Научная статья на тему 'Олий таълим муассасалари талабаларини мустақил фикрлашга йўналтириш'

Олий таълим муассасалари талабаларини мустақил фикрлашга йўналтириш Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
187
48
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
таълим / мустақил фаолият / талаба / вазифа / тайёргарлик / зарурият / муаммо / фикрлаш / қизиқиш

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Абдиева Дилфуза Қурбоновна

Мақолада олий таълим муассасаларида таҳсил олаётган талабаларни рақобатбардош кадрлар қилиб тайёрлаш мақсадида мустақил фикрлашга йўналтириш юзасидан зарур омиллар ва ижросини кечиктириб бўлмайдиган вазифалар хусусидаги маълумотлар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

НАПРАВЛЕНИЕ СТУДЕНТОВ ВЫСШИХ УЧЕБНЫХ УЧРЕЖДЕНИЙ НА САМОСТОЯТЕЛЬНОЕ МЫШЛЕНИЕ

В статье приводится информация о факторах, влияющих на формирование самостоятельного мышления студентов высших учебных учреждений в целях подготовки из них конкурентоспособных кадров специалистов, а также задачах, требующих безотлагательного выполнения.

Текст научной работы на тему «Олий таълим муассасалари талабаларини мустақил фикрлашга йўналтириш»

Абдиева Дилфуза Курбоновна,

К,арши мух,андислик-иктисодиёт институти «Касб таълими» кафедраси катта укитувчиси

ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИ ТАЛАБАЛАРИНИ МУСТАКИЛ ФИКРЛАШГА ЙУНАЛТИРИШ

УДК:378:371

АБДИЕВА Д.К,. ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИ ТАЛАБАЛАРИНИ МУСТАКИЛ ФИКРЛАШГА ЙУНАЛТИРИШ

Маколада олий таълим муассасаларида тах,сил олаётган талабаларни ракобатбардош кадр-лар килиб тайёрлаш максадида мустакил фикрлашга йуналтириш юзасидан зарур омиллар ва ижросини кечиктириб булмайдиган вазифалар хусусидаги маълумотлар берилган.

Таянч суз ва тушунчалар: таълим, мустакил фаолият, талаба, вазифа, тайёргарлик, зарурият, муаммо, фикрлаш, кизикиш.

АБДИЕВА Д.К. НАПРАВЛЕНИЕ СТУДЕНТОВ ВЫСШИХ УЧЕБНЫХ УЧРЕЖДЕНИЙ НА САМОСТОЯТЕЛЬНОЕ МЫШЛЕНИЕ

В статье приводится информация о факторах, влияющих на формирование самостоятельного мышления студентов высших учебных учреждений в целях подготовки из них конкурентоспособных кадров специалистов, а также задачах, требующих безотлагательного выполнения.

Ключевые слова и понятия: образование, самостоятельная деятельность, студент, задача, подготовка, необходимость, проблема, мышление, интерес.

ABDIYEVA D.K. DIRECTING STUDENTS OF HIGHER EDUCATION TO INDEPENDENT THINKING

The factors influencing to independent thinking of higher educational institutions' students to training them as competitive specialists, as well solvency of urgent tasks in that regards is devoted the article.

Keywords: education, independent activity, student, task, training, thinking, motivation.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2019, 4(77)

Республикамизда амалга оширилган ислох,отлар таълим тизимининг тубдан янгиланиши цамда мазмунан бойишини таъминлади.

Жамиятда руй бераётган ижтимоий узга-ришларни инобатга олган х,олда бир катор янги укув фанларини укитишнинг йулга куйилганлиги эса шахсни давр талабларига мувофик тарбиялаб вояга етказиш имкония-тини юзага келтирди. Илм-фан, техника ва технологиянинг тезкор ривожланиши, маи-ший турмуш шароитининг яхшиланиши, инсон томонидан табиатга курсатилаётган салбий таъсир доирасининг тобора кенга-йиши, ахборот-алока алмашувининг тако-миллашуви, шунингдек, компьютер ва мурак-каб техникалар хизматининг ижтимоий х,аётнинг турли сох,аларида устувор урин тутиши кишилик муносабатларида х,ам ижо-бий, х,ам салбий х,олатларнинг юзага кели-шига сабаб булмокда. Инсон, унинг х,ар томонлама уЙFун камол топиши ва фаровон-лиги, шахс манфаатларини руёбга чика-ришнинг шароитлари ва таъсирчан меха-низмларини яратиш, тафаккур ва ижтимоий хулк-атворнинг андозаларини узлаштириш мамлакатимизда амалга оширилаётган исло-х,отларининг асосий максади ва х,аракатлан-тирувчи кучидир.

Инсон х,аётга жорий этган муаммолар ечи-мининг савиясига караб, кишилар орасида уз урни ва мавкеини эгаллаб боради. Шу йусинда шахснинг мустакил фикрлаш кобилияти сайкалланиб бораверади. Фикр инсон фаолияти, унинг узлиги кучи, кудрати, узагини ташкил килувчи маънавий-инсоний сифатдир. Инсоннинг эркин ва озодлиги фикрининг мустакиллиги, эркинлигидан бош-ланади. Фикр эркинлиги - инсоннинг асосий маънавий-инсоний х,укукидир.

Фикрни инсон миясида маъноларнинг узаро боFлантирилиши ва ривожлантири-лиши, десак х,ам булади. Фикр х,акида фикр-нинг куввати - унинг илмийлиги, чукурлиги, фикрнинг зийнати - эзгу ният, максадга баFишланганлиги, кенглиги - кенгкамров-лилиги, софлиги-поклиги, аник сох,ага йунал-ганлиги мавжуд.

Мустакиллик, эркинлик, бунёдкорлик асо-сан ижодий, амалий, назарий ташаббусда

намоён булади. Ташаббус иктисодий-иж-тимоий ривожланиш, инсонларнинг янги талабига мос келадиган моддий, маънавий мах,сулотлар яратишга каратилган таклиф, Fоя, фикр ёки амалий жараёндир. Бирор сох,ада ташаббус курсатиш учун х,ар киши узи фаолият курсатаётган сох,ани мукаммал билиши, бу сох,ани мах,сулий жараёнида нималар тараккиёт, ривожланиш, мах,сулот сифати, тури, нархига тусик булаётганини аник билиши, бу камчиликларни тугатишга каратилган аник технология, Fоя, амалий таклифларга эга булиши лозим. Ташаббускор-лик сифати инсонларнинг ички фаоллик омиллари: биринчидан, х,ар бир кишининг уз кизикиши, укув кобилиятига мос х,аёт йулини топиш оркали уз кадрини руёбга чикариш булса, иккинчидан шахсий манфаатдорлик, шахсий мулкнинг факат моддий эмас, балки маънавий кадриятларни ишга тушириш оркали узи ва давлат, жамият ва оламни такомиллаштиришга х,исса кушишдан иборат. Бу масаланинг нечоFлик долзарблиги хусу-сида Узбекистон Республикаси Президенти-нинг 2017 йилнинг 20 апрелидаги «Олий таълим тизимини янада ривожлантириш чора-тадбирлари туFрисида»ги 2909-сонли каро-рида олий таълим тизимини келгусида янада такомиллаштириш ва комплекс ривожлантириш буйича энг мух,им вазифалар каторида куйидагилар белгиланган:

- олий маълумотли мутахассислар тайёр-лашнинг максадли параметрларини шакллан-тириш, олий таълим муассасаларида укитиш йуналишлари ва мутахассисликларини истик-болда минтакалар ва иктисодиёт тармок-ларини комплекс ривожлантириш, амалга оширилаётган х,удудий ва тармок дастурла-рининг талабларини инобатга олган х,олда оптималлаштириш;

- олий таълимнинг маънавий-ахлокий мазмунини ошириш, талаба-ёшларга мустакиллик Fоялари, юксак маънавият ва инсо-нийликнинг миллий анъаналарига содиклик рух,ини чукур сингдириш, уларда ёт Fоя ва мафкураларга нисбатан иммунитет ва тан-

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2019, 4(77)

KiuguM Ta^aKKypHiu MycTaxKaM-am 6yMuma KeHnK y^aM-u Matpu^uM Ba Tap6uaBuM um-apHU o-u6 6opiim1.

YKyB xapaeHiga Ta-na6a-apAa ^uiKp fopu-Tim, Ta^aKKyp Ki^umHUHr y3apo MycTaxKaM 6oF-aHnaH 6epK 3aHxupu Byxygna Ke-naflu. MycTaKU- $UKp fopuiTum xapaeHii KyMiflari 6ocKi4^apflaH ii6opaT:

1. MycTaKii.n $UKp fopuiTum ^ao-uaTi/iAa энг aBBa-o xa- км-flмнмmм 3apyp 6y-naH MyaMMO iihcoh TOMOHigaH axmu-a6 aHn-a6 (TymyHii6) o-nuHumu KepaK. Anapga iihcoh o^giga xe^ KaHgaM Maca-a eKii MyaMMO Byxygna Ke-TU-pu-nManaH 6y-ca, y xo-ga y 6upoH-6up Hapca Tyipicifla ^uiKp xaM fopuTMaMflu. Mymoxaga xaM Ki^MaMfli. mhcoh TaH6a--nuKKa momi-6y^afli. Ma6ogo maxc xa- Kii-fliiHMWM mapT 6y-naH Maca-a ^acugaH KaH^a-UK aHiiK Ba Ty-apoK Mat-yMoTna эгa 6y-ca, yHii oKii-oHa emum My-ii Ba BocuTa-napuHU myH^a-UK eHm---ik 6i-aH Tonaflu. MyaMMo eKii Maca-aHi xa-Ki-im y^yH энг 3apyp 6y-naH 6ap^a 6i-iM-ap MyxiiM MyHoca6aT-ap, yp^-ogaT-ap, 6oF-a-Him-apHi axmi 6u-numu Ba yHii TaT6iiK Ki-a o-imi 3apyp. ByHiHr y^yH maxciiM Taxpu6aAa y^panaH xo-aT, ycy--apgaH xo-aT-apHU xotii-paga caK-am Ba yHii yxmam MyaMo--apHi em/imga Ky--am xapaeHii aMa-na omupu-naAU2.

2. Maca-a eKii MyaMMora Taa--yK-i $apa3 u-napi cypi-afli, 6ocKUN-ap Tax-ii- Ki-iHafli, emum TyipiciAa My-oxa3a-ap 6м-п,цмpм-пa,цм. Typ-ii My—ap xaKiga ^uiKp fopi/iTU-agiu, y-ap y3apo Kiec-aHafli Ba энг caMapa-ii My—ap axpaTi-afli. MyaMMo o-gira KyMi-raH nuno-Te3aHi MyaMaH Me3oH-ap epgaMi 6u-aH TeK-mupum 3apypuaTU Tyim-agiu. yHii TeKmupum y^yH y3apo yxmam xo-aT-ap MatHaBiiM, maK--uM, Ty3U-nMaBUM xuxaTflaH Ta^oc-aHa^u. By ypiHga uxo^uM xae- MaTepua-n-apuAaH aTpo^--urna ^oMfla-aHi-afli, atHii uxo^uM pexa-ap Ty3im, yMyM-amMa o6pa3-ap apaTiim, MaKcag HaTixa-apiHi Ky3 yHnuna Ke-Tipim, TaxMUHUM MyHoca6aT-apHi igpoK Ki-im aMa-ra omipi--afli. yHiHr ^aKKoHiM экaн-uгuгa uiwoh^ ^oci- Ki-im y^yH aK-iM x,am-x,apaKaT-nap

1 y36eKMcToH Pecny6-MKacM npe3MgeHTMHMHr 2017 Mi-20 anpe-gari «O-iM Tat-iiM tm3mmmhm aHaga pMBo^-aH-Tipim 4opa-Tag6up-apu TyipMciga»™ nK-2909-coH-M Kapopi.

2 OTMga MycTaKi- Tat-iMHi TamKi- 3Tim. // http://trif. uz/article_view.php.

тмзммм TaT6iK Ki-i6 Kypi-aAi Ba aMpiM y3rapim-ap KipiTim My-xa-i oMAMн-amтм-pм-aAM. rinoTe3a MaHTiKiM ycy--ap epflaMifla ^iKpaH aHa-i3 Ba ciHTe3 км-мнaAM, My^iM a-oMaT-api axpaTi-afli, yHiHr тyFpм-мгм, xaккoнмM-мгм 6yMi4a Te3Kop ^yKM Ba xy-oca--ap цмкapм-a,цм3.

3. MyaMMoHi Ha3apiM xi^aTgaH x,a- Ki-im y^yH i-rapi cypi-raH rinoTe3a тyFpм-мгм eKi HoTyfpi экaн-мгм aHiK-aHca, y ^iKp wpiTim o6teKTiflaH ciKi6 4Mкapм-aAM Ba aHri ^apa3--ap, yM-ap, TaxMiH-ap Ka6y- км-мнaAM eKi yM-a6 Toni-afli. ^Hri aMa-iM rinoTe3a ^iKpaH 6ip He^a MapTa TeKmipi-aAi Ba yHgaH cyHr aMa-ieTra xopiM Ki-im y^yH ciHamra TaBcia км-мнa,цм. TatKifl-a6 yTi-raH My-o^a3a-apHiHr aKcapiaTi KoHcTpyKTiB Tex-hik Maca-a-apHi ^a- Ki-im, Kam^ieT-apHi apaTim, мxтмp04м-мк TaK-i^-api, paцмoнa--i3aTop-iK, TexHo-oriK Kypi-Ma-apHi xopiM Ki-imga Typ-i-TyMaH BapiaHT-ap, TexHo-o-riK xapiTa-ap Ba 6omKa Moge--ap ^iKpaH Tax,-!- км-мнaAM. CyHrpa y-apgaH энг MatKy-i, oMi-Kopi, энг MaKcagra MyBo^iKi TaH-aHagi Ba yHiHr ycTiga 6om кoтмpм-пa,цм4.

4. MyaMMo Ba Maca-aHi xa- Ki-im, e^im, o-iHraH HaTixa-apHiHr Tyipu-nuniira imoH^, KaHoaT xoci- Ki-im y^yH e^yB^i maxc yHi TeKmipim 6i-aH MycTaKi- ^iKp wpiTim xaттм-xapaкaт-apмнм aKyH-aMfli. AHa my ^iKpiM onepaцмa-ap, My-oxa3a-am maK--a-pigaH cyHn Maca-a (TonmipiK) 6aTaMoM xa-KM-мнaAM Ba 6y MyaMMo TyipiciAa yM-am нмc6мM xixaTgaH BaKTiH^a тyxтaтм-aAM. Эpм-mi-naH MyBa^aKiiaT xaeTna xopiM км-мнaAM. BomKa^a aMTnaHga, 6y MyaMMo Ba yHiHn emu-mihi Tonim y^yH Ki-iHraH xapaKaT-ap Ba e^iM-ap Ke-nyci MyaMMo-i Ba3iaTHi xa-Ki-im y^yH KepaK 6y-aAi. By Taxpi6a-ap oHnHiHn xoTipaciga caK-a6 кУMм-aAM Ba HaB6aTAani xaeTiM MyaMMo-apHi e^imga ^yKyp yM-am, Mymoxaga Ki-im, Ta^aKKyp caBiacina moc, xaeTiM Taxpi6ana TaaHi6 e^iM i3-am Ba yHi opTTipnaH xaeTiM Taxpi6a-ap 6i-aH Kiec-am, yHgaH KeMiHriHa anoHa

3 Reneger S.L. All of us know more than each of us: cooperative earning in higher education // Active learning strategies in higher education // JATER press, Szeged , 1997. -P. 47-48.

4 OTMga MycTaKU- Tat-UMHU TamKi- btuw. // http://trif. uz/article_view.php.

3AMOHABMM TAl^MM / COBPEMEHHOE 0BPA30BAHME 2019, 4(77)

охирги хулосага келиш ва уни х,аётда куллаш каби берк айланма тизим (система, механизм) х,осил булади. Бу тизим чексиз давом этаверади. Хар бир шахс уз акл-идроки, тафаккурнинг теранлиги, интеллектуал шакл-ланганлигига хос ва мос х,олда муаммоларни ечади ва х,аётга жорий этади1.

Маълумки, фаол билим олиш ва илмий изланиш фаолияти мустакил изланишларнинг барча турларидан унумли фойдаланишни талаб килади. Талабанинг мустакил иши укув жараёнининг барча шаклларида намоён бул-моFи зарур. Талаба мустакил ишининг асосий максади - укитувчининг рах,барлиги ва назо-рати остида талабада муайян укув ишларини мустакил равишда бажариш учун зарур булган билим ва куникмаларни шаклланти-риш ва ривожлантиришдир.

Хозирги пайтда жамиятни демократизация-лаштириш ва гуманизациялаштириш, инсо-ният ^укуклари ва эркинликларининг кен-гайиши шароитида, мустакил фаолият курсата оладиган ёш авлодни тарбиялаш жуда мух,имдир. Мустакиллик, ташаббускорлик, ижодкорлик, максадга интилувчанлик -инсоннинг мустакил фикрини шакллантириш учун х,озир ва келажакда х,аётий мух,им муам-молар буйича мустакил ечимлар, карорлар кабул килишни такомиллаштириш, ривож-лантириш учун зарур х,исобланган замонавий инсон шахсининг мух,им сифатлари х,исоб-ланади. Хозирги шароитда ижодий фаоллик ва мустакиллик замонавий мутахассис учун характерли х,исобланади2.

Ижодкор шахснинг шаклланишини шахс-нинг узаро мос тарзда бажарилган ижодий фаолият ва ижодий мах,сулотларни яратиш борасидаги ривожланиши сифатида белги-лаш мумкин. Ушбу жараённинг суръати ва камрови биологик ва ижтимоий омиллар, шахснинг фаоллиги ва креатив сифатлари, шунингдек, мавжуд шарт-шароит, х,аётий мух,им ва касбий шартланган х,одисаларга

1 Reneger S.L. All of us know more than each of us: cooperative earning in higher education. // Active learning strategies in higher education. // JATER press, Szeged, 1997. -Р. 49.

2 Содиков С.С. Олий математика фанидан талабалар мустакил ишларини ташкил килишда инновацион тех-нологияларнинг роли. // «Молодой ученый», 2016, №12. -С. 90-92. https://moluch.ru/archive/116/32111/

боFлик3. Патти Драпеау нуктаи назарига кура4, креатив фикрлаш, энг аввало, муайян масала юзасидан х,ар томонлама фикрлаш саналади. Хар томонлама фикрлаш талаба-лардан укув топшириFи, масаласи ва вазифа-ларини бажаришда куплаб Fояларга тая-нишни талаб этади. Бундан фаркли равишда бир томонлама фикрлаш эса биргина туFри Fояга асосланишни ифодалайди. Мушох,ада юритишда масала юзасидан бир ва куп томонлама фикрлашдан бирини инкор этиб булмайди. Бинобарин, бир ва х,ар томонлама фикрлаш креативликни шакллантиришда бирдек ах,амият касб этади. Яъни, топширикни бажариш, масалани ечишда талаба ечимнинг бир неча вариантини излайди (куп томонлама фикрлаш), кейин эса энг макбул нати-жани кафолатловчи биргина туFри ечимда тухталади (бир томонлама фикрлаш).

Талабаларнинг мустакил ишлаши укитиш жараёнининг ажралмас кисмидир. Мустакил ишлаш тафаккур, куникма ва малакаларнинг ривожланишига ёрдам беради, шахснинг иродасини чиниктиради. Талабаларнинг мустакил тах,сили уларнинг уз билимларини кенгайтириш ва чукурлаштириш, мавжуд малака ва куникмаларни такомиллаштириш х,амда уларнинг янгиларини узлаштиришга булган интилиши х,исобланади.

Мустакил ишларни бажаришда таълим-тарбия жараёнида мустакил фикрлашга эга булган шахсларни камол топтириш бугунги кун олдида турган асосий вазифадир.

Мустакил фикрлаш борлик, вокеликни идрок этиш усули сифатида тафаккур жараёнининг мах,сули булиши лозим. У фаолият билан боFлик булиб, мустакил иш жараёнида шаклланади. Шунинг учун укувчининг фикрлаш кобилияти унинг фах,м-фаросати, акл-заковати, зех,нини ошириш учун таълим-тарбия жараёнини айнан шу масалани х,ал этишга каратиш керак.

Таълим-тарбия жараёнида талабаларнинг мустакил фикрлашга ургатишга куйидаги вазифаларни белгилаб олиш максадга мувофик:

3 Усмонбоева М., Тураев А. Креатив педагогика. Укув-услубий мажмуа. - Т.: ТДПУ, 2017. -12-б.

4 Drapeau Patti. Sparking student creativity (practical ways to promote innovative thinking and problem soving). - Alexandria-Virginia, USA: ASCD, 2014. -Р. 4.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2019, 4(77)

г

V.

1-расм. Мустакил ишларни самарали ташкил этишнинг асосий шартлари.

Мустакил ишларни самарали ташкил этишнинг асосий шартлари

мустакил ишларнинг илмиилиги, унинг тадкикии характери

мустакил равишда уз билимларини янада ошириб боришга булган эх,тиёжнинг шаклланиши

мустакил ишлар вазифаларини индивидуаллаштириш

мустакил ишларни ташкил этишга методик ра^барлик килиш

- талабаларни мустакил фикрлашга урга-тишда назарий материаллар билан ишлашга ургатиш;

- талабаларни мустакил фикрлашга урга-тишда тарихий тажибаларни урганишга эъти-борни каратиш;

- талабаларнинг мустакил мушох,ада юри-тиш кобилиятларини устиришга каратилган топшириклар бериш;

- талабаларни мустакил фикрлашга урга-тишда укув материаллари ва таълим модел-ларини аниклашнинг дидактик асосларини белгилаш;

- талабаларни мустакил фикрлашга урга-тишда тарбиявий жих,атига ах,амият беришга ургатиш1.

Мустакил ишнинг асосий максади талабаларнинг шахсий ва касбий сифатларини устиришдир. Мустакил тах,силнинг вазифа-лари: шахснинг интеллектуал имкониятларини янгилаш, уларнинг Fоявий-назарий савия-сини ошириш, касбий мах,орати ва мадания-тини такомиллаштиришдир. Мустакил иш буйича бажариладиган ишлар изчиллиги ва максадга мувофиклигини таъминлаш макса-дида унинг режаси тузилади.

Режага куйидаги талаблар куйилади:

• мустакил фаолиятнинг х,ар бир турига аник курсатмалар бериш;

• режалаштирилган ишларнинг х,ажми ва тартибини белгилаш;

1 Муаллиф ишланмалари асосида.

• мустакил ишларнинг бажарилиш муд-датларини урнатиш2.

Мустакил ишнинг асосий усули адабиётлар устида индивидуал ишлашдир. Бу ишда ахбо-ротлар ичидан энг мух,имини топиш, унга туFри бах,о бериш, ушбу ахборотдан узининг касбий фаолиятида фойдаланиш малакасини шакллантириш. Мустакил тах,силнинг асосий максади талабаларни ижодий изланиш, узи устида ишлаш, х,ар томонлама тадкикот юри-тишнинг мо^иятини англашга тортишдир. Мустакил ишларни бажариш оркали билишга булган кизикишлар кенг, баркарор ва шижо-атли тус олади. Билиш фаолиятига каратилган ва у билан боFланган укиш, мутолаа килишга кизикиш ривожланади, ишда фикрни жамлаш малакаси, мантикий эслаб колишнинг турли усулларидан фойдаланиш шаклланади. Аклий фаолият нисбатан фаол, мустакил ва ижодий характер олади. Мустакил ишларни самарали ташкил этишнинг асосий шартлари (1-расм3) куйидагилардан иборат.

Фикрлаш фаолияти - умумлаштиришнинг олий даражасига кутарилади, х,одисаларнинг сабабий боFланишлари йуналишини оши-ради, унда ах,волни асослаш ва нисбатан малакаси шаклланади, фикрлашда танки-дийлик ривожланади.

Фикрлаш фаолиятининг ривожланиши назарий тафаккурнинг шаклланиши, табиат ва жамиятнинг умумий конунларини билиш, фалсафий категорияларни узлаштиришга

2 Муаллиф ишланмалари асосида.

3 Муаллиф ишланмалари асосида тузилган.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2019, 4(77)

булган кобилиятнинг шаклланишига омил булади.

Мустакил ишлар куйидаги турларга булинади:

Эвристик мустацил ишлар - маъруза, лаборатория, амалий машFулотлар, семинар-ларни мустакил равишда х,ал килишга каратилади.

Тадциций мустакил ишлар - кандайдир бир тадкикот муаммосини кура олиш мала-касини, уни мустакил ифодалай олиш, фаразни белгилаб олиш, муаммонинг х,ал килиниш режасини ишлаб чикиш, уни х,ал килишни мулжаллашга каратилади.

Ижодий тадцицот ишлари - масаланинг х,ал килиниш йулларини кидириш, тадкик килиш, лойих,алаш кабилар киради.

Шундай килиб, олий таълим муассасасида талабанинг мустакил ишини ташкил килишни укитувчи рах,барлигида умумий ва касбий таълим билимларини олишга йуналтирилган укув-услубий-маънавий фаолиятнинг бир тури деб караш максадга мувофикдир. Мустакил иш, талаба томонидан, узининг ривожла-ниши учун зарур булган асосий омиллардан бири, деб тушунмоFи керак. Мустакиллик, эркинлик, бунёдкорлик асосан ижодий, амалий, назарий ташаббусда намоён булади. Ташаббус иктисодий-ижтимоий ривожланиш, инсонларнинг янги талабига мос келадиган моддий, маънавий мах,сулотлар яратишга каратилган таклиф, Fоя, фикр ёки амалий жараёндир. Бирор сох,ада ташаббус курсатиш учун х,ар киши узи фаолият курсатаётган сох,ани мукаммал билиши, бу сох,ани мах,-сулий жараёнида нималар тараккиётга, ривожланишга, мах,сулот сифати, тури, нар-хига тусик булаётганини аник билиши, бу камчиликларни тугатишга каратилган аник технология, Fоя, амалий таклифларга эга булиши лозим. Ташаббускорлик сифати инсонларнинг ички фаоллик омиллари: биринчидан, х,ар бир кишининг уз кизикиши, укув кобилиятига мос х,аёт йулини топиш оркали уз кадрини руёбга чикариш булса, иккинчидан шахсий манфаатдорлик, шахсий мулкнинг факат моддий эмас, балки маънавий кадриятларни ишга тушириш оркали узи

ва давлат, жамият ва оламни такомиллашти-ришга х,исса кушишдан иборат.

Хулоса урнида шуни айтиш жоизки, чукур назарий ва амалий билимлар билан бир каторда танлаган сох,аси буйича мустакил фаолият курсата оладиган, уз билими ва малакасини мустакил равишда ошириб бора-диган, масалага ижодий ёндашган х,олда муаммоли вазиятларни туFри аниклаб, тах,лил килиб, шароитга тез мослаша оладиган мута-хассисларни тайёрлаш олий таълим муасса-саларининг асосий вазифалари х,исобланади. Маълумки, ахборот ва билимлар доираси тез суръатлар билан кенгайиб бораётган х,озирги шароитда барча маълумотларни факат дарс машFулотлари пайтида талабаларга етказиш кийин. Тажрибалар шуни курсатадики, талаба мустакил равишда шугулланса ва уз устида тинимсиз ишласагина билимларни чукур узлаштириши мумкин булади. Талабаларнинг асосий билим, куникма ва малакалари мустакил таълим жараёнидагина шаклланади, мустакил фаолият курсатиш кобилияти ривожланади ва уларда ижодий ишлашга кизикиш пайдо булади. Шунинг учун талабаларнинг мустакил таълим олишларини режа-лаштириш, ташкил килиш ва бунинг учун барча зарурий шарт-шароитларни яратиш, дарс машFулотларида талабаларни укитиш билан бир каторда уларни купрок укишга ургатиш, билим олиш йулларини курсатиш зарур ах,амиятга эга х,исобланади.

Бу борада куйидаги таклифларни бериш мумкин:

- х,ар бир профессор-укитувчи талаба-ларда уз кобилияти ва аклий имкониятларига ишонч уЙFотиши;

- талабаларни сабр-токат билан, боскич-ма-боскич мустакил билим олишни туFри ташкил килишга ургатиб бориш;

- талабалар томонидан мустакил равишда узлаштириладиган билим ва куникмаларнинг кенгайиб боришини х,исобга олган х,олда уларнинг ташаббускорлигини ошириб бориш;

- талаба узининг эх,тиёжи, кизикиши ва кобилиятига караб, узи зарур деб х,исоблаган кушимча билимларни х,ам мустакил равишда урганиб боришига ундовчи муаммоли, кизи-карли топшириклар бериш.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2019, 4(77)

Afla6MeT^ap pyuxaTM:

1. Y36eKUCTOH Pecny6.MKacu npe3MAeHTMHMHr 2017 mm. 20 anpengari «o.mm Tat.MM tubmmmhm aHaga puBoxnaHTupuw ^opa-Ta^upnapu TyipucMfla»™ nK,-2909-coH.u Kapopii.

2. Drapeau Patti. Sparking student creativity (practical ways to promote innovative thinking and problem soving). - Alexandria - Virginia, USA: ASCD, 2014. - p. 4.

3. Reneger S.L. All of us know more than each of us: cooperative earning in higher education // Active learning strategies in higher education. // JATER press, Szeged, 1997. -P. 47-48.

4. coaukob C.C. o.mm MaTeMaTiiKa ^aHugaH Ta.na6a.nap Myosin uw-napuHM TawKii. KunuwAa uннoвaцuoн TexHononimnapHumr poni. // «Mo.ogoM y^eHbitf», 2016, № 12. -C. 90-92. https://moluch.ru/archive/116/32111/ (gaTa o6pa^eHia: 04.02.2019).

5. ycMOH6oeBa M., TypaeB A. KpeaTiB negaroriKa. yKyB-ycny6utf MaxMya. - T.: T^ny, 2017. -12-6.

6. OTMga MycTaKi. Tat.UMHi TawKi. этuw. // http://trif.uz/article_view.php.

3AM0HABMM TAMMM / COBPEMEHHOE OBPA3OBAHME 2019, 4(77)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.