Научная статья на тему 'НЕКОТОРЫЕ ОСОБЕННОСТИ ВОЛЬНЫХ СТИХОВ ГУЛНАЗАРА'

НЕКОТОРЫЕ ОСОБЕННОСТИ ВОЛЬНЫХ СТИХОВ ГУЛНАЗАРА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
55
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТРАДИЦИОННАЯ ФОРМА И МОДЕРН / ТВОРЧЕСКИЕ ОПЫТЫ / ГОРИЗОНТАЛЬНЫЕ И ВЕРТИКАЛЬНЫЕ СТЕРЖНИ / СТИХОТВОРНАЯ СТРОКА / БЕЙТ / ПАРАГРАФ / ЕДИНСТВО СОДЕРЖАНИЯ И СОДЕРЖИМОГО / СФЕРА ВООБРАЖЕНИЯ / РОМАНТИЧЕСКИЕ ЯВЛЕНИЯ / РАЗБИВКА СТРОК / СИСТЕМА АРУЗА / УКЛОНЕНИЕ ОТ МНОГОСЛОВИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хамроев Равшанкул Замонович

Народный поэт Таджикистана, лауреат государственной премии имени Абуабдуллах Рудаки, автор национального гимна устод Гулназар создавал приемлемые и одобренные стихи и в традиционной форме и в форме модерна. В целях достоверного анализа, мы разделили стихи на две части, сочиненные в форме модерна: вольный и белый стихи. В этой статье идет речь о некоторых особенностей вольных стихов устод Гулназара. Как видно из нашего исследования, вольные стихи Гулназара постепенно отходя от опоры на длительность и краткости стихотворных строк, развивались и совершенствовались в горизонтальной и вертикальной стержни и дошли до лучшего степени вольного стиха сегодняшнего Таджикистана. Он входит в арене вольного стиха с большим формированием и воображением. В его стихах полны романтические явления. Если в этом виде стиха ритм является стопой, то рифма используется только по необходимости. К тому же, строка или стих не имеет решительный роль, а проявляет решающий роль в параграфе (раздел или фраза). Поэт в этой сфере имел творческие опыты и постепенно достиг своей цели. Следует отметить, что он по всякому поводу ради формы стиха не разбивал стихотворную строку, а выслеживал по необходимости содержания и содержимое. Единство содержания и содержимого ясно наблюдалось в его вольных стихах. Для совершенствования своего вольного творчества, устод использовал из опытов поэтов нынешнего Ирана и современных поэтов Запада. Как традиция в вольных стихах Гулназара соблюдается система аруза за исключением разбивки строк или их затягивания, но интересное явление, которое нас побуждает к исследованию и пересказу, то, что поэт уклонялся от многословия и старался вводить новые содержания в форму этого вида стиха.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME FEATURES OF GULNAZAR`S FREE POEMS

In this given article the author researched the problems of some features of Gulnazar`s free poems. The Tajik national Poet, laureate of Governmental Prize by name Abuabdullohi Rudaki, author of the National Anthem Gulnazar is recognized in both traditional and modern forms of poetry. With the aim of an accurate diagnosis, we have divided the currency of his modern form and his creation, into two parts: the free poetry and the white poetry. This article discusses some features of the free poetry of Gulnazar. According to our research, the free poems of Gulnazar gradually have been beyond the length and brevity (according to modern Iranian scholars - the ups and downs) of wide line of the poetry, and along the horizontal and vertical of the most developed and the best free poetry and perfect in modern Tajikistan. He entered to the middle of free poetry through the imagination. Romantic events in his poems are numerical strength. If in this kind of poetry weight will be an important element, in this type of poetry, rhyme can only be used when necessary. In additional, line or verse does not have a decisive role, but the decisive role is reflected in the paragraph (paragraph or thought). Poet had been achieved in many creative experiences and gradually works. It should be noted, that he did not write the poem in the form of a rhyme, but in accordance with the need for content and substance he followed it. That is why in the line, freedom and form do not narrow the place of content. Only in axial is the horizontal or vertical expression of the content important in the poet's work, but the expression of the content in both axes is equally important. The unity of content and harmony is clearly visible in his free lines. To perfect his free poetry, Gulnazar were used the poems of contemporary Iranian poets and contemporary poets. Traditionally, in Gulnazar's free poems, the weight of the day is kept to a minimum, except for breaking lines or lengthening them, but the most interesting thing that makes us explore and criticize is that the poet avoided eloquence and generalizations and tried to present, fresh content in the format of this type of poem.

Текст научной работы на тему «НЕКОТОРЫЕ ОСОБЕННОСТИ ВОЛЬНЫХ СТИХОВ ГУЛНАЗАРА»

НЕОБХОДИМОСТЬ ГЕРМЕНЕВТИКИ ПОЭЗИИ САДРИДДИНА АЙНЙ

Основоположник современной таджикской литературы Садриддин Айни на ряду с высокохудожественной прозой и написал прекрасные поэзии, что в современном литературе занимает достойное место. С момента сочинения поэзией Садриддина Айни уже прошло более 120 лет, что нынешний читатель затрудняется с пониманием сущность слова великого мастера. Исходя из этого, сегодня возникло необходимость комментировать поэзии Садриддина Айни и подготовить книги «Фар^анги ашъори Айни» (Словарь поэзии Айни).

Ключевые слова: Садриддин Айни, основоположник, современная литература, произведение, проза, достойное место, стихотворение, комментария, толкование, «Словарь поэзии Айни».

THE HERMENEUTIC NECESSITY OF SADRIDDIN AIM'S POETRY

The founder of the modern Tajik literature Sadriddin Aini along with high artistic prose wrote beautiful works and they take a worthy place in the modern literature as wel. From the moment of the composition of Sadriddin Aini has passed 120 year and nowadays readers are facing with difficulties of understanding of the meaning of the words of the writer. Thus it is necessary to comment the prose of Sadriddin Aini and prepare the book by name "The dictionary of Aini's poetry".

Keywords: Sadriddin Aini, founder, modern literature, work, prose, worthy place, verse, comments, interpretation, "The dictionary of Aini'spoetry ".

Сведения об авторе:

Элбоев Вафо Джуракулович - доктор филологических наук, профессор кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел:(+992) 935314408; E-mail: vafo 1965@mail.ru

About the author:

Elboev Vafo Juraqulovich, Doctor of Philology Sciences, Professor in the Department of Theory and History of Literature, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Tel.: (+992) 935314408; E-mail: vafo_1965@mail.ru

БАЪЗЕ ВИЖАГИ^ОИ ШЕЪР^ОИ ОЗОДИ ГУЛНАЗАР

Хрмроев Р.З.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Устод Гулназар Келдй аз шоирони навпардози муосир буда, дар эчодиёги у бар замми ашъори суннатй шеьрхои нав (ба исгилохи гарбиён- мудерн) низ макоми муайян дорад. Мо шеьрхои нави уро ба ду гурух чудо намудем: шеьрхои озод ва сафед. Дар ин макола шеьрхои озоди уро баррасй менамоем. Тавре ки маълум асг, шеьри нави точикй маъмулан аз "Марши хуррият" (Суруди озодй)-и устод Садриддин Айнй сарчашма мегирад. Аммо мафхумхои шеьри озод ва арузи нав дар он айём хануз роич набуд. Баьдан ин исгилохог дар адабиёги точик маьмул гардиданд. Шеьри нав дар эчодиёги Абулкосим Лохугиву Пайрав Сулаймонй шакл гирифга, гобишхои он дар эчодиёги Мирзо Турсунзодаю Муьмин ^аноаг, Аминчон Шукухию Гаффор Мирзо, ^угбй Кирому Масгон Шералй, баьдгар дар эчодиёги Лоик Шералию Гулрухсор, Бозор Собиру Гулназар Келдй ва хамсолони онхо зина ба зина кисман рушду гакомул ёфгаасг.

Нимо Юшичро падари шеьри нави форсй арзёбй кунанд хам, хидмагхои Ахмади Шомлу ва Ахавони Солис пас аз Нимо дар гашаккули он чашмгир бошад хам, шеьри нави форсй ба Точикисгон асосан ба гавассуги шеьри Нодири Нодирпур рох ёфг Зеро сабки Нимою Шомлу ва Солис ба завки шоирони точик, ки бо шеьри суннагй комилан ху гирифга буд, бегонагй дошг ва ба зехну габьи онхо созиш накард. Аммо шеьри Нодирпури навчу ва гасвиргаро зуд ба дили эчодкорони гочик рох ёфг. Сабабаш дар он буд, ки Нодирпур назар ба дигар пешохангони шеьри нав эхгиёгкоргар буд. У сабки чадидро бо сабки суннагй ошгй дода гавонисг. Тасвирхои гару тозаи у, забони нарму баёни муассираш барои шоирони точик кобили пайравй буданд. Ба ибораи дигар, шеьри Нодирпур пуле буд, ки шеьри кадими форсиро бо шеьри нави он мепайвасг. Агар шеьри нави гочикй аз шеьри Нодирпур руидаасг гуем, шояд ишгибох нашавад.

Албато, шеьри нав ва пешрави имрузи Эрон бе заминахои амсилавй гашаккул наёфгаасг. Онро мунгакидони худи Эрон, аз он чумла, Шафеии Кадканй шеъри комилан гарби арзёбй кардаанд. Тавре ки у мефармояд: "Х,ар кадар ки бо масоили зиндагии имрузи мо мургабиг бошад, хар кадар бихохад сибгаи иклимии худро хифз кунад, хар кадар дар чихаги хифзи забон ва хагто исрор дар

^arôax^ cyннaтии зaбон кушо бошaд, боз хдм шeъpи пeшpaви Эpон шeъpecт комилaн Fapбй Ba ин хуши коp acт, нa aйби он". [7, c.266 ].

As т8х,к;ик;оти aдaбиëтшиноcони Эpон бapмeояд, ки шeъpи нaв бa capзaмини эшон aз Фapонca capaввaл бa тaвaccyти тapчyмa воpид шуд^ бaъдaн шyapои фоpcизaбон дap холу хaвои он тapчyмaхо нaвпapдозй кapдa, бa шeъpи чaдид поя гyзоштaaнд. Тaъpиxи воpиди зaбони фоpcй шyдaни истилохоти шeъpхои озод Ba caфeд хaнyз мyшaxxac даст. TaBpe ки шоиp Ba мунгакиди Эpон Шaфeии Кaдкaнй ибpози arçrçAa мeкyнaд: "Нaмeдонaм дaк;ик;aн истилохи шeъpи озод Ba шeъpи caпeд дap чй тaъpиxe воpиди зaбони ropœ шyдaacт. Он чи мycaллaм aCT, ин acт, ки хapдy истилох, тapчyмaи blankyerse ва freeyerse - и arn^œ acт, вaлe мо имpyз xe4 як aз ин ду иcтилохpо бa мaъноe, ки фapaнгихо бa коp мeбapaнд, бa коp нaмeбapeм" [6, c.277].

Чунончи xyди Гyлнaзap отд^ш aндeшapонй мeкyнaд: "Мapхилaи нaви шeъpи мо, ки aз Лоикк Шepaлй myp^ мeшaвaд, apзaндaи омузиши aмиктap acr.. Arap шeъpхои чaвонии Лощ^о бa ёд оpeд, xохeд дapëфт, ки онхо бacо шоиpонaaнд Ba aз parny боpи коcибй озодaнд... Шeъpи raBe, ки aз Лоикк myp^ шуд, тaкя бap дapозивy кутохии миcpaъхо дошт. Ba имpyз чунин шeъp, дap бapобapи шeъpe, ки бо p^mrc чиддии вaзнy кофия гyфтa мeшaвaд, зиндaгй Ba нaшвyнaмо доpaд. Aммо шоиpони хaмзaбони мо xeлe пeш paфтaaнд Ba axRyn шeъpхоe низ мeгyянд, ки як ё ду pyкни aввaл дap вaзн acт Ba бокй хaмa озод. Яъда, як нaвъ бa хaм омсзиш ëфтaни шeъpи apyßrny шeъpи caфeдy шeъpи озод acf' [4, c.22-29].

Aß мушохидехо бapмeояд, ки шeъpи нaвpо дap нaвбaти aввaл Гyлнaзap aз Лоик Ba Лоикк aз Нодиpи Нодиpпyp омyxтaacт. Тaдpичaн шоиpони нaвпapдози мо, ки Гyлнaзap дap caфи aввaли эшон кapоp доpaд, шeъpи озод Ba caфeдpо бeвоcитa aз эчодиёти xyди Нимо Юшич, Aхмaди Шомлу, Axaвони Солда Ba ФypyFи Фappyxзодy Сyхpоби Сипeхpй жapфтap омyxтaaнд. Ab aдaбиëти pyc дap ин чaбхa тaъcиpи Bлaдимиp Мaяковcкий Ba Сepгeй Еceнин бa aдибони мо бeштap pacидaacт.

Бояд ëдовap шaвeм, ки: "ш^и озод дap Фapонca бa тaчpибaхои Вик^ Хугу (1802-1885) OFOЗ мeшaвaд" [7, c.277]. Тaъcиpи он, aлбaтгa бa шyapои нaвчyи Эpон мaхcyc acn

Иддae a3 мyхaкк;икони точик, a3 он чумга, Рycтaми Baххоб шeъpи озодpо арузи нав apзëбй кapдaaнд.Чyнончи y дap pиcолaи xyд мeнaвиcaд: '"flap apyзи нaв вохиди aœcm вaзн -миcpaъ Ba вохиди acоcии pитм - pyкн мeбошaд" [1, c. 168].

Шeъpхои озоди Tymasap тaдpичaн a3 тaкя бap дapозивy кутохй (бa тaъбиpи мyхaк;кикони эpонй -пacтивy бaлaндй) - и миcpaъхо фapотap paфтa , дap мeхвapхои уфукдоу aмyдй pyшдy тaкомyл ëфтaнд Ba бa мapтaбaи бeхтapин aшъоpи озоди имpyзи Точикистон pacидaнд. Поpaepо a3 "Шеъре озод дар рузи озодй" шохид мeоpeм: Точикистон!

Ман нaдoнaм тлу умри soдрузы ту кaдoм аст.

Лек мeдoнaм, ки дс>им будай,

Лек мeдoнaм, ки дoим дар патуи 4apx xoxß буд.

Дар Aвacтo xoндaaм щрфи Алифбт умеди зиндaaтpo,

Субуи бинт туpo ман дидаам дар чашжхри шрам пиры xуpocoнй,

Парчами ту napфишoн аст аз дами бoàи ливаи ттёнй.

Оре, ope,

Ман зи тли ту намегуям,

Баски щмтлй ба сузи синаи ман,

Баски щмpаж ба гармии лаби omu^

Баски щмумрй ба субуи шндаи тифлoни га^ра,

Лек дар дунё зи кулли soдaну эъцау эх/ё^

Зoдaнe набвад, чутн тавлиди osoдй.

Муъцизе набвад, чутн уммеди oo^

Рузы Ooü мубopaк, Toцикиcтoн!

Шеъри osoàи марpo бигзop,

To шавад xom ращ osoдии ту,

Мехри osoàи мapo бигзop,

To бичинадxopyopoазра%и osoàии ту... [2, 3].

Tyraaßap дap эчоди чунин aшъоp чун як ßyiwpa cyxaнвapони бeтaчpибa гyмpох нaшyдaacт. У мохияти шeъpи озодpо бa ^pparn тй бypдaacт. Tyraaßap дapк кapдaacт, ки шeъpи озод ш тaнхо бо дapозy кутох кapдaни apкони apyзй aœc мeëбaд, бaлки ин шeъp фaзои озод Ba cyдчyй a3 aнгоpaхои нaхвиpо низ тaкозо мeнaмояд. Дap шeъpи озод кофия шккши хaлкyнaндa нaдоpaд. "Aap хaм кофияe дap шeъpи озод зох^ шaвaд, бa шeвae озод xохaд буд, бо озодии комил. Дap шeъpи pacмй Ba мaъмyлй вохиди шeъppо миcpaъ ë по - foot тaшкил мeдихaд Ba дap шeъpи озод вохидхо вaceътap a3 ин худуд acт Ba гох то хaдди як фикpa (поpогpоф) ë як stroph тaвcea мeëбaд' '. [7, c.278].

Aap мo xaмин як nopa шсъри Гyлнaзappo шapтaн як фикда (пapaгpaф) xиcoб кудам, зимни тaxлил чунин rai^a xocил мeшaвaд: aввaлaн, ин фикpa as бист caтp тapкиб ëфтaacг; coниян, xaмaи caтpxo 6o як вaзн oFoз мeëбaнд; геюм ин ки caтpи aз xaмa кyтox aз як pyкн ибopaт буд^ caтpи aз xaмa дapoз (caтpи шaшyм) as шaш pyкнy як xичoи илoвaгй ибopaт acn; чopyм ин ки xaмaи pyкнxo 6o як вaзн (фоилотун) эчод шyдaaнд вa xичoxoи илoвaгй 6o вaзни фаъ тaвлид гapдидaaнд; шнчум ин ки caтpxoи шaшyмy xaфтyм бa xaмдигap xaмкoфия шyдaaнд (xypocoHñ - ковиёнй); caтpxoи чopдaxyмy пoнздaxyм мypaддaфaнд (озодй) вa xaмкoфияaнд (тавлид - уммед); caтpxoи xaбдaxyмy нyздaxyм ниcбaти xaмдигap мypaддaфaнд (озоди ivmpo бигзоp) вa кофияи шoйгoн дopaнд (шeъp- меэд; дap caтpxoи xaждaxyмy бистум paдиф (paxn озодии ту) мaвчyд acг, aммo кофия даст. A^ana, инpo нук£и шeъp нoмидaн нopaвocг. Шaшyм ин ки caтpxoи зиëди ин шeъp дap тaнxoй истиклолият нaдopaнд вa якдигappo тaквият мeбaxшaнд, мyxтaвoи шeъp aз вaxдaти obxo тaшaккyл мeëбaд. Тaвpe ки дидeм, ин нaмyнa бa мeъëpи шeъpи oзoд nyppa чaвoбгy буд^ дap acocи тaчpибaxoи xyди Гyлнaзap эчод шyдaacг. Чунин тaчpибaxo дap ocopи шoиp кaм нecгaнд.

Гyлнaзap тaчpибaxoи тoзa бa тoзaи xyдpo дap шeъpи oзoд мyттacил идoмa мeдиxaд вa aкcap вaк;г кoмëб xaм мeшaвaд. Шeъpи мaнзapaвиe дopaд, ки aз як фикpa (пapaгpaф) - и na^ca!^ шoмил буд^ дap ду caтpи oн кофияву paдиф мaвчyдaнд. Дap 4op ca'^ aввaл pyкни муфтаъйлун ce мapaгибaгй вa дap caтpи шнчум ин pyra ду мapaгибa кopбypд m^aac^ Кущ фарбеу, кущ танбал, кууи фартут

Навцавон шуд, тоза шуд, нозукмиён шуд: Аз варои хоби сангини чакоди моту уайрон Бо латофат, бо тароват , бо назокат

Духтари шаб- "МАХ " аён шуд [2, с.6].

Дap мдани axra aдaби фopcизaбoн шeъpи oзoд 6o yнвoни шeъpи нимoй низ шyxpaт дopaд. Дoктop Юcyф Олй Aббocoбoд дap китoби "Ч,apaëншинocии шeъpи мyocиp" инкилоби aдaбии Нимopo дap шнч acл ycгyвop дoниcгaacг: "1) тaxaввyл дap фypми бepyнии шeъp; 2) тaxaввyл дap фypми дapyнй ë cypaти зexнй; 3) тaFЙиpи шeвaи мaънoпapдoзй; 4) тaxaввyл дap кaйфият вa низoми имoжй; 5) инкдлоб дap чaxoнбинии шoиpoнa" [5, c.89-92].

Arap aз pyи xaмин мeъëp бa aшъopи Гyлнaзap низ нaзap aфкaнeм, тaxкикaш мo xaм тул мeкaшaд. Чунин инкилоби эчодй бaъд aз coлxoи нaвaдyми acpи гyзaштa дap шeъpxoи oзoди Гyлнaзap низ бa мyшoxидa мepacaд. Aróana, нa xaмa тaчaддyдxo бa ocoнй as тapaфи oммa пaзиpyфтa мeшaвaнд. Гyлнaзap низ бa xynocae oмaд, ки дигap мaъниpo кypбoни шaкл нaбoяд кapд, бoяд rnara бa xидмaти мaънй кaмap бaндaд. Бap зaмми ин, 4oe ки ичбopaн бapoбap кapдaни миcpaъxo бa мyxтaвo xanan мepacoнaд, бa чуз зиëн чизи дигape бa 6op нaxoxaд oвapд. Дapoзy кутс^ (бaлaндy шст) кapдaни миcpaъxo бoяд бa мaнфиaти мyxтaвo cypaт бигиpaд. Ичбopaн к;oфияpo бa capи xap бaйт 6op кapдaн зapypaт нaдopaд. Aß xaмин caбaб шeъpxoи oзoди Гyлнaзap aз кофиябозй opиaнд. Гyлнaзap дap эчоди шeъpи asoд aз нoкoмиxoи шoиpoни клaccик пaнд гиpифт. 3epo гyзaштaгoн acocaн бa мexвapи уфукии шeъp мyтaвaччex мeшyдaндy aз мexвapи aмyдии oн capфи нaзap мeкapдaнд вa вaxдaти мyxтaвopo aз дacг мeдoдaнд, яънe иpтибaги бamxoи aлoxидa бapxaм мexypд. Aкcapи ифoдaxoи Гyлнaзap мapмyзaнд вa 6ap системаи сepмаъной acoc ëфтaaнд. Гyлнaзap тapзи тacвиpcoзиpo aз шyapoи мyocиpи Эpoн вa Рycия oмyxт вa тaчpибaи rnaxcm xyдpo тaкмил дод. XonaixM зиндaгиpo вopиди шeъpи ОЗОД кapд. Бaъзe тacвиpxoи пeчидapo низ бa capxaди шeъp кaшид. Бa тacвиpи aгифaxoe дacг зaд, ки ож,о xocra зaмoни моянд. Чун шoиpи нaвпapдas зaминy зaмoнpo бо чaшми xyд дид. Гyлнaзap шoиpecг, ки бо ду ЧOдa бa кишвapи rnebp pox мeпaймoяд: чодаи тааккул ва чодаи тахайюл. Ин чoдaxoи мyшкилгyзap aз фapти тaчpибa бapoи y ocoнгyзap шyдaaнд. Пaдидaxoи poмaнтикй дap шeъpи Гyлнaзap фapoвoнaнд, aммo y шoиpи aфтoдapyx вa бaдбин даст. AEnyn лозим мeoяд, ки бapoи иcбaги ин гyфтaxo шeъpи oзoдepo aз Гyлнaзap nyppa шoxид oвapeм, зepo к^^н oвapдaни он бa мaнфиaти тaxкик нaxoxaд буд. Macara^ y шeъpe дopaд бо унвони "Пaëмe бa X,aк;нaзap Foйиб": Хацназар,

Эй дусти аз дусти як даст болотар! Хар гауе дар кучауои шаур гардам, сахт метарсам, Хар гауе байте ба лаб орам, дилам дар сина меларзад, Ин цадар кам мондаем!

Агбаи Шар-шар зи тундиуо гузашту меурубон аст, Офтоби хандауои ту чаро аз дида пинуон аст? Дар анористони ту бо номи ман як бех анор аст,

Интизаpu дар даруни ман атри nopa-nopacт.

Дар Душанбе марди ^o6û душанбегист,

Дар Душанбе дар сари щр як цадам як марди кулoбиcт.

Бе ту ammo шахри ман xoлиcт,

Oнчунoн ки шахри Кулoби ту бе apмoни ту xoлиcт.

Хацназар,

Эй os^rnu цoнnapвapи Кулoб,

Эй навт думбура,

Эй мафили гарми фатирыи цуpутoб! Хo^aмуъмин бе намак мoнaд, агар дар xom ту тну намак нест!

Ними шаб ёды ту oмaд бар сарам, xoбaм napeшан шуд, Хастаат дидам, чу Суpxoби ту набзы ман ба аф^н шуд. Мисраи ман бе чapoги ёди ту xupa-ст, Хoнaи ман бе ту caхpocт.

Эй найи нoлoни Румй аз нaйиcтoн, Эй гами тан^ти штр ба xoки To^m^o^. "Хар ду oлaмpo ба душман де% " Ва xудpo кам мaдoн дар oлaми камбин. Ин цадар кам мoндaeм, Хацназар,

Эй дусти аз дустйяк даст бoлoтap! [3, с.93].

Дap xaлк;и ин шeъp устод Tyraaßap capaввaл дacт бa тaхaввyлгapой 3aAaaCT. У зимни дapозy кутох кapдaни миcpaъхо жмуди зох^ии шeъppо дт^^н кapдaacт, aммо бaлaндy тсти миcpaъхо тaнхо бa xотиpи шaкли бepyнии шeъp даст, бaлки бa xcrraprn мaзмyн Ba мyхтaвои он acт. Кофия Ba paдиф дap шeъp ичбоpaн бa capи миcpaъхо боp штуд^ дap гулгаштхои он озодонa caйp мeкyнaнд. Ин шeъp a3 шaш фикpa (пapaгpaф) тapкиб ëфтaacт Ba хap фикда истщлолият доpaд, aммо дap мaчмyъ вaхдaти фикpaхо хифз кapдa шyдaacт. Apap cодaтap ибpоз доpeм, дap фикpaи aввaл тaнхо дap миcpaъхои якуму дуюм кофия мaвчyд acт: Х,акназар - болотар. Фикpaи дуюми шeъp дap шaкли мacнaвй: кофиябaндии а - а, б - б эчод шуд^ миcpaъхо мycовиaнд. Дap фик^и ceюм миcpaъхои дуюму чоpyм мycовй Ba хaмкофияaнд: кулобисг - холисг; aммо миcpaъхои якуму ceюм a3 чихaти хичо бapобap нecтaнд. Фикpaи чоpyм a3 шaш миcpaи нобapобap ибоpaт буд^ миcpaи шaшyм мaнтикaн дaвоми ^rncpaH шнчум acт. Кофия дap миcpaъхои дуюму чоpyм омaдaacт: Кулоб - куругоб. Дap фик^м пaнчyм миcpaъхои якуму дуюм бapобapвaзн буд^ онх,о шaкли кофиябaндии мacнaвиpо гиpифтaaнд, инчунин мypaддaфaнд: парешон шуд - ба афFOн шуд. Миcpaъхои ceюмy чоpyм нa мycовиaндy нa хaмкофия. Фикpaи оxиp шомили хaфт caтp aCT Ba миcpaи чоpyм дaвоми мaнтикmи миcpaи ceюм acт, ки о^о Гyлнaзap a3 ним миcpaи Xочa Хофиз вом гиpифтaacт (Xap ду олaмpо бa дyшмaн дeх, ки моpо дует бac). As ин хишб ягон caтp бо caтpи дигap зохиpaн мycовй нecт. К^офия дap caтpхои якуму дуюм мaвчyд acт: найисгон - Точикисгон. Бaйги мaтлaъ дap мaкгaи шeъp тaкpоp ëфтaacт: Хацназар,

Эй дусти аз дустй як даст бoлoтap!

TaBpe ки aëн acт, миcpaъхо бa иcтиcнои дapозию кутохй a3 доиpaи вaзни apy3 xоpич нaшyдaaнд Ba мучиби тaшaккyли мушкии бepyнии шeъp шyдaaнд. Мушкии кaноpии шeъppо хaмон кофиявy paдифхоe, ки дap боло rc^ap кapдeм, тaъcиc додaaнд. Мушкии доxилии шeъp a3 тapик;и хaмохaнгии вожaхо cypaт гиpифтaacт:

Эй дусти аз дустй як даст бoлoтap!

Ce вожaи ин caip: дуста - дусгй - даст хaмохaнгaнд. Мушкии мaънaвй дap бaъзe бaйгх,о мaвчyд acт. Мacaлaн, дap ин бaйг, ки он бa тaвaccyти caнъaти чиноc cypaт гиpифтaacт: Дар aнopыcтoни ту 6o тми ман як бex amp аст, ИнтизopU дар даруни ман атри nopa- nopa- ст.

Bожaи анор бap зaмми тaчниc бyдaнaш дap ин шeъp иcтиоpaи дил acт. Шякли дapyнй Ba cypaти зeхнии ин шeъpи Гyлнaзap мapок;aнгeз мeбошaд. У зимни xaлкm дapyнмояи шeъp бa эътидоли мeхвapи уфукии он тaвaччyх зохиp кapдaacт, яънe, миcpaъхоpо бо тaкозои мaтолиби мaтpaхшaвaндa шикacтa ë тул додaacт Ba дacт бa коpбypди бахри гавил зaдaacт. ^rap ин ки бa pиояи мeхвapи aмyдии шeъp дикдати мaxcyc додaacт. Мyхтaвои шeъp, ки тaвcифи дусгисг, бо бaëнхои acливy фapъй cypaт г^ифт^ Bagara мaзмyн тaъмин гapдидaacт. Мyxотaби шeъp Шоиpи xaлкmи Точикистон Х,акназар Fойиб acт. Kace, ки боpe бо ин мapди покcиpишт Ba шоиpи одaмпeч хaмcyх,бaт шyдa бошaд, бa

вукуъгуихои Гулназар бори дигар тан медихад. Оханги отифии шеър ба дарачаест, ки касро ба риккат меорад: "Ин кадар кам мондаем! "-хасрат мекунад Гулназар. Аз ин гасвири огифй симои шоирони азизи миллат Лоику Кутбию Ашур Сафару Х,абибуллою Масгону Муъмин Каноату Бозор Собиру дигарон пеши назар меояд. Дар ин шеър, ки саршори чанбаи ичтимоист, масоили бесархадии шеъру сухан, этнографияи минтакаи Кулоб, мехмоннавозихои самимию бетакаллуф ва амсоли он матрах шудааст. Мисраъхо ва тасвирхои шоирона дар ин шеър фаровонанд, аммо бехтарин мисраъ ''Эй дусги аз дуста як даст болотар!'' аст. Тасвири "найи нолони Румй аз найистон" зебост. Мисраи "... худро кам мадон дар олами камбин" тасаллиятбахш аст. Рухи замони мо бо забони отифии шоирона дар ин шеър мавч мезанад.

Элиот дар маколаи "Тааммулот дар боби шеъри озод " зимни ёдоварии ин ки шеър хеч гох наметавонад озод бошад, мегуяд: "Агар шеъри озод як фурми асил аст, бояд таърифи мусбат дошта бошад, вале ман аз он як таърифи манфй факат метавонам ироа кунам, ба ин сурат, ки шеъри озод каламрави гиёби тарх ва ангора, гиёби кофия, гиёби вазн аст. Ба далели гиёби хамин мабонй буд, ки Волт Витман онро ба "бозии теннис бидуни тур" ташбех кард" (T. S. Eliot New York, 1965, p.184) [7, с.279].

Тавре ки дидем, иддае аз мунтакидони амрикой дар солхои 60- и карни сипаришуда хам ба шеъри озод аз сабаби дар он набудани тарху ангораи муайян ва вазну кофия хушбин набудаанд ва ба он бахои мусбат намедодаанд. Албатта, ин бахо ба шеърхои озоди шуарои онвактаи Амрико мансуб аст, ки чунин хусусиятхои манфй доштанд. Аммо тавре ки мо дар боло чанд шеъри озоди дар солхои охир эчоднамудаи устод Гулназарро мавриди тахлил карор додем, онхо бидуни иштибох, сазовори бахои баланданд. Зеро шеърхои озоди Гулназар вазни муайяни арузй доранд. Факат хангоми зарурат мисраъхо пасту баланд шудаанд. Шоир ба вахдати мухтавои шеърхояш дар мехвархои уфукиву амудй эътибори махсус додааст. Кофияхо низ дар мавриди худ корбурд шудаанд. Муаллиф дар истифодаи онхо ба ифроту тафрит рох надодааст. Аз ин ру, месазад, ки дар асоси тачрибахои шоиронаи Гулназар дар эчоди шеъри озод ва амсилахои гуногуни онхо минбаъд низ пажухишхои густурдатар анчом дода шавад.

АДАБИЁТ

1. Вахобов Р.И. Поэтикаи вазн ва хусусиятхои ритмй дар назми муосири точик ( дар мисоли ашъори Муъмин Каноат) . Рисола барои дарёфти дарачаи илмии номзади илмхои филология. / Р.И. Вахобов - Душанбе, 2007.- 188 с.

2. Гулназар. Хдр мисраи шеър Точикистони ман аст. / К.Гулназар - Хучанд, 1997.- 88с.

3. Гулназар. Туву хубиву раъной. / К.Гулназар - Душанбе: Адиб, 2010.- 408 с.

4. Гулназар. Растохези сухан. / К.Гулназар - Хучанд: Нури маърифат, 2015. - 300 с.

5. Олй Аббособод, Юсуф. Чдраёншиносии шеъри муосир. / О.А Юсуф - Техрон: Сухан, 1390.- 440 с.

6. Хдким Аскар. Дар каламрави сухан. / А. Хдким - Душанбе: Ирфон, 1982 - 203 с.

7. Шафеии Кадканй, Мухаммадризо. Бо чарог ва оина. - Техрон: Сухан, 1390.- 768 с.

НЕКОТОРЫЕ ОСОБЕННОСТИ ВОЛЬНЫХ СТИХОВ ГУЛНАЗАРА

Народный поэт Таджикистана, лауреат государственной премии имени Абуабдуллах Рудаки, автор национального гимна устод Гулназар создавал приемлемые и одобренные стихи и в традиционной форме и в форме модерна. В целях достоверного анализа, мы разделили стихи на две части, сочиненные в форме модерна: вольный и белый стихи. В этой статье идет речь о некоторых особенностей вольных стихов устод Гулназара

Как видно из нашего исследования, вольные стихи Гулназара постепенно отходя от опоры на длительность и краткости стихотворных строк, развивались и совершенствовались в горизонтальной и вертикальной стержни и дошли до лучшего степени вольного стиха сегодняшнего Таджикистана. Он входит в арене вольного стиха с большим формированием и воображением. В его стихах полны романтические явления. Если в этом виде стиха ритм является стопой, то рифма используется только по необходимости. К тому же, строка или стих не имеет решительный роль, а проявляет решающий роль в параграфе (раздел или фраза).

Поэт в этой сфере имел творческие опыты и постепенно достиг своей цели. Следует отметить, что он по всякому поводу ради формы стиха не разбивал стихотворную строку, а выслеживал по необходимости содержания и содержимое. Единство содержания и содержимого ясно наблюдалось в его вольных стихах. Для совершенствования своего вольного творчества, устод использовал из опытов поэтов нынешнего Ирана и современных поэтов Запада. Как традиция в вольных стихах Гулназара соблюдается система аруза за исключением разбивки строк или их затягивания, но интересное явление, которое нас побуждает к исследованию и пересказу, то, что поэт уклонялся от многословия и старался вводить новые содержания в форму этого вида стиха.

Ключевые слова: традиционная форма и модерн, творческие опыты, горизонтальные и вертикальные стержни, стихотворная строка, бейт, параграф, единство содержания и

содержимого, сфера воображения, романтические явления, разбивка строк, система аруза, уклонение от многословия.

SOME FEATURES OF GULNAZARS FREE POEMS

In this given article the author researched the problems of some features of Gulnazar's free poems. The Tajik national Poet, laureate of Governmental Prize by name Abuabdullohi Rudaki, author of the National Anthem Gulnazar is recognized in both traditional and modern forms ofpoetry. With the aim of an accurate diagnosis, we have divided the currency of his modern form and his creation, into two parts: the free poetry and the white poetry. This article discusses some features of the free poetry of Gulnazar.

According to our research, the free poems of Gulnazar gradually have been beyond the length and brevity (according to modern Iranian scholars - the ups and downs) of wide line of the poetry, and along the horizontal and vertical of the most developed and the bestfree poetry andperfect in modern Tajikistan. He entered to the middle of free poetry through the imagination. Romantic events in his poems are numerical strength. If in this kind of poetry weight will be an important element, in this type of poetry, rhyme can only be used when necessary. In additional, line or verse does not have a decisive role, but the decisive role is reflected in the paragraph (paragraph or thought).

Poet had been achieved in many creative experiences and gradually works. It should be noted, that he did not write the poem in the form of a rhyme, but in accordance with the need for content and substance he followed it. That is why in the line, freedom andform do not narrow the place of content. Only in axial is the horizontal or vertical expression of the content important in the poet's work, but the expression of the content in both axes is equally important. The unity of content and harmony is clearly visible in his free lines. To perfect hisfree poetry, Gulnazar were used the poems ofcontemporary Iranian poets and contemporary poets.

Traditionally, in Gulnazar's free poems, the weight of the day is kept to a minimum, except for breaking lines or lengthening them, but the most interesting thing that makes us explore and criticize is that the poet avoided eloquence and generalizations and tried to present, fresh content in the format of this type of poem.

Keywords: traditional and modern form, free poetry, length and brevity of line, creative experiments, horizontal and vertical axis, verse, byte, paragraph (thought), unity of content and content, the path of imagination, dream, dream phenomenon, romantic phenomenon. from eloquence and generality.

Сведение об авторе:

Хамроев Равшанкул Замонович — кандидат филологических наук, старший преподаватель кафедры таджикского языка и литературы факультета дошкольного и начального обучения Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, Адрес: Республика Таджикистан, проспект Рудаки 121. E- mail: ravshan 60 @ mail.ru. Тел.:(+992) 927692017.

About the author

Hamroev Ravshanqul Zamonovich - Tajik state pedagogical University named after Sadriddin Aini, candidate of philological Sciences, senior lecturer of the Department of language and literature. Address: Republic of Tajikistan, Dushanbe, Dushanbe, Rudaki Avenue, 121. E-mail: ravshan 60 @ mail.ru. Phone: (+ 992) 927692017.

УДК: 070.1 (575.3)

ВКЛАД САЙИД АХМАД - ХАНА В РАЗВИТИЕ ПРОСВЕТИТЕЛЬСКОЙ ИДЕОЛОГИИ

ИНДИИ В КОНЦЕ XIX - НАЧАЛЕ XX ВВ

Гоибова Ф.М.

Таджикский национальный университет

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Сайид Ахмад - хан - один из самых динамических и просвещённых деятелей XIX столетия. Он как богослов, учёный, социальный реформатор, педагог, публицист и политический деятель внёс существенный вклад в развитие истории Индии. Один из его хорошо осведомлённых современников писал: «Среди могущественных сил, которые тихо и незаметно изменяли положение дел в Индии в течение прошлых сорока лет, имя Сайид Ахмад - хана занимает заметное место» [9, с.132]. В целом он стал социальной и моральной силой, которая ускорила процессы перехода от средневековья к нашему времени. Сайид Ахмад - хан в своих работах пытался примирить исламские достижения Востока с научными исследованиями Запада.

Английская газета «Академия» от 19 декабря 1885 года пишет о сэре Сайиде: «Довольно странно, что человек с благородными арабскими генами и который не владеет английским языком, проявляет такой явный интерес к западному образованию и западной мысли». Сайид Ахмад - хан является идеологом реформы образования и одним из основоположников исламского модернизма в Индии.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.