно омадааст.

ПАЙНАВИШТ:

1. Абдукодиров, А. Нависанда ва халкияти забон (Дар асоси материалхои «Маъвои дил») /А.Абдукодиров, А.Давронов//Адиби халк. - Душанбе; Ирфон, 1984. - С.76-85.

2. Айнй, С. Куллиёт /С.Айнй.- Ч,илди 11. Китоби якум - Душанбе: Ирфон, 1964. - 505 с.

3. Айнй, С.Куллиёт/С.Айнй.-Ч,илди 11. Китоби дуввум. - Душанбе: Ирфон,1964. - 435с.

4. Айнй С. Куллиёт/С.Айнй.- Ч,илди 12. - Душанбе: Ирфон, 1976. - 563 с.

5. Тиллохочаева, М. Накши пешвандхои феълсоз ва истифодаи он дар ашъори Абдурахмони Ч,омй/М.Тиллохочаева, Ш.Хдкимова// Маводи хамоиши байналмилалии «Ч,ойгохи Мавлоно Абдурахмони Ч,омй дар муколамаи фархангхо».Хучанд: Нури маърифат, 2014.- С. 241-246.

6. Юсупов,Х,.Калимахои халкй - гуфтугуйй дар «Ёддоштхо»-и С.Айнй/Х,.Юсупов//Мактаби советй.-1967.-№2.

7. Шалимов, С. Садриддин Айнй ва баъзе масъалахои инкишофи забони адабии точик/Х,алимов С. - Душанбе : Ирфон, 1974. - 135 с.

REFERENCES:

1. Abdukodirov,A.Writer and Creations of Language (on the basis of materials entitled«Shelter of Heart»)/A.Abdukodirov,A.Davronov//Man-of-Letters of Nation.-Dushanbe:Cognition,1984.-F.76-85.

2. Ayni,S.Collection of Compositions.-V.11.The first book/S.Ayni.-Dushanbe: Cognition,1964.-505p.

3. Ayni,S.Collection of Compositions.-V.11.The second book/S.Ayni.-Dushanbe:Cognition,1964.-435 p.

4. Ayni, S. Collection of Compositions. - V.12/ S.Ayni.-Dushanbe: Cognition, 1976. - 563 p.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

5. TillokhоjaevaM.The Role of Verbal Prefixes and their Usage in Abdurahmoni Jomi's Poetry / M. Tillokhоjaeva, Sh.Hakimova//Materials of the international conference on the topic «The Place of Mavlono Abdurahmoni Jomi in the Culture of Dictionaries».-Khujand:2014.-F.241.-246.

6. Yusupov,H.Folklore Colloquial Words in «Reminiscences» by S.Ayni/H.Yusupov//Soviet School.-1967.№ 2.

7. Halimov,S.Sadriddin Ayni and Some Issues Related to the Development of Tajik Literary Language/ S.Halimov. -Dushanbe:Cognition, 1974.-135p.

Использование разговорных именных и глагольных слов в поэзии Садриддина Айни

Ключевые слова: общенародная лексика, именные слова, глагольные разговорные слова, С. Айни, народные глагольные конструкции

В статье осуществлен анализ именных и глагольных разговорных слов в поэзии основоположника современной таджикской литературы С. Айни. Внимание автора в основном направлено на рассмотрение смысловых оттенков, места употребления, происхождения, способов использования именных и глагольных разговорных слов в поэтических произведениях С. Айни. На основе анализа многочисленного поэтического материала автор доказывает, что народная лексика в стихотворениях исследуемого поэта главным образом использована в рамках самостоятельных частей речи, в основном имени существительного, прилагательного, глагола и частично - местоимения и наречия.

Автор приходит к выводу, что язык поэзии С. Айни обогатился за счет многочисленных именных и глагольных слов, употребляемых в разговорной речи, и данная категория слов, занимая устойчивое положение в его стихотворных произведениях, как в плане качества, так и с точки зрения стилевых и смысловых функций, способствовала народности, простоте и искренности поэзии.

Usage of Colloquial Nominal and Verbal Words in Sadriddin AynVs Poetry

Key words: public vocabulary, nominal words, verbal colloquial word, S. Ayni, public verbal constructions

The article dwells on the analysis related to both nominal and verbal colloquial words in the poetry of the founder of Modern Tajik literature, Sadriddin Ayni. Particular attention is paid to revelation of the following issues: sensible shades of meaning, place of usage, origin, methods of usage of nominal and verbal colloquial words in the poetic literary productions by S. Ayni. Designing on the premise of the numerous materials the author of the article proves that public vocabulary in the poems of the mentioned poet, is namely resorted to in the frames of self-sufficient parts of speech: noun, adjective, verb, pronoun and adverb, in particular.

In a nutshell, the author of the article concludes that the language of S. Ayni's poetry is enriched due to numerous nominal and verbal words resorted to in colloquial speech and the given category of words occupies stable provision in his poetical works both in the plane of quality and from the viewpoint of stylistic and sensible functions promoting the evaluative publicity of literary productions and to creation of simple and original poetry, in general

Маълумот дар бораи муаллиф:

Неъматова Муцаддас Х^абибовна,номзади илщои филологй, дотсенти кафедраи фанх,ои гуманитарии факултети тах^силоти гоибонаи Донишгои давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Тафуров (Цумх,урии Тоцикистон, ш. Хуцанд), E-mail: uchzaphgu@mail.ru

Сведения об авторе:

Негматова Мукаддас Хабибовна, кандидат филологических наук, доцент кафедры гуманитарных дисциплин факультета заочного обучения Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова (Республика Таджикистан, г. Худжанд), E-mail: uchzaphgu@mail.ru

Information about the author:

Negmatova Mukaddas Habibovna, candidate of philological sciences, Associate Professor the department of humanitarian disciplines under Khujand State University named after academician B.Gafurov(TajikistanRepublic, Khujand), E-mail: uchzaphgu@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.