Научная статья на тему 'Муњаммад ѓиёсуддини ромпурї ва масоили љамъбандии шикастаи арабї'

Муњаммад ѓиёсуддини ромпурї ва масоили љамъбандии шикастаи арабї Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
193
48
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВОҳИДҳОИ ЛУГАВӣ / ҷАМЪБАНДИИ АРАБӣ / ҷАМЪИ СОЛИМ ВА ШИКАСТА / ҷАМЪИ ТАКСИР / ҷАМЪИ ХИЛОФ УЛ ЦИЁС / ИСМИ ВОҳИД / ИСМИ ҷАМЪ / ЛУГАТНОМА / ДУ ШАКЛИ ҷАМЪИ ШИКАСТА / ЛЕКСИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ / СПОСОБЫ ОБРАЗОВАНИЯ МНОЖЕСТВЕННОГО ЧИСЛА В АРАБСКОМ ЯЗЫКЕ / ЦЕЛОЕ И РАЗБИТОЕ МНОЖЕСТВЕННОЕ ЧИСЛО / «ДЖАМ’И ХИЛОФ-УЛ-КИЕС» / ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ В ЕДИНСТВЕННОМ ЧИСЛЕ / ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ ВО МНОЖЕСТВЕННОМ ЧИСЛЕ / СЛОВАРЬ / ДВЕ ФОРМЫ ОБРАЗОВАНИЯ РАЗБИТОГО МНОЖЕСТВЕННОГО ЧИСЛА / LEXICAL UNITS / METHODS OF FORMING OF PLURAL FORM IN ARABIC ALNGUAGE / WHOLE AND BROKEN PLURAL FORM OF "JAM''I KHILOF-UL-QIYAS" / THE NOUN IN SINGULAR FORM / THE NOUN IN THE PLURAL FORM / DICTIONARY / FORMING OF TWO BROKEN PLURAL FORMS

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Джалолова Фотимахон Абдусаломвна

В статье анализируется точка зрения одного из великих средневековых составителей персидско-таджикских словарей Мухаммада Гиясуддина Рампури о способах образования множественного числа лексических элементов арабского языка. Автор статьи на основе рассмотрения многочисленного материала, выбранного им из словаря «Гияс-ул-лугот», показывает способы образования множественного числа большой группы слов, заимствованных из арабского языка. В процессе анализа образцов и формирования выводов автор статьи рассуждает о способе «джам’и хилоф-ул-киес» (образование множественного числа на основе противоречия и сходства), типе слов, имеющих форму единственного числа, но обозначающих множественное число, способе джам-ул-джам, существовании двух отличающихся друг от друга форм разбитого множественного числа одной и той же словарной единицы, заимствованной из арабского языка, использовании ряда арабских слов, как для обозначения единственного числа, так и множественного, а также о способе образования множественного числа словарного элемента посредством сокращения его определенной буквы и других аспектах выбранной темы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MUHAMMAD GHIYASIDDIN RAMPUR AND QUESTIONS OF ARABIC WAY OF BROKEN FORM OF PLURALS

It is analyzed the point of view of one of the great medieval compilers of Persian Tajik dictionary Muhammad Ghiyasuddin Rampuri about a method of forming variants of plural form of the Arabic of lexical elements.. Based on the consideration of numerous materials selected from the dictionary of "Ghiyas-ul-lughot" the author shows the methods of forming of plural form of a large group of words borrowed from Arabic language. In the process of analysis of samples and forming conclusions, the author of the paper argues the "Jam'i khilof-ul-qies” (forming of plurals based on contradictions and similarities), about the types of words with a singular form, but meaning the plural method of jam ’ult jam’, the existence of two differing forms of the broken plural of the same lexical units taken from the Arabic language, the use of a number of Arabic words, as to mean the singular and plural forms, as well as the method of forming of plurals of vocabulary element by reducing its specific characters and other aspects of the chosen theme.

Текст научной работы на тему «Муњаммад ѓиёсуддини ромпурї ва масоили љамъбандии шикастаи арабї»

УДК 4Т 1 (03) Ф-A. Ч,AЛОЛОВA

ББК 81,2(т) 4

МУXAММAД FИЁСУДДИНИ РОМПУРЙ BA МAСОИЛИ ЧAМЪБAНДИИ ШИKAСТAИ AРAБЙ

Вожа^ои калиди: вox,идx,oилугявй, чямъбяндии apa6ï чямъи шлимвя m^acra, чямъи raK^p, чямъиxилoф-yл-к,иëе, имивox,ид, ими чямъ, лyгarнoмa, ду шякли чямъишишти.

Мухдммяд Fиëcyддини Poмпypй 6a мя^яляи чямъ вя чямъбяндии вoх,идх,oи лугявй, мaxcycaн чямъбяндии шикacтaи к^лимя^и apaбй диккяти aлoхидa дoдa, poxx^ гyнoгyни coxтaшaвии o^opo бappacй кapдaacт. Пеш яз хдмя, y дap зaбoни ocopи гyзaштaгoн мявчуд будяни ду хели чямъбяндии к^лимях^ coлим вя rn^aCTapo тяъкид мeнaмoяд вя xycycияти o^opo чунин эзoх медихдд: «Ba томи вoх,идpo чямъ кapдaн вя тaфcили ин мяънии кacиpyннaфъ бяд-ин нямят acт. Бидoн, ки чямъ oн acт, ки дaлoлaт куняд 6ap зиёдя яз ду дap як мяънй. nac, oн ду нявъ acт: яке тлим (тяъкиди мo-Ч,.Ф.; минбяъд низ тяъкид хдмин тaвp ишopa xox^ шуд), ки шгяи мyфpaд дap чямъ caлoмaт мoнaд вя oн ки 6a вoвyнунacт вя ё 6a ё-вунyнмap мyзaккappo вя ё 6o ялифу т -ет мap мyaннacpo. nac, чямъи еoлими мявзуъ бapoи киллят acт вя бapoи кacpaт хдм oяд. Ba чямъи raкеиp ду киcм acrn киcми яввял чямъи киллят, ки дaлoлaт куняд 6ap ce то дях вя вязняш 4a^op acr... Ba ин aвзoн гох,е бapoи мяънии кacpaт хдм oяд. Ba к^ми coнй чямъи кacpaт, ки дaлoлaт куняд 6ap зиёдя яз дях..» (6, ч.1, 239). Бяъд муяллифи «F^c-y^^TOTO, яз pyи хишби мo, дycaдy na^oxy ce тapзи чямъ бacтa шудяни вoх,идх,oи лугявии apaбиacлpo вoбacтa 6a вaзнaшoн зи^ мeнaмoяд (6,ч.1, 239-246). Худи y 6opx,o зиёд дyчop oмaдaни ин тapзи чaмъбaндиpo тяъкид нямудя мeнaвиcaд, ки «aвзoни иcми чямъ биcëp яст» (6, ч.1, 239), «... вя aвзoнaш биcëp aCT...» (6, ч.1, 239).

Хдмин тaвp, дap лyгaтнoмaи нoмбypдa Poмпypй яз xycyra х,oлaтх,oи дигapи чямъ бacтa шудяни вoх,идх,oи лугявй, миcли «чямъи xилoф-yл-киëc», мяънии чямъ дoштaни кялимяи шякли чямъ нaдoштa, чямъулчямъ, 6o ëpии иxтиcopи х,apфи муяйяни yнcypи лугявй coxтa шудяни гуняи чямъи oн вя гaйpaх,o мyлoх,изapoнй кapдaacт, ки дap бopaи o^o дap фacлх,oи дaxлдop 6ax,c дoиp xox^ шуд. ^яйц^и зиёди Poмпypй oид 6a чямъи шикacтa кacpo 6a чунин xyroca мeopaд, ки дap зaбoни ядябии дaвpaх,oи гузяштя ин шякли чямъбяндй дap ocopи шoиpy нaвиcaндaгoн xeлe биcëp 6a кop мepaфтaacт. Аммo бяъди инкилoб, мaxcycaн дap зaмoни шypaвй, «6o дeмoкpaтй шудяни зaбoни ядябии точикй чямъбяндии apa6ï тopaфт кям шудя, coнй яз иcтeъмoл бapoмaд»(10, 270).

Тяхкики «Fиëc-yл-лyгoт» нишoн медихдд, ки aндeшaх,oи y дap бopaи poxx^ чямъ 6acra шудяни вoх,идх,oи лугявй 6o ycym ^идя^и зaбoни apa6ï чoлиби диккят acт. Мяълум acт, ки яз бяйни зaбoнх,oи гyнoгyни дунё зaбoни apa6ï 6a як кaтop зaбoни дигap, яз чумля точикй дap муддяти беш яз ^aзop шл пaйвacтa тязйик oвapдa, 6a o^o мунтязям кaлимa^opo 6a кapз дoдaacт. Аз ин py, дap тapкиби лугявии зaбoни тoчикй тeъдoди xeлe зиёди кaлимa^oи ин зaбoн 6a нaзap мepacaд. Дoxилшaвии вo^ид^oи лугявии зaбoни apa6ï тaн^o 6a истите шудяни capзaмини aчдoдoни мo яз тapaфи apa6^o вя кябули дини мубини иcлoм вoбacтa нябудя, бялки бoз 6a кушишу xo^иши яхли илму caнъaт дap иcтифoдaи yTOypx^ лугявии oн зaбoн низ aлoкaмaндй дopaд. Тopaфт яфзудяни тявяччу^и oлимoнy aдибoни гyзamтapo 6a иcтифoдaи ^лимя^и apa6ï яз ^ямин ^ям фяхмидян мумкин acт, ки arap дap зaмoни зиндягии Pyдaкивy Фиpдaвcй мaвpиди иcтифoдa кapop гиpифтaни yнcyp^oи иктибocии apa6ï дap бяъзе ocop хдмягй 0,2 % -po тяшкил дихдд, nac дap oxиpи acpи XI 6a 10-15%, дap acpи XII 6a 22%, дap acp^oи XIII - XIV 6a 70-80% pacид. Аммo яндяке бяъд иcтифoдa шудяни чунин вoжa^o кaмтap гapдидa, дap ибтидoи acpи XX 60-70% -po тяшкил дoд. Имpyз бomaд, дap ycлyб^oи гyнoгyни нутки тoчикoн тeъдoди вo^ид^oи лугявии apa6ï тaxминaн 40-50% -po дapбap мeгиpaд (6, 15, 101). Тябиист, ки ^ямяи чунин ^лимях^ яз pyи кoидaвy ^нуни якxeлa 6a тapкиби лугявии зaбoни тoчикй дoxил нamyдaaнд. Мяхз хдмин гyнoгyнpaнгии иктибoc гapдидaни ин гуня вoхидхoи лугявй дap фapхaнгнoмaхoи гузяштя, мaxcycaн «Fиëc-yл-лyгoт» 6a тaвpи aлoхидa тяъкид гapдидa, xycycиятхoи xap кaдoми oнхo ниmoн дoдa шудяяст. Чунин мyнocибaти Мухяммяд Fиëcyддини Poмпypиpo дap xycycи иcтифoдaи чямъи шикacтaи кaлимaхoи иктибocии apa6ï xyбтap мyшoх,идa нямудян мумкин acт. Бoяд гуфт, ки дap «Fиëc-yл-лyгoт» 6a шякли mикacтa чямъ бacтa шудяни кaлимaхo xeлe зиёд 6a нaзap мepacaд. Бяъзе мyхaккикoни тoчик низ чунин xycycra™ ocopи гyзaштaгoнpo aлoх,идa кяйд кapдa нaвиштaaнд, ки

«чамъбандии арабй, аз чyмла чамъи шикаcта дар забони адабии даврадои гyзашта xeлe биcëр иcтифGда мeшyд. Аммо дар замони муоодр», бо демократй шyдани забони адабии точикй чамъбандии арабй торафт кам шудан гирифт ва чун яке аз шаклдои арxаиcтй кариб тамоман аз иcтeъмGл баромад» (10, 270).

Х,амаи калимадои ба тарики чамъи шикаcтаи арабй cоxташyдаи «Fиëc-yл-лyгGт» аз руи фадмо будани маънояшон дар забони адабии дозираи точикй ягона нecтанд: баъзеи ондо кудна шудаанд, киcми дигар дар айни дол низ ceриcтeъмGл дастанд. Бинобар ин, ондоро мо ба гуруддои зерин чудо намуда, тадлил карданй дастем:

а) Цамъи шикатаи калимадаи aрxaиcтй. Дар «Fиëc-yл-лyгот» микдори зиëди водиддои лугавие дучор меоянд, ки дар давраи дозираи инкишофи забони точикй кариб дамаи ондо аз иcтифGдa монда, ба дукми aрxaизм даромадаанд. Тадлили xycycиятдGи маъноии чунин калимадо водор мecGзaнд, ки ондо ба гуруддои зерин чудо карда шаванд: аа) Шакли чамъи шикастаи калимадое, ки замон ва мафдумдои ба он вGбacтaрG ифода менамоянд: лaëлй «шабдо» (ч. лайл -6, ч.1, 50; 6, ч.2, 216), acбaд (ч. cyбд - 6,ч.1, 66), дуззар (ч. дозир - 6, ч.1, 278), зулаф (ч.зулфа «пораи шаб» ч.1, 395).

аб) BGдиддGи лугавие, ки узвдаи инан ë мавчудати дигар ва мафдумдаи ба ан вабатара мефадмонанд: зафаир (ч. зафира «муи бофта» -6, ч.2, 18), турар («муи пешонидо» (ч. турра -6, ч.2, 24), акбад (ч.кабид «чигар» -6, ч.2, 160), луда (ч.лидя «риши мардон» -6, ч.2, 208). Микдори чунин ужурдои лугавй дар фардангномаи мазкур зжд буда, аз руи диcGби мо, дар бисту нуд долат ба назар мeрacaд (6, ч.1, 35, 37, 48, 71, 87, 90, 92, 95, 96, 135, 144, 145, 187, 342, 358, 361, 362, 461: 6, ч.2, б8, 208, 30б, 348, 358, Зб1, Зб8).

ав) УнcyрдGи лугавие, ки мафдумдаи ба caxтмaн, макан, мавкееъ xam, манзил алакаамандра ифода мекунанд: acarrn«^уту^о» (ч. устувона -6, ч.1, 59), арча (ч.рачо, ричо «карона» -6, ч.1, 44), афзия (ч. фазо -6, ч.1, 77), актар «канордо» (ч.кутр -6, ч.1, 78), амкина (ч. макон 6, ч.1, 90), аваит «миëнaдG» (ч. aвcaт -6, ч.1, 100), автан(ч. ватан -6, ч.1, 100), бикааъ «чойдо» (ч.букъа -6, ч.1, 138), дучар (ч. дучра -6, ч.1, 269), имад «cyтyндG» (ч. имода -6, ч.2, 76), гураф (ч.гурфа «болоxонa» -б, ч.2, 86), каваим«поядои чизе» (ч.коима -6, ч.2, 148), мабанй «чойдои бино» (ч.мабно -6, ч.2, 225).

Чунин шакли чамъи шикаста дар cивy як маврид дучор омад (6, ч.1, 44, 78, 90, 100, 376; 6, ч.2, 243, 249,251, 252, 282, 283, 288...).

аг) Калимадое, ки нами amë, чиз, acбабдаи рузгар ва предметдаи ба ан манандра ифода менамоянд: canaca (ч. шлшла -6, ч.1, 433), аафй «дегпоядо» (ч. ycфийя -6, ч.1, 35), адчар «^ан^о» (ч. дачар -6, ч.1, 38), адават «олоти доодлкунии чизе» (ч.адот -6, ч.1, 42), caнaдик (ч. cyндyк -6, ч.2, 13), кимам «caри дар чиз» (ч. кумма -6, ч.2, 145), каваим «поядои чизе» (ч.коима -б, ч.2, 148), маарич«нардбондо» (ч. меъроч -6, ч.2, 279), макайил«паймонадо» (ч.микëл -6, ч.2, 294). Чунин водиддои лугавй дар «Fиëcyллyгот» боз дар биcтy нуд долат дида мешавад.

аг) BGжaдGe, ки acбaби xaниш, ваитадаи маърифатнакшавй, илмуданиш ва мафдумдаи ба ан вабатара ифода менамоянд: аглат (ч. галат -6, ч.1, 75), акааним (ч. укнум «œ китоб» -6, ч.1, 79), алвад (ч. лавд -6, ч.1, 82), тачаруб ( ч. тачриба -6, ч. 1, 181 ), таламиз «шогирдон» (ч. талмиз -б,

4.1, 206), давашй(ч. дошия -6, ч.1, 287), тавалеъ (ч. толеа «номи китобе» -6, ч.2, 30), укуул (ч. акл -б,

4.2, 71), карарж(ч. кyррGca «чузвдои китоб» -6, ч.2, 165), нуат «китобдо» (ч.нycxa -6, ч.2, 241).

ад) УнcyрдGи лугавие, ки нами дайванат, xaзaндa, парранда ва гайрадара мефадмонанд. Теъдоди ин гуна калимадо низ биcëр буда, ба шву як адад мeрacaд: азимма (ч. зимом «мидор» -б, ч.1, 53), аинна (ч. инон «лачоми acп» - 6, ч.1, 74), афай (ч. афъй -6, ч.1, 78), бадаим «дайвондо» (ч. бадима -6, ч.1, 150), зибаъ ( ч. забй «одувон» - 6, ч.2, 33 ), аафир ( ч. ycфyр «гунчишк» - 6, ч. 2, б8), мавашй (ч. мошия «шутури биcëр родраванда» -6, ч.2, 318).

Дар лугатномаи мавриди тадлил боз дар биcтy панч долат зикр ëфтaни ин гуна ужурдои лугавй дида мешавад.

ае) BGдиддGи лугавие. ки мафдумдаи xeшyтaбарира ифода намудаанд: axлaф (ч^алаф «фарзанди cGлeд» -6, ч.1, 41), axвaл (ч. xGл «таго» -6, ч.1, 41), аъмам (ч. амм «амак» -6, ч.1, 73).

aë) BGдиддGи лугавие, ки мавкееи ичтимаии maxc, далату вазъият ва мафдумдаи ба анда вабатара ифода мекунанд: адрар «озодагон» (ч. дур -6, ч.1, 38), арбаб (ч. раб (б) -6,ч.1, 44), чаъашиш«гaдGëн» (ч. чуъшуш -6, ч.1, 234).

аж) Bодиддои лугавие, ки аламату xycyc^r, чин ва мафдумдаи ба ан алакамандра ифода намудаанд, ки ин долат дар 43 каррот ба мушодида раодд: булд (ч. аблад -6, ч.1, 142), шурафа (ч. шариф -6, ч.1, 459), адаин (ч. aдcaн -6, ч.1, 39), ax^ca ( ч. xacиc - б, ч.1, 40 ), acx.и ( ч. caxï -б, ч.1, 54 ), зиаф ( ч. заиф - 6, ч.2, 18), луд (ч. алад «гумродтар» -6, ч.2, 209), дудат «дидояткунандадо» - (ч. додй -6, ч.2, 381).

яз) yTOypx^ лугявие, ки мaфxyмxoи döc^a^po фaxмoнидaaнд: aения (ч. caнo -6, ч.1, 35), ядилля (ч. дялел -6, ч.1, 43), яз^н (ч. зехн -6, ч.1, 43), aъмop (ч. yмp -6, ч.1, 73), яв^м (ч.. вяхм -6, ч.1, 100), илял(ч. иллят -6, ч.2, 74), мaxoеин(ч.. душ -6, ч.2, 239), мaвopие(ч.. мepoc -6, ч.2, 313).

яи) Дap шякли чямъи шикacтa rypyx^ кaлoни кaлимaxoe, ки o^o мaфxyмxoи ба либос, матоъ, пойафзол (aевoб «^мя^и пушидянй», ч. caвб - 6, ч.1, 35; ямтия -ч. мaтoъ-ч.1, 86,909; aмoим -œ.имoмa- 6, ч.2, 77; нтл - ч.няъл -6, ч.2, 347) наботот, гулу гиёх, (amчop - ч. шaчap -6, ч. 1, 63; aгеoн «шoxxoи дapaxт», ч. гycн -6, ч.1, 75; c^ob «^oxa:^ тозяи дapaxти aнгyp» ч. capъ -6, ч.1, 420), мафх,умх,ои \арбП (ш^иб«^arn^p^o» - ч. кятибя -6, ч.2, 161; aчнoд «лaшкapxo» - ч. чунд -6, ч.1, 36; ycopo «ac^orn» ч. acиp -6, ч.1, 54, 62; aеëф «шaмшepxo» - ч. caйф -6, ч.1, 58), дин ва мафхумхри ба он вобаста (ядъия -6, ч. Дyo -6, ч.1, 43; xymôo - ч. xaтиб -6, ч.1, 307; зyввop «зиëpaткyнaндa» - ч.зoиp - 6, ч. 1, 399 ) вя гaйpaxo вoбacтapo мeфaxмoнaнд. Х^шби oмopии иcтифoдaи чунин шaклx,o нишoн медихдд, ки муяллифи «Fиëc-yл-лyгoт» дap 686 х^ят шякли чямъи шикacтaи вoжaxoи apaбиpo мaвpиди иcтифoдa ^pop дoдaacт.

Poмпypй хдншми эзox дoдaни гуняи чямъи шикacтaи гypyxи вoxидxoи лугявй дap хяждях ^лят дap бopaи кaлимaxoe му^^зя бяён кapдaacт, ки дap зaбoни apaôï ду шякли чямъи шикacтa дoштa, 6o хямин нaмyдaшoн 6a зaбoни точикй иктибoc гapдидaaнд. Macaлaн, у дap xycycи y^ypx^ лугявии yдor вя yдвoн чунин мeнaвиcaд: «Удor- чямъи oдй, ки 6a мяънии душмян вя бeдoдкyнaндa вя яз хдд дapгyзapaндa acт» (6, ч.2, 40). «УДвoн- ... вя 6a мяънии дyшмaнoн; дap ин cypaт чямъи oдй-cт, ки 6a мяънии душмян вя бeдoдкyнaндa бoшaд» (6, ч.2, 40).

Аз чунин шapx,и Myx,aммaд Fиëcyддин мяълум мeгapдaд, ки яйни як вox,иди лугявии иктибocии apaôï мeтaвoниcтaacт ду шякли чямъи шикacтaи яз хдм фapккyнaндa дoштa бoшaд. Mиcoлxoи пoëн низ мeтaвoнaнд 6a ин туфтя^ шoxид бoшaнд: «Maдoин - чямъи мядиня; вя oн хдфт шя^ будянд oбoдoн дap xaвoлии Бoбyл...» (6, ч.2, 245). «Myдyн- шя^^; вя ин чямъи мядиня acт, ки 6a мяънии шя^ бoшaд» (6, ч.2, 245). «Kyôapo - бyзypгoн; вя ин чямъи кяби acт» (6, ч.2, 154). «K^ap- бyзypгoн; вя ин чямъи кaбиp_acт...» (6, ч.2, 160) «... мypд... чямъи aмpaд...» (6, ч.2, 249). «Mypдoн - 6a мяънии кyдaкoни coдapУ; ин чямъи aмpaд acт» (6, ч.2, 253). «Нaел_- пaйкoни ™py няйзя; вя нyеyл(6a зaммaтaйн) вя ниcoл (6a кacpи яввял) чямъи oн...» (6, ч.2, 344). «... вя таф^.. 6a мяънии чoн вя pyx вя хякикяти шяйъ вя xac™ вя яйни xap чиз; дap ин cyparn чямъи oн нyфyе вя aнфyе бoшaд...» (6, ч.2, 348). «Caнaвor - чямъи cam, ки 6a мяънии coл acrn..» (6, ч.1, 437). «Синин- 6a мяънии шл^; вя ин чямъи еaнa яст, ки (6a фaтxaтaйн) 6a мяънии coл бoшaд...» (6, ч.1, 439). «Aчиллo - ... чямъи чялил acт» (6, ч.1, 36). «Ачилля - 6a мяънии бyзypгoн; вя ин чямъи чялил acт» (6, ч.1, 37).

Хдмин тaвp, дap лyгaтнoмaи мaзкyp шaклx,oи чямъи вox,идx,oи лугявии зяйф «мех^н» (aзoиф вя язёф -6, ч.1, 71), лиеoн «зaбoн» (aлcyн вя aлcинa -6, 6, ч.1, 86), xoдим (xaдaм вя xyддoм -6, ч.1, 296), xaймa ^иём вя xиям -6, ч.1, 320), paфик (pyфaкo вя pифoк -6, ч.1, 373, 374) низ ëдpac кapдa мешявяд.

Coxиби «Fиëc-yл-лyгoт» бяъзян дap бopaи чямъи шикacтaи вoxидxoи лугявие низ cyxaн мepoнaд, ки яз чихяти мaънo 6o xaмдигap мypoдиф xacтaнд, вяле яке яз чихяти бapoмaд 6a зaбoни apa6ï тяяллук дopaдy дигape шякли мyappaби кялимяи юнoнй xиcoб мешявяд. Унcypxoи лугявии мaфore:x_ вя мя^лид мeтaвoнaнд шoxиди ин гyфтaxo бoшaнд:«Maфorex - чямъи мифтox, ки 6a мяънии кялид acт» (6, ч.2, 287). «Maк,oлид - чямъи миклид, ки (билкacp acт) 6a мяънии кялид вя ин мyappaб acт» (6, ч.2, 289). Myx,aккик Л.С. Пeйcикoв кялимяи калидро иктибoc яз зaбoни юнoнй дoниcтaacт (6, 17, 33).

Дap «Fиëc-yл-лyгoт» ^лят^е низ 6a нaзap мepacaнд, ки муяллиф ду шякли гyнoгyни чямъи шикacтaи ин ё oн кaлимapo ëдpac шудя, бapoбapи oн гялят будяни шякли ceюмpo тяъкид мeнaмoяд. Macaлaн, у oид 6a гуня^и киôoô., кибябвя ic,y6o6мeнaвиcaд: «%ибoб - чямъи куббя; вя 6a хиндй ^ôapo «кaлac» нoмaнд; вя xyyôoô (биззям) чyнoнки мaшxyp шудя, xaтocт» (6, ч.2, 126). «Kftôaô- чямъи tyyôôa» (6, ч.2, 126).

Poмпypй дap лyгaтнoмaи xyд дoиp ôa шякли чямъи шикacтaи якxeлaи бяъзе y^ypx^ лугявие низ яндешя poндaacт, ки o^o acлaн кaлимaxoи гyнoгyн будя, мaънoxoяшoн яз хям фapк мекунянд. Чyнoнчи, дap зaбoни apaôï мяфхуми «xoô» ôo ëpии вoжaи нявм вя мяфхуми «xyфтa» ôa вocитaи вoxиди лугявии тим ифoдa кapдa мешявяд. Aммo гуняи чямъи xap ду кялимя мeтaвoнaд шякли яшня дoштa бoшaд. Шякли мoнaнд дoштaни xap ду вoжaи нoмбypдapo Poмпypй чунин эзox дoдaacт: «Ниём- чямъи нявм, ки ôa мяънии xoô бoшaд, чyнoнки еиëм чямъи еaвм^; вя хям чямъи тим, ки ôa мяънии xyфтa бoшaд, чутончи rичop (ôa кacp) чямъи roчиp; вя дap фopcй ôa мяънии гилoфи кopд вя шaмшep» (6, ч.2, 363). Чй xeлe ки дидя мешявяд, coxиби «Fиëcyллyгoт» ня фякят якxeлa xиcoб шудяни шякли чямъи шикacтaи ду кялимяи xapxeлapo кяйд мекуняд, бялки бoз дap зaбoни тoчикй - фopcй ôa тaгйиpoти мaънoй дyчop гapдидaни ниëмpo низ ишopa мeнaмoяд.

Boхиди лугавии арбаъ низ аз чумлаи калимайое аст, ки гунаи чамъи ду вожаи гуногун: рабъ ва рубъ джоб мешавад: «Арбаъ - манзилдо ва xGнaдG; чамъи рабъ (билфатд), ки ба маънии xora аст ва низ чамъи рубъ (биззам) » (6, ч.1, 47). Ромпурй дар чои дигар калимаи рубъро чунин эзод дGдaacт: «чадорум ди^аи чизе; ва Gлaтecт муначчимонро аз кабили ycтyрлGб, ки бад-он иртифои Офтоб ва шатдо ва амалдои дигар маълум кунанд.» (6, ч.1, 365). «Лавамеъ - acaрдGи рушан ва партавдои дyрaxшGн; ва ин чамъи ламеа ва ламеъ аст» (6, ч.2, 214). «Macaнй... ва баъзе аз мудаккикон навишта, ки маанй чамъи машо-ст, ки ... маъдул аз инан, ба маънии ду-ду; ë он ки маанйчамъи муанна бошад, ки. ба маънии ташия кардашуда» (6, ч.2, 231) « Цудран- девордо; чамъи чадрва чудр.» (6, ч.1, 229) «...аздар... ба маънии шукуфадо ва ин чамъи задара, зудара(ки ба фатдатайн ва ба замми аввал ва фатди до) бошад.» (6, ч.1, 50).

Аз кайддои Мудаммад Fиëcyддин маълум мешавад, ки баъзан œ калима метавонистааст шакли якxeлaи чамъ дошта бошад. Macara^ у гунаи чамъи водиддои лугавии гирара, гарир ва гирар джоб ëфтaни вожаи гароир -ро чунин эзод медидад: «Fараир - ба маънии чуволдо; чамъи гирора; ва ба маънои xyдGи нек; ва зоминон ва чавонони корноозмуда; ба ин маънй чамъи гарир; ва ба маънии нукшндо; ва ба маънии равишдо ва тарздо; ва тезидои шамшер; ва ба маънии найза ва тирдо; ва микдори муддатдои чиз; ва ба ин маънй чамъи гирор аст» (6, ч.2, 86).Бояд гуфт, ки теъдоди чунин водиддои лугавй дар «Fиëc-yл-лyгoт» нжбат ба гуруддои дигар камтар аст.

Бино ба кайддои Ромпурй, дар забони нжгони мо калимадое низ вучуд доштаанд, ки бо вучуди дар забони арабй шаклдои тандову чамъ доштанашон дар точикй факат шакли чамъашон дар вазифаи гунаи тандо мавриди истифода карор гирифта, ондо ба намуди танх,о ба кор намерафтаанд. Aкcaри ин гуна калимадо муддате дар таркиби лугавии забони гузаштагони мо истифода гардида, баъдтар такроран аз доираи он берун шудаанд. Инро аз дамин нукта фадмидан мумкин аст, ки имруз микдори xeлe ночизи чунин ужурдои лугавй ба кор мераванд. Macaлaн, аз байни як cилcилaи калони чунин водиддои лугавй доло факат истифода шудани калимадои aйëм ва джрро дучор омадан мумкин аст. Ромпурй аз xycy№ дар ду водиди лугавй чунин менавжад: «AйëM- руздо, чамъи явм.; фGрcиëн ба маънии мутлаки вакт ва дангом низ оранд.» (6, ч.1, 104). «Д^р - чамъи дар аст, ки ба маънии xora бошад; ва мачозан ба маънии мулк ва билод мустаъмал...» (6, ч.1, 351). Baлe, чунон ки ишора шуд, киcми бештари чунин вожадо доло дар забони точикй ба кор намераванд. BGдиддGи лугавии зерин метавонанд далели чунин гуфтадо бошанд: «Саравил - шалвор ва почома; дар ин лафз иxтилGф аст, назди баъзе арабист ва пеши чамъе ачамй; гуруде водид гуянд ва тоифае чамъ донанд. Факир муаллиф гуяд, ки caрaвил чамъ ва муарраб аст, ки ба маънии водид мустаъмал гардида. Зодиран дар ad шалвар_бувад, ки мураккаб аст аз шал, ки. ба маънии рон аст... ва вар, ки калимае ба маънии лоик бошад. nac ломро ба рои мудмала ва рои мудмаларо ба лом бадал карданд, шарвалдошл шуд. Аз ин чидат чамъи caрвaл caрaвил оварданд. Магар ин лафзи чамъ дар мудоварот ба маънии водид мустаъмал шудааст...» (6, ч.1, 421). «Аа?- каге, ки ба мудофизати шадр ба шаб гардад.; ва дар «Латоиф» навишта, ки acac чамъи ac аст, ки ба маънии шаднаи шаб бошад; ва дар форш бар муфрад итлок кунанд» (6, ч.2, 66). «Х,амаил -.ва cGдиби «Сурод» навишта, ки дамаил чамъи димала аст... ба маънии даволи шамшер., магар дар форш ба маънии водид мустаъмал мешавад» (6, ч.1, 284). «Fилмaн - чамъи гулам... Агарчи лафзи гилман шгаи чамъ аст, магар дар фoрcиëн ба маънии муфрад мустаъмал...» (6, ч.2, 90). «Адвал- чамъи дал ва далат, ки ба маънии гашти дар чиз аст; ва ба чои муфрад низ оранд.» (6,ч.1, 39).

Ромпурй баъзан ба таври мyшaxxac макони аники истифода гардидани шакли чамъи чунин водиддои лугавиро ба маънои гунаи тандо нишон медидад. Чунончи, у дар бораи калимаи (pajic чунин менавжад: « Фaлc - пул, ки аз мж мебошад; ва чамъи он фyлyc (ба замматайн) аст; ах,ли ^инд (таъкиди мо-Ч,.Ф.) ба чои муфрад дам лафзи чамъ жтеъмол кунанд.» (6, ч.2, 117).

Дар «Fиëc-yл-лyгoт» Ромпурй гуруди дигари ин гуна водиддои лугавиро низ нишон додааст, яъне, бино ба накли у, як катор калимадо дам дар вазифаи шакли тандо, дам чамъ ба кор мерафтаанд. Инро дар мжоли ужурдои зерини лугавй мушодида намудан мумкин аст: «Шакаик-лола; ва ин муфраду чамъ як шн ояд.; ва годе мачозан ба маънии мутлак гулдо ояд.» (6, ч.1, 467). «Зайф - ба маънии медмон ва медмонон муфрад ва чамъ дар ду омада» (ч.2, 19). «Тифл -навзода аз одамй ва дайвон; чамъ ва муфрад омада» (6, ч.2, 27). «Тайр- мург ва мургон; ин лафз чамъ ва муфрад дар ду омадааст...; ва дар «Шакаржтон» навишта, ки тайр жми чамъ аст, aдëнaн бар водид низ итлок кунанд» (6, ч.2, 32). «Задир- ба маънии дампушт; ва ба маънии ëридидaндa ва пуштикунанда; ин лафз чамъ ва муфрад дар ду омада.» (6, ч.2, 35). «Фулк- ба маънии каштй, ки бад-он аз дaрë убур нумоянд; ва ба маънии каштидо; муфрад ва чамъи ин лафз бар як вазн омада.» (6, ч.2, 117). «Мазан (н) - чодои гумон бурдан; агарчи ин лафзи чамъ аст, магар годе ба маънии водид дам меояд.» (6, ч.2, 278).

Ромпурй баъзан огох менамояд, ки ин ё он калимаи муайян шакли чамъ набуда, метавонад аз

чихати зохирй ба он монанд бошад. Масалан, у гунаи чамъи вожаи махд хисоб наёфтани мих,од-

ро таъкид карда менависад: «Миход- бистар ва бисот ва фарш...; бидон, ки ин лафзи муфрад аст

ва чамъи махднест» (6, ч.2, 324).

ПАЙНАВИШТ:

1. Ахвледиани, В.Г. Арабское языкознание средних веков / В.Г. Ахвледиани// История лингвистических учений. Средневековый Восток. - Л.: Наука, 1981. - С.53-94.

2. Вохидов, А. Структурно-семантическая характеристика лексики в «Гияс-ул-лугат». Автореф. дисс. .канд. филол. наук / А. Вохидов. - Душанбе, 1975. - 33с.

3. Вохидов, А. Ахдмияти «Гиёс-ул-лугот» -и Мухаммад Гиёсуддин дар таърихи фархднгнигории точику форс / А.Вохидов// Масъалахои филология. - Самарканд, 2003. - С. 90 -94.

4. Герценберг, Л.Г. Лингвистическая мысль и языковедческая практика в Иране в домонгольское время / Д. Саймиддинов, Л.Г. Герценберг// История лингвистических учений. Средневековый Восток. -М., 1981. - С.69-115.

5. Лившиц, В. А. О внутренних законах развития таджикского языка / В.А. Лившиц// Известия АН Тадж. ССР. Отд-ние общ. наук 1954. - № 5. - С. 87-102.

6. Мухаммад, Гиёсуддини Ромпурй. Fиёс-ул-лугот/ Тахия ва баргардони А.Нуров / M.F. Ромпурй. - Душанбе: Адиб, 1987. - Ч,илди.1. - 480 с.; Ч,илди 2 - 416с.; Ч,илди 3. - 304с.

7. Пейсиков, Л.С.Лексикология современного персидского языка / Л.С. Пеёсиков. - М.: Изд-во Моск. ун-та, 1975. - 205 с.

8. Хасанов, А. Аз таърихи сарфу нахв / А. Хасанов // Адаб, 1992. - № 2. -С. 42-45.

9. Хасанов, А. Хусни сухан аз нигохи Мухаммад Fиёсуддини Ромпурй // Шамъи анчуман. Ба ифтихори 70 - солагии академик Мухаммадчон Шукуров / А. Хасанов.- Хучанд, 1996. -С. 79-96.

10. Шукуров, М. Хар сухан чоеву хар нукта макоме дорад / М. Шукуров. - Душанбе: Ирфон, 1985.- 366 с.

REFERENCES:

1. Akhvlediani, V.G. Arabic medieval language studies/V.G. Akhvlediani//History of linguistic studies. Medieval East. Leningrad: Science, 1981. - P. 53-94.

2. Vohidov, A. Structural semantic characteristic of lexis in "Ghiyas-ul-lughot". Dissertation abstract of Cand. Sci. in Phil./A.Vohidov. - Dushanbe, 1975. - 33.

3. Vohidov, A. The essence of "Ghiyas-ul-lughot" by Muhammad Ghiyassuddin in the history of Tajik-Persian lexicography / A. Vohidov//The philological issues. - Samarqand, 2003. P. 90-94.

4. Herzenberg, L.G. Linguistic thought and philological practice in Iran before Mongol's period / D. Saimiddinov, L.G. Herzenberg// The history of linguistic studies. The medieval East. Moscow, 1981. -P. 69-115.

5. Livshiz, V.A. About the inner laws of development of Tajik Language / V.A. Livshiz //Bulletin of ASc of Tajik SSR. The department of common sciences. 1954. - № 5. - P. 87-102.

6. Muhammad, Ghiyasuddin Rampuri. Ghiyas-ul-lughot / Edition and Translit. by A. Nurov / M.Gh. Rampuri. - Dushanbe: Adib, 1987. Volume 1, 480 p. vol.2. 416 p. vol. 3. -304 p.

7. Peisikov, L.S. Lexicology of modern Persian language / L.S. Peyosikov. -Moscow: Publication of Moscow University, 1975. - 205 p.

8. Hasanov, A. From the history of morphology and grammar /A. Hasanov // Adab. - Dushanbe, 1992. -№ 2. -P. 42-45.

9. Hasanov, A. Culture of speech of Muhammad Ghiyasuddin Rampuri's point of view // Sham'i anjuman. To honors of 70th Anniversary of Academician Muhammadjon Shakuri / A. Hasanov. -Khujand, 1996. -P. 79-96.

10.Shukurov, M. Every word has its place and every point has its position / M. Shakurov. - Dushanbe: Irfon, 1985. - 366 p.

Мухаммад Гиясуддин Рампури и вопросы арабского способа образования разбитого множественного числа

Ключевые слова: лексические единицы, способы образования множественного числа в арабском языке, целое и разбитое множественное число, «джам'и хилоф-ул-киес», имя

существительное в единственном числе, имя существительное во множественном числе, словарь, две формы образования разбитого множественного числа

В статье анализируется точка зрения одного из великих средневековых составителей персидско-таджикских словарей Мухаммада Гиясуддина Рампури о способах образования множественного числа лексических элементов арабского языка.

Автор статьи на основе рассмотрения многочисленного материала, выбранного им из словаря «Гияс-ул-лугот», показывает способы образования множественного числа большой группы слов, заимствованных из арабского языка.

В процессе анализа образцов и формирования выводов автор статьи рассуждает о способе «джам'и хилоф-ул-киес» (образование множественного числа на основе противоречия и сходства), типе слов, имеющих форму единственного числа, но обозначающих множественное число, способе джам-ул-джам, существовании двух отличающихся друг от друга форм разбитого множественного числа одной и той же словарной единицы, заимствованной из арабского языка, использовании ряда арабских слов, как для обозначения единственного числа, так и множественного, а также о способе образования множественного числа словарного элемента посредством сокращения его определенной буквы и других аспектах выбранной темы.

Muhammad Ghiyasiddin Rampur and questions of arabic way of broken form ofplurals

Keywords: lexical units, methods of forming of plural form in Arabic alnguage, whole and broken plural form of jam'i khilof-ul-qiyas"', the noun in singular form, the noun in the plural form, dictionary, forming of two broken plural forms

It is analyzed the point of view of one of the great medieval compilers of Persian-Tajik dictionary Muhammad Ghiyasuddin Rampuri about a method of forming variants of plural form of the Arabic of lexical elements..

Based on the consideration of numerous materials selected from the dictionary of "'Ghiyas-ul-lughot"' the author shows the methods of forming of plural form of a large group of words borrowed from Arabic language.

In the process of analysis of samples and forming conclusions, the author of the paper argues the ""Jam'i khilof-ul-qies" (forming of plurals based on contradictions and similarities), about the types of words with a singular form, but meaning the plural method of jam'ult-jam', the existence of two differing forms of the broken plural of the same lexical units taken from the Arabic language, the use of a number of Arabic words, as to mean the singular and plural forms, as well as the method of forming of plurals of vocabulary element by reducing its specific characters and other aspects of the chosen theme.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Цалолова Фотимахон Абдусаломовна, номзади илмхои филологй, сармуаллимаи донишкадаи кафедраи забонхои тоцики ва русии ицтисод ва савдои Донишгохи давлатии тицорати Тоцикистон (Цумхурии Тоцикистон, ш. Хуцанд), E-mail: uchzaphgu@mail.ru

Сведения об авторе:

Джалолова Фотимахон Абдусаломвна, кандидат филологических наук, старщий предподователь кафедры таджикского и русского языков Института экономики и торговли Таджикского государственного университета комерции (Республика Таджикистан, г.Худжанд), E-mail: uchzaphgu@mail.ru

Information about the aut^r:

Jalolova Fоtimakhon Abdusalomovna, Candidate of Science in Philolgy, a Senior Teacher at Tajik and Russian Languages Daartment at the Institute of Economy and Trade State University of Commerce (Republic of Tajikistan, Khujand), E-mail: uchzaphgu@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.