Научная статья на тему 'ОММАВИЙ АХБОРОТ ВОСИТАЛАРИ ВА МУАЛЛИФЛИК ҲУҚУҚИНИНГ РИВОЖЛАНИШ БОСҚИЧЛАРИ'

ОММАВИЙ АХБОРОТ ВОСИТАЛАРИ ВА МУАЛЛИФЛИК ҲУҚУҚИНИНГ РИВОЖЛАНИШ БОСҚИЧЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
97
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
муаллифлик ҳуқуқи / оммавий ахборот воситалари / халқаро шартнома / ҳуқуқий ҳимоя. / copyright / mass media / international agreement / legal protection.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Усмонов, Восид Мухаммадиевич

Мақолада оммавий ахборот воситаларида муаллифлик ҳуқуқи ривожланиш тарихи, уни муҳофазасини таъминлаш масалалари ҳақида сўз боради. Хусусан бу йўналишда оммавий ахборот воситаларининг тутган ўрни, ҳимоялаш усуллари ва техник талаблари ҳамда бу йўналишдаги ҳуқуқий муносабатларни тартибга солиш жараёнлари хусусида баён этилган. Шунингдек, мақолада бу йўналишдаги жаҳон тажрибаси, Ўзбекистон қонунчилиги нормалари ва амалиёти ҳақида баён этилган. Оммавий ахборот воситаларида муаллифлик ҳуқуқи объектларини ҳимоя қилиш ва уни қўллаш билан боғлиқ масалалар кенг муҳокама қилинган. Телекоммуникaция тармоқлари ва интернетда нафақат оммавий ахборот воситаларида муаллифлик ҳуқуқини таъминлаш, балки ушбу соҳани ривожлантириш, давлат хизматларини кўрсатиш, ундаги ахборот хавфсизлигини таъминлаш ҳам муҳим аҳамиятга эга ҳисобланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STAGES OF DEVELOPMENT MEDIA AND COPYRIGHT

The article will discuss the issues of ensuring its protection in the media when using copyright objects.In particular, the role of the media in this direction, methods of protection and technical requirements, as well as the processes of regulating legal relations in this direction are outlined. The article also presents the world experience in this direction, describes the norms and practice of the legislation of Uzbekistan. Issues related to the protection and application of copyright objects were widely discussed in the media. In telecommunication networks and on the Internet, it is important not only to ensure copyright in the media, but also to develop this sphere, provide public services, and ensure information security in it.

Текст научной работы на тему «ОММАВИЙ АХБОРОТ ВОСИТАЛАРИ ВА МУАЛЛИФЛИК ҲУҚУҚИНИНГ РИВОЖЛАНИШ БОСҚИЧЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ОММАВИЙ АХБОРОТ ВОСИТАЛАРИ ВА МУАЛЛИФЛИК ХУКУКИНИНГ РИВОЖЛАНИШ БОСЦИЧЛАРИ

Усмонов Восид Мухаммадиевич

Узбекистан Республикаси Адлия Вазирлиги Юристлар малакасини ошириш маркази Хусусий-хукукий фанлар кафедраси укитувчиси, PhD usmonov.vosid@mail.ru +99899821-33-40

АННОТАЦИЯ

Мацолада оммавий ахборот воситаларида муаллифлик ууцуци ривожланиш тарихи, уни мууофазасини таъминлаш масалалари уацида суз боради. Хусусан бу йуналишда оммавий ахборот воситаларининг тутган урни, уимоялаш усуллари ва техник талаблари уамда бу йуналишдаги ууцуций муносабатларни тартибга солиш жараёнлари хусусида баён этилган. Шунингдек, мацолада бу йуналишдаги жауон тажрибаси, Узбекистон цонунчилиги нормалари ва амалиёти уацида баён этилган. Оммавий ахборот воситаларида муаллифлик ууцуци объектларини уимоя цилиш ва уни цуллаш билан бозлиц масалалар кенг мууокама цилинган. Телекоммуникация тармоцлари ва интернетда нафацат оммавий ахборот воситаларида муаллифлик ууцуцини таъминлаш, балки ушбу соуани ривожлантириш, давлат хизматларини курсатиш, ундаги ахборот хавфсизлигини таъминлаш уам мууим ауамиятга эга уисобланади.

Калит сузлар: муаллифлик ууцуци, оммавий ахборот воситалари, халцаро шартнома, ууцуций уимоя.

ЭТАПЫ РАЗВИТИЯ СРЕДСТВО МАССОВОЕ ИНФОРМАЦИИ И

Усмонов Восид Мухаммадиевич

Министерство Юстиции Республики Узбекистан Центр повышения квалификatsiи юристов Преподаватель кафедры частно-правовых наук, PhD usmonov.vosid@mail.ru +99899821-33-40

АННОТАЦИЯ

В статье пойдет речь о вопросах обеспечения его защиты в средствах массовой информации при использовании объектов авторского права. В частности, очерчена роль СМИ в этом направлении, методы защиты и

20

АВТОРСКОЕ ПРАВО

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

технические требования, а также процессы регулирования правоотношений в этом направлении. Также в статье представлен мировой опыт в этом направлении, Описаны нормы и практика законодательства Узбекистана. В средствах массовой информaции широко обсуждались вопросы, связанные с охраной и применением объектов авторского права. В телекоммуникatsiонных сетях и в Интернете важно не только обеспечить авторское право в средствах массовой информaции, но и развивать эту сферу, предоставлять государственные услуги, обеспечивать информatsiонную безопасность в ней.

Ключевые слова: авторское право, средства массовой информaции, международное соглашение, правовая охрана.

STAGES OF DEVELOPMENT MEDIA AND COPYRIGHT

Usmonov Vosid Mukhammadievich

Ministry of Justice of the Republic of Uzbekistan Center for Advanced Training of Lawyers Lecturer of the Department of Private Law Sciences, PhD usmonov.vosid@mail.ru +99899821-33-40

ABSTRACT

The article will discuss the issues of ensuring its protection in the media when using copyright objects.In particular, the role of the media in this direction, methods of protection and technical requirements, as well as the processes of regulating legal relations in this direction are outlined. The article also presents the world experience in this direction, describes the norms and practice of the legislation of Uzbekistan. Issues related to the protection and application of copyright objects were widely discussed in the media. In telecommunication networks and on the Internet, it is important not only to ensure copyright in the media, but also to develop this sphere, provide public services, and ensure information security in it.

Keywords: copyright, mass media, international agreement, legal protection.

КИРИШ

Узбекистан Республикаси мустакиллик давридан муаллифлик хукукига оид халкаро меъёрларга риоя этиб келмокда. Бу холат муаллифлик хукуки масалалари билан шугулланиб келаётган бир катор халкаро ташкилотларнинг дастурлари ва хужжатларида хам белгиланган.

Муаллифлик хукуки чегара билмайди. Бир давлат худудида яратилган асар бошка бир давлат худудида фойдаланилганда асарнинг дахлсизлиги, муаллифга

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

берилган барча хукуклари сакланади ва у химоя килинади. Жумладан, Республика худудида яшаб, ижод килган муаллифларнинг асаридан бошка мамлакатларда хам фойдаланилади.

Мустакиллик йилларида мамлакатимизда муаллифлик хукуки ва турдош хукукларни химоя килишга каратилган 10 дан ортик конун кабул килинди. Муаллифлик хукукига оид конунчилик асосларининг яратилиши давлатимизнинг шу сохадаги халкаро ташкилотлар ва конвенцияларга аъзо булиб киришида хукукий асос булиб хизмат килди. Бу эса муаллифларимизга уз хукукларини халкаро хукук нормалари доирасида химоя килиш, шунингдек хорижий муаллифлар асарларидан хам республикамизда фойдаланиш имконини беради.

Маданий индустриянинг жахон микёсида ривожланиб кетаётганлиги ва катта даромад манбаига айланаётганлиги миллий конунчиликни кайтадан тахлил этишни вазифа килиб куймокда. Эндиликда фан, адабиёт, санъат асарлари, амалий-безак, хунармандчилик ва бошка интеллектуал мулк махсулотларини айирбошлаш натижасида хам катта даромадлар олиш тан олинмокда. Масалан, А^Шда миллий даромаднинг 1/3 кисми интеллектуал мулк махсулотларини сотиш, ижарага бериш ёки узгача йул билан айирбошлаш натижасида олинади.

Бу хил махсулотларни ишлаб чикарувчи юридик ва жисмоний шахсларга катта имкониятлар берилган хамда улар учун мустахкам хукукий кафолат яратилган. Европа мамлакатларининг купчилигида хам давлат томонидан фукароларга ижод килиш, эркин фикрлаш ва ижод намуналаридан фойдаланишлари учун катта имкониятлар яратилган. Уларнинг хукукларини химоя килиш, мулкларини жамоа асосида бошкариш максадида бир катор ташкилотлар тузилган.

Бирлашган Миллатлар Ташкилотида ЮНЕСКО интеллектуал мулк ва муаллифлик хукукларига оид масалалар билан хам бевосита шугулланади. Женева шахрида жойлашган Бутунжахон интеллектуал мулк ташкилоти (БИМТ) мустакилликка эришган янги давлатларга алохида эътибор билан карамокда. Жумладан, Узбекистон ушбу ташкилотга 1993 йили аъзоликка кабул килинди.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Хрзирги кунда ушбу ташкилотга 180 дан ортик давлат аъзо хисобланади. Эндиликда муаллифлик хукукига оид барча масалаларни ечишда республикамиз тенг ва узаро хамкорлик тамойиллари нуктаи назаридан

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

катнашади, бошка давлатлар билан халкаро алокалар урнатади. Мамлакатимизда яратилган адабиёт ва санъат асарлари репертуарини тузиш, хорижий мамлакатларда таргиб килиш, муаллифларнинг хукукларини химоя килиш тизимини такомиллаштириш, уларнн иктисодий жихатдан куллаб-кувватлаш, хорижий муаллифлар асарлари ижроси хакида маълумотлар туплаш, асарларимиз дахлсизлигини таъминлаш долзарб вазифалар жумласидандир.

Айникса, хозирги вактда телевидение, кабелли студиялар, радио, овоз ёзиш ва нусха купайтириш студиялари, корхоналар хамда бошка жамоат жойларида маданият ва санъат асарларидан муаллифлар ва хукук эгаларининг розилигисиз, лицензиясиз, муаллифлик хакларини туламасдан фойдаланиш, сифатсиз аудио, видео ва бошка махсулотларни ишлаб чикариш окибатида соха конунчилиги талабларининг купол равишда бузилиши холлари куплаб содир этилмокда.

Узбекистон Республикасида муаллифлик хукуки конунчилигининг тутган урни каттадир. Муаллифлик хукукига оид конунчилик тарихийлиги, харакат доирасининг кенглиги, бошка хукук сохалари билан бевосита алокадорлиги, халкаро хукук нормалари доирасида хам татбик этилиши билан ажралиб туради. Муаллифлик хукуки конунчилигини хукук назарияси ва уни англаш мазмунидан келиб чикиб, куйидаги тизимда урганиш мумкин:

1. Муаллифлик хукукини белгиловчи конунчилик асослари (Фукаролик кодекси);

2. Муаллифлик хукукига оид барча коидаларни мужассамлаштирган конунлар (муаллифлик хукуки ва турдош хукуклар тугрисидаги конун);

3. Алохида тоифадаги муаллифлар хукукларини химоя килишга каратилган конунлар (шахарсозлик ва меъморчилик тугрисидаги, ЭХМ учун яратилган дастурлар ва маълумотлар базаларининг хукукий химояси тугрисидаги, журналистик фаолиятни химоя килиш хакидаги ва бошка конунлар).

4. Муаллифлик хукукига оид булган халкаро хукукий хужжатлар (конвенция, шартнома, битим ва бошкалар);

Муаллифлик хукукининг бундай бир тизимга жойлаштирилиши соха конунчилигини хар томонлама ва мукамммал урганишга олиб келади.

Узбекистон Республикасининг Фукаролик кодексида интеллектуал мулкка, хусусан муаллифлик хукукига оид нормалар белгиланган. Айникса, Кодексда бевосита интеллектуал мулкка оид коидаларнинг алохида IV булимга жамлангани хам муаллифлик хукукига катта эътибор берилаётганлигидан

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

далолатдир. Фукаролик кодексининг объектларга нисбатан булган янгича талкини инсоннинг интеллектуал мулк натижалари фукаролик хукукий муносабатларда узига хос объект эканидан далолат беради.

Муаллифлик хукукига оид барча коидалар мужассамлаштирилган алохида конун - бу «Муаллифлик хукуки ва турдош хукуклар тугрисида1»ги конундир. Конуннинг умумий коидалар булимида муаллифлик хукукига оид атамалар тушунчаси, конун хужжатлари, муаллифлик хукуки булимида эса - муаллифлик хукукининг амал килиш сохаси, муаллифлик хукуки билан курикланадиган объектлар, асар кисмлари ва хосила асарлар, хаммуаллифлик, фильм ва интервью муаллифлари, муаллифлик хукукларининг чекланиши, муаллифлик шартномаси, муаллифлик хукукларини бошкариш ва бошка коидалар алохида моддалар сифатида белгиланган.

Фукаролик хукукий муносабатлар мулкий характерда ва мулкий характерда булмаган шахсий хукукий муносабатлар, мутлак ва нисбий хукукий муносабатлар, мулкий хукук ва мажбурият муносабатлари турларига булинади.

Аввал муаллифлар уз хукукларини катъий муддатлари ва шартлари оркали конунда белгилаб куйилган холда амалга оширган булсалар, бозор иктисодиёти шароитида уларнинг хукуклари эркин ва узаро манфаатли келишувларга асосланган холда шартлари хохиш-истаклар асосида белгиланадиган муносабатлар оркали химоя килинадиган булди.

Мустакиллик даври фукаролик кодекси ва соха конунлари биринчи марта янги турдаги объектлар (фонограмма, видеоёзув, реклама махсулотлари ва бошкалар)нинг хукукий жихатдан мухофазасини урнатди. Фукаролик кодекси мамлакатимизда утказилаётган иктисодий ислохатларни таъминлашда хусусий мулк химоясини хусусан, муаллифлик хукуки химоясини янгича рухда белгилаш оркали узининг хукукий салохиятини курсатди.

Республикамизда олиб борилаётган ислохатлар марказида муаллифлик хукукига оид конунчиликнинг хам тадкик этилаётгани бой маданий меросимизнинг хар томонлама химояга олинаётгани, инсоният ривожланиш даврида унинг салохиятини белгилаб олиш имконини беради.

Айни пайтда яна бир канча конунларни санаб утиш жоиз. 1996 йил 30 августдаги "Ноширлик фаолияти тугрисида"ги Конун, 1994 йил 5 майдаги "Электрон хисоблаш машиналари учун яратилган дастурлар ва маьлумотлар хукуки химояси тугрисида"ги Конун, 1996 йил 24 апрелда кабул килинган "Журналистик фаолиятни химоя килиш тугрисида"ги Конун, 1992 йил

1 https://lex.uz/acts/1022944#1023479

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

25 декабрдаги "Оммавий ахборот воситалари тугрисида"ги конун Узбекистон Республикасининг муаллифлик хукуки тугрисидаги миллий конунчилик тизимини ташкил этади.

Муаллифлик хукуки ва турдош хукукларнинг алохида соха конунлари оркали химоя килиниши химоя тизимининг баркарор ишлашига олиб келади. Узбекистон Республикасининг "Муаллифлик хукуки ва турдош хукуклар тугрисида"ги ^онуни сохага оид махсус конун булиб, унда бевосита муаллифлар ва турдош хукуклар субъектларнинг шахсий номулкий ва мулкий хукуклари мустахкамланган. Яъни, конуннинг асосий гояси шахсга-муаллиф (турдош хукуклар субъектлари)га, унинг мехнати, фоалияти натижасида келиб чикадиган муносабатларга каратилган. О.Окюловнинг фикрига кура "интеллектуал мулк, ижодий фаолиятнинг натижаси унинг яратувчиси, муалллифи шахсидан ажралмасдир"2. Олимнинг бу фикрига кушилиб айтиш мумкинки, конун аввало объектни эмас, балки унинг яратувчиси хукукларини химоя килишга каратилган булиши керак.

Муаллифлик хукуки фукаролик хукуки ва халкаро хусусий хукукнинг тармоги сифатида амалда булади. Муаллифлик хукукининг объекти - бу инсон ижодий тафаккури натижасидан яратилган турли куринишдаги асардир. Амалдаги конунчилик ва халкаро шартномаларга кура куйидагилар муаллифлик хукукининг объектлари хисобланади: бадиий асарлар;

драматик ва мусикали-драматик асарлар, сахна асарлари; хореография асарлари ва пантомималар; матнли ва матнсиз мусика асарлари;

аудиовизуалли асарлар (кино-теле ва видеофильмлар, суръат фильмлар, диафильмлар ва бошка кинотелеасарлар);

рассомлик асарлари, хайкалтарошлик, сураткашлик, бадиий безак, суратли хикоялар, киска текстли расмлар серияси, бошка тасвирий суръат асарлари; амалий безак ва манзарали санъат асарлари;

меъморлик шахар-курилиш ва истирохат бог курилиши санъати асарлари; фотография асарлари ва фотография усулига ухшаб олинган асарлар; жугрофия асарлари ва фотография усулига ухшаб олинган асарлар; электрон хисоблаш машиналари (ЭХ,М) дастурлари ва бошка асарлар.

2 Окюлов О. Правовой статус интеллектуальной собственности. Автореферат диссертации на соискание ученой степени доктора юридических наук. Т., 2000. -С.17

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ЭХМ учун дастурни куриклаш ЭХМ дастурининг барча турига, шунингдек барча тилларда ва хар кандай шаклда ифодаланган хамда моддий шаклда ифодаланган хамда моддий шаклда ифодаланганидан катъий назар бошловчи, матн ва объектив кодли амалий программа ва операцияли системалар (тизимлар)га жорий килинади.

Юкоридаги конунда муаллифларнинг шахсий номулкий хукуклари ва шахсий мулкий хукукларининг урнатилиши, муаллифларнинг узларига тегишли булган бу хукукларини амалда куллашда уларнинг асардан фойдаланувчи субъектлар билан муносабатлари доирасини хам аниклаш имконини берди. Янги тахрирдаги Конунда муаллифларга янада купрок хукуклар берилди ва асарлардан фойдаланишга рухсат бериш ваколатлари аниклаштирилди.

Конунда муаллифлик хукуки билан мухофаза килинадиган асарлар (объект)лар билан бирга хосила асар, жамлама асар, аудиовизуал асар, интервьюга ва бошка турдаги асарларга нисбатан муаллифлик хукуки белгиланди хамда бу хукукларга таърифлар берилди. Конуннинг 18- моддасида муаллифнинг шахсий номулкий хукуклари аввалги коидалардан кура бошкарок килиб урнатилди, яъни номулкий хукуклар янада кенгайтирилди. Бу хукуклар: муаллифлик хукуки, муаллифлик исми-шарифига булган хукук, ошкор килишга булган хукук, муаллиф обрусини химоя килиш хукуки, асарни чакириб олиш хукуки каби хукуклар билан бойитилди.

Муаллифларнинг шахсий номулкий хукуклари муаллифлар хукукий макомини кенгайтириш билан бирга, муаллифларга кушимча хукуклар хам берди. Яъни, хар бир шахсий номулкий хукук муаллифнинг кандай хукукий муносабатда булиши, бу муносабатларнинг иштирокчилари билан хукукий тартибга солиш меъёрлари, хукукларни куллашда муаллифга берилаёган имтиёз ва имкониятлар доирасини хам белгиланди.

Конунда муаллиф асардан хар кандай шаклда ва хар кандай усулда фойдаланишда мутлак хукукларга эга эканлиги кайд этилган. Бу уз навбатида муаллифнинг мулкий хукукларга нисбатан мутлак хукукларидан учинчи шахслар кандай шакл ва хажмларда фойдаланишлари лозимлигини белгилайди.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, муаллифнинг макоми: муаллифликнинг юзага келиши; муаллифлик презумпцияси; муаллифнинг шахсий хукукларининг амалда булиши; муаллифнинг конуний хукук ва манфаатларининг амалда

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

таъминланиши билан аникланади. Муаллифнинг макоми алохида сохавий конунларда янада кенгайтирилган ва унинг хукукий табиати курсатилган холда белгиланганини хам таъкидлаш жоиз.

REFERENCES

1. Узбекистан Республикасининг Конституцияси. https: //constitution.uz/

2. Узбекистан Республикасининг Фукаролик Кодекси. Иккинчи кисм. https://lex.uz/docs/-180552

3. Узбекистан Республикасининг "Муаллифлик хукуки ва турдош хукуклар тугрисида"ги Конуни 2006 йил 20 июль, УРК-42-сон. (Узбекистан Республикаси конун хужжатлари туплами, 2006 й., 28-29-сон, 260-модда.

4. Узбекистан Республикасининг «Оммавий ахборот воситалари тугрисида» Конуни 2007 йил 15 январь, УРК-78-сон. (Узбекистон Республикаси конун хужжатлари туплами, 2007 й., 3-сон, 20-модда.

5. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг "Оммавий ижрога мулжалланган драматик, мусикали ва мусикали-драматик асарлар яратганлиги учун муаллифлик хакини тулаш тартиби тугрисидаги низомни тасдиклаш хакида"ги Карори 2019 йил 8 май, 385-сон. (Конун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 10.05.2019 й., 09/19/385/3107-сон; 09.01.2021 й., 09/21/7/0005-сон, Конунчилик маълумотлари миллий базаси, 05.04.2022 й., 09/22/153/0266-сон)

6. Узбекистон Республикаси Президентининг "Интеллектуал мулк сохасини янада ривожлантиришга оид кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги Карори. 2022 йил 26 апрель, ПК-221-сон. (Конунчилик маълумотлари миллий базаси, 26.04.2022 й., 07/22/221/0357-сон)

7. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг "Муаллифлик хукуки объектларининг электрон назорат нусхаларини ягона базада саклаш тартиби тугрисидаги низомни тасдиклаш хакида"ги карори. 2022 йил 22 август, 469-сон. (Конунчилик маълумотлари миллий базаси, 22.08.2022 й., 09/22/469/0762-сон).

8. Юлдашов, А., & Чориев, М. (2020). Договорно-правовые отношения в области авторского права и ответственности за нарушение авторского права: национальный и зарубежный опыт. Общество и инновации, 7(1/S), 511-522.

9. Юлдашов, А. (2020). ИНТЕЛЛЕКТУАЛ МУЛК БУЙИЧА МИЛЛИЙ СТРАТЕГИЯЛАРНИНГ АХДМИЯТИ ВА БУТУНЖАДОН ИНТЕЛЛЕКТУАЛ МУЛК ТАШКИЛОТИНИНГ БУ БОРАДА ТУТГАН УРНИ. ЮРИСТ АХБОРОТНОМАСИ, 1(2), 53-59.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences IV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

10. ЮЛДAШОВ, A. (2021). Географик курсаткич тyшyнчaси ва иктисодиётни мyстaxкaмлaшдa унинг тyтгaн урни. ЮРИСТАХБОРОТНОМАСИ, 2(1), 249-257.

11. Yuldashov, A. A. (2012). Government policies related to social protection of disabled persons in Uzbekistan: National and international aspects. Teise, 84, 186191.

12. Abdugopirovich, Y. A. (2021). Types Of Legal Protection Of A Trademark (Service Mark) In Foreign Countries: The Example Of The Madrid System. Turkish Journal of Computer and Mathematics Education (TURCOMAT), 12(4), 1068-1073.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

13. Yuldashov, A., & Shanmuka, S. N. (2022). RAQAMLI MUHITDA MUALLIFLIK HUQUQI MUHOFAZASI. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2(6), 168-181.

14. Юлдашов, A. (2020). Важные аспекты междyнaродной оxрaны авторского права и развитие договорно-правовой базы. Review of law sciences, ДСте^ы^ск), 226-232.

15. Юлдашов, A. (2020). УЗБЕKИСТOHДA MУAЛЛИФЛИK ВA Т^ДОШ ^YK^nAP™ БУЗГAHЛИK УЧУН ЖAВОБГAPЛИK KУЧAЙТИPИЛИШИHИHГ ДОЛЗAPБЛИГИ. Review of law sciences, (2), 134137.

16. ТУPAKУЛOВA, H., & Юлдашов, A. (2022). ИHТЕЛЛЕKТУAЛ MУЛK ХУКУКИ Х^ОЯ КИЛИШ MЕХAHИЗMИHИ ТAKOMИЛЛAШТИPИШДA XAnKAPO ШAPТHОMAЛAPHИHГ YPTO ВA A^AMRflm Conferencea, 467471.

17. Atalikova, G. S., & Asadov, S. F. O. G. L. (2022). MASLAHAT VA KONSALTING XIZMATLARI: HUQUQIY TARTIBGA SOLISH MASALALARI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(2), 299309.

18. Yuldashov, A., & Usmonov, V. (2022). Copyright Protection in Uzbekistan by The Collective Management Organizations. Miasto Przyszlosci, 25, 185-188.

19. ЮЛДAШOВ A. A. HЕOБXOДИMOСТЬ УЧAСТИЯ PEŒYEnMKM УЗБЕKИСТAH В MЕЖДУHAPOДHЫX PЕЙТИHГAX И ИHДЕKСAX В OБЛAСТИ ИHТЕЛЛЕKТУAЛЬHOЙ СОБСТВЕННОСТИ //Электронный инновационный вестник. - 2021. - №. 1. - С. 18-20.

20. Yuldashov A., Usmonov V. COPYRIGHT PROTECTION IN TELECOMMUNICATIONS NETWORKS: THE EXAMPLE OF BLOCKCHAIN TECHNOLOGY //European Journal of Interdisciplinary Research and Development. - 2022. - Т. 4. - С. 22-29.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

21. Y36eKHCTOH PecnyönHKacn npe3HgeHTHHHHr 2019 hhh 5 anpengara "Y36eKHCTOH PecnyönHKacHHHHr ^y^aponHK KpHyHHHnnrHHH TaKOMHnnamTHpnm Hopa TagönpnapH Tyrpncnga^rH ^apMofinrnH.

22. Y3ÖeKHCTOH PecnyönHKacn OHHH Cygu üneHyMHHHHr 2020 HHH 21 ^eBpangara "Cyg MyxoKaMacn ornKopannrHHH Ba cygnap ^aonnarara gonp axöopoT onnm xyKyKHHH TatMHHnam TyrpHCHga"rH ^apopn.

23. Y36eKHCTOH PecnyönHKacHHHHr 2021 HHH 20 aBrycT KyHH "HHTenneKTyan MynK oöteKTnapHHHHr xyKyKHH Myxp$a3acn aHaga TaKOMHnnamTHpnnHmH MyHOcaöaTH önnaH Y3ÖeKHCTOH PecnyönHKacHHHHr afipHM K£HyH xy^^araapnra y3rapTHm Ba KymHMHanap KHpHTHm TyrpHCHga"rH KpHyHH

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.