Научная статья на тему 'НАЦИОНАЛЬНАЯ ЛИТЕРАТУРА И ПРОБЛЕМЫ ЕЕ ИССЛЕДОВАНИЯ'

НАЦИОНАЛЬНАЯ ЛИТЕРАТУРА И ПРОБЛЕМЫ ЕЕ ИССЛЕДОВАНИЯ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
47
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
НАЦИОНАЛЬНОЕ ОСОБЕННОСТИ / ТАДЖИКСКАЯ ЛИТЕРАТУРА / НАЦИОНАЛЬНАЯ ЛИТЕРАТУРА / МОНОГРАФИЯ / АВТОР / ПРОБЛЕМА / ИССЛЕДОВАНИЕ / Х.ШАРИФЗАДЕ / НАЦИОНАЛЬНЫЙ КОЛОРИТ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Салими Носирджон Юсуфзода, Солехов Шамсиддин

Проблемы определения и исследования национальной особенности таджикской литературы на современном этапе и развития является весьма актуальным. Монографического исследования профессора Х. Шарифзаде. «Слово о национальной литературе» исследованию этих проблем. По этому в данной статьи рассматривается, некоторые вопросы связаны с национальной литературе и перспективе и развития. Автор, опираясь на монографического исследования профессора Х.Шарифзаде излагают своего видению проблемы исследования национальных особенности таджикской литературы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

NATIONAL LITERATURE AND PROBLEMS OF ITS RESEARCH

The problems of determination and research of national peculiarities of Tajik literature in modern epoch and its development is one of the most topical issues. Monograph of Kh. Sharifzoda entitled “Word on national literature” researches the aforesaid topic as well. Therefore, some problems related to national literature and its prospects of development. The author having relied on monograph of Kh. Sharifzoda, expresses his ideas on problems of research of national pecuiliarities of Tajik literature.

Текст научной работы на тему «НАЦИОНАЛЬНАЯ ЛИТЕРАТУРА И ПРОБЛЕМЫ ЕЕ ИССЛЕДОВАНИЯ»

3. Мирзоев А. Тадрири аввалини "Наводир-ул-вакоеъ" ва таълифи он. Ахбори АФ Точикистон, нашри ХУ11, 1953,С. 151-161

4. Мирзоев А. Адмад Махдуми Дониш ва гузориши масъалаи обёрии Осиёи Миёна.- Шарки Сурх, № 5, 1962, С. 137-141.

5. Мирзоев А. "Шарди доли Дониш бо калами худаш".- Ёдномаи академик Абдулганй Мирзоев, Душанбе: Дониш, 2008, С. 9-38.

6. Мирзоев А. М. Адмади Дониш. Мачмуаи маколадо.- Мураттибон: М. Муллоадмад, М. Мирзоев, Дониш, Душанбе, 2017, 140 с.

AHMAD DONISH AND THE RESOLUTION OF MOVAROUNNAHR

WATER PROBLEM

This article explores Movarounnahr water problem and world outlook of the outstanding teacher Ahmad Donish on resolution of water problem. Based on the analysis and comparing ideal and thematic peculiarities of his creative works, social problems of Khanate of Bukhara are revealed. As well as, the author points out to the importance of water issue in modern world.

Key words: Ahmadi Donish, Movarounnahr, Khanate of Bukhara, water, water problem, water resources, water issues.

АХМАД ДОНИШ И РЕШЕНИЯ ВОДНАЯ ПРОБЛЕМЫ МОВАРОУННАХР

В данной статье рассматривается водного вопроса Мовароуннахра и мировазрения великого просвитителя Ахмада Дониша о решении данной проблемы. На основе анализа и сопаставления идейно тематическое особенностей его произведениия выявляется социальные вопросы Бухарского эмирата. А также, автор подчеркивает неизбежность реального значения водного вопроса в современной мировой прстранстве.

Ключевые слова: Ахмади Дониш, Мовароуннахр, Бухарское ханство, вода, водные проблемы, водные ресурсы, водные проблемы.

Сведения об автор:

Муллоев Абдусамад - доктор филологисеский наук, профессор кафедра теории и истории литературы Таджикского государственного педагагического университет имени С.Айнй Тел: (+992) 917585877

About the autor:

Mulloev Abdusamad - doctor of philological sciences, professor in the Chair of Theory and History of Literature of Tajik State Pedagogical University named after S.Ayni, Tel.: (+992) 917585877

АДАБИЁТИ МИЛЛЙ ВА МАСЪАЛАИ ШИНОХТИ ОН

Салими Н.Ю.

Академияи илмуои Чумх,урии Тоцикистон Солеуов Ш.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Устод Худой Шариф аз чумлаи зиёиёни ангуштшумори точик аст, ки умри бобаракати хешро ба пуррагй сарфи ду пешаи пурифтихор омузгорй ва мухакикии адабиёти точикй намуданд. Имруз агар аз ин куллаи мубораки умр, ки эшон мерасанд ба масири дар ин ду самти хаёти маънавии халк сарф намудаашон назар андозем ба хубй равшан мегардад, ки устод дар мачмуъ умрро бардарег вакфи хизмат ба халку миллати хеш намудаанд. Хизмати халол ва фидокоронаю дилсузона ба хотири пешбурди илму адаб ва мактабу маорифи он. Имруз агар ин куллаи мубораки умр ба масири дар чодаи илму адаб тайкардаи муаллим назар андозем ба равшанй эхсос мегардад, ки устод дар хамаи самтхо ва мавзуъхои пажухишашон як асли консептуалиро пайгирй намуданд, ки он равшан намудани заминхо ва омилхои зухуру инкишофи адабиёти точикй хамчун падидаи мухими хаёти маънавии халк мебошад. Эшон дар хар як пахлу ё омили тозаи ин масъалаи бунёдии илми адабиётшиносиро равшан месозанд, ки он вокеан барои шогирдону хампешагон ва умуман алокамандону ахли назар рохи тозаи андешаронй ва пажухишхои тозаро боз менамояд. Чанд сол кабл устод Х.Шариф як китобе ба нашр расониданд, ки он «Сухан аз адабиёти миллй» унвон дошт.[4, с. 125] Дар яке аз маколахои китоби мазкур, ки унвони китоб интихоб шудааст, устод ба расми илмй даромадани мафхуми «адабиёти точик»- ро ба китоби устод С.Айнй «Намунаи адабиёти точикй» алокаманд намуда, менависанд, ки масъалаи адабиёти миллй бахсест, ки доманаи он ба таърихи хазорсола ва аз ин зиёдтар пахн мегардад. Иртиботи ин мафхумро бо хаёти таърихй ва сарнавишти таърихии

xaлк;и точик aлокaмaнд нaмyдa тaъкид мecозaд: «Мacъaлaи aдaбиëти миллй aз тapзи шиноxти aдaбиëти гyзaштa OFOз ëфт вa мо хaм cyxaнpо бо бaхcи чaндy чуни хaмин aдaбиëти хaзоpcолa, хaмчyн capчaшмaи aдaбиëти миллии зaмон вa бaъдй идомa мeдиx,eм. Гyзaштaи aдaбиpо хaмчyн як мухити яклyxти бacтaи хaзоpy caдcолa ддадну нияти чуи кyчaки хозиpapо бa он пaйвacтaн коpи бeфоидa вa кaмнaтичae кapдaн acт. Aз ин py, бa гyзaштaи нaздики зaминaи пaйвaнд бо хозиpa доштa p^ овapдaн, .ap нaвбaти aввaл, лозим acт».[4, c.9]

Бояд гуфт, ки aкcapи мaколоти дигapи китоби мaвpиди нaзap як нaвъ cобити хдмин aндeшa вa ë тaк;вияти илмию мyдaллaли он мeбошaд. Чолиб он acr, ки дap ин мaколaи мyфaccaл мyaллиф нa тaнхо aз хaмфикpй бо уетод С.Дйнй изхоpи нaзap мeнaмояд, бaлки биcëpe aз нуктяхои мухими илмию шжухишии «Нмуши aдaбиëти точию^о тaк;вият вa aз нигохи дacтовapдхои илмй мyоcиp тобит мeнaмояд: «Мaфхyми aдaбиëти точик бa мaънии aдaбиëти кaвмe вa ми^тате дap OFOЗи ax,n^ шypaвй шйдо шуд вa дap ypфи илмй po^ гaшт. Хдмин унвони китоби «Нмуши aдaбиëти точик»-й С.Динй xa^Kairc cyxaни болоpо тacдик; мeкyнaд. Бaъзe донишмaндони точик, шояд бa пaйpaвй aз тaъpиxи «aдaбиëти фоpcй», истилохи «aдaбиëти точию^о коp мeфapмоянд. Дap мaвpиди якум кaлимaи точик дом acт бa мaънои миллaт. Дap мaвpиди дуюм вожaи cифaтии «точикй>> мaнcyбияти зaбонии aдaбиëтpо бa тacвиб мepacонaд ßa он гох шapхи мaънии «точик^о дap пaй доpaд, ки мaßзyи бaхcи зиëд мeбошa,д» [4, c.26].

Уcтод С. Динй дap китобe, ки зикp шуд, 6opxo capи ин мaвзyъ бaхc кapдa, тaвaччyхи a^ra тaхкикpо m тaнхо бa мохияти cиëcию чyFpофиëти мacъaлa, бaлки бa зaминaхои фapхaнгй ßa aдaбии он чaлб мeнaмоянд [6, с. 12].

Уcтод Х. Шapиф дap идомaи бaхcи мaзкyp шкши cyннaтхои aдaбии Бyxоpо ßa yмyмaн пaйвaнд,и aдaбиëти миллии точикиpо бо ин xo^ фapхaнгxeз aлокaмaнд нaмyдa тaъкид мecозaд, aз чониби С.Дйнй дap «Нaмyнaи aдaбиëти точик» тaъpиxи шeъpy шоиpии фоpcй дap худуди Моßapоyннaхp шиноxтa шуд. Уcтод Х.Шapиф бa paßшaнй зикp мeнaмоянд, ки aдaбиëти capзaминe, ки дap он xaлки cохиби зaбон ßa aдaбиëт зиндaгй мeкyнaд, aдaбиëти миллии хaмон миллaт acт. Borçea^ мapдyми точики cокини Моßapоyннaхp aз ибтидо тохиби зaбон ßa aдaбиëти кaдимa мeбошaнд ßa ин зaбонy aдaбиëт дaлeли хуввияти миллии онхо ßa дap aйни хол зaбон ßa aдaбиëти миллиaмон мeбошaд. Ин aндeшa aз тapaфи ycтод С.Aйнй хaм боpхо тaъкид ßa cобит кapдa шyдaacт. У дap бapобapи хyзypи «кдвми мyaззaм» дap ин минтае зи^ мeнaмояд, ки «pивочи зaбонy aдaбиëти точик дap Моßapоyннaхp ßa Typ^cr^ мaxcyc бa acpe ë тacaллyти подшохe ßa aмиpe нecт. Чунончй мо мeбинeм, aдaбиëти точик дap ин capзaмин дap aхди Сомондон, ки Kp^a^ фоpcизaбон хacтaнд чй кaдap pиßоч доштa бошaд, дap зaмони aвлод,и Чингиз, Teмyp, Шaйбонй, Дcтapxонй ßa МaнFитй, ки иёкн мyFyл, тypк ßa yзбeк хacтaнд хaмон ß^ap pиßоч ëфтaacт». [6, с.239]

Дap идомaи ин aндeшa С. Aйнй aдaбиëтpо моли миллй мeшиноcaд. Вaй дap мaвpид,и aдaбиëти точик онpо нaтичaи фaъолияти «як кдвми бyзypг бо номи точик» ë хaмчyн пaд,идaи миллй мeхиcобaд.

Мacъaлaи д,игape, ки дap pобитa бa шиноxти aдaбиëти миллй устод Х. Шapиф мaтpaх мeнaмояд, ин иртибот ßa мaнcyбияти зaбонии aдaбиëт мeбошaд. Дap мaк;олa дap бapобapи бappacии дaßpaбaндии тaъpиxии aдaбиëти форти точикй мaфхyми «aдaбиëти зaбони фо^й» бa миëн гyзоштa мeшaßaд, ки он кобили мyлохизa acт. Ин aндeшapо уетод Х. Шapиф бa ßacилaи тaфcиpи мyxтaеapи пaхнои чyFpофиëии инкишофи aдaбиëти фоpcй точикй acоcнок мecозaд. Бояд гуфт, ки мо 6a зaбони фоpcй точикй оcоpи здоди гapонк;aдpи aдaбиe доpeм, ки дap хaßзaхои aдaбии Хрнд, Hporçy Шом ßa мaнотики дигap офapидa шyдaнд. Бa онхоe, ки дap мaßpиди cохибиятy мaнcyбияти ин ocop нaзapхои гуногун доpaнд, ишоpa кapдa yетод Х.Шapиф дypycт тaъкид мeнaмоянд: «Бaхc дap aтpофи номи aдaбиëти гyзaштa ßa чй aз мосту чй aз мо нeет, aз нaзapи caхeх нaдоштaн ßa нaшиноxтaни зaминaхои пaйдоиш ßa мaßчyдияти он aдaбиëт бapxоcтaacт. Arap шaф-шaфpо як cy бигyзоpeмy шaфтолyи гaпpо би^м, бинои aзимy мушк^ши aдaбиëти мо дap мapзи ycтyвоp ßa ягошгии тaмaддyни эpонй ßa xох rapo ^бул доpeм xох нe, тaмaддyни ягонaи иcмоили эpонй гyзоштa шyдaaет» [4, c.253] Borçea^ aдaбиëти гyзaштaи фоpcй точикй як pyкни мухиму побapчои тaмaддyн вa фapхaнги гyзaштaи xaлки точик вa yмyмaн aквоми фоpcизaбон мeбошaд. Сap0F0Зи ин aдaбиëт хaмон китоби мaъpyфи «Aвecто» мeбошaд, ки он дap фapохaм омaдaни чaхонбинии миллй вa мaфкypaи инcонгapоëнaю бaшapдycтонaи xaлк;и точик шкши бyзypгe бозидaacт [7, c.32]

Бa кдвли yетод Х.Шapиф бa хaмин xomp aдaбиëти точикй доpои пояхо вa зaминaхои кдвии «хикaми фaлcaфии илмй дap пaхнои во^ии хyнapиcт». Дap китоби «Сyxaн aз aдaбиëти миллй» устод Х.Шapиф бa xотиpи paвшaнй aндоxтaн бa пaхлyхои нaзapии мacъaлaи мaвpид,и нaзap тaвaччyхи xонaндapо бa мyхимтapин ходиcaхо вa пaд,идaхои aдaбию тaъpиxиe чaлб мecозaд, ки онхо дap тaшaккyли aдaбиëти миллии фо^й точикй шкши мyaееиp гyзоштaнд. Дap мaк;олaи «Aдaбиër'и aхди Сомондон» тaъкид мeшaвaд, ки rçapra чaхоpyми хичрт мутобик бa rçapra дaхи

милодй зaмони тaвлид вa ycтyвоp гaштaни aдaбиëт 6a зaбони фоpcии дapй мaxcyб мeëбaд. Омилхое, ки 6a ин пaдидa мycоидaт нaмyдaн, нa тянхо paвaнди тaшaккyли зaбони фоpcй точикй, 6&пки зухури дaвлaти миллй, истикдолияти комили cиëcию ичтимой вa илмию фapxaнгй низ буд. Maxз дap xaмин дaвpaи мухими тaъpиxй, мякоми aдaбиëт 6a кявли ycтод X. Шяриф «6a мapтaбaи иззaт вa худогохии гуяндягону ниëзмaндон вa тaлaбгоpонaш бapобap» гapдид [4, c.322]

Аз тapaфи дигap, дap ин дaвpa, вaктe ки шеъру aдaбиëт ривоч ёфт, он нaтaнxо дap бaйни мapдyм, 6&пки дap мухити хутору apкони дaвлaт вa шоирону подшохон xaм эхтирому ярчгузорй вa мях6у6ият пaйдо нaмyд. Mиcоли paвшaни ин aз Myxaммaд ибни Вacиф шеъри фоpcй гyфтaнpо тaлaб нaмyдaни Яъкуби Лaйc мeбошaд [1, c.32] Чунки зaбон мyxимтapин yнcypи фapxaнги миллй aCT вa 6a xaмин хотир aмиpони Cомонй нa тaнxо as зaбони фоpcии точикй пуштибонй мeкapдaнд, 6&пки онро дap xaмa гохяхо хямпяхлуи зaбони apaбй, ки дap он axд нуфузи xоc дошт, мeгyзоштaнд.

Дялели дигape, ки устод X.Шapиф дap тaшaккyли зaбонy aдaби миллии точикй capи он aндeшa мepонaд, ин cyннaти шоxномacapой дap мapxилaxои aввaлини тaшaккyли aдaбиëти миллии форот точикй мeбошaд. Бa aндeшaи эшон дap ин дaвpa зaбонpо apкони дaвлaт як вacилaи мухими зиндa гapдонидaни cyннaти дaвлaтдоpии Aчaм мeдониcтaнд вa рушди пeшaи шоxномacapой xaм aз xaмин capчaшмa о6 мехуряд. Aчaм зиндa кapдaни Фиpдaвcиpо бaд-ин поpcй тaфcиp нaмyдa устод X.Шapиф мeнaвиcaд: «Фирдявот 6о шохкории бeзaволaш дap колбaди тaъpиx paвонy xиpaд, дили 6едору дидaи хушёр, ямяли неку бaд, мaънaвиятy рухоният, кaмоли одaмй, мapдyмпapвapй, ишку мехру caдокaт, xyлоca xapчи дap шмои як фapди зиндaвy дap фaзои як чомea руй 6a торо^^иву пeшpaвй доpaд вa 6ояд 6ошaд, xaмонpо зиндa кapдaacт. Aчaми зиндaгapдонидaи Фиpдaвcй рухияву зявкки кyxaни aз нaв дap дилу paвони чомea бaтaxpикомaдa ме6ошад» [5, с. 12].

Вокеян, Фиpдaвcй 6о эхёю aз няв зиндa гapдидaни xотиpaи тaъpиxии хялк дap зaбони нaви поpcии дярй мярдумро но тянхо 6о cyннaтxои тaъpиxиaш яз нов ошно нямуд, 6&пки онхоро дяр мярхигаи няви тяърихй умри дyбоpa бaxшид. Дяр ин дявря 6a шорофяти зухури cyxaнвapони 6узурге миcли Рудякй, Шяхиди Бялхй, Дaк;икй, Киcоии Mapвaзй во дигарон aдaбиëт дяр рядифи низоми нови дявлятдорию подшохй 6a мярхиляи тозяи рушду нумуъ ворид гардид, ки он вокеян чя^яхои ycyтypи миллй дошт [2, с.286].

Устод X. Шяриф дяр мяколяхои дигари кито6и «^ухян яз aдaбиëти миллй» дяр чянд мякота. яз мяккому чойгохи Рудякй дяр тяшяккули aдaбиëти миллй ёд кярдя 6о кятъият тяъкид менямоянд, ки «шеъри Рудякй пярвярдяи cyннaтxои фярхянгии эронй (точикй, ориёй) вя тaмaддyни иcломй ме6ошяд. Рухи xaммоcй вя тярзи хито6ии cyxaни Рудякй яз хямин ду capчaшмa мяншяъ мегиред» [4, c.95].

Бояд зикр кярд, ки дяр тяърихи aдaбиëти фоpcй кяй метявон шоире пяйдо кярд, ки миши Рудякй шеъряш дяр зямони зиндягияш ин кддяр мявриди cитоиш вя 6яхогузорй кярор гирифтя 6ошяд. Бя кявли муяллифи мяколя ин мях6у6ият вя эътирофи кяломи Рудякиро метявон 6a хуняру иcтeъдоди нотякрори cyxaнгycтapии y ря6т дод. Maxз хямин иcтeъдоди нотякроряш 6уд, ки y дяр шеъряш ормонхои инcониpо 6о хуняри вокеиятсоз 6a хям пaйвacтa шеъри «сохли мумтянеъ» 6a вучуд овярд. Илляти 6a мякоми «Шоири Xypоcон» pacидaни Рудякиро хям 6ояд яз мязмунхои ичтимой вя шукухи cyxaни y чустучу нямуд. Ин яндешяро тяхкик нямудя, ycтод X.Шapиф менявиеянд: «Maзмyнxои ичтимой 6ештяр aœrn дяъвят 6a озодягиро дорянд вя Рудякй худро хям 6a яккин дяр рядифи озодягон медид» [4, c.98]

Шеъри Рудякй ти6ки ишоряи Низомии Арузии Caмapк;aндй дяр чяхон ряфтя 6уд вя онро чун xaзоpдacтон мепязируфтянд. Шухряти y дяр capоcapи дявляти Cомониëн гулгуля 6яр яфлок яндохтя 6уд.

Бяъдян yнcypxои миллй вя ё яркони дигари aдaбиëти миллии фоpcй точикй дяр яшъори Фиpдaвcй, Хофизи Шерозй, Maвлоно вя дигарон бappacй мешявяд. Устод X.Шapиф кятегорияи aдaбиëти миллиро хям дяр дявряи клaееикй, яз зямони зухури он cap кярдя вя хям дяр яхди чядид дяр доиряи яндешяхои мyоcиpи илмй вя ниёзхои мyоcиpи хялки точик 6a ин aдaбиëт бappacй менямоянд. Дяр 6яхши дуюми кито6и мявриди нязяр муяллиф чянд морхиляи ривочи яндешяи миллиро дяр aдaбиëти мyоcиpи точикй дяр контeкcти оcоpи ycтодон C.Anm, C.УлyFЗOдa, M.:Kaноaт, Л.Шерялй, Б.Cобиp вя дигярон бappacй менямоянд, ки онхо дяр мячмуъ 6a рушди худогохию xyдшиноcии тяърихй вя мяърифятиву ядя6ии мярдум някши мухим дорянд.

Фязиляти мухими кито6и мязкур вя пяжухишхои дигяри 6унёдии ycтод X.Шapиф дяр он acт, ки дяр aFлaби онхо мявзуъхои мухим вя муошри aдaбиëтшиноcии точикй 6a миён гузоштя мешовянд вя тяхкику пяжухиши мин6яъдяи онхо дяр мухити илмй вя мaxcycaн мaктaби пяжухишии cозмондодaи худи устод X.Шapиф cолxо идомя меё6янд вя caмapaи ху6и илмй

медиханд.

АДАБИЁТ

1. Афсахзод А. Одамушуаро Рудакй.-Душанбе: Адиб, 2003.

2. Бертелс Е.Э. История персидско- таджикской литературы.- М.: Наука, 1971

3. Шарифзода Х. Таърихи адабиёти точик.- Душанбе: Товус, 2017.

4. Шарифзода Х. Сухан аз адабиёти миллй.-Душане: Пайванд, 2009.

5. Шарифзода Х. Достонхои бузурги «Шохнома»-и А.Фирдавсй .-Душанбе: Граф, 2008.

6. Шакурй М. Нигохе ба адабиёти точикии садаи ХХ.- Душанбе: Пайванд, 2004.

7. Шакурй М. Хуросон аст ин чо.- Душанбе: Дониш, 2008.

НАЦИОНАЛЬНАЯ ЛИТЕРАТУРА И ПРОБЛЕМЫ ЕЕ ИССЛЕДОВАНИЯ

Проблемы определения и исследования национальной особенности таджикской литературы на современном этапе и развития является весьма актуальным. Монографического исследования профессора Х. Шарифзаде. «Слово о национальной литературе» исследованию этих проблем. По этому в данной статьи рассматривается, некоторые вопросы связаны с национальной литературе и перспективе и развития. Автор, опираясь на монографического исследования профессора Х.Шарифзаде излагают своего видению проблемы исследования национальных особенности таджикской литературы.

Ключевые слова: национальное особенности, таджикская литература, национальная литература, монография, автор, проблема, исследование, Х.Шарифзаде, национальный колорит.

NATIONAL LITERATURE AND PROBLEMS OF ITS RESEARCH

The problems of determination and research of national peculiarities of Tajik literature in modern epoch and its development is one of the most topical issues. Monograph of Kh. Sharifzoda entitled "Word on national literature" researches the aforesaid topic as well. Therefore, some problems related to national literature and its prospects of development. The author having relied on monograph of Kh. Sharifzoda, expresses his ideas on problems of research of national peculiarities of Tajik literature.

Key words: national peculiarities, Tajik literature, national literature, monograph, author, research, Kh. Sharifzoda, national color.

Сведение об авторах:

Салими Носирджон Юсуфзода - доктор филологических наук, профессор, академик Академии наук Республики Таджикистан, Email:nosir@mail.ru

Солехов Шамсиддин - доктор филологических наук, профессор, заведущ. кафедра. Теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета именни С.Айни, Email: soleh500@mail.ru, Tel: (+992) 987650043

About the authors:

Salimi Nosirjon Yusufzoda - academician of the Academy of Science of the Republic of Tajikistan, Email:nosir@mail.ru

Shamsiddin Solehov, chairman in the Chair of Theory and History of Tajik Literature of the Tajik State Pedagogical University, Email:soleh500@mail.ru, Tel: (+992) (+992) 987650043

АХМАДИ ДОНИШ ДАР ШИНОХТИ АБДУЛГАНЙ МИРЗОЕВ

Муллоев А.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Сарнавишт ва фаъолияти илмию эчодии Ахмад ибн-ан- Носир ас- Сиддикй- ал- Х,анафй ал-Бухорой, машхур ба Ахмад Махдуми Дониш (1827-1897) нависанда, шоир, донишманд, маорифпарвар, таърихнавис, мунаккид, хаттоту китоборо, наккош ва ходими намоёни чамъиятй дар яке марказхои таърихию фархангии Осиёи Миёна - Бухоро ва дар даврони ноороми сиёсию ичтимой ва иктисодй ва илмию фархангии мардуми Осиёи Марказй, хамзамон мухимму хассоси такдирсози адабу фарханги халкхои ин сарзамин, ки бешубха ба бедориву худшиносй ва инкилоби фикрии мардум дар огози садаи бистум заминаи кавй гузошта, хукумати хонадони мангития (1753-1920), махсусан хукумати Мир Сайид Насрулло (1826-1860), Мир Сайид Музаффар (1860-1885) ва Мир Сайид Абдулахад (1885-1911) чараён гирифтааст.

Ахмади Дониш аз симохои намоёнтарини илму фарханги карни XIX дар аморати Бухоро махсуб меёфт. Мавзуи мехварии афкори Ахмади Дониш ислохоти ичтимоии чомеа буд ва тахкики фаннии он пас аз солхои панчохум ба миён омада, андешахои ичтимоию сиёсй, тафрикаандозии динию мазхабй, ки дар осори гаронмояи Ахмади Дониш баён шудаанд, то ин давр дар шакли мукоисавию татбикй ва тахлилии бунёдй омухта нашуда буд. Аввалин

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.