CC BY
6стручни чланак УДК: 821.163.41.09:398(082) 821.163.09(082)
ТАJАНСТВЕНЕ ДУБИНЕ ВОДЕНОГ СВЕТА
(Aquatica: ктижевност, култура. Ур. Мир]ана ДетелиЙ и Лидща ДелиЙ. Београд: Балканолошки институт САНУ, 2013)
Склоп новог зборника Балканолошког института (треЙег по реду) -Aquatica - колико ]е одговорио очекивааима уредништва (М. ДетелиЙ, Л. ДелиЙ), изгледа да их ]е, барем у ]еднащ мери, изневерио. Замишлен ]е, првотно, као тематски зборник радова щи Йе са различитих интердисциплинарних (и мултидисциплинарних) позицща пратити рефлексе щима се маркира]у лиминалне тачке или топоси митске структуре света, повезани са водом као простором и биЙима ща ]е настаау]у или су везана за ау. Ме^утим, у Aquatici неки од радова пробили су претпоставлене истраживачке оквире и дали дубле, комплексное и обихватнще читаае по]единих елемената традицще и културе (као система симболичких активности) - од Епа о Гилгамешу и Библи]е, преко Шекспира, Мелвила и Хемингве]а, све до оних писаца на ма^арском ]езику щи би чинили, условно речено, панонску литерарну фикционалну за]едницу. На плану семантике, полази се од испитивааа система означавааа воде и феномена везаних за воду у ]езику, преко пансемиозе, ка идеолошким анализама ембле-матских (нпр. брендирааа - Starbucks) и дискурзивних пракси (попут друштвене и/или политичке маргинализацще - уп. идиом ситна риба), све до зелених студща културе и еколошке антропологще, т]. антропологще животне средине и водених екосистема. Ако бисмо остали у домену аласке лексике - могло би се реЙи да су уреднице имале шарен улов - сем очекиваних капиталаца и понеког кедера, по извлачеау мреже откриле су и ненадану (ретку и вредну) рибу.
Каига као да ]е компонована на начелу структурне симетрще: у читаае уводе два рада щи се баве семантиком воде (11-33), односно метафорама везаним за рибе и рибле понашаае (за ще се показу]е да ]е на]чешЙе културолошки конструкт) у разговорно] и медщсщ фразеологщи и жаргону (33-61), щи припада]у лингвистици, а показу]у се као добра на]ава (будуЙи у неким елементима компламен-тарни) за наредни круг радова, щи припада]у поетици усмене каижевности и фолклору (11 радова). Сво]еврсни контрапункт чине радови усмерени на ауторску каижевност, исторщу уметности и филм (наредних 11 радова), од щих неки просто намеЙу и тип читааа -
могуйност компаративног читала нарочито подржава]у одлични радови о водеааку - Лубянка Раденковийа (161-172) и Тщане Тропин (409-428), други су сами засновани на компаративном поступку (Бродарица и Ундина: 281-300), док трейи, нпр. показу]у како je текла културна и поетска ресемантизацща туединих фолклорних хронотопа и ликова.
У раду необичног назива, Вода и понешто од воде Софще Милорадовий испитэду се различите концептуализацще по]ма вода у народним говорима посредством шест семантичко-творбених низова, те „семантичко деривационо гнездо са лексемом воденица као значеаским центром, придевска образовала, стални синтагматски спо]еви са реч]у вода, фразеолошки изрази и народне умотворине" (14). Широко (етно)лингвистички поставлен - од семантике гоуединих речи (воденац, водир, водетак и сл.) и усталених синтагматских конструкцща (жива, бела, удобна, слатинава, мртва... вода), све до веровала (нпр. да не вала отресати воду с руку ]ер она] ко тако чини губи срейу - 29) и примера ритуалне праксе (водичари; просипаае воде за неким ко полази на неки важан посао - да би му све текло лако, као вода), рад у велико] мери доприноси реконструкции традицио-налне слике света, у чщем ]е средишту - вода.
Како се основно значеае речи вода ресемантизу|е у Шекспировом стваралаштву, и, посредством „вербалне метафоричне загонетке" поста]е „означител суза и туге", односно повезу|е с по]мовима претежно негативне конотацще - „са несталношйу и опасностима, разарааем и неста]ааем" (363), предмет ]е рада Владиславе Гордий Петковий Слика воде у Шекспировом драмском опусу (363-370). Премда ретко помиаана, вода код Шекспира захвата оба пола дуалитета (матерщално)телесног (урин) и духовног (света водица - за Корделщине сузе). Механизмом чудноватих метафоричких спо]ева, жена ]е „false as water", притворна, нестална и неверна истовремено (посматрано из перспективе „ирационалног психотика" Отела - 367), али и ратничка слава ]е „like a circle in the water" - шири се све више док ]е не нестане (369). Па ипак, воду славни писац доводи у везу пре свега са „несталношйу, слабошйу и женским принципом" (368), услед чега се и тежиште у раду, неосетно, помера на то како Шекспир конструише идентитет женских ликова - у складу с традициям, али, наизглед парадоксално, истовремено и изневерава]уйи ]е ^ованка Орлеанка, кралица Маргарета) - чиме ауторка улази у проницливо (премда сведено) gender читаае Шекспира.
Вода щу Шекспир нерадо помиае поста]е главна покретачка снага ]едне утопщске слике Београда у тексту Бо]ана JовиЙа Вода као
елемент утопи/ског хронотопа (335-346). Она ]е чест (премда не и ]едини) „медщум изоловааа утопще", односно „гранична средина ща истовремено раздва]а и спа]а свет утопще и "обични4 свет" (338). Утопще су „распореди без стварног места", ко]и са реално посто]ейим просторима и друштвима ступа]у у аналошке (директне или обрнуте) односе (Фуко). Стога, оне на]чешЬе представла]у идеалтипске просторе - Еден (земалски раД „чудесну землу Меропиду", „землу вечите младости Тир на Ног", острво обила - Панха]у и сл. (338-342). На]уверливще су футуристичке утопще у щима ]е реч о вероватним и замисливим световима, какав ]е наратив Београд после 200 година непознатог аутора. У аему ]е снага воде она] елеменат, т]. алтернативно сво]ство (Еко) юуе разграничава наративни свет од реалности. Стихщско] енергщи воде Дунава и Саве дато ]е пресудно место - свеколики друштвени напредак заснован ]е на ао], она врши све полопривредне, индустрщске, гра^евинске и друге радове, а, као саобраЬа]ница, поста]е не више граница, веЬ линща спа]ааа.
У другим савременим утопщама, снага воде алтернира с неким другим елементима, нпр. соларном енергщом (в. 312), а да притом акватички симболизам не само да не губи, веЬ мултиплицира сво]у, током културног разво]а све богатщу (инхерентну) семантику. Тако ]е мит о Атлантиди, временом, добщао различите ре-интерпретацще,1 као што ]е показано у ]едном од на]занимливщих текстова зборника, раду Немаае Радуловийа Подводна митологи)а у слици света савременог езотеризма (301-333). Он разматране наративе (од теозофског, езотерщског уопште, до окултуре и ау е]ца) сагледава као (савремене) митове (или варщанте ]едног мита), с обзиром на аихову етиолошку, егзампларну и дидактичку функцщу (в. 307). Аутор митску (архетипску?) „про]екцщу слике златног доба на потонуле континенте" посматра у аеном настсуаау „да ]удео-хришйанску слику Едена замени (у верзщама ко]е су наглашено антиклерикалне и антихришйанске) или да ]е радикално реинтерпретира" (307). Ове реинтерпретацще мита о Атлантиди углавном су се кретале у два смера - или су велики грех (содомща, пареае са нижим расама и сл.), односно хибрис (изузетно развщена технологща, усавршена магща и разне натприродне мойи) довели до потапааа ове цивилизацще, или ]е реч о космичком циклусу у коме потпуно уништеае ]едног света поста]е предуслов за настанак новог (в. 309). Притом текст (као што и
1 У ]едно) верзщи, Британци представла]у реинкарниране добре Атланти^ане, у друго) -то су Арщевци, у трейо] - Американцы (312), а у неко] четвртсу - нико други до С(о)р(а)би, „народ на^тарщи" (314-315).
обепава на почетку) да]е исцрпан преглед „подводне митологще у теозофщи и аеним многобро]ним огранцима, потом у рецепцщи теозофске митологще у ау е]цу и окултури од шездесетих година; напослетку, у езотеричном неонацизму и неким стру]ама савремене ритуалне магще" (304), пре свега, различитим варщететима сатанизма (Ordo Templi Orientis, Satanic Reds, Асоцщацща Ориона, маги] а „леве руке", ред Сетовог храма и сл.). Тако од супериорне цивилизацще Атлантида у овим тумачеаима приближава се различитим аналогним религиозним концептима - Древнима (боговима?) щи су унапредили цивилизацщски напредак, а онда су се повукли (Deus Otiosus) - у сан или дубине (мора, подземка, космоса...), настанили у сфери „космичких ужаса", да би на позив савремених црних магова (какви су и сами Атланти^ани, сходно овом тумачеау, били), сво]им повратком на землину површину, збрисали луде, оставивши само сво]е слуге (в. 325, 327). Укупно узев, рад показу]е како „акватички симболизам" потонулог света, као „део митског наратива где се водена пропаст ]авла као испуаеае циклуса или као немеза ща долази после хибриса" (309) поста]е врло продиктиван за различите, често и поларизоване езотерщске интерпретацще, ще су у потонуло] цивилизацщи тражили час напредну расу луди, нематерщалних тела и бесполну (306), час видели прапретке „дивовског раста", „телепатских способности" и сл., чщи се успон из морских дубина ишчеку]е с радошпу, час расу мойних, мрачних чаробаака, чщи повратак делу]е злокобно и праЬен ]е ужасом.
Формулативност епске атрибуцще воде испиту]е Лидща ДелиЙ у тексту Провре вода мутна и крвава (231-246). У форми двочлане синтагме (мутна вода) ова епска формула повезана ]е с три различита исполавааа оностраног: „1) у ситуацщама где се еманацщом чуда упозорава на велико огрешеае или се то огрешеае санкционише (...); 2) у пророчким сновима, када на]авлу]е ]унакову смрт; и 3) у клетвама, ще су очито изведене из истог митско-епског ]езгра" (234). Сво]ом семантиком, мутна вода (ритуално нечиста, непровидна, усщала...) представла лоше знамеае,2 повезано с доаим светом и смрйу. Када ]е, механизмима епске стилизацще, ово] формули придружена и атрибуцща крвава, дошло ]е, као што ]е показано, до стварааа нове „стабилне епске формуле аналогних значеаа, али не до кра]а подударних функцща", ща се „крепе у распону од реалне (узрочно-последичне) везе измену слике и епског збивааа ( крвави4 бо]еви вейих размера) до митопоетске слике-знака (вода смрти као
2 Н>о) одговара, у позитивном кодираау, бистра и зелена вода - уп. пример на стр. 241.
724
иницщацщска препрека, лош омен и сл.)" (235), засноване на елементима „опречног порекла и опречних усмерености (реалще, мит)" (236). Коначно, пратейи епски аломорфизам: вода ^ вино ^ крв, обично повезан с мотивом же^и у гори и условлен природом епског локуса (крчма, извор/бунар), рад указу]е на то да се „вода, крв и вино сустичу на дублим семантичким и културним равнима", упркос томе што „емпирщска заснованост мотива прикрива и маргинализу]е архаична значеаа" (244).
Амбивалентност семантичких низова ко]и се припису]у води дале испиту]е Мир]ана Детелий у тексту Епски бунари (213-229). Пошавши од два опозитно поставлена хидронима - „левог Грозничевца и десног Крепичевца" ко]е дели Радованска река (215), у парадигматском дуалистички конфигурисаном просторном распореду ауторка прелази на значеае епских извора, бунара и вода изведених кра] гроба. Као сво]еврсни херменеутички клуч за отвараае митских сло]ева традицще, ауторки ]е послужила пословица Бунар вода свака грозничава, удовица свака самоволна (217). И вода и жена из датог примера контаминиране су, ]ер „обе су биле у додиру са болешйу и смрйу, дакле са оним светом" (Исто). Притом, оно што их доводи у везу ]е заправо „аихова за]едничка хтонска/лунарна природа, мой жена да влада]у течностима од животног знача]а (крвлу, водом и млеком)" (Исто), што ]е (барем за прва два елемента), као реликт, остало сачувано у митологеми о чуварки (граничне) воде.3 Могуйе ]е да познщи одраз (ц. рационализацщу) представла слика девоне на води (в. 218-222), епски стилизована у мотив отмице девоне с воде. Када ]е реч о води изведено] или бунару подигнутом кра] гроба трагично страдалих младенаца у гори значеаа се, у складу с природом топоса, као и валентношйу самог мотива, „увейава]у (...) геометрщском прогресщом" (222). Обича] да се мртвима настрадалим у гори уприличи истоветан (очито - традицщом кодификовани) погреб: „полажу се у гроб наопако - лицем према истоку (...), а на самом гробу (и око аега) сади се войе (обично ]абука) или цвейе, поставла]у се клупе и изводи вода/копа бунар" (223) М. Детелий тумачи тиме да оваква сахрана нечистом (природом локуса) по котику треба да „обезбеди многе годишае и сезонске дайе ко]е би добио да ]е сахрааен на гроблу" (Исто), као и обавезни помен (Нека рече:
3 Ово „женско божанство 'студене'/живе воде", умногоме слично Артемиди, фигурално представлено у седейем положа]у у различитим културама Медитерана, предмет ]е рада Ъор^ине Трубарац Матий Вода босилкова и Сунчева сестра у овом зборнику (203-212), и, унеколико аломорфном лику виле бродарице, у раду Марще Шаровий (281-298).
По^на му душа). Коначно, вода ]е и комуникациони канал (портал) измену светова, било проласком кроз бунар или огледааем на мирно] површини воде (хидромантща на примерима песмама Филипа Вишаийа о ко]о] ]е вей писао Веселин Ча]кановий). Како на оном свету не постсуи просторно-временски континуум као у овом, односно ]едносмерност (кретааа) стреле времена, „по (тачна) предсказала увек се ишло само на она] свет, у подземле или у свет иза ивице, ]ер се сматра да из тог угла (у свету без времена) може све да се види и све да се зна - прошлост као и будуйност ко]е посто]е симултано са временом садашаим. Долазейи одоздо, вода носи та] исти потенцщал" (226 - истакла М. Д.). Потврду оправданости ових заклучака ван корпуса песама Филипа Вишаийа ауторка налази у маги]ско] употреби огледала (изосемичног води), посредством кога се баца клетва у друго] песми.
Бунар као капи]а светова,4 како примейу]е Снежана Самарцща у тексту Из дубина и вирова (65-84), у жанровском кодираау ба]ке представла границу ко]а ]е тра]но отворена - како за ]унака ба]ке, тако и за аегове оностране сроднике по браку (76). Ме^утим, путоваае у подземна пространства, т]. прелазак граничне воде, премда могуй, двосмерно, за демонска бийа, обично ни]е и за луде. Ова граница на]чешйе ]е ]едносмерно пропусна и неповратна (за жртве воденог демона), док ]е ]унаку (привремено) омогуйен боравак у подводном царству, при чему, новостеченим сво]ством медщацще, ]унак и сам поста]е налик демонским бийима: „йегова способност да преживи на дну воде гради се као вид варирааа преласка границе измену живих и мртвих" (69). Притом, како тврди ауторка на основу обимног корпуса гра^е, свет под водом на]чешйе се не опису]е, или пак представла реплику гораег (лудског) света (в. 68-70), а аегови жители „могу се ]едноставно поларизовати на чудесна бийа и карактеристичне врсте водених животиаа" (65).
То ]е, у]едно, и на]захвални]и систем класификацще за сва она бийа реалног или имагинарног „воденог бестщарщума", посматрана из различитих аспеката, т]. методолошких и дисциплинарних полазишта унутар овог зборника. Тако су ушли у разматраае: териоморфни демони - водени бик; крилати коа (ко]и живи под водом), те хибридни демони ко]и су претрпели делимичну (бийа киборзи: сирене, морске девице, риба Фароника и друга бийа типа Мелусине), или на]чешйе потпуну антропоморфизаци]у (водеаак, вила бродарица) антропоморфизоване животиае (фока), преко животиаа ко]е има]у
4 В. и Раденковий: 168.
неке демонске црте (риса риба/моруна/риба поморлива;5 Моби Дик6), те рибе и амфибще - актери (шаливих) прича, басни, песама и загонетки, све до луди юуима се, метафоричким преносом, припису|у извесне рибле особине или „рибле понашаае", у различитим видовима социолекта. Наравно, да ]е и ова подела условна види се на основу тога што су нека од ових бийа (пре свега, водеаак) протеске природе (shapeshifter-и), односно, да могу меаати сво] облик, физички изглед и(ли) старосну доб (в. 161-172).
На]мойнща су (у домену функцща), несумаиво, она (пре свега, женска) бипа код щих ]е веза с божанским прототипом очита, односно ща су превалила на]краЬи пут од више митологще ка нижо] Crj. демонологщи). На то упуЬу|у домени юуи су остали сачувани или се, посредно, доводе у везу с овим бипем: хтонска природа, плодност, ра^аае, водена (понекад и ваздушна), лунарна, женска симболика. Ову везу прати Сузана Мар]анип у раду Od anatolijske Boginje Ptice Grabljivice preko starogrckih sirena do morskih djevica u hrvatskim usmenim predajama (85-102). Пошавши од староегипатских птицоликих богиаа Неит, Негбет и Мут, преко анадолске Богиае Смрти, лешинарке с крилима налик метли щима граби душе умрлих, и валкира (чщи ]е атрибут птица гавран), све до грчких сирена (налик харпщама), юуе милозвучном песмом маме морнаре у смрт, ауторка открива да ]е митски предложак - сво]ом атрибуциям и функцщама -на]вероватнще за]еднички за древне народе щи су населавали Европу и Блиски исток. Ме^утим, на истим просторима, по]авлу|е се риболико божанство - Атаргатис, сирщска богиаа лубави и плодности, чще су свете животиае грлица и риба. Осим ае и богиаа Лилит (изгледом на^личнща Мелусини) владала ]е доменом плодности и ра^ааа. Изгледа да ]е дошло до контаминацще иконо графских представа, везаних за ово божанство, те се временом, усталио лик жене-рибе, сирене, щи од средаег века поста]е доминантан на просторима Европе (в. 91). Деградиране, у хришпанском концепту оне почиау „figurirati kao agentice davola i kao simboli svake obmane" (Исто). И поред варщантне номинацще (у хрватском примор]у називана ]е сереном, морском девицом/цуром и сл.), константне особине ]адранских сирена су аихов изглед (пола риба, а пола жена) и способност певааа. На основу сличности средоземне медведице
5 В. рад Лилане Пешикан Луштановий Поморливариба из граничне воде (191-202).
6 Мелвилов Моби Дик предмет ]е два, ме^удобно наизглед полемичка, а суштински комплементарна рада - Лакома водена бика и лаком, човек. О могуким исходима културног програмирата Драгане Машовий (373-391) и Bela neman putovanja. Mobi Dik i filmske adaptacije Невене Даковий и Билане Митровий (393-407).
(истреблене врсте фоке с простора Jo^Hm) и сирене - у оглашаваау ще „nalikuje nekom pjevuljenju" (96), антропоморфном облику главе и односу луди према ао] (као према вражьем створеау), ауторка изводи (смео) заклучак да ]е за основ хрватских усмених предааа о сиренама послужио - управо сусрет с овом необичном животиаом (94-98).
До сличних иде]а, везаних за (непотребну) рационализацщу имаги-нирааа рибе Фаронике (иконографски представлене сиренолико, као хибрид девоне и рибе), при чему се аен прототип, поново, открива у фоки (ща има „рибли", дводелни реп и антропоидну губицу), долази Мар]етка Голеж Каучич (в. Riba Faronika. Bitje voda in sveta v izrocilu in v sodobnih interpretacijah: 261-279). Истраживаае ]е усмерено ка сродном кругу представа о женском риболиком божанству, ще ]е у ликовним представама приказано с круном на глави, као „кралица света" (270), толико мойном да ]едним сво]им покретом може да уништи читав свет. Изгледа да ]е словеначки фолклор, управо у овом лику, сачувао врло архаичну матрицу, ща репрезенту]е женски принцип (у свом позитивном виду - као животодавни - ра^уйи, али и као негативан - танатоидни, деструктивни).7 Море щим она плива представла она] елеменат (prima materia) щи се на]пре издво]ио из првотног хаоса и с щим ]е живот започео, односно, щим Йе се окончати (мит о потопу). У клучу психоаналитичке теорще, у ово] констелацщи нще тешко препознати топику несвесног (море), где Риба Фароника (¡едан од аломорфних ликова сирене, Мелусине...) представла „женски архетип", односно аниму (268) - емоционалну, ирациналну, интуитивну (женску) страну психе мушкарца. И она се може поларизовати8 на деструктивни (демонски) аспекат - апока-липтичко бийе, симбол матерщалног, хаоса и космичког зла (264) и позитивни (духовни, искупителски), оличен у (христщанизовано]) престави - Исусу (щи алтернира са Св. Криштофом), симболом духовног, небеског принципа, односно анимуса (268-269), како сматра ауторка. У наставку рада, она посматра различите литерарне трансформацще и ре-интерпретацще усменопоетског (прото)текста (272-276), све до оних уметничких читааа щи посматра]у метеоролошке промене, по]аву цунамща, землотреса... као последицу - одговор на човекову небригу за околину (сво]еврсни екоцид), а
7 Риба Фароника, ко]а на сво]им лепима носи читав свет, како песма каже, ]едним сво]им покретом могла би да га потопи/уништи (266-267). Па ипак, она то не чини зарад мале деце и трудница (као аихова заштитница), т]. због принципа плодности и ра^ааа, ко]и сама оличава.
8 Ова поларизацща иконографски ]е представлена дворепошйу ко]а симболизу)е две димензще живота - телесну и духовну (в. 269).
эдедно и HajaBy тога да би се риба Фароника могла окренути на ле^а, што би, на кра]у, довело до смака света (в. 275-276).
Утица] воденог демона на атмосферске туаве може се пратити и у предааима везаним за воденог бика (71; 103-130).9 Огрешеаем за]еднице о аега (раааваае), казна (у що] до изража]а долазе атмосферске функцще воденог демона) сналази читаву за]едницу или кривца - директно одговорног за раааваае (ковача, грнчара): „пресушу]у извори; пресуши ]езеро и ковачева породица изумире; град уништава усеве; наступа олу]а, а громом бива пого^ена куЙа грнчара щи ]е селаке научио како да домаЙем волу овду рогове, у пожару страда]у аегови синови" (104). Интересантно ]е да сегменти напред реконструисаног „текста" традицще готово у потпуности изоста]у у актуалном стаау на терену, што ]е показала Смилана Ъор^евиЙ БелиЙ у свом истраживаау - Власински водени бик. Фолклорни текст, ритуална пракса и замишлате за]еднице: „Редукцщу архаичних сло]ева (уз поменути мотив [окивааа рогова и савладавааа бика уз помоЙ домена културе, т^ ковачког заната - Д. П.], изоста]е и ]асно везиваае демона и аеговог нестанка за природне стихще) могуЙе ]е тумачити као потискива^е/заборавла^е услед доминацще оних аспеката щи се виде као функционалнщи, директно скопчани са животом за^днице у Jедном тренутку (107).10 Чиаеница да водени демон, у хронолошки новщим теренским записима добща превасходно позитивну интерпретацщу и поста]е „сво]еврсни заштитник за]еднице щи упозорава, предсказу]е несреЙе" (108),11 наводи ауторку на заклучак да се у савременом „истраживаау демонологще мора водити рачуна и о потенцщалш] нестабилности и расло]ености система у дщахронщсщ перспективи, као и у сфери индивидуалне/суб]ективне слике", сходно чему би на]упутнще било „говорити о фолклоризацщи,
9 Jеднy од варщаната овог предала преноси С. Самарцща у свом раду: „Прича се да ]е из тога ]езерца излазио некакав вран во и убщао све волове сеоске, ко]и би долазили на пашу око ]езерца. Док неки ковач досети се те оку)е своме волу рогове гвож^ем на врховима и пусти га, с другима, на пашу. Врани во-хала - изи^е те опет побще све сеоске волове, а кад на ковачева вола удари, ова) га дочека и прободе. Во-хала - одма се стрпа у ]езеро и више не изи1)е. Али, почне град туЙи усеве из године у годину за равних седам година. Дуди се узжурба)у и некакав им врачар каже да у очи Св. Прокопла држе бденще, а сутрадан да носе литщу. То чине од ]едно 80 година и веле, да сад редовно бива и киша и град" (71).
10 Притом, ауторка текста не исклучу)е ни реалну могуЙност да би „другачщи избор саговорника понудио и унеколико измеаену слику" (107), односно актуализовао неке друге елементе у структури предала.
11 Очито, ову способност сагледавааа будуЙности и надавливала предстсуеЙих несреЙа водени бик „дугу)е" сво^ природи оностраног бийа, медиатора, ванвременог per se.
дефункционализацщи или префункционализацщи мотива, сижеа и аихових прагматичких сло]ева" (108). Као пример префункционали-зацще, наводи се ново предаае, Tj. веродосто_|ност ]едног предала (о власинском бику) анулира се (и контаминира) другим - о ]едном пуку бугарске коаице щи се, током Другог балканског рата, заведен злонамерним саветом некакве бабе, удавио у власинском живом блату.12 Како су во_|ници умирали у тешким мукама, проклели су ово место да сваке године узме неку жртву. Притом „високи митолошки/ демонолошки потенцщал места, уз формираае, активираае и везиваае фолклорних наратива, опста]е унеколико изменен" (111), те ]езеро ща вуче у себе, гута и дави, захтева жртву. Без обзира на то што ]е почетак рада на изградаи хидроцентрале релативно рецентан (ц. 1948. се може узети као почетак формирааа вештачког ]езера - в. 109), митско кодираае ]езера као демонског локуса - аналошки -везало ]е за себе и неке примере обредне праксе щи карактеришу такве локусе - приношеае жртве замене (в. 113-117). Како ]е дошло до формирааа (ad hoc) за]еднице, ща Ье извршавати ова] ритуал (инициран пророчким сном жене), ауторка разматра у наставку рада. Коначно, како ова] фолклорни наратив функционише у измеаеном медщском простору и какве реакцще то изазива у локално] традицщи из ще ]е и потекао, она разматра у завршним сегментима овог, може се реЬи парадигматског примера поуздане анализе матерщала с теренског истраживааа, ще дату по]аву посматра у сво] сво_^ комплексности, без „згодних" редукцща и „превида" матерщала щи не подржава основну хипотезу.
Коначно, могло би се много шта реЬи и о осталим (углавном хвале вредним) текстовима зборника. Неки други преглед могао би бити заснован на другим класификаторним начелима и нпр. противставлати слатководне демонске и животиаске врсте онима ще настаау|у мора и океане (уклучу|уЬи и сисаре - делфине и китове), односно женске демоне и/или животиае мушким, рецимо. Или би, као посебно занимливо, истакао испитиваае воденог света у каижевности - од Загонет(а)ног подводног света усмене каижевности (131-159) и елемената традиционалне културе везане за рибареае, преко испитивааа могуЬности таксонимще рибе и риблих врста (хипонима -попут поменутог бакалара или клена), до аених котаксонима (сун^ера, рака и сл). Могао би се, тако^е, запитати о могуЬностима разматрааа риблег биодиверзитета у српсщ усмено] прози, пре свега баснама и
12 Демонска баба из овог предааа по много чему ]е слична (аломорфна) словенско] богиаи Мокош, ij. Ма)ци Влажне Земле.
шаливим причама, и вероватно би се изненадио када би схватио како су малобро^е варщанте чщи су ]унаци припадници водених врста. За разлику од тога, истакао би, с друге стране, богат каталог риблег света13 у Гурцу Стевана Раичковийа, щи чине: „сом, гргеч, шаран, сму^, кечига, моруна, ]есетра, штука, буцов, мрена, белица..." (437), или би се, преко „колоквщалне лексике и жаргона" Александра Вуча (429), вратио назад ]езику, односно „рибло] семантици" жаргона, у коме ]е интерно ]асно ко ]е сом, а ко штука; ко шаран, а ко златна рибица, а]кула, или пирана; ко крупна, а ко ситна риба (в. 37-58). Ме^утим, у ово] констелацщи, маркирана су само нека преклапааа ща су се, приликом овог читааа учинила посебно продуктивним. Што значи да ова] избор нема вредносни карактер нити на то претендуе. Напротив. Он само указу]е на то да ова] (одличан!) зборник тешко представити у сво] аегово] комплексности. Стога, он осще тра]но отворен за нека нова читааа и истраживааа разних врста.
Драголуб Ж. ПериЙ
13 У овом свету, као што ]е маркирано у раду J. Луштановийа, важе посебна правила:
Уопште не важи реч: / „Е, глуп си, брате, као сом", / Век — „ Глуп си ко гргеч " - Нав. према Луштановий: 437.
