CC BY
7izvorni naucni clanak
UDK:39(497.17):39(497.2)
ИНИЦИJАЦИJСКИ ОБРАСЦИ У МАКЕДОНСКИМ И БУГАРСКИМ ЕПСКИМ ПЕСМАМА О БАНОВИЪ СЕКУЛИ
Славица ЛукиЬ
Шабац, Cp6uja
Key words: Banovic Sekula, initiation, „swallowing", 'prvice', 'snihocestvo', young hero, epic areals
Summary: In this work, the pattern of initiation in Macedonian and Bulgarian epic poems about Banovic Sekula was considered. It was done according to the customs that appear only in the eastern area of poems about this hero. The basic reason for Sekula's inclusion into the pattern of initiation is his youth. Therefore, the differences in typological determination of Sekula as a young hero, in the eastern and western area of poems, are studied. The ritual base of the pattern of initiation is recognized, typical for the eastern cultural and historical areal - 'snihacestvo' and 'prvice'.
Клучне речи: БановиЬ Секула, иницщацща, „гутаае", првиче, снохачество, млад jyHaK, епски ареали
Апстракт: У овом раду разматра]у се иницщацщски обрасци у македонским и бугарским епским песмама о БановиЬ Секули на примерима сижеа карактеристичних исклучиво за источно зону певааа о овом ]унаку. Основ за уклучиваае Секуле у иницщацщске обрасце ]есте аегова младост, те се проучава]у и разлике у типолошком одре^еау Секуле као младог ]унака у источно] и западно] зони певааа. Препозна]е се и обредна подлога иницщацщских образаца, типична за источни културноисторщски ареал -снохачество и првиче.
Корпус на коме ]е спроведена анализа чине епске песме о БановиЙ Секули бележене на српском, хрватском, македонском и бугарском етнокултурном простору у распону од XVII века до осамдесетих година XX века и обухвата око двеста педесет записа. Исторщски
прототип овог знаменитог епског ]унака био ]е Jанош Секели, сестрий Jаноша Хушадща (епског Сибишанин Jанка), ко]и га ]е и поставио за бана Славонще 1446. године. У]ак и сестрий за]едно су учествовали у Другом косовском бо]у (1448), а Секелщева погибща у тему била ]е пресудан моменат за улазак ове исторщске фигуре у епску песму и усмену традицщу шире (усмена предаша) (уп. Магейс, 1966: 209; Костий, 1939).
Веома богата и изузетно разучена епска гра^а о Бановий Секули могла би се, с машим или вейим варщацщама када ]е о хомогености реч, поделити на неколико основних тематских кругова1 и на два основна ареала бележеша - западни и источни2 - ко]и се ме^усобно разликэду по бро]у и старини сачуваних записа, као и по начину на ко]и се Секулина епска биографща на ова два простора конституише.
Као за]еднички тематски кругови за западни и источни простор певаша издва]а]у се Секула и турски цар (Вук VI, 31; Сара]лща 159; Вид Жуший, Е. зб. 17/1; Jован Максимовий, Златиборска вила, бр. 9; БВ XXVIII, 1913; МН I, 76; Jован Срейковий, Е. зб 1/263; Jован Мутий, Е. зб. 47/1; Шаулий, 39; Лубурий IX, 127; Стоилов, 11); Секула и вила (Вук I, 266; Сара]лща, 2; Лубурий IX, 196; Петрановий I, 14; Ра]ковий; М. Мажураний; С. Мажураний; Станий; Сбну XLIII, стр. 167); Секула спасава лаковерног у/ака (Вук III, 30; СНПр II, 71; Крста Божовий, Е. зб. 249/16; Шаулий, 44; Лубурий IX, 133; Сбну VI; Сбну XLIX), женидба jунака са препрекама, уз искушавате младожетиног jунаштва (Лубурий IX, 24; Миладиновци 145; Сбну XLIII, 64) и женидба отмицом ла^ом/кочщом (Вук V, 709; СНПр II, 66; Красий, 16; Душан Зорий Драгош, Е. зб. 167, 14; Милан Карановий, Е. зб. 131, 2; Икономов, 213),3 с тим што сижеи на источном терену показу]у
1 Песме су груписана у сиже]не моделе, али су као критерщуми класификацще узети у обзир и тематско-мотивски комплекси, као и делокрузи ко]е Секула задобща у тематским круговима. То ]е на]чешйе делокруг протагонисте, мада Секула понекад бива потиснут у други план или само поменут као ]едан од сватова, и то уз анахроно повезиваае са ]унацима из различитих епоха. У записима са источног сакуплачког простора Секула (премда ретко) задобща и делокруг противника.
2 Западни ареал обухвата углавном територщу данашае Србще, Црне Горе, Босне и Хрватске (]едан запис потиче из Словенце), а источни простор данашае Македонще и Бугарске. Као гранична зона издва]а се Косово, пошто по]едини записи са тог подруч]а по типу заплета и ликова показу]у доста сличности са онима насталим на територщи Македонще и Бугарске (уп. „Свети Илща и Секула убща]у але"; Дена, 429).
3
Типичан пример овог сиже]ног модела ]е „Женидба Jове Будимлще" (Вук II, 100), с тим што у ово] песми улогу прерушеног отмичара невесте има сам младожеаа. Песме варира]у интернационални мотив „о prerusenom trgovcu koji namamljuje voljenu devojku na ladu s trgovinom, odvodi je i zeni se njome" (Pesie, Milosevie Dordevic, 1984: 111).
израженщу иницщацщску потку, као и приближаваае новелистичком и басовитом уобличеау епске гра^е (Стоилов, 11; Сбну ХЬШ, стр. 167; Сбну ХЫХ).
С друге стране, оба простора певааа има]у и аутохтоне сижее/сиже]не моделе. Као такви се у западно] зони певааа издва]а]у метаморфоза jунака (БогишиЙ, 19; Вук II, 85, 86; ПетрановиЙ II, 37; Даница X, 1; МН I, 78; БВ XVIII, бр. 2, 3; Jован СреЙковиЙ, Е. зб. 1, 266; Вук ВрчевиЙ, Е. зб. 62/4, 5; Дена, 486; Бован, 34; ШаулиЙ 40, 45)4 и драгоман девоjка („Драгоман диво]ка", Андрща КачиЙ МиошиЙ (Мирослав ПантиЙ); СНПр II, 72, 73; Коста Н. РистиЙ, 3; Осветник,12; Корудунаш, 15; МН V, 21; Душан ПоповиЙ Момир, Е. зб. 52, 66),5 а у источно] иници/аци/а — гутате, отац жени сина у пеленама, први одлазак у тазбину — првиче. У овом раду фокусираЙемо се на три последаа, дакле, на моделе ексклузивно везане за источни ареал.
Иницщацща - гуташе
У оквиру сижеа иници/аци/а - гутате нашле су се четири песме -Миладиновци, 142; Качановски, 148; СбНУ IV, 2 и Шапкарев, 362. Прве три од наведених има]у скоро идентичну сиже]ну схему. У уводном сегменту песме говори се окуплаау седам кралева ко]и се спрема]у на путоваае по крайни, пустом простору.
„Седнале ми до седум „Сжбраа се седжм „Збрали се седмина
крале'и, кральове, кралёве,
Седнале ми на ладна Да ида на кра1а на Збралисе шедбадж1я
ме'ана, земньа" че шетая,
ядет, пийет, (Сбну IV, 2) Че шетая по пуста
мушафере чинет, краина.
да шетает земя по И си шетатъ редомъ
краина." по земни-те.
(Миладиновци, 142) (Качановски, 148)
4
У овом сиж^ном моделу налази се укупно 13 вариJаната песама записаних у распону од XVIII до почетка XX века. У свим варщантама Секула у облич]у змще или зма]а гине на мегдану са турским царем претвореним у сокола/орла. Он страда услед погрешног деловааа у]ака Сибиаанин 1анка, уз ко]ега се некада посредно окривлу]е и деспот Ъура!) БранковиЙ.
5 Песме овог сиже]ног круга тематизу]у Секулину неуспешну женидбу са драгоман девоном ко]а, по ма]чином наговору, прихвата просидбу турског паше, погазивши тако веЙ дату реч веренику БановиЙ Секули. Он ]е кажаава одсецааем руке. Песме се завршава]у Секулином трщумфалном победом на мегдану са турским пашом.
У две варщанте Секула моли свог у]ака Марка, ]едног од седам кралева, да му дозволи да са шима крене на путоваше (Миладиновци, 142; Качановски, 148), а у трейо] варщанти Марко не посреду^е у Секулином приклучешу кралевима и не ]авла се улози шеговог у]ака. У]ак или кралеви на]пре не прихвата]у Секулин захтев, образлажуйи то тешким условима путоваша (недостатак хране, воде, пуст простор без хлада) ко]е Секула не може поднети. Секула ]е упоран и крейе на путоваше. После извесног времена тражи од у]ака да му каже где има воде. У)ак га уз прекоре упуйу^е на „бунар баталиа" у ко]ем спава змща/ала тро]еглава. Секула ]едини има храбрости да си^е у бунар тако што се веже свиленим жуасевима кралева. Воду износи из бунара седам пута, а када се спусти осми пут, ала/змща се пробуди и прогута га на]пре до жуаса, а онда и до рамена. Он тражи од кралева да му дода]у саблу. У две варщанте он саблом покуша да се ослободи, али безуспешно. У ]еджу варщанти (Сбну IV, 2) Марко ]е та] ко]и пресеца свилене жуасеве, те Секула оста]е у бунару. Секула у свим варщантама тражи да му оставе коша поред бунара:
„Одайте си, мене не чекайте; остаите моя бърза коня, како мене змиа ке ме ядит
така него орли да го ядет." (Миладиновци, 142)
Цвилеше коша или Секуле чу]у виле, Секулине посестриме. Jедна од ших покушава да убеди алу да пусти Секулу, а спасава га на]старща и на]мойнща вила (Гюргя, Гьура самовила). Она изнесе Секулу за]едно са алом из бунара и погуби ]е. У две варщанте Секула се поново приклучу^е кралевима (Миладиновци, 142; Качановски, 148). У варщанти об]авлено] у Сбну IV, 2 вила га ]е три пута задохла и дала „сабльа девет растедзи" да шоме погуби седам кралева ко]и су га у бунару оставили. Секула има и чудесног шестокрилог коша.
Мотив гуташа ]авла се и у варщанти юз]у ]е об]авио Шапкарев (бр. 362). У иницщалном сегменту песме Секула разговара са сво]им кошем:
„Писна коня в долга конюшница, Секула детенце луто коня колнит: - Море, коню, да би ми пукнало! Зашчо пишчиш в долга конюшница? Али вода с сребрен леен не си напоено, али зобца - бела пченица - не си назобано? Тогай коня от конюшница говорит:
- Хай, ти, Секула, мой стопане!
И вода сум напоено и зобца назобано,
тук си пишчам,
оти гората силен огън горит,
силен огън горит, силен пламен пламнит,
силен пламен дури до небеси!"
Секула одлази у гору и затиче чудесан призор:
„Кога виде - [...]
не бил огън, не бил силен пламен, силен пламен дури до небеси, туку била змиа шестокрила -го голтнала сурега елена."
Змща успева да га превари сво]им обеЙааем да Йе га богато наградити ако одсече ]елену рогове и тако ^ омогуЙи да га прогута. Ме^утим, змща гута ]елена и Секулиног коаа до седла, па Секула тражи помоЙ од у]ака Марка:
Си изваде Марко жолта боздугана. Змиа му велит, змиа шестокрила:
- Немой, Марко, с жолта боздугана, да н' отепаш сурега елена,
сурега елена и Секулова коня, тук извай си свойе вружко ноже, та разпарай мойе клето сърце, да извадиш сурега елена, сурега елена и Секулова коня -Си изваде Марко вружко ноже, и разпара на змиа клето сърце, та изваде сурега елена, сурега елена и Секулова коня.
У финалном сегменту песме Секула се сасвим губи, а ]елен, уместо да се врати у гору, прати Марка до двора. У ово] песми препозна]е се основна митолошко-обредна матрица о жртвоваау у гори.6 Боравак у пусто] крайни или гори, запараво, представла Секулин контакт са „оностраним", што ]е иначе своствено лиминално] фази ]уначке
6 Слична сиже]на потка ]авла се и у песми о жртвоваау .Танковог сестриЙа (ЕР, 134) -
старщи сло] певааа, западна зона. О архаичности сижеа сведочи и библщска прича о пророку .Тони из Старог завета, ко]а тако^е тематизу]е мотив „гутааа".
иницщацще. Иницщант мора пройи кроз искуство смрти,7 а улазак у онострани простор баш то и представла. Гора ]е управо такав хтонски простор, станиште нечисте силе,8 „свет мртвих" (Детелий, 1992: 65), а у исто] равни ]авла]у се и Косово поле, арапска земла, Татар-буцак, татарско царство, „пуста красна". Искуство смрти неофит може пройи и кроз „гуташе".9 Кралеви, Секулини сапутници, шегови су водичи у иницщацщском креташу. Же^ приморава Секулу да се спусти на дно бунара у ко]ем ]е тро]еглава змща. Тиме се Секула двоструко ситуира у оностраном свету - Секула ]е у пустом безводном простору, ко]и ]е управо предвор]е оностраног света, те се Секула спушта и у бунар,10 ко]и ]е директан улазак у свет мртвих. Да ]е то тако, сведочи и Секулин захтев кралевима да му, после безуспешног покуша]а да се ослободи, оставе коша поред бунара, што представла неку врсту посмртне жртве, као и оставлаше коша на ]унаковом гробу. Секула ]е двоструко „прогутан" - улазак у бунар ]е и директно спушташе у челусти змще. Владимир Проп истиче „да ]е потребно боравити у животиши да би се стекла мой".11 Као помойник у иницщацщи младом ]унаку ]авла се натприродно бийе - вила. У песми „Секула детенце, Секулов кон, сурий елен, ламя и Марко крале" (Шапкарев, 362) ]авла се неколико типичних иницщацщских мотива: кош и ]елен - као водичи у онострани свет, психопомпоси; чудесна гора ко]а привлачи и коша и
„Да би постао човек у правом смислу речи он мора да умре у том првом (природном) животу, и поново се роди у вишем, ко]и ]е истовремено религиозни и културни" (Елщаде, 1998: 138).
„Код ^жних Словена, пре свега у српско-македонско-бугарско] традиции ба]аша,
на]чешйе се као место изнанства нечисте силе помише гора" (Раденковий, 1996: 59).
9
Владимир Проп да]е ]едно ]асно образложеше по]ма иницщацще и везе иницщацще и „гуташа": „То ]е ]една од установа сво]ствених родовском уре^ешу. Та] се обред извршавао на почетку полне зрелости. Тим би се обредом младий уводио у родовску за]едницу, поста]ао би шен равноправни члан и стицао право да ступи у брак. То ]е друштвена функцща овог обреда. Претпоставлало се да дечак за време обреда умире, а затим поново васкрсне, као нови човек. То ]е такозвана привремена смрт. Смрт и васкрсаваше изазивани су радшама ко]е су представлале гуташе и прождираше дечака на начин чудовишних животиша. Након што га ]е тобоже прогутала животиша, дечак се борио неко време у желуцу чудовишта и врайао се, т]. био ]е исплунут или изблуван [...]. Други облик привремени смрти садржавао се у томе што ]е дечак бивао симболично спален, скуван, печен, раскомадан и изнова врайен у живот" (Проп, 2013: 60); Тако^е и МеЫтвЫ, Ь. g.: 184.
„Бунар - об]екат и локус ко]и спа]а обележ]а извора и гра^евине; осмишлен ]е као погранични простор, веза са оностраним светом [... ] По фолклорним мотивима, бунар служи као пут ко]и води на други свет" (Словенска митологща, 2001: 58-59).
11
„Ту налазимо клуч за по^ву коJу смо посматрали ранще: да представе о смрти и облици иницщацще показуху запашу)уйу сличност" (Проп, 2013: 363).
Секулу, Марко - Секулин у]ак ко]и узима учешЙе у иницщацщском процесу. Присуство огаа, макар и као привида, гора и уклучиваае у]ака асоцира]у на песму о жртвоваау сестриЙа уместо у]ака (ЕР, 134). Сличан мотив наилазимо у ба]ци „Чудесни прстен" (Ча]кановиЙ). МладиЙ у шуми помаже ажда]и да прогута ]елена, при чему га она не гута, веЙ награде:
Када ]е у шуму дошао, припе на ]едно] полани коаа да пасе, а он оде сабирати по шуми суховину. Не потра]а дуго, а он зачу]е неку ]аку ]еку и писку, па потрчи да види шта ]е и како ]е. Када до^е над ]едну долину, има шта и вид]ети. Аждаха прождрла ]елена, па ]о] запели рогови у челустима, па не може ни натраг ни напред, но се мучи и ]ечи. Чим аега угледа речи Йе му: „Чу]еш, момче! Кумим те богом и по богу да си ми брат, кад те ]е бог намерио са том секиром, осщеци овоме ]елену рогове и кутариши ме бела]а". А ]елен Йе му: „Немо] ако знаш за бога, него убщ аждаху, не би ли жив остао?" Малиша се стаде мислити, мисли, мисли: е, да сада почне туЙи змщу, може бити да Йе она изблувати ]елена, па и аега прождрщети, а напослетку она га ]е прва богом заклела и побратимила, те смисли да ао] поможе. Брже боле полети тамо, те секиром ]елена по роговима клеп, клеп, док рогови отпадосе, те га аждаха сербез прождерще. Пошто аждаха прождрще ]елена, реЙи Йе му: „Е, побратиме, ти мене курталиса смрти, а сад ]е ред на мене да се одужим. Мо] ]е отац змщски цар, па ха]демо аему, он Йе те добро даривати. Него немо] се преварити: што ти год узда]е немо] узети, него му ишти прстен.
Ова аналогща указу]е и на уплив ба]ковитих елемената у епску песму са источног терена певааа, уз неминовне разлике у обликоваау сижеа условлене жанровским одредницама епске песме т]. ба]ке.
Ако узмемо у обзир етомологщу речи „гора",12 можемо реЙи да ]е и сам улазак у гору у песмама и са западног и са источног етнокултурног ареала, нека врста „гутааа" т]. Секулиног боравка у утроби немани. Секула се при контакту са оностраним суочава са различитим иницщацщским искушеаима - уздржаваае од одре^ених радаи; мегдан са Арапином, Турчином, вилом, змщом тро]еглавом;
12 „Етимолошки, индоевропско *gwor- „гора" везано ]е с индоевропским кореном *gwer-'гутати', 'ждрело', 'грло', по томе што ]е гора, по представама древних Индоевроплана испуштала воду (о чему сведочи и староиндщско giri, ко]е нще само назив за планину веЙ и назив за реку) Управо кроз аено ждрело, грло (извори и пеЙине) могло се уЙи у свет мртвих (зато су старе луде при кра]у живота и одводили у гору)" (РаденковиЙ, 1996: 74).
сукоб са Турцима из бусще; трпле&е же^и (сиждни модел
13ч
иници/аци/а — гутапе ).
Отац жени сина у пеленама
Марко Кралевий се ]авла у улози оца ко]и жени сина Секулу ко]и ]е ]ош у пеленама у песми „Марко жени сина си за мома Магделена" (Михайлов, 357).14 Са висине сво]их чардака Марко задивлено посматра дево]ку Магдалену:
„дек'си косе зелена ливада. С една коса три откоса кара: еден откос росна детелина, други откос тай ружа цървена, треки откос тай бели босильок."
Обрайа се посестрими вили Вели исказу^уйи жалеше што му син нще старщи да га ожени Магдаленом. Вила га подстиче да без обзира на то узме дево]ку за сина. Очигледна ]е вилинска природа будуйе невесте чщу руку Марковом сину управо да]е вила. Син ]е због сво]е изразите младости пасиван/немойан да на било ко]и начин утиче на очеву одлуку. Тако^е, с обзиром на сво]у младост (дете у пеленама), Секула не може испунити ни уобича]ена предженидбена иницщацщска искушеша. Дали однос снахе, сина и оца се не тематизу^е. Ово нще ]едина песма у ко^ ]е разлика у годинама измену младожеше и невесте изузетено велика. Млади Секула ]е дете, а невеста стасала девона за уда]у (сиже]ни модел први одлазак у тазбину — првиче). У ]едно] песми на источном простору бележеша отац Марко изневерава у ]едном тренутку улогу иницщацщског водича. Марко сина спроводи успешно кроз иницщацщски обред, али када угледа невестино лице, одлучу^е да сина убще, а невесту Ангелину задржи за себе: „Ама слушай, Дилбер Ангелино, / що е Секула, това съм и азе" („Марко убива сина си, за да вземе невестата му дилбер Ангелина"; СбНУ ЬШ, 375).15 У овом поступку оца према сину крщу се сигурно и архаични
13
У песми „Условия за женитба с Деница девойка I" (Сбну LX, 712) Секула симболички пролази кроз процес „гутааа". Заправо, сво]у дружину и девону Деницу Секула куша речима: „мене ме е риба поганала / от колена дори до пояса, / от пояса дори до рамена".
14
http: //liternet. bg/folklor/sbornici/p_mihaylov/357. htm
Уз песму 372 у овом зборнику сто]и образложеае ко]е указу)е на распрострааеност овог сижеа у бугарско] епици: „Във фолклорните издания сюжетът е известен само с пет варианата. Направените през последните години записи, които са значително повече от
реликти снохачества. Отац жени малолетног сина16 и до аегове полне зрелости снаху сматра сво]ом женом. Овакав однос оца назире се и у веЙ поменуто] песми из североисточног дела Македонще „Марко жени сина си за мома Магделена" (Михайлов, 357).
Први одлазак у тазбину - првиче17
Особен вид иницщацще у песмам са источног простора ]есте и први одлазак младе и младожеае код младиних - првиче. Пут до младиног дево]ачког дома испуаен ]е бродим опасностима, као и долазак у аен дом, ]ер се према младожеаи непрщателски расположена невестина браЙа (Шапкарев, 360, 486). У песми испевано] у осмерцу „Сакулче и невестата му" (Шапкарев, 486) у]ак ]е забринут што ]е сестриЙа оженио врло младог са три године, па ]ош увек нще отишао на првиче. Секула тражи само очеву саблу димискщу да би отишао на првиче. Невеста преузима улогу спасиоца и при сусрету са Турцима од Секуле узима саблу и успешно их савладава - одсеца им главе ко]е Секула и невеста носе аеном оцу. Успешно савладана препрека на путу отвара им врата невестиног дома.
Далеко наративно развщенща песма „Млада Секулица, Секула малечок, седум паши, Корун кеседжия и Секуличини братя или надмена Секулова юнашчина" (Шапкарев, 360) варира тако^е мотив прве посете тазбини. У иницщалном сегменту песме води се разговор измену младе Секулице и свекра. Секулица плаче ]ер тугу]е за домом и браЙом:
публикованото, показват, че той е бил по-популярен, отколкото би могло да се заключи по обнародваните варианти. И днес той е още жизнен поради новелистичния си характер и вълненията, които буди в народните среди" (Сбну ЬШ, стр. 499).
Женидба малолетног сина веЙ одраслом девоном мотивисана ]е и економским
оснажеаем породице, а и добщааем нове радне снаге.
17
Вук КарациЙ помиае обича] одласка у првич;е у оквиру описа свадбених обича]а у Рисну: „У првич]е иде младожеаа с нев]естом, са сво^ем оцем, с матером, у]аком, с братом и другом ближом родбином. Девер не води нев]есте за руку, него сама иде на]задаа иза свщу поклааа]уЙи се према свакоме кога сретну. И онамо се часте и дару]у и испраЙа]у од прилике као у походима, само што се на растанку не дару]у" (КарациЙ, 1985: 123-124). Ме^утим, на западном простору певааа ова] обича] нще тематизован у песмама као што ]е то случа] на источном простору певааа. Првиче као тип женидбене иницщацще ]авла се исклучиво на источном простору певааа. Он се не заснива на испуааваау предженидбених задатака, веЙ на Секулином доказиваау после женидбе. Заправо, овде ]е брак склоплен пре иницщацще ]унака ко]а донекле нще могуЙа зато што ]е младожеаа превише млад. Доказ Секулиног ]унаштва захтева тазбина, тачнще женина браЙа. Пошто ]е у овим песмама Секула баш дете, део иницщацщских захтева испуаава и сама невеста уместо Секуле, али их приказу]е исклучиво као Секулин успех.
„- Чуеш ли ме, млада Ceкyлицe!
Шчо дворье метиш, дробни солдзи рониш?
Дали ти се сдодеало дворье метеекюм
или ти се сдодеало гости чекаекюм
и мене измет чинеекюм?
Дали дека йе Ceкyлa малечок?
Наче гърло невестино да сборуват:
- Чуеш ли ме, стари свекре!
Лели ме прашаш, и я ке ти кажам.
Не ми се сдодеало дворье метеекюм,
нито гости чекаекюм,
нито тебе измет чинеекюм,
нито пак дека йе Ceкyлa малечок,
тук ми се нажалило за моите мили бракя,
зашч' откак сум дошла овде,
никак назад не сум се вратила,
ни со бракя мой сум се видела,
нито с моя мила майка!"
Cвeкaр дозволава одлазак на првиче, али je и упозорава на Ceкyиноa неискуство:
„- Чуеш ли ме, гюзел Ангелино, Ангелино, моя мила снао! Ука Ceкyлa да ми го поучуваш, зашчо ушче ми йе аджамия; немой некой шега да му се подбият, оти после джуап не мойш да дайш!"
Пред Ceкyлом се нижу три препреке ко]е он успешно савладава зaxвaлyjyñи изузетно] xрaбрости и луби:
1. Ceдaм паша са волком излази да отме Ангелину од Ceкyлe. Када покуша] прерушаваша не успе, Ceкyлa се сам супротставла цело] во]сци:
„Cn изваде сабя от ножница и назад се Ceкyлa поврати, ми посече, брате, сета войска, сите седум паши живи ваги, им подсече подзе до колена, им подсече ръце до рамена и 'и нареди на бели друмои.
- Ой ти вие, мори, седум паши! Еве овде на бели друмои
да чекате Cекула детенце, да чекате, кога ке поминит, да поминит с убаа нееста, хубаа нееста, гюзел Лнгелина, и Cекула да го загубите, гюзел Лнгелина да а поплените!
2. Cукоб са ^рун кесецщом - улазак у хтонски простор зелене горе и повреда табуа певаша доноси нову опасност:
„Ми влегоа во гора зелена. Тамам по иде стреде во гората, лель Cекула дремка навалило! Наче гърло Cекулово да сборуват:
- Чуеш ли ме, хубаа неесто, хубаа неесто, моя нърва любов! Еве нийе во гора зелена нигде чоек на пат не стретофме,
ни по пат да одит, ни назод да идит, еве дремка мене ме навали. Запей, мори, една лепа песма, и я да се малу, бре, разсонам, една песма малу речоита, малу речоита, много гласоита! Наче гърло млада Cекулица:
- Чуеш ли ме, Cекула стонане! Овде ми йе гора арамийска, овде ми йе ^рун кеседжия; ако запеам песма гласоита,
гора ке задзунит, шума ке попаднит, на да не чует ^рун кеседжия, да ни сторит некоя превара, зашчо ми йе с петстотин дружина. Той ме сакал три години време; бракя ме даваа, татко и майка не даваа."
Cекула се не осврпе на лубино упозореше и инсистира на певашу. Kоpун кесецща препозна]е Лнгелинин глас и нуди награду ономе ко Cекулу савлада и доведе му Лнгелину. Cамо ]едан ]унак из дружине спреман ]е на та] подухват, „клето блаше". Он се прерушава у продака („и от наул се се стори слепо, улогоо, / и се стори криво и килаво!"). Успева да превари Cекулу и да му узме оруж]е. Уплашен Cекула без
своjиx jyнaчкиx атрибута бежи. Помоп му пружа луба ко]а га кроз песму упозорава да му je сакрила под калпаком стреле:
„Ой ти тебе, Ceкyлa, стопанине! Лель ти велеф, от ке ти сторит, от ке ти сторит гяолска превара? Оружьето тебе ти го зедоа! Кога тебе я те променуаф, сум ти клало во самур калпака, сум ти клало до три лути стрели. ^мни калпак, стрели да извадиш, прао тегни под бела шатора, да го удриш Корун кеседжия!"
3. Последша препрека Ceкyлy чека у тазбини. Ангелина у селу води коло, а Ceкyлa се игра са децом. fteroj брапи то смета, па предлажу да га погубе. Пошто иx она упозорава да ñe иx Ceкyлa погубити ако иx чу]е, они траже да младожеша покаже сво]у снагу бацашем камена. Ceкyлин yспex ни овог пута не изосще. Он поседу^е снагу ко]е нще ни свестан:
„Ангелина танец ми отпушчи, си отиде, Ceкyлa го викна, ми го викна Ceкyлa от игранье: - Даль ме чуеш, Ceкyлa стопане! Хайде пойди, камен кай шчо върлаат, и ти камен, богме да ми върлиш! Кога камен първин ти ке върлиш, ти по-назад малу да останиш, а пак после - колку шчо ке можеш! Ми отиде камен да ми върлат и ми върли, назад ми остана; после, кога върли - не се виде кай отиде."
Mиxajло Профировип je забележио ]едну песму о Ceкyлином првом одласку у тазбину. Она je остала сачувана у рукопису у Eтногрaфском зборнику CAHУ (E. зб. 247/6). Иницщални и финални сегмент песме испевани су у трепем лицу, али медщални сегмент песме je испеван у првом лицу из личног угла младог иницщанта
Секуле. Секула долази из горе зелене. У]ак JaHKO примере промене на сестриЙу18:
„Шетба шетал Секула детенце, Шетба шетал из гора зелена, Во догледа ву|ко му 1анкула: Aj ти тебе мо]е мило мнуче, Да те праша право да ми кажа, Зашчо ти ]е лико повенато, А шчо ти ]е срце погаснато, А шчо ти ]е уста подгорена."
У]аков опис Секуле носи ]асне наговешта]е смрти и страха. Секула се ретроспективно осврЙе на претходне дога^е. На]пре проклише ма]ку што га ]е оженила младог и неискусног, а невеста ]е из угледне породице и има деветорицу браЙе. При одласку у невестин род сачекали су их турски разбо]ници. Невеста ]е преобучена у делщу савладала дванаест арамща и извадила им очи. Долазак у невестин род доноси нове опасности. БраЙа хойе да погубе Секулу ]ер сумша]у у шегово ]унаштво. Невеста доноси доказ Секулиног ]унаштва - очи погублених разбо]ника. БраЙа му, ипак, поставла]у ]ош ]едан задатак -прескакаше девет брзих коша у планини. Секула га успешно извршава. Секулин успех у завршници песме у нескладу ]е са симболичним наговешта]има из у]акових питаша.
Jедна од основних одредница идентитета БановиЙ Секуле у епско] поезщи ]есте шегова младост. Он ]е: Секула дщете лудо, Секула дщете, Секула младо дщете, Секул дите, дщете БановиЙ Секула, млади БановиЙ Секула, Секула момче, лудано дщете, Секул момче младо, малени Секуле, не]ачак Секула, не]аки Секула, Секулица дете, Секуленце дете, Секула детенце, Секула лудо детенце, малечки Секула, Секула детенце, момче Секула, малечок Секула, мал Секула, дете Соколенце, дете Секуленце, Секула дете, лудечек Секула, Секула детето. Секула се првенствено одре^е као млад и неискусан ]унак ко]и ]ош увек нще прошао два изузетно важна иницщацщска обреда -]уначку и женидбену иницщацщу. Уочливе су разлике у типолошком одре^ешу Секуле као младог ]унака на источном и западном простору певаша, што ]е условило и делимичне разлике у типу Секулиног
18 У наведеним стиховима препозна]е се сличност са .Танковим речима упуЙеним Секули после повратка са мегдана са турским султаном преображеним у сокола (БогишиЙ, 19): „Што си ми си се, д']ете младо, улицу пром]енио?" Назнаке блиског контакта са смрЙу у процесу иницщацще препознатливе су на Секулином лицу.
преобража]а у песмама из ова два етнокултурна ареала. На источном простору Секулин преобража] оствару^е се првенствено путем преоблачеша у женско19 и оствареша иницщацщских искушеша (кроз испушеше предсвадбених задатака или пролазак кроз „искуство гуташа"). На западном простору певаша основни тип ]унаковог преобража]а ]есте метаморфоза (Сува]ций, 2010: 42-43), што ]е тако^е ]едан од сижеа ко]и тематизу^е иницщацщу ]унака. Додуше, реализу^е се и други тип преобража]а - преоблачеше (прерушаваше). Могло би се стога поставити питаше зашто на истоку нема сиже]ног модела метаморфоза jунака. Одговор се крще вероватно у разлици на ко]и се Секулин идентитет гради у ова два епска ареала. Тачнще, разлику^е се начин на ко]и се оствару^е уплив митолошких елемената у епску биографщу Бановий Секуле на два простора певаша (источном и западном). На источном простору Секула ]е изразито млад ]унак.20 Атрибут дете уз шегово име често има дословно значеше, а нще само усталена епака ознака ко]а указу^е на ]унакову младост. Он ]е некада и дете у пеленама („Марко жени син си за мома Магдалена"; Михайлов, 357), потпуно зависан од очевих одлука (Сбну ЬШ, 375). У овим песмама изразита младост активира обредни подтекст снохачества.
19
Ту ]е и преоблачеше у суруцщу („Марковица го ослободува Крали Марко"; Цепенков, 16) и трговца (Икономов, 213).
Само у две песме из проученог ]ужнословенског корпуса песама Секула се по]авлу)е као стар ]унак. У песми „Янкула и Секула затворени во солунските зандани" (Сбну II, 2) и „Старий Секула, Секулица и седум кральои или Секулова смърт чрез Секуличино коварство; смърт нейзина" (Шапкарев, 360). Старост ]унака ]е условлена захтевима сижеа. У прво] песми потпуно ]е поремейена и уобича]ена констелацща ликова. Jанко и Секула нису у)ак и сестрий, вей брайа. Ни Jанко нще приказан никада као стар ]унак. Jесте старщи и искуснщи од Секуле, али ]е ипак ]унак у пуно] снази, Секулин иницщацщски водич, нарочито на западном простору певаша. На источном та улога доминантное припада Марку Кралевийу ко]и се првенствено ]авла у улози Секулиног оца. Дово^еше ]унака Секуле и Jанка у породичну везу као брайе и смешташу у сиже са темом зароблеништва отворио ]е могуйност за одступаше од Секулине уобича]ене карактеризацще као младог ]унака. Старщи ]унак оста]е у тамници, а мла^и излази на дневну светлост, што би симболично могло означити нови живот, бу^еше, повратак у свет живих. Оваква улога сигурно боле приста]е мла^ем ]унаку. У друго] песми Секула се ]авла у сижеу ко]и ]е првенствено везан за во]воду Момчила (Делий, 2006: 120-121) те ]е отуда и добио одлике зрелог ратника, какве има и Момчило. Овде се шегова старост више може схватити као опозицща са женином изразитом младошйу (млада Секулица) или у складу са шеговом горостасном фигуром ко]а се као таква разоткрива тек у финалном сегменту песме. Тако^е, ни у бугарштици „Попевка о Свило]евийу" (Богиший, 46) Секула нще потпуно млад, вей ]е приказан као ]унак са брцима до рамена. На сличан начин Секула ]е окарактерисан и у десетерачко] песми „Мегдан Кралевийа Марка са Сибишанин Jанком" (Богиший, 88), што ]е опет условлено констелацщом ликова (уп. Сува]ций, 2005: 51-96). Ово ]е и ]едина песма у проученом корпусу у ко^ се уз Секулу ]авла и шегов син, Jуре, „дите младо голобрадо".
Песме Koje тематизу]у Секулин први одлазак у тазбину - првиче, приказу^у га као дете ко]е се игра са осталом децом.21 Невеста млада Секулица далеко ]е старща од нега. Она га пре поласка у тазбину изводи из игре и облачи. У тазбини, он се опет придружу]е дечщо] игри, и управо ]е то оно што изазива незадоволство невестине брайе (Шапкарев, 360). Секула ]е неискусан, на шта упозорава и тегов отац („Ука Секула да ми го поучуваш, / зашчо ушче ми йе аджамия"). Секула од лубе тражи да га у гори расани песмом, иако га ]е она упозорила на опасност од Корун кесецще. Не успева да прозре превару наводног богала мада ]е и на то упозорен. Ме^утим, Секулина младост и неискуство не уман^е негову изузетну телесну снагу и борбену енергщу :
„Мори чуеш ли ме, хубаа неесто!
Кога ке изваам сабя от ножница,
ти по мене прао коня терай;
кога ке сечам налево, надесно,
и тебе да не те загубам!
Си изваде сабя от ножница
и назад се Секула поврати,
ми посече, брате, сета войска,
сите седум паши живи ваги,
им подсече подзе до колена,
им подсече ръце до рамена
и 'и нареди на бели друмои." (Шапкарев, 360)
Та снага ]е доволна да га невеста окарактерише као ]унака над ]унацима пред брайом: „Ако ми ]е дете ненавидно / Ама ми ]е ]унак над ]унаци" (Профировий, Е. зб. 247, 6), што се и доказу]е, измену осталог, и неговом способношйу да прескочи девет кона од^едном (Профировий) или да баци камен тако далеко да се не види докле га ]е добацио (Шапкарев, 360).22 Дете Секула показу]е у овим сижеима
21
На западном простору певана Секула никада нще баш оволико млад. У песми „Свет Илща и Секула убща]у але" (Дена, 429) Секула има само седам година („Секула ]е врло лудо дете, / врло му ]е до седам година"), али начин на ко]и формулише сво] одговор ма]ци указу)е на далеко вейу зрелост, тако да je то узрасно одре^ене ]унака више формалног карактера.
22
Такву снагу Секула исполава и када у оквиру предсвадбених задатака ишчупа из корена цело дрво чщи je само плод или грану требало да донесе (Миладиновци, 146; Сбну XLIII; Сбну LIII, 360).
„само силата си и една непрестанна активност, която го възправя срещу други достойни юнаци" (Бочков, 1994: 50).23
Типолошко сврставате Секуле у модел младог ]унака погоду^е теговом уласку у сиже]не моделе иницщацщског карактера, као и ситуирату младог ]унака „неофита" у позицщу иницщанта ко]и са мате или више успеха испутава различита иницщацщска искушета. Као пресудна показуху се два момента - лиминална фаза обреда прелаза и де]ство водича у процесу иницщацще. Обавезни елеменат иницщацщског кретата ]есте контакт са оностраним ко]и се завршава Секулином привидном или стварном смрйу. Привид смрти значи Секулин повратак у овострани свет и успешно спроведено иницщацщско кретате ]унака,24 што ]е случа] у вейини анализираних сижеа са источног простора певата.
Извори:
Бован, Владимир. 1980. Народна кпижевност Срба на Косову. Jуначке песме,
прир. Владимир Бован. Приштина: Jединство. БогишиЬ, Валтазар. 2003. Народне п]есме из стари/их, на]више приморских записа. Сабрао и на свщет издао Валтазар Богиший (1878). Друго, преснимлено издате. Горти Милановац: ЛИО. Божовий, Крста. Гусларске песме из разних кра]еве Србще III. Етнографска
збирка САНУ 249. БВ - Босанска вила XVIII, XXVIII. Сара]ево, 1886-1914.
Бурин, Иван. Бугарског народног стваралаштва у дванаест томова. (Юнашке песни).http://litemet.bg/folklor/sbomici/burin epos/index.htm (приступлено 3. 8. 2016)
Врчевий, Вук. Jуначке херцеговачке п]есме ко]е само Срби турскога закона пева]у (1864 - 1869). Кт. II, III, IV. Етнографска збирка САНУ 62.Даница VII, X. Нови Сад, 1860-1871. Дебелковий, Дена. 1984. Српске народне умотворине са Косова из рукописа Дене ДебелковиЬа, ктига прва, лирске и епске народне песме, Академща
23
Пламен Бочков истиче да се деца ]унаци у бугарско] епици има]у различите делокруге, баш као и виле. Та] распон се крейе од делокруга ]унака до делокруга противника: „Самодивита помощница и самодивита противник чрез двете си номинализирани персонификации - Гюргя и Вида, представят двете крайни точки на епическото тьлкуване на персонажа. Така както Секула детенце, от една страна, и Дете Дукадинче, от друга, представят двете крайни точки на епическото тълкуване на персонажа дете юнак" (Бочков, 1994: 54).
24
Кршеша табуа везаних за лиминалну позицщу иницщанта, као и лоше во^еше кроз иницщацщски процес онемогуйу)у успешно завршаваше Секулине ]уначке или женидбене иницщацще, те се ова два иницщацщска процеса у западно] зони певаша у одре^еним ситуацщама преобрайа]у у посмртни обред прелаза из свет живих у свет мртвих.
наука и уметности Косова, посебна издааа, ка. X. Прир. Владимир Бован. Приштина: Оделеае ]езичких и каижевних наука и уметности.
ЕР - Ерлангенски рукопис. 1987. Зборник старих српскохрватских народних песама, популарно издаае. Прир. Радосав Меденица и Добрило АранитовиЙ. НикшиЙ: Универзитетска рщеч.
ЖуаиЙ, Вид. Народне jуначке njecMe. Етнографска збирка САНУ 17.
ЗориЙ-Драгош, Душан. Jуначке п]есме (из Босне, Херцеговине, Босанске Кра;ине и Лике) 1902-1903. Етнографска збирка САНУ 167.
Икономовъ, Василъ. 1893. Сборнику отъ старо-народни ппснии обичаи въ Дебърско и Кичевско (Западна Македония).
Качановский, Владимир. Памятники болгарского народного творчества, Сборнику отделения русскаго языка и словесности Императорской академии наук, т. XXX. Санктпетербургъ: Императорская Академш наукъ.
КарановиЙ, Милан. 1904. Српске народне п]есме (Босанска Красина). Етнографска збирка САНУ 131.
Вук I - КарациЙ, Вук СтефановиЙ. 1975. Српске народне п]есме. Ка. I. Сабрана дела Вука КарациЙа. Каига IV. Прир. Владан НедиЙ. Издаае о стогодишаици смрти Вука СтефановиЙа КарациЙа 1864-1964. Београд: Просвета.
Вук II - КарациЙ, Вук СтефановиЙ. 1988. Српске народне п]есме. Ка. II. Сабрана дела Вука КарациЙа. Ка. V. Прир. Радмила ПешиЙ. Издаае о стогодишаици смрти Вука СтефановиЙа КарациЙа 1864-1964. Београд: Просвета.
Вук III - КарациЙ, Вук СтефановиЙ. 1988. Српске народне п]есме. Ка. III. Сабрана дела Вука КарациЙа. Ка. VI. Издаае о стогодишаици смрти Вука СтефановиЙа КарациЙа 1864-1964. Београд: Просвета.
Вук VI- КарациЙ, Вук СтефановиЙ. 1899. Српске народне п]есме. Ка. VI у ко^ су щесме ]уначке на^тарще и средащех времена. Државно издаае. Биоград: Штампарща Кралевине Србще.
Вук VII - КарациЙ, Вук СтефановиЙ. 1900. Српске народне п]есме. Ка. VII у ко^ су щесме ]уначке средащех времена. Државно издаае. Биоград: Штампарща Кралевине Србще.
КарациЙ, Вук СтефановиЙ. 1985. Етнографски списи. Београд: Просвета -Нолит.
СНПр II - КарациЙ, Вук СтефановиЙ. 1973-1974. Српске народне п]есме из необ]авлених рукописа Вука СтефановиЙа КарациЙа. Ка. I-V. Београд: Српска академща наука и уметности, Оделеае ]езика и каижевности.
Кордунаш, Мано]ло. 1880. Српске народне п]есме, скупио по бившо] Горао] Крайни и за штампу приредио Мано]ло Кордунаш. Ка. II. Нови Сад: БраЙа М. ПоповиЙ.
КрасиЙ, Владимир. 1880. Српске народне щесме. Ка. I. Панчево: БраЙа JовановиЙ.
ЛубуриЙ, Андрща. Архив Србще, IX, X.
МажураниЙ, Матща. 1966. Зборник Матще МажураниИа. Милорад ЖиванчевиЙ и Владан НедиЙ, прир. Зборник Матице српске за
къижевност и]език, кш.14, св. 2. Нови Сад: Матица српска, 1966, 225260.
Максимовий, 1ован. 1926. Златиборска вила (1890-1891). Београд: Народна просвета.
Миладиновци, Братя. 1861. Български народни ппсни.
http://liternet.bg/folklor/sbornici/miladinovci/index.htm (приступлено 3.7.2016).
Милутиновий, Сима Сара^ща. 1990. Щевани]а црногорска и херцеговачка. Прир. Добрило Аранитовий, Никший: Универзитетска рщеч.
Михаилов, Панчо. 2007. Български народни песни от Македония. Съст. Панчо Михайлов. Под редакцията на Тодор Моллов. Варна: Ь^ег№! http://liternet.Ьg/folklor/sЬornici/p тШау^у/ср^е^.Мт (приступлено 3. 7. 2016).
Мутий, 1ован. Српске народне гусларске п^есме (1898-1900). Етнографска збирка САНУ 47, 48.
Осветник, Милан. 1888. Разне српске народне п)есме, сакупио у Боци Которсю^ и околини дубровачю^ и тумач додао Милан Осветник. Нови Сад: Брайа М. Поповий.
Пантий, Мирослав. 1964. Народне песме у записима ХУ—ХУШ века. Београд: Просвета.
Петрановий I - Петрановий, Боголуб. 1989. Српске народне п^есме из Босне и Херцеговине. Кш. I. Прир. Др Новак Килибарда. Сара]ево: Св]етлост.
Петрановий II - Петрановий, Боголуб. 1989. Српске народне п^есме из Босне и Херцеговине. Кш. II. Прир. Новак Килибарда. Сара]ево: Св]етлост.
Профировий, Миха]ло. Збирка народних песама и обича]а из среза галичничког, округа тетовског (Македонске народне песме и обича]и). 1914. Етнографска збирка САНУ 247.
Ристий, Коста Н. 1873. Српске народне п]есме покуплене по Босни, збирка Косте Х. Ристийа. Београд: Српско учено друштво. Сборникъ за народни умотворения, наука и книжнина. (1889 - ). II, IV, VI, XIII, ХЫХ, ЬХ, ХЬШ, ЬШ. София.
Срейковий, 1ован Л. А. Српске народне песме (Левач). Етнографска збирка САНУ 1.
Станий, Милан. 1870. Српске народне песме (уначке). Част 1. Скупио их и на свет издао Милан Ъ. Станий. Београд: Штампарща Николе Стефановийа.
Стоилов, А. П. 1895. Сборникъ отъ български народни умотворения II. ПЬсни изъ политическия животъ. София.
Цепенков, Марко. 1972. Народни песни. Македонски народни умотворби во десет книги. Скоще: Македонска книга.
Шапкарев, Кузман. 2008. Сборник от български народни умотворения. Т. 1. Песни. Съст. Кузман Шапкарев. Под редакцията на Тодор Моллов. Варна: LiterNet http://liternet.bg/folklor/sbornici/shapkarev 1/^ех.Мт! (приступлено 3. 7. 2016)
Шаулий, Новица. 1929. Српске народне щесме. Београд: Народна мисао.
Mazuranic, Stjepan. 1907. Hrvatske narodne pjesme (cakavske). Cirkvenica: Hreljanovic. Senj : Krmpotic & Vukelic.
MH I - Hrvatske narodne pjesme. 1896. Knj. I. http://guslarskepesme.com/ (pristupljeno 3. 7. 2016)
MH II - Hrvatske narodne pjesme. 1897. Knj. II. http://guslarskepesme.com/ (pristupljeno 3. 7. 2016)
Литература:
Бочков, Пламен Георгиев. 1994. Непознатият юнак. София: Бьлгарската академия на науките - Институт на фолклор.
ДелиЬ, Лидща. 2006. Живот епске песме. Женидба крала Вукашина у кругу варщаната. Београд: Завод за уцбенике и наставна средства.
ДетелиЬ, Мир]ана. 1992. Митски простор и епика. Београд: Српска академща наука и уметности - Досще - Danex.
Елщаде, Мирча. 1998. Свето и профано. Београд: Досите].
КостиЬ, Драгутин. 1939. Два косовска цикла. Прилози проучаваау народне поезще, год. VI, св. 1.
Проп, Владимир Jаковлевич. 2013. Истори]ски корени чаробне ба]ке. Нови Сад - Сремски Карловци: Издавачка каижарница Зорана СтсуановиЬа.
РаденковиЬ, Л>убинко. 1996. Симболика света у народноj маги/и Jужних Словена. Посебна издааа. ка. 67. Ниш: Балканолошки институт САНУ.
Словенска митологща. 2001. Енциклопедщски речник. Ред. Светлана М. Толсто], Л>убинко РаденковиЬ. Београд: Zepter Book World.
Сува]циЬ, Бошко. 2010. Млад ]унак у jужнословенскоj усменоj поезщ'и. У: Ликови усмене ктижевности. Зборник радова. Ур. Снежана Самарцща. Београд: Институт за каижевност и уметност. 29 -63.
Сува]циЬ, Бошко. 2005. Jунаци и маске. Београд: Друштво за српски ]език и каижевност Србще.
Bandic, Dusan. 1980. Tabu u tradicionalnoj kulturi Srba. Beograd: BIGZ.
Krstic, Branislav. 1984. Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena. Beograd: SANU.
Maretic, Tomo. 1966. Nasa narodna epika. Beograd: Nolit.
Pesic, Radmila, Milosevic Dordevic, Nada. 1984. Narodna knjizevnost. Beograd: Vuk Karadzic.
МеЬйшЫ, E. M. b. g. Poetika mita. Beograd: Nolit.
