Научная статья на тему 'ОММАВИЙ-ҲУҚУҚИЙ МУНОСАБАТЛАРДАН КЕЛИБ ЧИҚАДИГАН НИЗОЛАРНИНГ МАЪМУРИЙ СУДЛАРГА ТААЛЛУҚЛИЛИГИ'

ОММАВИЙ-ҲУҚУҚИЙ МУНОСАБАТЛАРДАН КЕЛИБ ЧИҚАДИГАН НИЗОЛАРНИНГ МАЪМУРИЙ СУДЛАРГА ТААЛЛУҚЛИЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
432
48
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
оммавий-ҳуқуқий муносабатлар / Тааллуқлилик / Адвокатура. / public-legal relations / Relevance / Advocacy.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Хожамуратов, Камалатдин

Мазкур мақолада оммавий-ҳуқуқий муносабатлардан келиб чиқадиган низоларнинг бартараф этиш истиқболлари хусусида фикр юритилади. Бугунги кунда оммавий ҳуқуқий низоларни судда кўриш билан бир қаторда судга даъво қўзғатиш йўли билан маъмурий низоларни ҳал этишнинг муқобил усулларини таъминлаш нафақат илмий, балки нафақат йўналишда, балки қонунчилик даражасида ҳам долзарб ва устувор вазифадир.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

APPLICABILITY OF DISPUTES ARISING FROM PUBLIC-LEGAL RELATIONS TO ADMINISTRATIVE COURTS

This article discusses the prospects for resolving disputes arising from public-legal relations. Today, providing alternative methods of resolving administrative disputes by filing lawsuits in court, as well as public legal disputes, is an urgent and priority task, not only at the scientific level, but also at the legislative level.

Текст научной работы на тему «ОММАВИЙ-ҲУҚУҚИЙ МУНОСАБАТЛАРДАН КЕЛИБ ЧИҚАДИГАН НИЗОЛАРНИНГ МАЪМУРИЙ СУДЛАРГА ТААЛЛУҚЛИЛИГИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ОММАВИЙ-ХУКУЦИЙ МУНОСАБАТЛАРДАН КЕЛИБ ЧИЦАДИГАН НИЗОЛАРНИНГ МАЪМУРИЙ СУДЛАРГА ТААЛЛУЦЛИЛИГИ

Камалатдин Хожамуратов,

Судьялар олий мактаби тингловчиси

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада оммавий-ууцуций муносабатлардан келиб чицадиган низоларнинг бартараф этиш истицболлари хусусида фикр юритилади. Бугунги кунда оммавий ууцуций низоларни судда куриш билан бир цаторда судга даъво цуззатиш йули билан маъмурий низоларни уал этишнинг муцобил усулларини таъминлаш нафацат илмий, балки нафацат йуналишда, балки цонунчилик даражасида уам долзарб ва устувор вазифадир.

Калит сузлар: оммавий-ууцуций муносабатлар, Тааллуцлилик, Адвокатура.

This article discusses the prospects for resolving disputes arising from public-legal relations. Today, providing alternative methods of resolving administrative disputes by filing lawsuits in court, as well as public legal disputes, is an urgent and priority task, not only at the scientific level, but also at the legislative level.

Keywords: public-legal relations, Relevance, Advocacy.

Кандай турдаги ишлар маъмурий судларга тааллукли деган саволга жавоб беришдан олдин, тааллуклилик тушунчасига бахо бериш лозим.

Тааллуклилик - бу давлат томонидан хал этиладиган хукук хакидаги низолар ва бошка юридик ишларнинг у ёки бу давлат органи юритувига тегишлилигидир. Тааллуклилик юридик ишларни турли хил юрисдикциявий органлар уртасида аник ва максадга мувофик равишда таксимланишини таъминлайди. Тааллуклиликнинг мухим белгиси - бу унинг конун билан аник белгилаб куйилганлигидир. Оммавий-хукукий муносабатлардан келиб чикадиган низоларнинг маъмурий судларга таалуклилиги масаласини урганиш, шунингдек доирасини аниклаштириш учун, биринчи навбатда, "оммавий-хукукий муносабат" тушунчасини тахлил килишдан бошлаймиз.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Оммавий-хукукий муносабат - катнашчиларининг бири томонидан иккинчисига нисбатан уз ваколатларини амалга ошириши натижасида вужудга

ABSTRACT

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 7

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

келадиган хукук субъектлари уртасидаги хукукий муносабатдир. Оммавий хукукий муносабатлар куйидаги хусусиятларга эга:

биринчидан, субъектлар уз хукукий макомида тенг эмаслиги; иккинчидан, оммавий-хукукий муносабатга киришишда хокимият ваколатига эга булган субъект иштирокининг мажбурийлиги;

учинчидан, "хокимият-буйсиниш" формуласига мос равишда курилган булиб, бир тараф факат хукукий мажбуриятларга, иккинчи тараф субъектив хукукларга эга булиши;

туртинчидан, жисмоний шахснинг хукукий макоми турли куринишда учраши, хусусан, жисмоний шахс мажбуриятларга эга тараф сифатида, мансабдор шахс эса хокимият бошкарув ваколатига эга тараф сифатида иштирок этиши;

бешинчидан, тараф сифатида жамоанинг, купчиликнинг фикрини ифода этадиган субъект сифатида фаолият курсатаётган жамоат ташкилотлари, бирлашмалари иштирок этиши мумкин.

Н.В.Сухаревнинг фикрича, маъмурий-хукукий низо деганда, муайян маъмурий муносабат иштирокчиларидан бирининг маъмурий-хукукий муносабатнинг вужудга келиши, узгариши ёки бекор булишига сабаб булган юридик фактга нисбатан норозилиги ифодасидир. Маъмурий-хукукий низолар бу маъмурий хукук субъектларининг хукук ва мажбуриятларига оид булган низолардир ва улар узининг мазмуни жихатидан бошка юридик низолардан фарк килади1.

Ю.Н.Стариловнинг фикрича эса, маъмурий хукукий муносабатлар субъектлари уртасида юзага келган низоларнинг узига хос мохиятини тарафларнинг нотенглиги билан ифодалаш мумкин, яъни тарафлардан бири хокимият/бошкарув ваколатига эга булади2.

Оммавий-хукукий низолар - давлат органлари ва мансабдор шахсларнинг хатти-харакатлари (харакатсизлиги) ва карорлари фукаролар ва юридик шахсларнинг хукук ва эркинликларини бузган холларда келиб чиккан низоларни тушуниш мумкин.

Низода куйидаги учта белгининг бир вактда мавжуд булиши ишнинг маъмурий суд судловига тааллукли эканлигини англатади: а) ишда жавобгар — маъмурий орган булиши;

1 Н.В.Сухарева - Сущность административно-правовых споров//Юрист 1999 №10.- 52.

2 Ю.Н.Старилов - Административная юстиция: Проблемы теории - 1998, 127 бет.

290

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

б) ариза (шикоят) маъмурий органнинг хужжатига ёки хатти-харакатига (харакатсизлигига) каратилган булиши;

в) устидан ариза (шикоят) берилган хужжат ёки хатти-харакат (харакатсизлик) маъмурий ва бошка оммавий хукукий муносабатлардан келиб чиккан булиши лозим.

МСИЮтКнинг 27-моддасига кура, суд:

1) идоравий норматив-хукукий хужжатлар юзасидан низолашиш тугрисидаги;

2) махаллий давлат хокимияти органларининг, давлат бошкаруви органларининг, маъмурий-хукукий фаолиятни амалга оширишга ваколатли булган бошка органларнинг, фукаролар узини узи бошкариш органларининг ва улар мансабдор шахсларининг конунчиликка мос келмайдиган хамда фукаролар ёки юридик шахсларнинг хукукларини ва конун билан курикланадиган манфаатларини бузадиган карорлари, харакатлари (харакатсизлиги) юзасидан низолашиш тугрисидаги;

3) сайлов комиссияларининг хатти-харакатлари (карорлари) юзасидан низолашиш тугрисидаги;

4) нотариал харакатни амалга ошириш, фукаролик холати далолатномаларини ёзишни руйхатга олиш рад этилганлиги ёки нотариуснинг ёхуд фукаролик холати далолатномаларини ёзиш органи мансабдор шахсининг харакатлари (харакатсизлиги) юзасидан низолашиш тугрисидаги;

5) давлат руйхатидан утказишни рад этиш ёхуд белгиланган муддатда давлат руйхатидан утказишдан буйин товлаш устидан шикоят килиш тугрисидаги;

Шунингдек, 2021 йил 12 январдаги "Суд карорларини кайта куриш институти такомиллаштирилиши муносабати билан Узбекистон Республикасининг маъмурий суд ишларини юритиш тугрисидаги кодексига узгартиш ва кушимчалар киритиш хакида"ги УР^-662-сон конунига асосан МСИЮтК 271 ва 272-моддалари билан тулдирилиб, унга кура:

6) инвестиция низолари, яъни инвесторлар билан маъмурий органлар, фукароларнинг узини узи бошкариш органлари уртасидаги улар мансабдор шахсларининг инвестиция шартномаси шартларига риоя килиниши билан боглик карорлари, харакатлари (харакатсизлиги) юзасидан низолашиш тугрисидаги;

7) ракобат тугрисидаги, яъни юридик шахслар, шу жумладан чет эллик юридик шахслар, хужалик бошкаруви органлари, якка тартибдаги тадбиркорлар

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 7

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

ва монополияга карши орган уртасида товар хамда молия бозорларида ракобат сохасидаги муносабатлардан келиб чикадиган ишларни хал килади.

Суд фукаролар ва юридик шахсларнинг бузилган ёки низолашилаётган хукуклари, эркинликлари ва конуний манфаатларини химоя килиш тугрисидаги маъмурий ва бошка оммавий хукукий муносабатлардан юзага келадиган, конун билан узининг ваколатига киритилган бошка ишларни хам хал килади.

Шунингдек, "Адвокатура тугрисида"ги конуннинг 15 ва 16-моддаларида тегишинча адлия органининг лицензиянинг амал килишини тухтатиб туриш хамда тугатиш тугрисидаги карори устидан судга шикоят килиниши мумкинлиги белгиланган. Шунингдек, ушбу Конуннинг 16-моддасига кура, лицензиянинг амал килишини тугатиш конун хужжатларида назарда тутилган бошка холларда хам маъмурий суд томонидан амалга оширилиши мумкин3.

Бундан ташкари, "Нотариат тугрисида"ги конуннинг 153-моддасига биноан, лицензиянинг амал килишини тугатиш нотариусни хисобга олган Коракалпогистон Республикаси Адлия вазирлигининг, адлия бошкармасининг мурожаатига кура малака комиссиясининг карори асосида маъмурий суд томонидан амалга оширилади.

Ушбу Конуннинг 154-моддасига мувофик, лицензия сохта хужжатлардан фойдаланилган холда олинганлиги факти аникланганда лицензияни бекор килиш Коракалпогистон Республикаси Адлия вазирлиги, адлия бошкармасининг аризасига асосан маъмурий суднинг карори билан амалга оширилади4.

Олий суд Пленумининг "Маъмурий органлар ва улар мансабдор шахсларининг карорлари, харакатлари (харакатсизлиги) устидан шикоят килиш тугрисидаги ишларни куриб чикиш буйича суд амалиёти тугрисида"ги 24-

3 Узбекистан Республикаси "Адвокатура тугрисида"ги УРК-349-1-сон Крнуни, https://lex.uz/docs/54503. (Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Ахборотномаси, 1997 й., 2-сон, 48-модда; 2001 й., 1-2-сон, 23-модда; 2003 й., 5-сон, 67-модда; 2004 й., 1-2-сон, 18-модда; Узбекистон Республикаси Конун хужжатлари туплами, 2005 й., 37-38-сон, 280-модда; 2008 й., 52-сон, 514-модда; 2009 й., 39-сон, 423-модда; Конун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 12.10.2018 й., 03/18/497/2044-сон; 16.01.2019 й., 03/19/516/2484-сон; 24.05.2019 й., 03/19/542/3177-сон, 11.09.2019 й., 03/19/566/3734-сон);

4 Узбекистон Республикаси "Нотариат тугрисида"ги УРК-343-1-сон Конуни, (Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Ахборотномаси, 1997 й., 2-сон, 42-модда; 2001 й., 1-2-сон, 23-модда; 2003 й., 5-сон, 67-модда; 2004 й., 1-2-сон, 18-модда; Узбекистон Республикаси конун хужжатлари туплами, 2005 й., 37-38-сон, 280-модда; 2006 й., 39-сон, 385-модда; 2007 й., 52-сон, 533-модда; 2009 й., 39-сон, 423-модда; 2010 й., 37-сон, 313-модда; 2012 й., 15-сон, 163-модда; 2014 й., 20-сон, 222-модда; 2017 й., 37-сон, 978-модда; Конун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 19.04.2018 й., 03/18/476/1087-сон, 24.07.2018 й., 03/18/486/1559-сон, 12.10.2018 й., 03/18/497/2044-сон; 16.01.2019 й., 03/19/516/2484-сон; 15.01.2020 й., 03/20/602/0052-сон; Конунчилик маълумотлари миллий базаси, 21.04.2021 й., 03/21/683/0375-сон, 17.08.2021 й., 03/21/708/0799-сон, 26.08.2021 й., 03/21/711/0825-сон);

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

сонли карорини 8-бандига асосан, маъмурий судларга бир катор ишларни хам Кодексда назарда тутилган тартибда куриб чикиш белгиланган5.

МСИЮтКда хар кандай манфаатдор шахс узининг бузилган ёки низолашилаётган хукукларини ёхуд конун билан курикланадиган манфаатларини химоя килиш учун маъмурий судга мурожаат килишга хакли эканлиги мустахкамланган.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, жисмоний ва юридик шахслар томонидан маъмурий органлар устидан судга ариза ва шикоят берилганида, аввало низолашилаётган масала юзасидан маъмурий органнинг ички буйсунувида булмаган манфаатдор шахсга (ташки субъектларга) йуналтирилган, хокимият ваколати асосида кабул килинган, карор йуналтирилган шахс (адресат) учун маълум бир хукукий окибат келтириб чикарувчи индивидуал хужжатнинг бор-йуклигига эътибор каратилиши лозим.

REFERENCES

1. Н.В.Сухарева - Сущность административно-правовых споров//Юрист 1999

2. Ю.Н.Старилов - Административная юстиция: Проблемы теории - 1998,

3. Узбекистон Республикаси "Адвокатура тугрисида"ги УРК-349-1-сон Конуни, https://lex.uz/docs/54503, (Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Ахборотномаси, 1997 й., 2-сон, 48-модда; 2001 й., 1-2-сон, 23-модда; 2003 й., 5-сон, 67-модда; 2004 й., 1-2-сон, 18-модда; Узбекистон Республикаси Конун хужжатлари туплами, 2005 й., 37-38-сон, 280-модда; 2008 й., 52-сон, 514-модда; 2009 й., 39-сон, 423-модда; Конун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 12.10.2018 й., 03/18/497/2044-сон; 16.01.2019 й., 03/19/516/2484-сон; 24.05.2019 й., 03/19/542/3177-сон, 11.09.2019 й., 03/19/566/3734-сон);

№10.

5 Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2019 йил 24 декабрдаги 24-сонли карори, https://lex.uz/docs/4711311;

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.