CC BY
4изворни научни чланак УДК: 821.163.41.09-4 СекулиЙ И.
ОД УСПАВАНКЕ ДО УБОДА У СРЦЕ. ЖУПАНЧИЧЕВ ЦИЦИБАН У ЧИТА&У ИСИДОРЕ СЕКУЛИЪ
Снежана З. ШаранчиЙ Чутура
Универзитет у Новом Саду Педагошки факултет у Сомбору, Србщ'а
Keywords: Isidora Sekulic, Oton ZupanciC, Ciciban, essayism, poetry for children
Abstract: This paper gives insight into the reflections of Isidora Sekulic on Oton Zupancic's Ciciban, as well as poetry for children in general, with respect to inter-dialogic relations holding between important themes of her essayism (perception of the aesthetic and engaged, the oral tradition, folk spirit and phenomenon of national in art) in the context of poetic demarcation of the literature for children of the thirtieth years of the twentieth century.
Клучне речи: Исидора СекулиЬ, Отон Жупанчич, Цицибан, есе]истика, пое-зща за децу
Резиме: У раду се разматра промишлаае Исидоре СекулиЪ о Цицибану Отона Жупанчича и о поезщи за децу уопште, а у интердщалошком односу према важним темама аене есе]истике (поимаау естетског и ангажованог, усмене традицще, народног духа и феномена националног у уметности), те у контексту поетичког распознавала каижевности за децу тридесетих година XX века.
Промишлааа Исидоре СекулиЪ о каижевности, по сензибилитету, луцидности, ерудицщи и стилу, поставлана су у врх српске есе_)истике. Истовремено, указивано jе на некохерентност и недореченост аених ставова, готово каприциозан приступ темама, одсуство естетичког система и чврсте методологиjе (7еремий, 1960; Павловий, 1965; Удовички, 1977; ЕгериЪ, 1982; Рибникар, 1986; ПековиЪ, 2009; РадуловиЪ, 2009). Но, како год се доживлавала и вредновала есе_)истичка мисао Исидоре СекулиЪ, у рекапитулацщама тог дела аеног опуса удео нще добиjало интересоваае за каижевност за децу, рекло би се с правом, ]ер о каижевности за децу, начелно гледано, она
и нще писала.1 Ипак, текст о поезщи Отона Жупанчича, насловлен као и аегова збирка - Цицибан (1932),2 сведочи да ово каижевно поле нще било изван аеног видокруга. Ме^у текстовима о Ъури JакшиЙу, Рилкеу (Rainer Maria Rilke), Гетеу (Johann Wolfgang Goethe), Голсвордщу (John Galsworthy), Сент Беву (Charles Augustin Sainte-Beuve) и Шоу (George Bernard Shaw), Вагнеру (Richard Wagner) и Ничеу (Friedrich Nietzsche), об]авленим исте или наредне године, уденуо се и приказ Цицибана у Српском ктижевном гласнику, махом неинтересантан потоаим тумачима аене есе_|истике. Но, реч ]е о тексту ксуи потвр^е да за Исидору СекулиЙ нису постсуали „небитни поводи" (ЕгериЙ, 1982: 291) и да есе_|иста, и када бира тзв. гранична питала и теме наизглед маае важне, бира оне го|е „по^едуу неку особитост ко]а изазива управо особност есе_|исте" (Solar, 1985: 23). Жупанчичев Цицибан био ]е такав изазов. Одговор ко_|и му ]е Исидора СекулиЙ упутила одражава аен стил, есе_|истичку технику, скрупулозност мисли, аене ставове о односу естетског и ангажованог у поезщи, о усмежу каижевности, о феномену народног духа и националног у уметности. Зато се овом тексту не приступа као ексклузивном у есе_|истичком простору Исидоре СекулиЙ, веЙ се он посматра у окруж]у клучних преокупацща аеног тумачеаа каижевности, а потом и са аспекта токова муима се у ме^уратном периоду обликовала слика о поетици песништва за децу. С обзиром на то да Исидора СекулиЙ нще учествовала у к^ижевно-критичким полемикама тридесетих година XX века, да ]е избегавала да пише о ауторима и делима ко_|и су тада на]више провоцирали, а посвеЙивала се каижевном наслежу и оствареаима изван главне матице (Леовац, 1986: 199), ни овде наслуЙен потенцщал контроверзних питааа не чита се као приклаааае нему од актуелних стру|а (М. БогдановиЙ, В. ГлигориЙ, С. Винавер, М. РистиЙ) у дефинисаау поетичког идентитета песме за децу (Л>уштановиЙ, 2009). Ипак, иако засигурно нема превратничку
1 Осим eceja „Дански мотиви", из ког по]едине мисли досежу статус општег места многих каснщих написа о поетици Андерсенове (Hans Christian Andersen) ауторске 6ajKe, издва]а се ]ош и похвално помиааае надреалистичке поеме за децу А. Вуча (СекулиЙ, 1977, ка. 10: 24), промишлаае о баснама, па и о ]едно] илустрацщи Лафонтеновог (Jean de La Fontaine) Цврчка и мрава (СекулиЙ, 1977, ка. 10: 272-273), опаска о Ва]лдовим (Oscar Wilde) причама за децу као „дивним и заокруженим" (Вереш, 1998: 237), есе]и о Ц. Свифту (Jonathan Swift), С. Лагерлеф (Selma O. L. Lagerlof) и Ч. Дикенсу (Charles J. H. Dickens).
2 Прво издаае Жупанчичеве збирке Цицибан и]ош шта по]авило се 1915. године (и ове, 2015. године, пуни првих стотину лета). Друго, допуаено издаае под насловом Цицибан, изашло ]е 1922. године, а треЙе, са препознатливим илустрацщама Никола]а Пирната, поводом ког Исидора СекулиЙ пише, об]авила ]е 1932. године „Уметнишка пропаганда" из Лублане. О Жупанчичево] поезщи Исидора СекулиЙ писала ]е и каснще, у есе]у „Поводом ]едне збирке песама Отона ЖупанчиЙа" (1934) и у есе]у „За ЖупанчиЙев ро^ендан" (1948).
вредност, OBaj текст Исидоре СекулиЙ jecTe знача]ан, како за проучаваоце аене есе]истике и дела Отона Жупанчича (муима, неретко, представка критичко упориште и драгоцену цитатну референцу), тако и за савремено теорщско расветшаваае бро]них недоумица о природи и функцщи поезще за децу.
Интересовав Исидоре Секулип за Цицибана, ]едну од на]знача]них каига за децу словеначке (и ]угословенске) модерне (и не само модерне), происходи и из генерацщске блискости Жупанчичу, и из занимала за словеначку лирику,3 али ]е на^епосреднще повезано са ]едним „личним и интимним доживша]ем", сейааем на концерт на ком ]е први пут чула Успаванку4 чще су ]е и речи и мелодща „потресли". Десет година, док под руку нще доспела Жупанчичева збирка, текст песме памтила ]е и била „тврдо уверена" да ]е народни, ]е био она благословена реч из муе лепота и бол бщу као пламен из запашене лучи" (Секулип, 1977, ка. 4: 335). Личан тон у приступу одабрано] теми, као и иначе у есе]истици Исидоре Секулип, нще „дозволен вид женске апаратности, дозволен вид мушичавости" (ГордиЙ ПетковиЙ, 2009: 153), дигресща зарад пуког хватааа пажае анегдотском сличицом из приватности у муу читалац провщэде, увек заинтересован за мало живог и животног. Такав увод, дат у увереау да нщедан доживша] нще случа]ност, да се све зачето у ]едном животном тренутку, било матерщално, било духовно, увек некако развще, заокружи и заврши (СекулиЙ, 1977, ка. 4: 335), сугестивно указу]е на везу измену Жупанчичеве поезще и
3 Исидора СекулиЙ писала je о словеначким песницима 1928. године у есе)у о религиозном осеЙаау у лирици, и тад изузетно надахнуто о Жупанчичу. Ценила ]е спрегу фолклорног и европског у аиховим делима, музикалност и мисаоност, а у овом контексту занимли-вим се чини део у ком каже: ,Дер, ваша реЙи истину: не позна]емо се, и не читамо се: ни ми Словенце, ни Словенци нас. Жалост велика, и штета сува, и тупост невероватна!" (СекулиЙ, 1977, ка. 9: 515-523). Отуда скретаае пажае на Жупанчичеву поезщу за децу не произилази из подржавааа ]угословенске иде]е у политичком смислу, веЙ из става Исидоре СекулиЙ да су културни додири среИа луди.
4 У тексту да]е средау строфу (Krilo se je utrudilo, / veslo se je polomilo, / suha kita rozma-rina, / aja, tuta, nana nina), а у фусноти наводи целу песму „пресложену на српски ]език", док име преводиоца не помиае (реч ]е преводу Десанке МаксимовиЙ): Шта Ие синку сан донети? / Птичjе крило, танко весло, / или кита рузмарина? / Баjи буjи, нана нина! / Крило се¡е уморило, / весло се¡е поломило, / суха кита рузмарина, / ба}и бу)и, нана нина! / Шта Ие синку сан донети? / Нити крило, нити весло, / нити кита рузмарина, / веИ попевка материна: / баjи буjи, нана нина! (СекулиЙ, 1977, ка. 4: 335). О изво^еау ове песме бележи да ]у ]е певала „Иванка Мило]евиЙ - а зна се веЙ како", да су „и песма и арща изузетно лепе", да мисли да ]е музику компоновао Ла]овиц, словеначки композитор (СекулиЙ, 1977, ка. 4: 335). Везиваае доживша]а Успаванке за аену музичку обраду нще само ствар пластичног уобличавааа ]едне успомене. Исидора СекулиЙ ]е често истицала да каижевност прима и разуме слухом (Павлов, 1998: 262), да музици дугэде за све што ]е о каижевности казала (Трнавски, 1998: 196)
усмене песничке традицще баш зато што ]е оставла у равни слутае, без аналитичког „третмана".5 То ]е типичан поступак Исидоре СекулиЙ, и типично есе]истички начин уобличавааа мисли ксуи предност да]е исказу условленом имагинацщом, интуицщом, мрежом асоцщацща, уопште, „унутараом кохеренцщом психичког и духовног пространства уметниковог", из ког и израста аутентично сагледава^е одабране теме (Удовички, 1977: 210). Отуда ова] део есе]а ]есте, у на]мааем, сведочан-ство о доживлаваау и усмене лирске поезще, и Жупанчичеве Успаванке, па и поезще за децу уопште, као нечег дубоко сугестивног, што се носи и понавла као чудесно драга стихована матрица кор] се не зна ни име ни порекло, али од чще емоцще и ]езичке магще се не може отргнути, нити се о ао] може писати безлично и равнодушно. Жанр успаванке помала се тако и као од^екиваае арха]ског и као на^нтимнщи прамен детиаег; као ]едан од лирских облика ко]и je такао „нерв" за традицщу (суштаство есе]истике Исидоре СекулиЙ) и за високо вредноване „клице континуитета" ксуе ]е тражила у песништву;6 као снажан импулс, ксуи ]е на]непосреднще подстакнуо аену реакцщу на збирку дечще поезще. Коначно, због оваквог увода, све каснще речено о Жупанчичево] поезщи за децу има тежину суштински проживленог и промишленог, а не само шарм тренутне импресще истанчаног есе]истичког сензибилитета.
Казиваае о лично] „забуни" ксуа ]е Жупанчичеву Успаванку задуго
5 О уса1)ености Цицибана у усменопоетску поетичку подлогу писали су многи, посвейенще и исцрпнще (Ceh, 2003: 211-223), или у узгредним запажааима. Реч ]е о пес-нику юуи ]е „сво]у велику веру у дете калемио на народну традицщу", а у српским усменим загонеткама нашао ]е и име за свог песничког ]унака (Glazer, 1978: 9-10); „Жупанчичев стих има лакойу народне песме, и то песме белокрааске" (Markovic, 1973: 102); указивано ]е на обредно-обича]ну праксу, потом и на тзв. имитационе дечще фолклорне игре, удео усмених ре^алица или легенди у аеговим делима (Ognjanovic, 1978: 64-67); „мотивима узетим из фолклорне традицще Жупанчич да]е инвентиван и сасвим модеран третман" (Vukovic, 1989: 123); многе Жупанчичеве теме се „естетски опредмейу]у кроз модел народног фолклора или ба]ковиту фантазщу" (Pogacnik, 1984: 49); у Цицибану постов естетски плодоносно спа]аае „космополитског и традиционалног" (Rotar, 1988: 164-165); реч ]е о песнику ко]и ]е „уживао у фолклору" (Pogacnik, Zadravec, 1973: 412); Жупанчич ]е усмену традицщу прихватио као „могуйност об]ективизацще по]единих личних доживла]а" (Mitrovic, 1985: 8); тврдио ]е да народна поезща представла „судбоносан услов" стварааа аутентичне поезще ко]а об]едиау]е песничку индивидуалност и израз националног (Zadravec, 1987: 68). И о Успаванци се говорило у истоветном простору повезаности са усменом поездом (Zivotic, 1970: 19; Rotar, 1988: 166; Vukovic, 1989: 123).
6 О усмено] каижевности писала ]е увек надахнуто. Само у есе]у „Српски народни ]език, боле рейи говор" рекла ]е: „]език народне песме наше, и епске и лирске, ]език Горског ви/енца, то ]е величанствена дикцща, ванредан стил, створени за израз високих духовних потреба: за афористичку мисао, за религиозну мудрост, за очишйен бол" (СекулиЙ, 1977, ка. 10: 20); „у тим умотворинама, у ]езику тога ума крще се, до данас, на]виши креаторски наш акт; то ]е наша четврта дименсща" (СекулиЙ, 1977, ка. 10: 35).
сврстала у усмене творевине (што се, узгред речено, у критици чита као ласкава похвала Отону Жупанчичу - Zivotic, 1970: 20), сведочи о ванредном слуху Исидоре СекулиЙ за поетску посебност ]едног лирског израза, управо за препознатливу и „наглашену неритуалну топлину" юуа ]е „приближила усмену успаванку духу модерне песме за децу" (Пешикан Л>уштановиЙ, 2012: 10). Но, премда се овим отвара питаае повезаности поезще за децу са народном традицщом, одговор Исидоре СекулиЙ не иде ка сагледаваау усменопоетског начина, стила, технике или мотивске структуре у писаном песничком поступку, веЙ ка разоткриваау националне посебности и народног духа у начелном смислу, ка трагаау за одговором на питаае по чему ]е Цицибан „наша", „словенска" каига поезще. Пут тог одгонетааа грана се у два правца. Први подразумева скицираае става о пореклу и идентитету поезще за децу, не само Жупанчичеве. У том контексту посебан знача] има]у тврдае Исидоре СекулиЙ да ]е „деч]а поезща велика поезща", да ]е „од народа до народа, тако карактеристична као што су карактери-стични епоси", да ]е „деч]а поезща или од оног од чега су снови тог народа, или ]е нема", да ]е „могу писати и ме^у на]болим песници-ма само они муи у свом биЙу има]у генщалност пучку", коначно, да таква „творачка моЙ, насупрот цивилизовано] творачюу моЙи, симбол види, а конкретну ствар каже" (СекулиЙ, 1977, ка. 4: 336-337). Овакав став ]е типичан за есе]е ко]е ]е писала тридесетих година, у периоду у ком ]е „каижевна дела посматрала као сведочанства о духу народа у ко]ем су поникла" (Рибникар, 1986: 232). Сасвим ]е могуЙе да се при том „нще битно удалила од романтичарског схватааа уметности као оваплоЙеаа народног духа, а то схватаае било ]е веЙ у време када ]е она писала сасвим анахроно" (Рибникар, 1986: 239). Ипак, у овом контексту, таква промишлааа упуЙу]у на процес уклучивааа поезще за децу у општи поетички систем и традицщски низ, потом и на иде]у о народно] каижевности као генеричком и стваралачком изворишту каижевности за децу. Истина, спрега усмена каижевност - каижевност за децу натукнута ]е у тексту Исидоре СекулиЙ тек ]едном лапидарном формулацщом („симбол види, а конкретна ствар каже"), корм есенцщу усменопоетског стила, израза, начина, поетски по]мовник блиског и опипливог, те антропоцентричну философщу,7 шири ка песништву за децу. Тако одре^ен преплет два поетичка система, иако кра]ае сведен, потцртава пластичност (конкретност, чулност) литературе за децу као
7 У есе]у о Ани Павлово] каже: „У простонародно] машти ]е пуно персонификацща; пребациваае свега у облик човека, и пребациваае човека у облик свега у природи" (СекулиЙ, 1977, ка. 9: 176).
иманентно сво]ство, императив по себи, у чему истовремено распозна]е семантичку дубину, симболичку тежину, димензщу вишу од емпирщског. Другим речима, и фолклорну традицщу и поезщу за децу Исидора СекулиЙ види као песништво куе ]есте ]едноставно, али нще банално. Управо то представла постсуану основу на ко^ Йе се обликовати аен поглед на емоционалну, стилску, мотивско-тематску, естетску посебност Цицибана као препознатливо „наше" каиге. Но, тешко ]е (и безразложно) пренебрегнути аен став да ]е техника „пучког" песничког израза и стила супротност „цивилизовано] творачюу моЙи". Може се претпоставити да ]е овде на делу дихотомща измену народног и уметничког, изворног и артифицщелног, по моделу поимааа усмене каижевности као почет-не, песнички „детиае" фазе юсуу тек писана каижевна реч „уздиже" на ниво уметности.8 Ипак, наведено место не упуЙу]е аутоматски на еволуционистички приступ каижевности и на гледишта юсуа усмену каижевност виде као пра-форму, као што се не уклапа дословце ни у авангардне представе о митско] чистоти и изворности дечщег израза, у романтизоваае и митологизацщу детиаства и дечще песме. Наведено место, чини се, истиче два могуЙа, два различита стваралачка принципа и поетска израза при чему ]е песништво за децу доживлено као ближе усмено] каижевности юуа преко чулног и конкретног води апстрактном, него (по]единим) модусима писаног поступка и аегово] песничко] симболизацщи, метафоризацщи, херметизму... Оваква линща испитивааа националне посебности Цицибана, као и истицаае да ]е укореаеност у усмену традицщу битан творачки принцип поезще за децу, израста из клучних естетичких полазишта Исидоре СекулиЙ.
Сво]евремено сврстана ме^у уметнике ко]и се „оту^у од живота", „изневерава]у народни дух и народну традицщу" (како ]е 1918. године писао Васа ОщиЙ, ]едан од делатника „радикалне ха]ке на авангардисте" - Теяс, 1991: 93-94), сво]им есе]има Исидора СекулиЙ ]е потврдила комплексност властитих погледа на лице и налич]е националног у животу и уметности. Ако су виду има]у формулацще о национализму као „на]лепшо], али у]едно и на^трашнщо] народно] страсти", ко]а из-азива да „човек зазебе у срцу" (СекулиЙ, 1977, ка. 10: 307-311), али и да ]е „стални, еволутивни национализам ведро лице, отворена памет, отворено срце, несебичност, култура у на]лепшем облику" (СекулиЙ, 1977, ка. 10: 297) - назире се поимаае националног/национализма као
8 Може бити да ]е то израз општег приступа Жупанчичу, у духу запажааа Jована ДучиЙа поводом збирке Самоговори, у ко^ види поезщу и песника ко]и модернизу)е израз али и дале оста]е са „прерафаелитским укусом за све примитивно, за идилу душе, за на]про-сти)е ударце срца, и за на^бичнща маштааа каквог народа ко]и ]е ]ош у периоди само усмене каижевности" (ДучиЙ, 1982: 255).
дихотомног феномена, „крававог" и „културног". Шуедноставлено, могло би се реЙи да ]е за Исидору СекулиЙ „бити нацоналан, значило бити брижан за будуЙност свог народа"; да се „аен космополитизам и национализам ме^усобно не исклучу]у"; да ]е „желела да уметници од-реде дух свог народа, аегову карактеристику, расну карактеристику", и у томе видела ]едан од на]вейих квалитета, ксуи обележава и Жупанчичево дело (Удовички, 1977: 43-109). Одбрана иде]е о аутохтоном бийу умет-ности, карактеристична за све модернисте, не подразумева порицаае везе са традициям, духом колективизма и „народном ствари" (МатовиЙ, 2005: 277), штавише, ме^у на]важнщим критичким открийима Исидоре СекулиЙ ]есте управо свест о томе да „модерна духовност нще ни антитрадиционална ни антинационална" (РадуловиЙ, 1995: 90). У том простору она ]е изналазила средиште Жупанчичевог Цицибана и то ширеаем испитивааа на _|ош ]едан ток - на компаративистичку скицу, поре^еае са енглеском поезщом за децу.
Без исцрпног тумачеаа словенског насупрот западноевропског литетерарног спецификума, без потанког упуштааа у посебности „нашег" и „аиховог", уопште, литерарне другости, оцртавааем тек не-колико дистинктивних поетичких обележ(а, Исидора СекулиЙ полази од различите конципираног односа песника према детиаству, од различите визще антрополошког статуса детиаства, а потом и од различитог остваривааа и поимааа клучног свортва поезще за децу - емоцио-налности и ]едноставности израза. Опису]уЙи Жупанчичеву збирку као типично словенску, она каже: „Како ]е енглеска нежност, и метафоричка игра упрошЙавааа, друкчща од наше! Да би што боле заклонио дете од суровости животних, и забавио га животом на ан^еоски начин, енглески песник бира до апсурда невине пошалице и описе, до апсурда неочекивана деч]а искуства. Та ]едноликост на]зад почиае да разбща поетску варку; провири помало апсурд као такав. ЖупанчиЙева ]е скала богатща, богатща у сваком смислу; свет дотица]а и ситуацща ]е шири, театар ]е смелщи; слика се и са дебелим, хладнщим сенчеаем. Има ЖупанчиЙ ]едну енглеску, о чичи с ]едном ногом коме Йе кад стадо напасе, нога да нарас'е; али затим долазе песме кроз кеде светлуца]у ре^е лепоте; шале у копима ]е половина истине, али та истина опет поетски уобличена" (СекулиЙ, 1977, ка. 4: 337).
О кор], чщо], какво] збирци енглеске поезще за децу ]е реч, нще наведено. Поменута овако уопштено можда се и може посматрати као поставлаае препознатливе баштине поетике нонсенса, и усмене (nursery rhymes) и писане англосаксонске традицще, у раван синонима
енглеске поезще за децу.9 Сасвим ]е извесна „замерка" Исидоре СекулиЙ песништву ко]е нонсенс облику]е и нуди као агресивну тенденцщу, те он управо зато, и само зато, бива доживлен као маае вредан песнички поступак. Премда ]е „до педесетих година двадесетог века ова линща енглеске каижевности за децу била мало присутна на српско] културно] сцени" (ЛуштановиЙ, 2012: 115; в. и: MatariC, 2010), не би се могло тврдити да уздржаност Исидоре СекулиЙ према оваквом песничком изразу проистиче из непознавааа аегове поетичке суштине или неосетливости за аегове песничке дражи. Енглеску каижевност и ]език (ко]и ]е, по аено] тврдаи, након Првог светског рата био ,оезик страшно егзотичан" и тих година жаргонски зван „конго ]език" - Вереш, 1998: 235), она ]е одлично познавала (КолевиЙ, 1978: 227-251; GordiC PetkoviC, 2007: 186-193), коначно, и поседоваае збирке енглеске поезще за децу на дохват руке, сведочи о интересоваау ко]е превазилази ме^е пуке радозналости и читалачке глади Исидоре СекулиЙ. йена „замерка" проистиче и из другачщег односа према ]езику,10 том изразу духовности народног биЙа, то] стваралачко] сили, „храни духа" (СекулиЙ, 1977, ка. 4: 206), и из другачщег очекивааа од каижевности. Jер, уздржаност према поезщи бесмисла произилази из увераа да енглески песник поступку апсурдно-нонсенсно-гротескно-комичног прибегава, како каже, „да би што боле заклонио дете од суровости животних", што, чини се, Исидора СекулиЙ нще видела као неопходну, исклучиву, надре^е-ну димензщу поезще за децу, па ни као задатак каижевности уопште. Као квалитет дечще поезще она наглашава противтежу (и равнотежу) чисто] игривости у другачщо] концепци]и песама у Цицибану, збирци са ширином, смелошЙу, сенчеаима, истинитошЙу, збирци ко]а избегава клопку ]едноликости у тематици и изразу, емоцщи и поступку. Богат-
9 Везу измену Жупанчичеве песме о дедеку самоногу и фолклорних видова апсурдно-комичног Исидора СекулиЙ не помиае. Но, аен став да ]е реч о карактеристично енглесш) песми упуЙу)е на употребу ове одреднице као синонима за нонсенс, све]едно да ли усменог или писаног, енглеског или словенског порекла. У сваком случа]у, посто]е и другачща мишлеаа: „Жупанчич ]е добро познавао енглеску каижевност, преводио ]е са енглеског -нарочито Шекспира (добро ]е познавао и енглеску поезду за децу), али ипак аегов Дедек самоног (Деда¡едноноги) ко]им би се на]више приближио енглесш) поези)и апсурда, ни)е из тог рода. [...] Н>егови корени су у народно] фантазии, колико из ба]ки, ]ош више из загонетки, ко]е код Словенаца има]у столетну традицщу као штиво за децу, и ко]има ]е сам Жупанчич посвеЙивао много пажае" (Магкот1с, 1973: 102).
10 Иако цени Вучову песничку инвентивност и као „пона]болу у нашо] сирреалистичш) поезщи" помиае аегову „бурлескну поему за децу" (без именовааа о ком делу ]е реч), оцениЙе ]е као „жанр где ]е ]език могао да у потпуности изневери сво] основни квалитет" (СекулиЙ, 1977, ка. 10: 24). Том „изневераваау" у надреалистичко] песничко] визиги, по мишлеау Исидоре СекулиЙ, наш ]език се опире и само каткад успева да досегне такав поетски домет.
ство и вредност Цицибана она проналази у песниково] моЙи да понуди „све опште и све посебно што чини деч]и живот", и непосредна емпи-рщска искуства, али и прва суочавааа са „загонеткама виших катего-рща" попут пролазности и смрти; и свакодневне „дисциплинске муке", али и уво^еае у „метафизику" (у песми Наша светла са аених „пет финих степенчиЙа" юсуи тамо воде - СекулиЙ, 1977, ка. 4: 338); и дечще фантазще, радозналости, несташлуке, али и завршно акцентоваае у песми „о народном ]аду", у ]едно] „озбилно] деч^ песми" о слободи, ]езику и националном идентитету.11 Распон „од дедека самонога до малог убода у деч]е срце" (СекулиЙ, 1977, ка. 4: 338), ]есте распон ко]и досеже Жупанчичева збирка, доживлена као непрестано балансираае измену безазленог и озбилног, наивног и мудрачког, игривог и поучног, и управо та обухватност ]есте карактеристика „сасвим наше, ]угосло-венске" поезще за децу. Ако се изузме непосредна потреба да се докаже и покаже „словенски штих" поетског израза Отона Жупанчича, наведно место говори о изазову модернистичке и авангардне критичке мисли: како песму за децу гледати и по]мити, како у ао] остварити, с]единити и препознати универзалну тематску скалу и лиричност, како ]е ослободити непосредне поуке у корист естетског, како ]е засновати као чиаеницу националне културе, подеднако етичко-соцщално-идеолошког и чисто песничког деловааа (Л>уштановиЙ, 2009: 54-67). Отуда похвала Жупанчичево] „скали", тематском и семантичког опсегу Цицибана, може бити прочитана као део критичких стру]а юуе су у поезщи за децу виделе истовремено, неанатагонистичко и плодотворно прожимаае ирационалног, инфантилног, хуморног, игривог, имагинацщски неспу-таног са рационализмом, подуком, васпитношЙу, етичношЙу и тенденциям вишег реда, како у простору философског, метафизичког, тако и у простору очувааа националног идентитета ]езиком и уметношЙу.
Завршне реченице текста о Цицибану поткреплу]у сумау да национално освешЙу]уЙи импулс и ангажман има]у на]више место на лествици песничких вредности Исидоре СекулиЙ, иако ]е Жупанчича сматрала „хероичним типом песника" юсди „умом и срцем хоЙе да свет ова] не буде више по]ам сраман" (СекулиЙ, 1977, ка. 4: 339-358) и иако ]е увек у контексту промишлааа о „домаЙим писцима имала на уму и просветну и културну мисщу каижевности и аену важност за духовни живот и исторщску судбину народа" (Рибникар, 1986: 119). Пре Йе бити да га ]е Исидора СекулиЙ осеЙала као неку врсту неминовности, како
11 Ангажованост Жупанчичеве лирике често ]е уочавано сво]ство у каснщим студщама, неретко управо у духу трагааа за националним идентитетом ^^ег, 1978: 10; Ognjanovic, 1978: 68-70).
Жупанчичеве, тако и (]уго)словенске поезще за децу. Наиме, мислеЙи на песму Наша светла, песму о „слободнсу птици и о слободном валу, и о томе да словеначка каига нще слободна да иде у све кра]еве где се словеначки чита и говори", текст о Цицибану Исидора СекулиЙ завршава речима: „Али, ми Словени с ]уга мучан смо народ. Треба бити човек и кад смо дете. И тако се, пред кра], ведра ЖупанчиЙева каига мало затамнела, као кад сумрак на^е рупу где Йе да промили у дан. Али ]е цела каига ипак ]една хармонична композицща, и улази човеку у главу и у душу као дивни шум словеначких горских потока" (СекулиЙ, 1977, ка. 4: 339). Утисак ]е да ]е на делу контрадикторност: оно „наше, словенско" (мучно, тешко, тамно, горко, болно)12 препознато као драгоцен вид артистичког продубливааа у стилу и емоцщи13 песништва за децу, осеЙа се као квалитет, али и као свэдство кэде релативизу]е хармоничност збирке; као карактеристичан израз националног била (у духу снажне импресще о усменэд песми с почетка есе]а), али и као одлика ко]а ремети ведрину целе збирке. Питаае откуда Жупанчичу потреба за сенчеаем, да ли се „сетио да има деце кэда чак и ноЙу почиау горко плакати због ]ада и неправди: због телета ко]е су отерали на кланицу; због сиротних другова; а тек због св^е браЙице куа су у ту^ини и поред родног ]езика и груде" (СекулиЙ, 1977 ка. 4: 339),14 или управо због оног словенског усуда, неизбежног и у поезщи куа претенду]е на ведрину - оста]е без експлицитног одговора. Но, и овде ]е противреч]е условно, штавише, све речено ]есте посве у духу естетичких погледа Исидоре СекулиЙ и аеног сензибилитета за сбjедиаенс де^твоваае уметничке конкретности (животне реалности, свакодневице, непосредног искуства) и уметничке апстрактности (вечно, метафизичко, спштечсвечанскс), аеног увереаа да баш посебност и аутентичност ]едног ]езика и уметности воде аиховэд универзалности. Из таквог методолошког окрила поезща за децу не бива изузета. Први импулс Успаванке и завршни
12 Исидора СекулиЙ о „словеиско] души" и на другим местима пише на сличан начин. Рецимо, у есе]у о Л. Н. Толстому (Лев Николаевич Толстой) каже да „у Славенима живи метафизички немир: проблематика без кра)а и конца, са вечитом тежаом ка друго] страни" (СекулиЙ, 1977, ка. 7: 265).
13 Тако Йе, рецимо, Слободан Ж. МарковиЙ тврдити да „расположеае у Жупанчичевим песмама за децу навире у таласима, оно час жубори ведрином, час се притащи у ]едном озбилном шуму, а каткад утоне у сенку туге" (Markoviс, 1973: 100).
14 Осетливост Исидоре СекулиЙ за тамну страну дечи)е слике света могло би потврдити више навода. Рецимо, у тексту „Искуство на БожиЙ", тако^е из 1932. године, писала ]е о дечи)о] перцепции смрти, о нехотичном убиству Jаге-Jагодице, ]агаета, дечи)ег садруга у игри, о страху од неста]ааа (СекулиЙ, 1977, ка. 9: 420-423).
импулс песме Наша светла, повезао ]е феномен матерае мелодще. Тако се целовитост Цицибана као песничке збирке остварила, измену осталог, у широком распону: од ма]чинског гласа куи доноси споко] сна у интимно] ситуации до затомленог вапа]а национа у емоцщи и ангажману посве _другачщих стихова. Сво]е ви^еае, доживла], па и вредноваае Цицибана, Исидора СекулиЙ ]е уобличила управо у том широком луку куи ова збирка нуди. Jер, о словенству ове каиге она нще писала са аспекта етнографще или усмнокаижевне поетике. Осо-беност националног „духа" нще проналазила у регионално посебном, ко]е ]е, како каже у другачщем контексту, као код свих „малих народа", управо „живац живота" (СекулиЙ, 1977, ка. 4: 416). Препознала га ]е у специфичном доживлаваау детиаства чща инфантилна мера ствари представла само део феноменологще детиаег, а потом, у сталжу и снажжу потреби песника са овог тла да пренесу, а тако и очува]у, традицщски уобличен начин ви^еаа и вредновааа света (од обича]ног комплекса до крунског облика постсуааа у матераем ]езику). Из тога произилази претпоставка да Исидора СекулиЙ песнике за децу словенских народа види као оне ко]и се никада, или готово никада, „не опушта]у" толико да им песма буде играчка сама себи доволна - увек ]е присутан ангажман другог кова и тенденцща вишег реда (сразмерна одсуству „комодитета" какав има енглеска поезща за децу и народ ко]и ]е ствара).
Недоумицу о аеном односу према сплету поставлених питааа разрешава доживла] Жупанчича као „поете ко]и ]езди, и зауздава кра]ности", како Йе писати шеснаест година каснще у есе]у „За ЖупанчиЙев ро^ендан". Реч ]е о сво]еврсном сумираау аего-вог стваралачког принципа: „Jедаред: проблеми врели, сублимни, горки. Затим, поетски апсурд куи води у не]поетски]е, у ба]ку и деч]у поезщу. Са таквом маштом ЖупанчиЙ ]е и посе]ао, по сво]им збиркама за одрасле, песме ко]е се надвиру]у над руб ба]ке и деч]е душе. [...] То су они моЙни писци и песници ко]и кра]ности носе и могу: Дикенс, Андерсен, Крилов... Ту ]е и ЖупанчиЙ, песник тамно озбилне, ]аке симфонщске поеме Дума, и песник Цицибана, и песме о пастиру, чичи-Самоногу, ко]ем Йе нога да израсте чим трава порасте. [...] За децу? За одрасле? Снажна поезща спа]а кра]ности" (СекулиЙ, 1977, ка. 4: 348-349). Поставлаае Жупанчичевог имена у европски контекст, уз класике ко]и „кра]ности носе и могу",15 чита
15 И у Дикенсовим Божикним причама она уочава преплет стварног и чудесног, друштвене драме и ба]ке, фантазще и памфлета, револуционарне клице и хришЙанске легенде, дакле, низ уметнички уравнотежених кра]ности (СекулиЙ, 1977, ка. 7: 477-506).
се као став Исидоре Секулий о квижевности за децу као слсуевитсу и интригантш] могуйности квижевности.16 йена уздржаност и према нонсенсном и према поучном у квижевности за децу17 ]есте заправо уздржаност према доминацщи кра]ности - превага ]едног или другог увек подрива поетско. Она цени суптилност равнотеже (и види ]е свуда као ,оедан силан закон за]еднички у свима идеологщама и системима, философщама и верама", као услов постэдава и матерщалног и духов-ног света, логике, музике, морала - Секулий, 1977, кв. 10: 368). Она високо вредну]е ]единство привидно супротставдених потреба песме за децу: да засме]е, разгали, заигра, али и да подстакне на запитаност, да научи, да провоцира и духовно, и интелектуално, и емоционално, да наговести сложеност света и човековог постсуава. То нще пука компромисна визура из немойи спозна]е и одлуке, вей продор у средиште идентитета песништва за децу, кеде одувек израста и опсще на ивици склизнуйа било на ]едну, било на другу страну. Коначно, сталан утисак о недоречености по]единих ставова у овом тексту, смевиваве претпоставки о разлозима „за" и „против" како вербалне играрще, алогичности, апсурда, комично-гротескног деконструисава логике свакодневице, слободе имагинацщског, тако и, с друге стране, дидактизма, ангажмана, националних интереса, па и болних „убадава у срце", у основи сведочи о сложености погледа Исидоре СекулиЙ о функцщи квижевности. Она ]е, под^еднако, у праву на „лаж" и категоричном отпору сваком утилитаризму, али и у неприсщаву на ларпурлартистичку концепцщу. Балансираве измену та два пола нще ствар некохерентног митдева, вей непосусталог трагава за одговором о бийу квижевности, доследно изван сваке искдучивости. У суштини, то ]есте карактеристичан приступ модерне кеда стварност/истинитост не види само као сподашви свет, вей и као суб]ективни, унутрашви свет туединца. При том, Исидора Секулий ]е „оштру дистинкцщу измену фикционалног и нефикционалног, истине и лажи изгладила
16 Могло би се рейи: упркос по]единим исказима mjn асоцира]у на другачщи суд. Наиме, Исидора Секулий каже да Жупанчичева поезща за децу „има толика обележ]а праве поезще, и праве нате поезще, као да нще реч о збирци искдучиво деч]их песмица" (Секулий, 1977, кв. 4: 337). Да ли ]е овде „права" („права наша") поезща поставлена насу-прот „искдучиво деч]им песмицама" као „неправо]" поезщи; да ли се нехотице провукао омаловажава]уйи тон у закдучку да и „искдучиво деч]е песмице" поседу)у квалитет ко]и, ето, изнена1)у)е; да ли се овако подрива идентитет песме за децу, или се, напротив, баш овако распозна]е? Клупко претпоставки могуйе ]е размотавати у различитим правцима, па, ако ]е овде и реч о парадоксу, онда ]е и он у духу есе]истике (Solar, 1985: 29).
17 И не само у квижевности за децу Говорейи о баснама И. А. Крилова (Иван Андреевич Крылов), Исидора Секулий йе дидактичну функцщу басне одредити као сво]ство ш)е ова) жанр каткад чини нижом врстом квижевности (Секулий, 1977, кв. 8: 231).
схватааем да реалност - истина, без обзира на то да ли ]е об]ективна сполашаа или суб]ективна унутрашаа, чини ]единствену, за]еднич-ку, уметничку истину" и остала уверена да ]е задатак каижевности да се према аима односи са под|еднаком пажаом (ПековиЙ, 2009: 73-75). Пренето у домен дечще поезще то подразумева под|еднако уважаваае наивно-фантазщско-игриве потребе детиаства и етике и поуке обликоване одраслом визуром; и чисте безазлености и сенке ко]а се над аом надвща. Уосталом, уочено ]е да ]е Исидору СекулиЙ „прогонио контраст", да ]е од Сапутника и Писама из Норвешке осетливост за динамику протвречног добщала у аеном раду различите облике и потвр^ивала се као вечита потрага за законима равнотеже (Леовац, 1986: 55-64). Можда се не може тврдити да ]е то ]едини разлог због ког ]е Жупанчичева збирка за децу доспела у аен видокруг, али се може претпоставити да ]е и због тога Цицибан добио поглед дубли од благонаклоне гесте „драгом савременику", како ]е Исидора СекулиЙ Жупанчича осеЙала и назвала.
У том смислу, есе] о Цицибану говори више него што се у први мах чини. йегова каижевноисторщска вредност и оме^еност на ]едног песника и ]едну збирку само ]е део домета юуе досеже, несумаиво важних проучаваоцима Жупанчичеве поетике. Но, он упуЙу]е и на низ чворишта у теорщском распознаваау поезще за децу уопште: на питаае аеног односа према поетици усмене каижевности; питаае напонског пола измену наивног и одраслог ви^еаа света; питаае аених семантичких могуЙности; омера игре и поуке, фикцще и стварности, чулности и апстрактности; уопште, питаае аеног одре^ивааа и вредновааа. Савремена научна мисао о каижевности за децу са сво_|им методолошким клучевима юуима та_|ну покушава разоткрити, добрим делом ослонац налази у ме^уратно], модернистичко] и авангардно] критичку мисли. Прилог том „свежау" оставила ]е и Исидора СекулиЙ по свести о нечему суштински архетипском у биЙу ове поезще юуа се пре интуитивно слути него што се пода]е об]ашаеау. Потом, по препознаваау аеног места у динамици (елиотовског) традицщског низа. Коначно, по сугерисаау колико ]е неопходно уважаваае аене иманентне поетске (емоционалне, стилистичке, интенционалне) амбивалентности ко]а не допушта ]едностраност у приступу и не затвара поезщу за децу у простор инфантилног, под|еднако колико ]е не суочава бескомпромисно са соцщалним, идеолошким, философским, метафизичким вртлозима. На кра]у, ова] текст говори и о начинима на юуи се есе]истичка мисао Исидоре СекулиЙ збщала и кристалисала на специфичном „огледном полу", о аеш] изванредно] способности да „култивисаним нагоном
осети она ]едва мерлива трепереаа Koja ]едно велико уметничко дело изцва]а]у из мноштва просечних" (МишиЙ, 1996: 219). Трепереае Цицибана у естетичком сензибилитету Исидоре СекулиЙ, ту интимно драгу поезщу, присутну готово судбински страствено у аеном биЙу, представила ]е као парадигму песништва за децу. Отуда овде нще реч о необичном, маргиналном и неважном сусрету дела и тумача. Напротив, реч ]е о приступу ко]и показу]е како есе] успева да учини „да у изабраном или пого^еном потезу за^а тоталност" (Adorno, 1985: 30).
Литература:
Вереш, Саша. 1998. С^еЙаае на Исидору СекулиЙ. Исидора Секулик Апостол самоке. Изабрао, приредио и поговор написао Лубисав АндриЙ. Београд: БИГЗ - СКЗ. 234-241.
ГордиЙ ПетковиЙ, Владислава. 2009. Фигура Исидора. О Исидори СекулиЙ у Исторщи српске каижевне критике Предрага Палавестре. Ктижевна истори]а 157-158 (2009). 151-155. ДучиЙ, Jован. 1982. Ктижевне импресщ'е. Београд: Слово лубве. ЕгериЙ, Мирослав. 1982. Дела и дани II. Есе]'и и критике. Нови Сад: Матица српска.
JеремиЙ, Драган. 1960. Исидора СекулиЙ као еседата. Савременик VI/11
(1960). 411-422. КолевиЙ, Светозар. 1978. Путевиречи. Сара]ево: Св]етлост. Леовац, Славко. 1986. Ктижевно дело Исидоре Секулик. Београд: Вук
КарациЙ - Jугославиjапублик. ЛуштановиЙ, Jован. 2009. Брисате лава. Поетика модерног и српска поезда за децу од 1951. до 1971. године. Нови Сад: ДОО Дневник - новине и часописи.
ЛуштановиЙ, Jован. 2012. Ктижевност за децу у огледалу културе. Нови
Сад: Зма)еве деч]е игре. МатовиЙ, Весна. 2005. Национално у програмским текстовима српске
модерне. Научни састанак слависта у Вукове дане 34/2 (2005). 267-278. МишиЙ, Зоран. 1996. Критика песничког искуства. Београд: Српска каижевна задруга.
Павлов, Милета. 1998. Без слуха нема разумевааа поезще. Исидора Секулик. Апостол самоке. Изабрао, приредио и поговор написао Лубисав АндриЙ. Београд: БИГЗ - СКЗ. 260-263. ПавловиЙ, Миодраг. 1965. Исидора СекулиЙ као критичар поезще. Дело XI/3 (1965). 361-371.
ПековиЙ. Слободанка. 2009. Исидорини ослонци. Нови Сад: Академска каига. Пешикан ЛуштановиЙ. 2012. Госпожи Алисиноj десноj нози. Огледи о ктижевности за децу. Нови Сад: Зма)еве деч)е игре.
РадуловиЬ, Милан. 1995. Класици српског модернизма. Београд: Институт за
каижевност и уметност. Радуловип, Оливера. 2009. Плес речи. Поетика eceja Исидоре СекулиЬ.
Кпижевност и je3UK LVI/1-2 (2009). 85-100. Рибникар, Владислава. 1986. Кпижевни погледи Исидоре СекулиЬ. Београд: Просвета.
СекулиЬ, Исидора. 1977. Из домаЬих квижевности I. Сабрана дела Исидоре
СекулиЬ, каига 4. Приредио М. Лесковац. Београд: „Вук КарациЬ". СекулиЬ, Исидора. 1977. Из страних квижевности I. Сабрана дела Исидоре СекулиЬ, каига 7. Приредили Ж. СтсуковиЬ и М. ПавловиЬ. Београд: „Вук КарациЬ".
СекулиЬ, Исидора. 1977. Из страних квижевности II. Сабрана дела Исидоре СекулиЬ, каига 8. Приредили Ж. СтсуковиЬ и М. ПавловиЬ. Београд: „Вук КарациЬ". СекулиЬ, Исидора. 1977. Аналитички тренутци и теме. Сабрана дела Исидоре
СекулиЬ, каига 9. Приредио Ж. СтсуковиЬ. Београд: „Вук КарациЬ". СекулиЬ, Исидора. 1977. Говор и ]'език. Мир и немир. Сабрана дела Исидоре
СекулиЬ, каига 10. Приредио Ж. СтсуковиЬ. Београд: „Вук КарациЬ". Трнавски, Вук. 1998. Музици много ду^ем. Исидора СекулиЬ. Апостол самоЬе. Изабрао, приредио и поговор написао Л>убисав АндриЬ. Београд: БИГЗ -СКЗ. 195-198.
Удовички, Иванка. 1977. Есеj Исидоре СекулиЬ. Београд: Институт за каижевност и уметност.
Adorno, Teodor. 1985. Esej o eseju. Filozofsko-socioloski eseji o knjizevnosti. Prevod
Nadezda Cacinovic-Puhovski. Zagreb: Skolska knjiga. Ceh, Jozica. 2003. Folklorni svet v liriki Slovenske moderne. Slavisticna revija 51 (2003). 211-223.
Glazer, Alenka. 1978. Portret Otona Zupancica. Oton Zupancic - decji pesnik.
Detinjstvo - casopis o knjizevnosti za decu IV/4 (1978). 3-31. Gordic Petkovic, Vladislava. 2007. Na zenskom kontinentu. Novi Sad: DOO Dnevnik - novine i casopisi.
Mataric, Mirjana. 2010. Engleska knjizevnost kod Srba 1900-1945, kroz casopise.
Pancevo: Mali Nemo; Beograd: Itaka. Markovic, Slobodan Z. 1973. Zapisi o knjizevnosti za decu. Beograd: Interpres. Mitrovic, Marija. 1985. Odnos prema folklornom nasledu i preporod poezije na
pocetku veka. Кмижевност и]език XXXII/1-2 (1985). 7-10. Ognjanovic, Dragutin. 1978. Stvaraoci i deca. Beograd: Nova knjiga. Pogacnik, Joze i Zadravec, Franc. 1973. Istorija slovenacke knjizevnosti. Prevod M.
Mitrovic i M. Zivancevic. Beograd: Nolit. Pogacnik, Joze. 1984. Slovenacka decja knjizevnost. Prevod. J. Pogacnik, Novi Sad: Cirpanov - Dnevnik.
Rotar, Janez. 1988. Zupanciceva pesma za decu i narodna tradicija. Prevod D. Vucenov. Decja planeta, (ur.) D. Ognjanovic i V. Cvetanovic. Beograd: Zavod za udzbenike i nastavna sredstva. 163-166.
Solar, Milivoj. 1985. Eseji o fragmentima. Beograd: Prosveta.
Tesic, Gojko. 1991. Srpska avangarda u polemickom kontekstu (dvadesete godine).
Novi Sad: Svetovi, Beograd: Institut za knjizevnost i umetnost. Vukovic, Novo. 1989. Uvod u knjizevnost za djecu i omladinu. Niksic: NIO Univerzitetska rijec.
Zadravec, Franc. 1987. Slovenacka narodna knjizevnost i umetnicko stvaralastvo.
Kn>uжеeнocт и}език XXXIV/1-2 (1987). 64-73. Zivotic, Radomir. 1970. Poezija za decu Otona Zupancica. Kn,uжеeнocт и ]'език XVII/1 (1970). 18-23.
