CC BY
6рецензия
УДК: 398(497.11)"19/20"(082)(049.32) 811.163.41.09:398(082)(049.32)
ЗБОРНИК РАДОВА
САВРЕМЕНА СРПСКА ФОЛКЛОРИСТИКА II
Зборник Саремена српска фолклористика II други ]е у оквиру новооформлене едицще чщи ]е цил промовисаае интердисциплинарности и сарадае стручаака из сродних научних области, фокусираних на истраживааа из области фолклора у на_|ширем смислу (фолклористика, етнологща, етномузикологща, етнолингвистика, антропологща).
Први тематски блок окупла радове посвеЬене исторщи фолклористичких истраживааа. У студщи Снежане Самарцще (Народна ктижевност у хрестомати]ама 20. века) сагледава]у се промене доминира]уйих теорщско-методолошких парадигми у науци о народно] каижевности и фолклору у светлу укрштааа научних принципа и идеолошког, политичко-исторщског контекста. Хрестоматще представла]у пресек разво]а науке, али напоредо с тим указу|у на доминира]уЬе исторщске околности юсуе прате разво] фолклористике у различитим научним срединама (с посебним акцентом на научне центре бивше СФРJ). Ауторка показу|е лепу меру научне об]ективности у интерпретации сложених проблема какви су начин именовааа и етничко/национално одре^еае конкретне традицще, указу|уйи на могуйности манипулацще у смислу (зло)употребе културног наслега.
Разво] фолклористике од науке о народно] каижевности до дисциплине ко]а уклучу|е и савремене облике фолклора (какав ]е дигитални фолклор) осветлен ]е у раду Габрщеле Шуберт (Усмена ктижевност или дигитални фолклор?). Показу|е се да ова научна дисциплина опсще кроз непрестано преиспитиваае себе саме, те се аена исторща види и као стални процес (ре)дефинисааа пола проучавааа и сопствених фундаменталних оквира. У том смислу нове технологще пред истраживаче поставла]у и нове проблеме (преиспитиваае поимааа односа индивидуално/колективно, варщантности, (секундарне) усмености, фолклоризма и сл.).
Преглед актуелног стааа словенске фолклористике (односно фолклористичких истраживааа у водейим словенским научним центрима) нуди студща Лубинка РаденковиЬа (Словенска фолклористика данас - наслеге и иноваци]е). Пружен ]е осврт на
неколико праваца у истраживааима: проблем индексирааа мотива, лексикографски рад, формираае регионалних и националних корпуса. Указано ]е на проблеме мистификацще фолклора, те на доминира]уйе теме у истраживаау постфолклора као културног феномена.
Андре] Власов (Провинциальные собрания фольклорно-этнографических фактов как источник современного фольклористического знания) сагледава место и улогу регионалних теренских збирки у фолклористичким истраживааима и посебно истиче важност паралелног практиковала „класичног" теренског и рада на прикуп-ъаау и адекватном архивираау другачщег матерщала (приватне колекцще, рукописни мемоари, речници, фолклорно-етнографска гра^а похрааена у локалним музе]има и сл.). Овакви извори сагледани су као вид саморефлексще традицще, будуйи да нуде слику културе из визуре аених носилаца.
На особит знача] српског материала у (етнолингвистичюу) реконструкции елемената словенске културе указу]е Ана Плотникова (Српска гра^а у московском речнику Словенске старине), ]една од ауторки знаменитог петотомног речника Славянские древности (Москва, 1995-2012). Српска гра^а била ]е основ за писаае по]единих одредница (оних ко]е се односе на балканске реалще - „Бадаак", „(Х) ала", „Додола", „Лазарке"). У другим ]е случа]евима, пак, пружала нове, драгоцене податке за реконструкцщу по]единих концепата/митологема („Крошки", „Встреча" и др.).
Jасмина Катински бави се исторщом изучавааа етиолошких предала (Преглед проучавата етиолошких предата у српско] фолклористици XX века), сагледава]уйи место овог жанра у кйижевноисторщским и теорщским студщама, покла&а]уйи посебну пажъу питааима терминологще, класификацще и интержанровских релацща. Осврйуйи се на поделу Вука Стефановийа Карацийа, ауторка посебну пажъу поклааа истраживачима из прве половине 20. века: Андри Гавриловийу, Павлу Поповийу, Веселину Ча]кановийу, Димитрщу Ъуровийу. Истиче се да нови статус предала добща]у 60. година, прихватааем будимпештанске поделе. Нови теорщски угао посебно се уочава у студщама Наде Милошевий-Ъор^евий и Ма]е Бошковий-Стули, каснще и Снежане Самарцще. Ауторка се осврйе и на савремене студще, показу]уйи како интересоваае за ова] усмени жанр ни до данас не ]еаава.
Студще ко]е следе окренуте су проблемима исторщата, рада и различитих видова деловааа струковних удружена, те у том смислу отвара]у битна питааа из домена апликативне фолклористике/ етномузикологще. Данка Ла]ий и Марща Думний (Удружете
фолклориста као подстица] интердисциплинарности: искуства етномузикологи]е у оквирима Савеза удружета фолклориста Jугославиjе) разматра]у (интер)дисциплинарне оквире и професионалне стратегще у формираау и деловаау СУФJ, ко]и се види као сво]еврсна мултидисциплинарна платформа, у том смислу узорна и у актуелном тренутку. Ауторке посебно указу]у на неопходност трансдисциплинарних истраживааа, има]уйи у виду сложеност по]ава ксуе савремена фолклористика узима у разматраае и захтев за верификацщом резултата истраживааа кроз примену у културно] пракси.
Мир]ана Закий анализира тенденцще у применено] етномузикологщи пратейи активности струковног удружена - Српског етномузиколошког друштва, посебно се усмерава]уйи на реализоване про]екте ко]и су спроведени као део ангажованог рада на заштити нематерщалног културног наслега, традиционалне музике у Србщи (Делатност Српског етномузиколошког друштва на плану очувата и заштите музичког фолклора). Наглашава]уйи важност примеаеног научно-истраживачког рада и предлажуйи смернице за унапре^еае дщалога измену политичких, струковних и делатних агената (у цилу одржааа и заштите феномена традиционалне културе у савременом друштву), ауторка анализи подвргава и место и улогу фолклористичких дискурса у надире схвайено] кулгурно] сфери.
Други тематски блок зборника окупла текстове ксуи се на различите начине баве феноменима вербалног фолклора. Комплексност места прве збирке народних песама Вука Карацийа у српсму каижевш] и културно] исторщи размотрена ]е у прилогу Бошка Сува]цийа (Вукова Щеснарица као отворено дело). Сува]ций разматра основе класификацще и систематизацще гра^е у првом Вуковом делу, однос према песмарицама гра^анске лирике, питаае подстица]а за сакуплаае и об]авливаае народних песама (уклучу]уйи и удео J. Копитара, хердеровске иде]е, А. Качийа). Актуализована су питала изво^еаа, контекста, „аутентичности", отворена Вуковим предговором овом делу.
Полазейи од класичне Вукове дистинкцще измену „мушких" и „женских" песама, Ана Вукмановий приступа разматраау сложених проблема жанровске класификацще фолклорних текстова (Термин женске песме Вука Стефановика Карацика и савремена српска фолклористика). Уз преглед релевантних ставова о проблему изнетих у обимжу научно] литератури, ауторка се посебно концентрише на поимаае „мушких" и „женских" домена у традицщсю] култури, односа приватно^авно, ритуално/изванритуално, наглашава]уйи да хетерогеност (условно речено) лирског корпуса и контекстуална различитост онемогуйава]у
прецизно и ]еднодимензионално дефинисаае жанра.
Анализом Томазеовог превода песама из Вукове друге каиге тзв. бечког издааа бави се Марща Брадаш (Друга Вукова ктига у Томазеовом руху: ]езичка и стилска обележ]а). Као на]важнща сво]ства Томазеовог преводилачког рада ауторка издва]а прево^еае стиха прозом, преводилачку технику стих по стих, еквивалентност у значеау, верност синтакси оригинала, неосетливост за сталне епитете, одбо]ност према понавлаау, наклоност спо]у узвишеног уметничког и народног израза. Актуализу|уйи питаае могуЙег коауторства измену Томазеа и аеговог учитела илирског, Шпире ПоповиЙа, Марща Брадаш заклучу|е да су СапИ роро1ап ШтЫ у целини Томазеово преводилачко дело.
Мир]ана ДетелиЙ и Лидща ДелиЙ испиту|у семантику тамнице у усмено] епици (Тавница ]е куЙа необична. Семантика просторног позиционирата епске тамнице). Разматра]у се аено просторно позиционираае, атрибути, биЙа ксуа се за ау везу|у, ]унаци и аихове особености, те се тамница показу]е и као видан тип простора/антикуЙе. Дале рашчлаааваае мотива (спасаваае и ослоба^аае из тамнице, посвеЙеае/чудо) води ка уочаваау архаичних образаца и аихове трансформацще, у вези са жанровским особеностима епике.
Односи и интеракцще сиже_|них модела и ]унака у епици испитани су у студщи Данщеле ПетковиЙ (Уза]амно моделовате сижеа и ]унака епских песама). У првом делу рада анализира]у се примери у юуима сиже моделу]е ]унака, а потом се пажаа преусмерава на обрнуте случа]еве - песме у копима ]унак доминира над сиже_|ним моделом. Како би се уклопио у сиже, ]унак ксуи не одговара у потпуности моделу мора претрпети извесне промене (укидаае неких препознатливих атрибута, затамаиваае препознатливог имена). Обрнути поступак, прилаго^аваае сижеа законитостима епске биографще ]е чешйи поступак. Спо] резултира интензивирааем улоге протагонисте, изостанком смрти ]унака или променом делокруга. Посебно су занимлива ауторкина разматрааа амбивалентних ]унака.
Jедном од клучних елемената поетике усмених предааа - вери у истинитост изреченог, пажау посвеЙу]е Данщела ПоповиЙ (Ал' ово ни]е ба]ка него истинито : Дискурс верности у демонолошким предатима). Осим дистинкцще на нивоу облика (мемората/фабулата), за формираае „реторике истинитости" посебно значащим се показу|у ауторски/приповедачки коментари (посебно они у копима се имену|у/ конкретизу|у актери, активира специфични хронотоп, позива на извор/ указу]е на степен посредованости садржа]а).
У студщи Данщеле ВасиЙ (Сиже о браку смртника и виле
(небеснице) у српско] и ]апанско] усмено] ктижевности) детално ]е анализиран сиже о браку ]унака с натприродним бийем. Ауторка да]е сажет осврт на досадашаа истражива^а овог сижеа у оквирима српске фолклористике (Н. Милошевий-Ъор^евий, В. Ча]кановий и др.), указу]е на интернационалну распрострааеност, нарочито на варщанте у далекоисточним каижевним традицщама (кинеска, корейка, ]апанска). Посебно место заузима анализа стилизацще мотива у ]апанско] древно] каижевности, у на]старщо] сачувано] фантастично] причи у Jапану, зачетнику жанра моногатари - Причи о секачу бамбуса.
Рад Ъор^ине Трубарац (1елен ко]и рогом мути воду у галиси]ско-португалско] и српско] лирици - паралеле, могука об]аштета и импликаци]е) доноси компаративну анализу измену две српске народне песме и две галисщске кантиге д'амиго из 13. века, полазейи од мотива ]елена ко]и ногом мути воду. На тим основама разматра]у се за]едничке карактеристике ме^у овим просторно удаленим традицщама и аиховим песмама, али и разлике, ко]е су, сматра ауторка, пре свега жанровски условлене. Ова тема отвара низ питааа юуа се тичу порекла, генезе и старости анализираних песама, на основу муих се поменуте српске песме смешта]у у шири контекст старих европских песама, са муима деле исто порекло, а вейи степен поетске блискости измену анализираних текстова подржава теорщу о засебно] галисщско-српско] подгрупи песама.
Де]ан А]дачий ]е у свор] студщи - Трагови народних обреда и веровата у српским и укра/инским фразеологизмима (народни календар и свадба) - представио изабране фразеологизме из укра]инског и српског ]езичког корпуса, чщом упоредном анализом издва]а елементе значена ко]и упуйу]у на народне обреде и веровала везана за народни календар и свадбу. Рад ]е теорщски утемелен и поткреплен фолклористичким и етнолингвистичким студщама (Агапкине, Jермоленка, Толстсуеве, Савченка) и доноси, осим темелне анализе, иде]е о накнадним правцима истражива^а ове теме, заснованим на проширеном корпусу, ко]и подразумева уклучиваае и несловенских народа, етнографске и дщалекатске записе и каижевноуметничке изворе муи су засновани на народно] култури.
Разноврсности тема и мултидисциплинарно] концепци]и зборника доприноси ]ош ]едан рад посвейен ]езику и фолклорним формама у ]езику - реч ]е о коауторском раду Марще Мандий и Лубице Ъурий, чщи наслов гласи Псовка као фолклорни жанр: на примеру]ебем ти сунце. Знача] ове студще огледа се у светлу ко]е баца на псовку као досада запоставлени и заборавлени формулаички израз, утица]у на шире одре^еае аеног семантичког потенци]ала од манифестаци]е увредливог и агресивног
понашааа. На примеру поменутог израза, ауторке ]асно и прегледно уочава]у формалну структуру и употребу псовке у савременом српском ]езику, заснива]уЙи корпус истраживааа на изворима доступним путем интернета. Засебан део рада посвеЙен ]е тумачеау псовке као израза архаичне представе о словенском претхришанском култу сунца.
Другу целину зборника, юуа окупла текстове ксуи се на различите начине баве феноменима вербалног фолклора, односно проучавааем поетичких, жанровских и теорщских аспеката усмене каижевности, затвара рад Саше КнежевиЙа (Функци]а клетве у савремено] српско] политици), ксуи ]е истраживао функционисаае традиционалних фолклорних форми у савременом друштву, и то на примеру клетве као микрожанра усмене традицще. Базира]уЙи се пре свега на политички дискурс као функционални стил, КнежевиЙ анализира позицщу клетве као соцщалног и културног феномена, истичуЙи ме^у аеним бродим функцщама као на]важни]у - психолошку. КнежевиЙ сматра да ]е раскорак измену традиционалног схватааа и семантичког потенцщала клетве и ограничености политичког дискурса основни узрок аеног неразумевааа у савремено] политичко] комуникацщи, те истиче да ]е вероваае у магщску моЙ речи аена улога ко]а треба да поврати примат у комуникацщском чину.
ТреЙе поглавле зборника садржи радове ко]е, упркос различитим методолошким приступима и тематско] шароликости, повезу]е заснованост на теренским истраживааима. Студща Jоане Ренкас (Одабрани аспекти примене српских истраживата усмених ритуала) доноси критичку, односно интерпретацщску презентацщу могуЙих начина и опсега употребе достигнуЙа досадашаих српских истраживааа усмених ритуала. Ову примену ауторка посматра пре свега у научном приступу традиционалним и савременим изворима записаним изван српског националног и говорног подруч]а. Методолошки приступи досадашаих проучавалаца попут Зо]е КарановиЙ, Лубинка РаденковиЙа, Де]ана А]дачиЙа, Хатице КраевиЙ, Марще Клеут, Вида ЛатковиЙа, Jасмине JокиЙ, Ане ВукмановиЙ и др., као и резултати тих истраживааа, приказани су, на основу ауторкиног петнаестогодишаег искуства у примени, у клучу аиховог потенцщала за анализе усмених ритуала забележених током бопуавленких церемонща на данашао] територщи Републике Македонще.
Из перспективе етномузиколога Димитрще ГолемовиЙ (Теренски рад некад и сад: да ли ке теренски рад као научни метод икада застарити, а можда чак и нестати из етномузиколошке праксе?) говори о питаау знача]ном за све фоклористичке дисциплине -
питаау статуса и примене теренског рада у савременим проучавааима народног стваралаштва. ГолемовиЙ запажа и констагэде одумираае ове праксе из етномузиколошких истраживааа, условлено различитим факторима, почев од одумирааа села у класичном смислу, па све до приклааааа проучавалаца савременим стру]ама и трендовима, ко]и исклучу|у ова] вид истраживачких активности. Као ]едан од начина за превазилажеае овог проблема ГолемовиЙ предлаже проширеае корпуса етномузикологще, али и самог схватааа по]ма „теренски рад" на истраживааа савремених медща и комуникацщских канала.
Да теренски рад у савремено] српско] фолклористици ипак нще запоставлен доказу|е управо следеЙа студща, чщи ]е аутор Зо]а КарановиЙ (С лудима умиру песме - белешке с терена у торлачким селима око Белог Тимока). У овом раду представлени су у сведеном облику резултати истраживааа календарске обредно-обича]не праксе и обича]а везаних за животни циклус (свадбу), с фокусом на поезщи (обредног и необредног карактера), ко]е су у делу Тимочке Крайне, у селима око Белог Тимока, 1997. и 1998. забележиле Зо]а КарановиЙ и Весна ЪукиЙ. Резултати овог теренског рада су записи обича]а и песама везани за хришЙанску обредну, али и изванобредну праксу, ме^у ко]има су и лубавне, породичне песме и слично. Прикуплена гра^а ]е вредно сведочанство о животу и континуитету традицще у локалним оквирима, на ширем српском и ]ужнословенском простору, о локалном говору у тренутку бележеаа разговора, као и о процесу аиховог неста]ааа.
Знача] теренског рада и важан допринос проширеау корпуса предааа о зма]евито] деци представла рад Бранка ЗлатковиЙа (Представе о зма]евито] деци у Жупи александровачко]), юуи се просторно орщентише на Жупу александровачку. Као резултат вишегодишаих истраживааа нематерщалног културног наслега ових простора, рад доноси записе, преглед и тумачеае демонолошких предааа юуе повезу]е за]еднички мотив зма]евите деце и луди са зма]евитим особинама. Ово] теренско] гра^и придружен ]е и рукописни матерщал ко]и ]е сво]евремено, уз помоЙ помагача и записивача, прикупио Милослав БонциЙ. На основу приложеног и подробно анализираног корпуса аутор констату|е карактеристично задржаваае предачког и архаичног поимааа света у неким облицима жупског усменог народног твораштва.
Смилана Ъор^евиЙ БелиЙ у свом раду (Истраживач, паци]ент, крадливац: теренско документовате ба]ата из домена традиционалне медицине) нуди осврт на досадашаа искуства у теренском раду приликом истраживааа ба]ааа из домена традиционалне медицине. Ова студща заснована ]е на вишегодишаем теренском искуству ауторке
на територщи Србще и Републике Српске. Пажаа Смилане Ъор^евий Белий посебно се усмерава на анализу стратегща позиционирааа истраживача приликом ба]ааа, као и на различите видове рецепцще аегове улоге од стране саговорница. Комплексност истраживааа ба]ааа условлена ]е низом фактора везаних за истраживача и аегову позицщу. Спектар стратегща кеде истраживач примеау]е приликом прикуплааа гра^е, као и различити видови рецепцще аегове улоге условили су различите и сложене типове односа ксуи се овом приликом ствару]у.
Студща о Курбан-ба]раму Глеба Пилипенка (Курбан-ба]рам у Тутинско] општини) темели се на теренском истраживаау у Тутинсю] општини из 2013. године. Аутор регистру]е и са етнолингвистичког и социолингвистичког становишта тумачи по]аву курбан-ба]рама на овом подруч]у, с посебним освртом на ова] обича] као део муслиманског културног и религщског идентитета. Обред приношеаа жртве доживео ]е с временом бро]не трансформацще, те се запажа и у другим контекстима и прилима, као и код православног становништва у Санцаку.
Рад Немаае Радуловийа (Неопаганизам у Срби]и) представла знача]ан допринос досада недоволно обращено] теми неопаганских покрета у Србщи. Након кратког теорщског увода у терминологщу, поделу и преглед истраживача ових покрета, аутор да]е преглед неопаганских група у Србщи, аихових учеаа и исторщат. Неопаганска сцена ]е мала, нова, али врло динамична, и на ао] доминира]у два пола: западни и етнички, национално-словенски. Езотерични и етнички пол ипак нису строго одво]ени, и упркос бродим разликама и супротним утица]има, Радуловий истиче да их пре треба посматрати као тачке поларизацще измену ксуих се наизменично осцилира него као строгу поделу.
Веселка Тончева (Изследванията на гораните: сръбската фолклористика в балкански контекст) у свом раду да]е преглед неких важних српских истраживача о за]едници Горана, како оних с кра]а 19. и с почетка 20. века, тако и модерних истраживача, у исто време их поставла]уйи у контекст балканске литературе о ово] теми. Представлена су и друга гледишта, пре свега бугарска и македонска, на етноконфесионални идентитет Горанаца. На кра]у се као на]об]ективнщи наводе изводи неких савремених српских писаца ксуи су Горанце посматрали као специфичну групу и изражавали лично „горанско" самоопределеае.
Трейу тематску целину, а тиме и читав зборник, затвара рад В]ере Медий (Натписи на предметима у Етнографском музе]у у Београду) у коме су представлени резултати истраживача комплексних значеаа
и функцща мотива натписа на етнографским предметима из 19. и из прве половине 20. века. Реч ]е о предметима за свакодневну употребу, покуйству и ношаи, деловима намешта]а, текстилног покуйства, посудама, справама и помагалима за домайу и занатску радиност, предметима везаним уз култ и обича]е, надгробним споменицима, музичким инструментима, торбама, накиту, оруж]у итд. Натписи су анализирани са комуникацщског аспекта: као веома заступлени у дариваау у обича]има годишаег и животног циклуса. Гра^а ]е сагледана кроз основне функцще: као матерщални исторщски извор, вид личне и колективне идентификацще, средство комуникацще, симбол, орнамент итд.
Други зборник у оквиру новооформлене едицще Савремена српска фолклористика, слободно можемо рейи, остварио ]е сво] цил промовисааа интердисциплинарности и сарадае стручаака из сродних научних области, фокусираних на истраживааа из области фолклора у на]ширем смислу. Вредност научних прилога ]е изузетна, без обзира на тематску и методолошку определеност, ко]а ]е бро]на. Унутрашау кохерентност зборника, упркос различитим приступима, обезбе^е пресек актуелних истраживааа у српсму научно] средини. Оваква концепцща и научна отвореност йе, надамо се, представлати ]ош ]едан корак напред ка успоставлаау ме^ународне и неопходне интердисциплинарне сарадае, отвара]уйи вишеструке перспективе у сагледаваау фолклора као сложеног културног феномена.
Смилана Ъор^евиЙ БелиЙ Ласмииа Катински
