CC BY
6изворни научни чланак УДК: 398.332(497.6):395.82
СРЕЪНА НОВА ГОДИНА! ТРАДИЦИJА ЧЕСТИТАША И ДАРИВАША У ФОЛКЛОРНОJ ВАРИJАНТИ ИЗ ОЕВЕРОЗАПАДНЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Ирена Медар-Ташга
Природно-математички факултет Универзитета у Баььо] Луци Баььа Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина
Jеленка ПандуревиЬ Филолошки факултет Универзитета у Баььо] Луци Баььа Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина
Key words: field research, carojice (specific masquerading ritual), masquerading, blessings, curses, gift-bearing, ritual metaphors, intangible cultural heritage
Summary: This paper presents the results of contemporary field research regarding the traditional forms of mediating well-wishing and gift-bearing in the context of New Year celebrations. We single out the verbal codes from the complex of rituals and customs that include masquerading, processions, hospitality and blessings, and view them as symbolic structures containing complex meanings, analogous to the formulae of oral poetry, and helpful for a reconstruction of the world image inherent the Serbian traditional culture. We also discuss the possibility to define the ritual-customary masquerading as a carnival and to define that widespread local practice as intagible cultural heritage.
Клучне рщечи: теренско истраживаае, чаро]ице, маскираае, благослови, клетве, дариваае, обредне метафоре, нематерщално културно наслеге
Апстракт: У раду се представла]у резултати савремених теренских истраживааа ко]и се односе на традиционалне форме посредовааа добрих жела и даривааа у контексту новогодишаих празника. Из обредно-обича]ног комплекса ко]и обухвата маскираае, опходне поворке, гостопримство и благосилаае издва]а]у се вербални кодови и посматра]у као симболичке структуре комплексног значеаа, аналогне усменопоетским формулама, помоЬу ко]их се реконструише слика свщета иманентна српско] традицщсюо култури. Разматра се и могуЬност да се обредно-обича]но маскираае одреди као карневал, и да се распространена локална пракса у том облику дефинише као нематерщално културно наслеге.
1. Уводне напомене
Без обзира на ]езичку различитост, новогодишна честитка у глобализованом свщету гласи управо тако: Срейна нова година! Подразумщева]уйи празничну неум]ереност и преобиле, додатак се, евентуално, гради од именица: здравле, усщех, лубав, новац, радост. Свако интересоване за локалну или исторщску варщанту глобалног Happy New Year ]е културолошка и антрополошка усм]ереност на Друго, а како су идентитети и алтеритети поставлени у средиште Унескове парадигме о очувану и заштити нематерщалног културног наслега,1 у тексту ко]и ]е настао као резултат рада на про]екту „Проучаване и заштита нематерщалног културног наслега Републике Српске"2 издва]амо и анализирамо традиционалне обредно-обича]не форме новогодишнег даривана и честитана, юз]а су у етнографским записима и савремено] пракси обухвайена називима чаро]ице, коледавци, в^шалице.
Разлике у номинацщи не одражава]у и суштинску различитост, ]ер ]е рщеч о сеоско] традицщи деверозападне Босне и Херцеговине юз]а, у сваком жуединачном случа]у, уклучу^е архаичне елементе/прежитке панспермще, дивинацще, симпатичке магще, благослова и клетве, жртвована, апотропе]ске праксе и гостопримства. У зимском („новогодишнем") периоду око краткодневнице, веселе, понекад и разуздане поворке маскираних, нагаравлених мушкараца, у старо] и поцщепано] од^ейи, или у костиму од животинске коже, крзна и рогова, уз сточарске реквизите попут звона, прапораца, ланаца и штапова, обилазе сеоске домове сакупла]уйи дарове у храни, вуни, новцу, као обредно уздар]е за добре желе, честитке и благослове. Паганска традицща ]е ова] „прелазни период" измену старе и нове године, када душе предака долазе са онога свщета и учеству^у у прорицану, односно одре^ивану будуйности и судбине живих ритуално обилежавала нойним опходима маскираних мушких дружина. Култно маскиране у претке посеже за семантиком изокренутог свщета и понашана, манифесту^уйи истовремено присуство демона и заштиту од них. Аграрна друштва почива]у на в]ери у в]ечито кружно кретане, самим тим и у периодични повратак мртвих, юз]и доносе и добро и зло, срейу и берийет, али и смрт и
1 Конвенци)а установлена 2003. године посредством св]етске организацще. Види: http://unesdoc.unesco.org/images/0013/001325/132540e.pdf (приступлено: 8.5.2017.).
2 Про]екат Филолошког факултета Универзитета у Бано] Луци ко]и ]е подржало
Министарство науке и технологще Републике Српске.
3
ЧориJаци, чаро^и, коледаре, коледарице.
болест. У „некрштеним данима" мртви долазе по сво]е: правду, жртву, поштоваае. Ритуални сусрети са живима посредством карневалског порицааа граница и забрана у христщанизованим културама углавном су см]ештени у раздобле измену Бого]авлеаа и Коризме (ускршаих поклада). Христщанизовани прежици паганских ритуала, развщани током средаов]ековла, остали су тра]но угра^ени у културу карневала ко]а заузима знача]но м]есто у празничном животу католичког и протестантског свщета. Маскирааа у предбожийно врщеме и унутар дванаестодневнице задржала су се рщетко, и то на]чешйе у дщеловима Европе изван превасходног утица]а католичке цркве.
На манифестном плану, чаро]ице/коледавци/в]ешалице су дакле календарске опходне поворке луди под маскама. Захт]еви културних политика ко]и налажу ме^ународну сарадау и културну дипломатку пресудно су утицали на одлуку да ове групе добро расположених, маскираних луди, о ко]има се у ]авном и медщском дискурсу мало говори и ]ош маае зна, буду представлене као национални тип европског културног наслега кроз про]екат „Словенски карневали" (2012-2016),4 и напрасно „откривене" као традиционална културна пракса. Овом открийу претходио ]е ипак излазак на сцену, ]ер су као репрезентативна чаро]ичка група изабрани и представлени чланови културно-ум]етничког друштва „Пискавица", ко]и на свом репертоару од 2011. године има]у и сценску реконструкцщу обича]а „чаро]ице", иако (или можда баш зато што) он вей деценщама живи само у дейаау стараца, некадашаих учесника. Носталгща неизб]ежно усм]ерава однос према културном наслежу, било да ]е рщеч о жудаи за прошлошйу, или за завича]ем (в. Bojm, 2005). Носталгични дискурс утиче на идеализацщу об]еката жудае, али и на конструкцщу експертског знааа о за]едницама ко]е се истражу^у. Сценски приказ чаро]ица на фестивалу „Козара етно",5 ко]и се уз велику медщску и институционалну подршку одржава у прво] седмици ]ула у Пискавици, превазишао ]е могуйности ко]е ]е нудио етнографски опис напуштеног обича]а. Рефлексивно] носталгщи ко]а се исполава у приватном простору жуединца обухвата]уйи и завича]ност, и жал за прошлим
4 Ме^ународни про]екат организацще Форум словенских култура, реализован под покровителством Унеска. У средишту ]е путу^уйа изложба „Словенски карневали" ко]у прати истоимени каталог са фотографщама и текстовима чщи су аутори кустоси дванаест музе]а из словенских земала. Планирано ]е да врщеме гостовааа изложбе у свако] од земала учесница буде период одржавааа локалног карневала, како би стручааци - коаутори и учесници округлог стола на тему карневала и маскирааа могли да прате актуелна дога^ааа на терену и уоче (потврде) евентуалне трансформацще традиционалне праксе.
5 www.kozaraethno.com (приступлено: 8.5.2017.)
временима (младости), и резигнанцщу због заборава, придружила се и она „реконструктивна" (в. Bojm, 2005: 86), од ко]е болэду етнолози и фолклористи юз]и сматра]у да ]е ангажман у правцу „повратка корщенима", односно у медщском простору „очувааа традицще" средишае м]есто аихове експертизе. Контоверзна маска роде, ко]а ]е ме^у стручаацима изазвала цщели низ недоумица и неспоразума6 изгледа да ]е у недостатку атрактивнщих р]ешеаа „поза]млена" од учесника банатских или барааских поворки,7 а ни маска пса нще нашла упориште ни потврду у нашим теренским истраживааима. У деверозападно] Босни и Херцеговини покладна маскирааа су оскудна и на]чешйе сведена на ча^ава чаро]ичка лица и браду од куделе за „]арца". Готово све преко тога (изузев травестщског прерушавааа у „цуру" или „бабу") има елементе спектакла, па и измишлааа традицще (Hobsbaum i Rejndzer, 2011). На овом м]есту важно ]е нагласити заклучак да су обредне функцще опходног маскирааа у велико] м]ери очуване и да обича] на вейини испитиваних локалитета ангажу^е сеоску за]едницу готово без остатка, али и да углавном не посто^ пракса уклучивааа „посматрача" наспрам „изво^ача". Истраживачима из нашег тима нще пошло за руком да у раду на терену практикуму методу посматрааа, или посматрааа са учешйем.8 Jедино што ]е преостало било ]е уговорено „изво^еае", импровизацща изван аутентичног времена и м]еста, за потребе нашег истраживааа, те интерв]у са чаро]ицама и члановима домайинстава у ко]е долазе, реализован уз помой припремленог упитника. Снимке и фотографще су нам, на нашу молбу, доставили сами учесници.
Сасвим ]е другачща ситуацща у за]едницама юз]е има]у свщест о опходима као „традиции", „култури" и „наслежу". Окуплени око сеоских културно-ум]етничких друштава одржава]у ова] обича] потпуно св]есни аегове репрезентативности и завича]ности. Настсуе да га учине атрактивним и виталним, и посредством аега обезбщеде кохезщу за]еднице без обзира на ме^угенерацщску и просторну удаленост. У Боланийу код Добо]а има]у испланиран и уигран
6 Zuhkava, Aksana et al. 2014. Slavic carnivals: feasts connect the people. Фотографике на страни 24. и 27.
7 Маску „клоцалицу" у облику родиног клуна спомину сестре JанковиЙ опису)уйи корин^ане у Нинийеву код Зренанина ^анковий и JанковиЙ, 1949: JанковиЙ и JанковиЙ, 1963).
8 Разлог jc, колико год неугодан и неочекиван, ]асно образложен: жене (а сви истраживачи на про]екту су игром случа]а жене, прим. а.) не иду у чаро/ице; буде велики сни]ег, а ми идемо преко ъива, то чекамо цщеле године, а ако помете са нама, неИе бити исто; неИемо да се неко руга нашим простим сеоским обича]нма и сл.
перформанс, заснован на сценарщу ко]и (у три веома блиске варщанте ко]е су нам показали током рада на терену, и чще копще се чува]у у Дигиталном архиву Филолошког факултета) потпису^у локални „активисти традицще". Иновативни елементи уводе се без отпора, и св]едоче о функционалном преосмишлаваау, и разараау архаичне праксе под изговором „очувааа традицще":
III СЦЕНА
Екстерщер. Полазак коледарица
Вече. Поворка коледарица крейе низ улицу. Весео жагор ко]и постепено прераста у раздраганост: свирка, щесма, а на погодним застанцима и игра. То нще наравно карактеристика озренских коледарица. То ]е последица терена и раздалености измену куйа и нелогично ]е да се теревенчи у мрклом мраку где нема ни куйа ни луди. Ме^утим, тиме се нейе умааити аутентичност коледарица ]ер аихова генеза (исходиште) и ]есте у дионизщским баханалщама. Отуда ]е нелогично да поворка иде кроз урбану средину9 у мукло] тишини или у обичном разговору. Пандани овом обича]у су карневали, машкаре и покладе. Дакле, уз щесму и свирку по г^ег^е и заиграти коло уз шаргщу или дво]нице.
И позвати публику да се придружи. Бийе ту в]ероватно доста Озренаца ко]и су одселили у Београд.
2. Ларац, мачак, чаро]ице: карневал у суштини или у покуша]у
Основна иде]а „карневалског" повезивааа и разумщевааа специфичности словенских култура на културно] сцени Европе и свщета конкретизована ]е, дакле, посредством светковине чща се популарност и атрактивност очеку^е у сфери и традиционалних /сакралних и модерних/профаних традицща. На]вейи европски карневали попут оних у Венецщи, Келну или Беншу баштине не само древну, него у првом реду средаов]ековну традицщу покладног времена (нереда, преобила, соцщалне ]еднакости, см]еховне културе и субверзще) и опста]у као симболи културе и идентитета локалног становништва, али и као туристичка атракцща.
Истини за волу, овдашаим учесницима про]екта „Словенски карневали"10 и нще оставлена могуйност избора. „Бааалучки карневал", спектакуларно на]авлен 2008. године уз подршку
9 Нще рщеч о градским улицама: мисли се на населе, ко]е ]е у овом, и сваком другом случа]у гд]е ]е пракса забилежена, сеоско (прим. а.).
10 Jавна установа Музе] Републике Српске, Бааа Лука.
Федерацще европских карневалских градова11 и локалних власти, нще успио да заживи, а четири сезоне (2008-2011) нису биле доволне да би се констатовала традицща, упркос химни, маскоти, ангажоваау туристичке организацще и медщско] подршци. На овом м]есту ]е важно нагласити да карневалски покуша^ у српсюз] култури нема]у утемеленост у традицщи, да наста]у у оквиру савременог концепта масовне културе, и да веома тешко могу бити саображени парадигми нематерщалног културног наслега локалних за]едница ко]а инсистира на идентитету, диверзитету, континуитету, одрживости:
Учесници Трейег ме^ународног карневала продефиловали су у суботу навече центром Бааалуке и измамили погледе и аплаузе посматрача. Претходно су представници града Бааалуке и Европске асоцщацще карневалских градова свечано отворили ову смотру ко]а се одржава у оквиру манифестацще "М]есец бааалучког карневала". На свечаности у парку "Петар Кочий" представило се 30 карневалских група из пет земала.
- Поносни смо на чиаеницу да ]е Бааалука домайин овакве ]едне културне манифестацще. Овим карневалом наш град се ставла у ранг свих вейих европских карневалских градова - казао ]е градоначелник Бааалуке Драголуб Давидовий.
Спецщални гост града и бааалучког карневала на ко]ем ]е учествовало око 1.500 учесника био ]е и преддедник Европске асоцщацще карневалских градова Ван дер Крон из Холандще.12
Удруживаае карневалских градова нашло ]е смисао у разм]ени иде]а и мишлеаа о карневалу, ко]и се одре^е као живо наслеге. То нще само културни феномен вей и глобална индустрща юз]а има сво]е тржиште, и добре изгледе за економски раст и одрживи разво]:
Сваки карневал ]е прилика да се пошале позитивна порука, порука прщателства, да се за]еднички игра и раду|е. Нека ова] карневал пошале поруку мира, прщателства и лубави и нека буде путоказ како треба да живимо у у]едиаено] Европи, како да се дружимо и пошту|емо ]едни друге - поручио ]е Весий. Председник Федерацще европских карневалских градова Хенри Ван Дер Крон ]е, истичуйи да ]е импресиониран што ]е поново у Београду, изразио ]е задоволство што ]е раковички карневал за само три године постигао светски ниво и привукао учеснике из различитих делова Европе. Скупштина града йе у будуйе више помагати раковички карневал. Он йе остати у Раковици, али ]е
11 www.carnivalcities.com (приступлено: 8.5.2017.)
12
http://www.glassrpske.com/banjaluka/gradske_vijesti/Karnevalska-povorka-na-gradskim-иНсата/40984.Йт1 (приступлено: 8.5.2017.)
истовремено и београдски. На овом карневалу ]е прошле године било око 30.000 гра^ана, а ове године се очевде око 50.000. Он на неки начин поста]е део туристичке понуде Београда. Познато ]е да ]е у Београду туризам на]брже растуйа привредна грана и да нам ]е неопходно више дога^а из те области. Раковица ]е позната као индустрщска општина, са индустрщским погонима ко]и не раде, али успели су да на^у начин како да добщу нови садржа] - истакао ]е Весий.13
Представници држава, градова и карневалских удружеаа у оквиру FECC-а, ко]и су присуствовали састанку код преддедника Ср^е Поповийа захвалили су на срдачном гостопримству (и) нагласили да ]е овакав начин повезивааа градова и држава знача]ан, како са аспекта поштовааа културне и исторщске баштине различитих поднебла, тако и са аспекта многобро]них за]едничких про]еката ко]и могу да се покрену у области туризма, културе, спорта и сл.14
Важно ]е нагласити да су смисао и функцща „европских" маскирааа, окуплааа и д^еловааа, без обзира на претпоставлено за]едничко порщекло у индоевропским, или античким култовима и претхришйанским цивилизацщама Балкана и Медитерана, измщеаени, и саображени потребама модерних локалних за]едница, те да еволуцщска разградаа за]едничких корщена нипошто нще била ]едносм]ерна. Карневал ]е, како пише Весна Мар]ановий, врста масовне, специфичне игре у ко^ доброволно учеству^е цщела за]едница без обзира на пол, старост и статус у друштву (Мар]ановий, 2011: 9). Западноевропска традицща карневала, юз]а се обликовала и артикулисала у форме спектакла под утица]ем римокатоличке религщско-културолошке парадигме и урбане ренесансне естетике и поетике, нще имала виталнще изданке у балканским културама, изузев у неким приморским градовима и градовима у Во]водини. Стога ]е нове форме маскирааа у ]авном простору и лудичких манифестацща подстицаних визщом и мисщом Асоци/аци/е европских крневалских градова неопходно сагледати кроз визуру културних и креативних индустрща, односно парадигме „култура за разво^'. Када ]е рщеч о савременом маскираау, концепт „живог лудског наслега" могао би евентуално да обухвати неке видове фолклористичке праксе, уколико
http://www.blic.rs/vesti/beograd/vesic-primio-clanove-federacije-evropskih-kamevalskih-gradova/ywbm666 (приступлено: 8.5.2017.)
14
http://www.rtvbudva.me/vijesti/predsjednik-popovic-primio-predstavnike-federacije-карневалских-градова-европе/9825 (приступлено: 8.5.2017.)
би се разум]ела као израз „културе памйеаа" или настсуааа за поновним успоставлааем нарушеног континуитета.
3. Савремена теренска истраживаша
Блискост новогодишаих светковина, без обзира на проистеклост из старословенских, античких или древних балканских култова наглашена ]е уопштавааем назива коледа (уп. Milcetic, 1917) и наглашавааем елемената дромене са типолошки блиским маскама, костимима, актерима и реквизитима: невеста и йосавко у Турско], Калогерос у Грчко], Цемалари у Македонии, Кукери у Бугарско], Оале и коледари у Србщи, Бираае крала у Хрватско], Бреза]а и Шербул у Румунщи (в. Антонщевий, 1997). Драматичне култне светковине су се, без обзира на регионалне разлике, у првом реду односиле на циклусе природе и космоса, а многобро]не балканске варщанте ме^усобно се доводе у везу помойу структурно-морфолошких модела издво]ених на основу низа елемената као што су именоваае, врщеме, родни и узрасни статус учесника, в]еровааа, забране, маске и улоге, модуси уласка у простор, стратегща и сл. (в. Тораански Брашаовий, 2015). Реконструкцща у дщахронщсюз] перспективи зависи од потпуности и поузданости етнографских записа и методологще истраживааа, те спремности истраживача да уочи и опише пром]ене ко]е насщу услед постепеног редуковааа обредних радаи, заборавлааа првобитне магщске улоге, хипертрофще лудичке компоненте и модификацще у контексту д]еч]ег фолклора.
С друге стране, савременим теренским проучавааима успоставла се синхрони прес]ек, а пажаа усм]ерава на успоставлаае модела сачиаеног од следейих елемената:
1. врщеме (календарско)
2. актери
3. структура групе
4. маскираае
5. реквизити
6. цил, нам]ера
7. организацща: врщеме, м]есто, кретаае
8. табуи, в]еровааа
9. акциони код
10. вербални код
11. предметни код
12. гозба
13. виталност обича]а и прощена
м]ере заштите (удружеаа, организацще)
Структура унапрщед припремленог упитника обухвата ове категорще, и омогуйава систематизацщу података добщених на терену15 ко]и су у општим цртама вей представлени (в. Росий, 2013; Цраак и Савий, 2013). Уочено ]е да се у зависности од тога да ли ]е рщеч о брдско-планинским (сточарским) или равничарским (ратарским) кра]евима у ко]има се чаро]ичарски опход изводи, дефинишу не само актери и маске, него и просторни код. У брдским и планинским кра]евима учесници опхода юз]е предводи Jарац не улазе у куйу, вей испред прага благосила]у домайинство, док у равничарским кра]евима главни актери опхода, Ъед и Баба, улазе у куйу, ще изводе ласцивне сцене у контексту имитативне магще. У неким кра]евима ]е дошло до преплитааа ова два модела. Илустрацще ради, представламо двще локалне варщанте16:
1. Главни актери ме^у чаро]ицама су: д]ед/})ед (с бщелом брадом и брковима од ланене или коноплине куд^еле, обично са штапом у руци и звоном, понекад, баба (у женсюз] од^ейи, с марамом на глави) д]евер/^евер, цура (са наглашеним женским атрибутима), като, ]арац и мачак. Након позива да „отвори врата" дома домайин излази и чаро]ице пушта у куйу.17 Прво улази баба, юз]а прегачом пропири ватру и, за]едно са д]едом, легне на сламу кра] огаишта, симболично изводейи опсцене радае. Неко од чаро]ичара бабу боде вретеном, изражава]уйи тиме желу да домайици роди лан и конопла. За то врщеме д}евер доведе цуру домайину, юз^ег она полуби у руку и склааа се иза врата. Након тога чаро]ичари почиау да траже од домайина поклоне: ]арац блекейе и тако тражи соли и брашна, мачак м]ауче и погледа на
15 Користейи комбиноваану методу анкете и интерв]уа, у теренском истраживаау учествовали су и студенти Студщског програма Српског ]езика и каижевности Филолошког факултета Универзитета у Баао] Луци. Систематизовани подаци из упитника се чува]у у Дигиталном архиву Филолошког факултета.
16 Из Слатине (реконструкцща Дщана Цраак, в. Цраак и Савий, 2013) и са Озрена (реконструкцща Ирена Медар-Таага).
17 У куйу никад нису улазили сви чланови опхода, ]ер се в]еровало да йе, у случа]у да их избро]е, неко од чаро]ица умрщети: „Увщек се ми)ешали да се не би пребро]или. Да и не би познали и не би пребро]или. Она] задаи, ако, каже, ко]ега задаег избро]е та] мора умрщет. Нит с десило, ни се то може десит. Кад с то стално мщеша, измену другога, стално б]еже. Пола ]е на вани, пола ]е у куйи, никад нису сви унишли у куйу" (С. В., Слатина).
таваницу, тражейи тиме месо и сланину, цуpа боцка бaбy вретеном и тако тражи пре^у. Kaд добщу дарове,18 блaгосилajy домапина. Уз исти ритуал обилазе све купе y селу. Eвентyaлни сyсрет са чаро]ичарима из сyсjедног села понекад се завршава тучевом, често само фингираном.
Уколико домайин буде непрщатан према весело] дружини и одбща да им нешто дâ, што ]е изузетно рщетко, куну га рщечима:
Ова куйа липова, у ао] пема пикога, пупа куйа мрави, сви реците амип.
^да оби^у цщело село, врайа]у се у купу из ко]е су пошли, ]еду и пщу оно што су добили, а остатак подщеле ме^у собом или поклоне сиромашним породицама. Након овог чашйеаа разилазе се куйама, благосила]уйи и ова] дом.
2. У прву суботу послще Николдана скупе се коледари на челу са Jaрцем (во^а коледарица) обучени у кожуне са шубарама на глави, м]ешином на лепима, иду кроз село од купе до купе. Щесмом благосила]у домайину наредну годину и добива]у од домапина дарове. На челу иде Jaрaц са звоном (ко]е стално звони) а остали коледари опонаша]у мекетааем. По доласку пред купу домапина у щесми му назива]у добро вече и пита]у да ли йе им отворити врата и сребрене клучанице. Kaдa се щесма заврши домапин пали угашено св]етло, отвара врата и са ракщом радостан наздравла коледарицама. Затим пита ко шта носи од дарова (ко]и су припремлени за подтелу). Прво се врши зам]ена соли - да се не би занедало у стоци, крпи се звоно ситним новцем юз]е се наводно пробило па нейе да звони, па се окити Jaрaц пешкирима. Од дарова се узима: кромпир, брашно, маст, сланина, лук, ракща, пасул. Д^елепи дарове домапин све врщеме покушава да пребро]и коледарице, и постсуи в]ероваае ако све пребро]и догодине ]едан пе умрщети, зато се увщек ]едан сакрще иза купе. По завршетку подтеле дарова полази се уз щесму у ко^ се благосила домапин
18 Cßara je добщао оно што му припада на основу улоге ко]у има у дружини: цуpа приглавке, мараме, пешкире, ланену и коноплину пре1)у и вуну, баба войе и пре^у, д]ед жито, брашно и ракщу, мачак месо, сланину и маст, jаpац со и брашно. Новац je добщао като, ко]и ^е имо сво] нотес, каигу и записиво колко je ко шта дао од новца и дâ то стар]ешини, томе старцу, 1еду" (Д. В., tarara).
аегова домапица и укупани, стока „да иде унапрщед" и да му буде родна и весела наредна год. У свим засеоцима села щесме има]у исти текст, а ка]де различите.
Кз]и домапин непе да отвори (р]еткост, али се деси) аему се не благосила у щесми, него му се све наборе пожели, и свиx дарова му се помало на прагу остави. Постсуи в]ероваае да му у наредно] години „нешто мора од стоке да крепа".
Кра] ожaлошñениx купа се уопште не щева, само се звони звоном. Када се све купе оби^у све коледарице са даровима иду на м]есто одакле се и пошло. Oбично ]е то нека вепа купа у селу и ту се готови посна вечера. Брши се прода]а скуплениx дарова (надметаае ко да више), а што се не прода подбели се ме^усобно.
У овом раду пажаа ]е усм]ерена на вербалне сегменте обреда, и издво]ене су карактеристичне синтагме ко]е потвр^у и допуау^у сазнааа о слици свщета ко]а се конструише и одржава као израз традицщске културе.
4. Веpбaлни кодови, обpедне и митопоетске метaфоpе
Oбредне поворке врше сво]у симболичку функцщу умрлиx предака зaxвaлуjуñи прерушаваау и маскираау. Стара, изношена, закрплена, наопачке изврнута, прлава, поxaбaнa и дроаава од^епа асоцира на трулеж и мртвачко распадаае, али и на дуго путоваае из свщета мртвиx. Ипак, од уморниx путника ко]и стижу преко кaловитиx друмова бaлкaнскиx, очеку^у се добри „гласи":
ДомаЬине господине, коледо!
Застасмо те за трпезом,
На трпези златна чаша,
Златна чаша и погача.
Oкроj нама кра] ибришим,
Да шибамо вране коае,
Нам су пути надалеко,
Дални пути каловити.
Ми до^осмо, глас донесмо,
Трмке ти се изро]иле,
Све ро]аци ка облаци,
Краве ти се истелиле,
Све волови виторози,
Ми до^осмо, глас донесмо,
Oвце ти се из]агаиле,
Све овчице калушице. (СНП I, 190)
Однос дара и уздар]а у ритуалима гостопримства заснован ]е на в]ери у мой госта да утиче на судбину и благостаае дома. Он сво]у добру волу изражава поздравима, благословима, добрим желама, здравицама, поклонима, а домайин му узврайа поштовааем. Гост има мой да утиче на судбину, будуйи да ]е попут родитела/претка, попа, кума, положа]ника бийе - медщатор, при чему се „митско-магщски елементи благослова односе [...] на присутне и подразумеване актере благосилааа, на мой императивне интонацще и магщски делотворних напева, као и на мой по]единих симбола ко]и по народном вероваау, успоставла]у везу измену виших сила и судбине" (А]дачий, 2004: 23).
Благослови припада]у обредно] разм]ени, али се не изговара]у приликом сакуплааа и путовааа група, вей приликом домайиновог исказивааа добродошлице, при преузимаау дарова, при опраштаау (Цраак и Савий, 2013). Повлаштену улогу у групним опходима има во^а групе (Дид или Jарац). №ему припада част и привилегща, као и обавеза познавааа обредног сценарща у ко]и улазе и благослови -формуле, при чему се в]ештина импровизацще, те способност да створи свечану атмосферу и радосно окружеае ко]е повезу^е госте и домайине, врщеме и м]есто у ]единствен празнични амбщент подразумщева.
У складу са логиком обредног дара и уздар]а, пос]етиоци - гости се дару^у, а реципрочност на ко^ се и успоставла равнотежа и семантика обреда директно ]е и ]асно исказана у захт]евима чаро]ица:
Домайине, господине, Отвори нам врата, Помого те Бог, Дару] нама нашу щесму, Дарово те Бог.19
Отвор дворе, домайине! Тешке су нам обуйине; У блату смо до колена; Ни на руку рукавица, Ни на плейи кабаница;
Отвор'те нам, у^ел'те нам... (Беговий, 1986: 107)
Локализацща юз]а се у српско] усмено] традицщи препозна]е у изразима из далека, преко гора, с оне стране, преко воде, упуйу^е на
19 Дигитални архив Филолошког факултета, упитник, Добо].
оностраност и на]авлу]е епифанщу. Присуство у коледарским текстовима потвр^е хтонску природу новогодишаих празника и аегову везу с култом мртвих:
Ми смо дошли преко моста, Да нам дате свега доста, Ми газимо планине Да]те нама сланине.20
Паганска божанства се ]авла]у у ликовима продака, путника и нам]ерника, а гостопримство и дариваае као обредна, али и обича]на пракса су у нераскидиво] вези са овим в]еровааима. Дарови чаро]ицама су панспермщска жртва: ораси, лешааци, войе, пасул, брашно... Наведени стихови има]у и сво]у „вучарску" варщанту (Plas, 1999; Васий, 2004), па епифанща поприма и анималистичка обилеж]а:
Домайине роде мо], Ево вука пред тво] двор, Пода] вуку сланине Да не слази с планине! Пода] вуку свашта доста, Да не коле око моста.21
Домайински „двор" представла м]есто сусрета и позорницу обредне драме доласка, дочека, испрайа]а. У познато] коледарско] щесми из збирке Вука Стефановийа Карацийа препозна]е се метафора сунчевог хода у сликама повратка „белог Вида" ко]и се након ратовааа са силама таме (црни Угри) врайа куйи,22 и чщи повратак прати громот, тропот, радост и гозба:
Во]евао бели Виде, коледо! Три године с клети Турци, А четири с црни Угри. Каде Виде с во]ске до^е, Седе Виде да вечера. Стаде громот, стаде тропот Око двора Видо]ева.
20 Дигитални архив Филолошког факултета, упитник, Теслий.
21 http://sipovo-tourism.com/index.php?option=com_content&view=article&id=179:obiaje-otimaju-zaboravu&catid=1:novosti&Itemid=29 (приступлено: 8.5.2017.)
22 Али и Дели Вида, чщи ]е повратак куйи прайен позером (три целата на коаима) и скривааем у подруме, погублеаем и „црним данцима" (Kmjevic, 1973: 193).
Ал' говори бели Виде:
„Иза^', лубо, те погледа],
„Што ]е громот, што ]е тропот
„Око двора Видо]ева."
Кад иза^е верна луба,
Коаи му се копита]у,
Раду|у се господару
Да ]е скоро с во]ске дош'о;
И голуби крилма бщу,
Раду|у се господару,
Да ]е скоро с во]ске дош'о. (СНП V, 164)
Сасвим ]е разумливо да ]е светковина Божийа баштинила велики бро] ових слика, ко]има се метафорички приказу^е см]ена зиме и пролейа, старе и нове године, ]ачаае сунчеве св]етлости и бу^еае замрле вегетацще. Иста иде]на матрица положена ]е у колективне светковине широм медитеранског културног круга: дионисще,23 баханалще,24 сатурналще,25 луперкалще,26 брумалще,27 календе,28 чща
23 Древни антички сеоски фестивал у част бога Диониса. У вези je са узга]ааем винове лозе. Одржавао се зими, у децембру, а средишн>и дога^а] чинила ]е поворка учесника ко]и су носили симболе плодности у виду фалуса и кошаре са различитим плодовима и даровима. Урбани дио ове светковине познат ]е под називом Велике дионизще. Уз поворке носача фалуса, средишаи дио светковине било ]е изво^еае драме у позоришту. Трагедща дословно и значи „п|есма ]арца". Чланови хора ко]и ]е изводио драмску представу били су заогрнути ]арчщом кожом, представла]уйи митске пратиоце бога Диониса.
24 У грчко-римско] култури и религии, фестивали вина посвейени Бахусу (Дионису). Ове мистичне свечаности у част божанства плодности уклучу^у и разузданост, неконтролисаност, опсценост.
25 Римски фестивал у част бога Сатурна ко]и ]е одржаван 17. децембра, уз гозбе ко]е су тра]але до 23. децембра. Карневалска инверзща препозна]е се вей у сатурналщском укидаау забрана, игнорисаау друштвених норми и хщерархщских структура, као и у „призиваау" Aurea aetas, кроз поништаваае соцщалних разлика, обиле на гозбама и разм]ену поклона.
26 Римски празник ко]и се славио од 13. до 15. фебруара. У средишту светковине ]е староиталско божанство Луперкус, заштитник пастира од вукова, ко]и ]е еквивалент старогрчком Пану (бог пастира, стада, аива, шума, пола, односно паше и стоке) и римском Фауну. И Пан и Фаун су приказивани са ]арейим ногама и роговима, репом, ушима и брадом. Ритуали су се одржавали испред пейине Луперкал, гд]е ]е по предаау митска вучица подошла Ромула и Рема. Свештеници чще име (Луперци) значи „вуч]а брайа", огрнути кожом жртвованих ]арийа, ]урили су градом удара]уйи гра^ане штапом, нарочито жене, ко]има ]е ова] чин гарантовао плодност и безбщедан порога].
27 Брумалще су се одржавале 25. децембра на дан ро^еаа бога сунца. Сунце ]е у зимском солистицщу (lat. bruma) на^лабще 25. децембра, и мора се поново родити потпомогнуто св]етлошйу ватри и жаром молитви.
28 Празнован>е почетка године, од 1. до 5. jaнуара.
je повезница не само календарске природе, него и nojaBHe, будуйи да су обредне поворке маскираних и прерушених учесника веома важан дио манифестацще:
Маске се уопште сматра]у остатком прастарих култова, магщским обредним реквизитом ко]и свом суб]екту да]е одре^ене мойи: особине оног неког или нечег чще ]е облич]е примио, аегову снагу или светост, право да општи с аим равноправно, да се понаша у складу са преузетим ликом или да се бори против аега, итд. (Детелий, 1992: 232)
У српско] науци на]утица]нще хипотезе у вези са култом предака, манифестацщама и епифанщама у вези са мртвима припису^у се Веселину Ча]кановийу, а за нашу тему су нарочито значаще оне юз]е се односе на обредне поворке, опходе домова, маскирааа и прерушавааа:
При римском погребу, ставлали би по]едини (на]млени) луди, на]чешйе глумци, маске предака (imagines maiorum) и тако учествовали у погребно] поворци... Из грчке старине познате су и поворке ефеске Категогще... ова] празник ]е славлен 19. или 20. ]ануара, дакле, у зимсюо сезони, када су као што знамо код свих индоевропских народа мртви у покрету. (Ча]кановиЬ, 1973: 276)
Осим коледарских, ко]е разоткрива карактеристичан прищев „коледо", и слике у чаро]ичким благословима упуйу^у на истов]етна исходишта:
ДомаЙине, отвор' двор, Пред куйом ти зелен бор, За аег везан вранац коа, На аем деди Господ Бог.
Зелен бор у средишту обредног locus-a ]е митема од ко]е се свакако мора пойи у тумачеау запретених значеаа коледарских варщаната из деверозападне Босне и Херцеговине.29 Ова слика-формула има и сво]е иначице у другачщем обредном систему (нпр. призиваае кише; Ножиний, 1998) и рефлексе у благословима -
29
„Био ти стог, колик зелени бор, а на нему с)еди Господар Бог, неком дщели капом, неком шаком, мени и теби, домайине, врейом, добром срейом: дете, д]ецо, амин!" (SajnoviC, 1906). Види и низ прим]ера и напомена у (МПс^ю, 1917).
здравицама: Био ти стог ко зелен бор.30 У склопу зимских обреда са маскираним поворкама активира се семантички комплекс успоставлен на вези зимзеленог дрвейа са култом мртвих и ускрснуйем. Бор ]е дрво ко]е ]е ношено као симбол божанства у процесщама култа Кибеле, хтонске богиае чщи симболички хабитус испуаава иде]а повезивааа плодности и смрти („плодност кроз смрт", ]ер „бор ]е симболизовао тело мртвог и ускрслог бога, юз]и ]е опет у култовима Кибеле био слика смене годишаих доба"; Gerbran i Sevalije, 2004: 361, 82-83; в. и Кибела, Атис у: Сре]овий и Цермановий, 1989: 203, 64). Кибелин атрибут ]е и клуч, као што ]е клуч атрибут и римског бога Jануса, ко]и ]е божанство свих пролазака и сваког почетка (Jанус, у: Сре]овий и Цермановий, 1989: 176). Чаро]ички захт]ев за отварааем „белих двора" и „сребрних клучаница" у боланийко] варщанти31 и асоцщативно повезиваае са клучевима св. Петра юз]и умрлима обезб]е^у пролаз у рар2 могли би да допринесу реконструкции ове митске слике. Бор у чщем ]е поднож]у „вранац коа"33 а у крошаи „Господ Бог"34 ]е arbor mundi (Иванов и Топоров, 1965: 165-168). На ову представу се позива]у и тумачи митеме о коледарима юз]и одводе у подземле Перуновог сина (Belaj, 2007: 199; Holzer, 2009: 112-123). У словенско] народно] традицщи, бор ]е, дакле, свето дрво, медщатор измену неба и земле, живих и мртвих,35 посредством ко]ег се успоставла паралелизам чов]ека и природе. Представла осу свщета, спону са небеским простором и самим богом (Самарцща, 2014: 16), и у св]етлу овакве хипотезе чаро]ички обред представла и сво]еврсну митску реконструкцщу стварааа на ко^ почива прастаро вероваае у цикличко умираае и оживлаваае природе. У ритуално моделованом центру свщета ]е дом, двор, бор, коа и бог, а долазак и одлазак
„Био ти стог колик зелен бор, а на аему с)едио свети Петар и Никола, све Бога молили, да ти жито роди" (Босанска вила, 16.01.1887; Народне здравице у околини Тешаа).
31 Дигитални архив Филолошког факутета у Баао] Луци.
32 О поетско] стилизации мотива зеленог бора и симболизму клучева у тужбалицама види у (Поповий Николий, 2016: 116-117).
33
Широко ]е распрострааено схватаае да ]е коа атрибут соларних богова, али и медиатор. Црни коа се у српско] народно] традиции доводи у везу са демонима доаег свщета, у аега се претвара]у грешници, уз аегову помой открива]у вампири и скривено благо.
34
Веселин Ча]кановий наглашава могуйност да бор у традиционалним представама може бити доживлен и као божанство, указу)уйи на зам]ену израза бога ми и богме изразима бора ми и борме (Ча]кановий, 1994: 35).
35 У народним п|есмама сади се на гробовима недужно страдалих.
предака представла привремени повратак хаоса, односно сегмент ко]им се отвара обредни сценарио стварана и обнавлана космоса (СМ, 2001: 163-165).
5. Закъучна разматраша
Размишлана о порщеклу опходних поворки са маскираним учесницима воде до паганских ритуала посвейених подстицану плодности и вегетацще, као и сузбщану злих демона и деструктивних сила. Аграрним култовима инклинира]у и култови предака, наглашава]уйи хтонску природу везе ко]а опста]е на иде]и родности и плодности. Инкарнацще поко^ика и комуникацща са живима одвща се у празнично врщеме, а оваплойена душа умрлих представла]у маскирани чланови за]еднице. У медитеранским и словенским претхришйанским културама празнични календар се дщели на зимско и летне полугоде, а светковине ко]има се испрайа зима и дочеку^е пролейе започину зимском равнодневницом 22. децембра. Будуйи да имитативна магща повезу^е разнолике манифестацще иде]е „в]ечитог повратка", како се често назива циклична структура митског мишлена, цил ритуалног осмишлавана и д^елована новогодишних светковина ]е обредна и метафоричка подршка „младом сунцу" (т). богу - Dies natalis) да о]ача, да пружи снагу уснуло] вегетацщи и да допринесе општо] плодности (Мар]ановий, 2011: 14).
Ова] рад ]е замишлен као допринос поиману савременог стана традиционалног комплекса юз]и у различитим варщантама обухвата опходне поворке, маскиране и новогодишне празнике. Резултати теренских истраживана (2012-2016) у деверозападжу Босни и Херцеговини, ще су се сачувале унеколико специфичне форме иначе веома распространене обредно-обича]не праксе, налажу проблематизоване и преиспитиване у институционално] пракси олако прихвайене могуйности да се нени шз^авни облици сагледа]у у контексту културе карневала. Карневал ]е схвайен као савремена пракса ко]а повезу^е спектакл, туристичку понуду, медщски простор, субверзщу и индустрщу забаве, потенцира]уйи улогу и знача] културног наслега за „одрживи разво^' локалне за]еднице, и представла изазован симболички простор у условима када ]авне политике промовишу културу као дио разводе парадигме ко]а уклучэде утилитарне концепцще.
Културно наслеге о коме ]е овд^е рщеч, иако се типолошки може одредити као новогодишна светковина ко]а уклучэде веселе и
разузданост, маскираае, честитаае и дариваае, нема много изгледа ни да издржи ни да оправда амбицще ко]е се развща]у из овакве визуре.
Светковине под маскама, у част доласка пролейа и свеопште плодности, иако ареално вариране, у српсюз] традицщско] култури су обликоване на архаичним матрицама сточарских и землорадничких култова. Поимаае времена превасходно ]е било дефинисано соларним и лунарним ритмовима и кретааима, а древне обредне радае ко]е уклучэду поштоваае поко^ика, магщу за плодност и обреде лустративног значеаа хришйанско насло]аваае неизб]ежно ]е преосмишлавало и подре^ивало црквеном календару и семантици „нових" празника. №ихови вербални кодови исказу^у, ме^утим, парадигматске структуре митског мишлеаа кроз представе младог коааника, „мушког чеда" на врану коау, домайина юз]и дочеку^е „госте" или се, након дугог одсуства, во]евааа против сила таме и деструкцще, врайа куйи на радост оних ко]и сваке године с надом ишчеку^у аегов долазак. Ове симболичке слике комплексног значеаа има]у сво]е постегано м]есто у безмало свим антологщским изборима српске народне каижевности. Савремена теренска истраживааа потвр^у да тра]у и као обредне метафоре, али и као реторичке фигуре благослова ко]е има]у функцщу и смисао у различитим, ]ош увщек виталним апелативним жанровима, зрцалейи слику свщета иманентну и српско] традицщско] култури. И у интердисциплинарном приступу феноменима нематерщалног културног наслега36 препозна]у се као посто]ане, у контексту традицщске културе структуриране формуле, ко]е функционишу и у савремено] обича]но] пракси. Овакви заклучци има]у велику врщедност за етнологе и фолклористе, што ипак нще доволно за поимаае и д^еловаае у оквирима Унескове концепцще „живог лудског наслега", односно у служби „одрживог разво]а локалних за]едница". Ове специфичне и аутохтоне новогодишае честитке, без карневалског блештавила, спектакуларних костима, бо]а и ватромета нема]у много изгледа да се на^у на званичном попису елемената ко]и чине репрезентативно или пак угрожено наслеге
Нематерщално културно наслеге се дефинише као лудско умщейе, изража], в]ештина или изво^еае, као и предмет, рукотворина, инструмент или простор ко]и ]е са тим повезан, ко]е за]еднице, групе, и, у неким случа]евима по]единци препозна]у као дио сво]е културне баштине. То могу бити ]език, говор, усмено предаае, усмена каижевност или други усмени израз; изво^ачка умцетност; обича], обред и свечаност; знаае или в]ештина везана за природу и свемир; култно и знаменито м]есто; традиционални занат или в]ештина.
чов]ечанства.37 Добро ]е, ме^утим, знати да то и не мора бити од пресудне важности када ]е рщеч о бризи за очуване и заштиту културног идентитета.
Литература и извори:
А^ачий, Ддан. 1996. Чудесно дрво у народним песмама балканских Словена.
У Кодови словенских култура 1. Београд: Clio. 69-84. А]дачий, Де]ан. 2004. Прилог проучавану благослова у усмено] книжевности. У Прилози проучавапу фолклора балканских Словена. Београд: Научно друштво за словенске уметности и културе. 22-35. Антонщевий, Драгослав. 1997. Дромена, посебна издана, книга 72. Београд:
Балканолошки институт САНУ. Беговий, Никола. 1986. Живот срба граничара. Београд: Просвета. Бв - Босанска вила. Лист за забаву, поуку и книжевност. Сара]ево (1885-1914) Васий, Оливера. 2004. Култ вука у обредно-обича]но] пракси становника Босне и Херцеговине. У Етнокореологща Трагови. Београд. 87-99.
37 Осим на]познати|е и на]атрактивни]е Репрезентативне листе нематери]алног културног наслега ко]а обухвата и претходни попис/Прокламаци]у о ремек д1'елима усменог и нематери}алног културног наслега, и елементе номиноване од стране националних комитета уз прощену да има]у универзалну врщедност, Унеско води и регистар елемената ко]има jc неопходна хитна заштита, као и регистар добре праксе очувана.
ДетелиЬ, Мир]ана. 1992. Митски простор и епика, САНУ, Посебна издааа, ка. DCXVI, Оделеае ]езика и каижевности, ка. 46. Београд: САНУ, Ауторска издавачка задруга „Досще".
Дигитални архив Филолошког факултета (ТеслиЬ 2012; Добо] 2013)
Иванов, Вячеслав Всеволодович. Топоров, Владимир Николаевич. 1965. Славянские языковые моделирующие системы, Москва: Наука.
Jанковиh, Л>убица. Jанковиh, Даница. 1949. Народне игре V. Београд: Просвета.
Jанковиh, Л>убица. Jанковиh, Даница. 1963. Играае под маскама у Србщи. У Народно стваралаштво, св. 6. Београд. 401-407.
Карневалска поворка на градским улицама.
http://www.glassrpske.com/banjaluka/gradske_vijesti/Karnevalska-povorka-na-gradskim-ulicama/40984.html (приступлено: 8.5.2017.)
Мар]ановиЬ, Весна. 2011. На кра]у и на почетку карневал. Београд: Етнографски музе].
НожиниЬ, Дражен. 1998. Поступци за призиваае кише на Кордуну, Банщи и Мославини. У Расковник XXIV. Бр. 91-92. Београд: Библиотека „Вук КарациЬ". 75-112.
ПоповиЬ НиколиЬ, Данщела. 2016. Бор оборен - прилог истраживаау функцще растиаа и била у усменим тужбалицама. У Гора лиланова (Би/ьни свет у традиционално] култури Срба). Зборник радова. Београд: Удружеае фолклориста Србще и Универзитетска библиотека „Светозар МарковиЬ". 109-120.
РосиЬ, Ивана. 2014. Обредне поворке чаро]ица - од првих помена до данас. У Владо С. МилошевиЪ, етномузиколог, композитор и педагог. Традицщ'а као инспираци/а. Тематски зборник. Бааалука: Академща ум]етности. 137-141.
Самарцща, Снежана. 2014. Танковрха ]ела и зелен бор. Напомене уз зимзелено дрвеЬе у народно] поезщи. У Билеу традиционално] култури Срба, каига друга. Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду. 518.
СМ - група аутора. 2001. Словенска митологи/а Енциклопедщ'ски речник. Превод Радмила Мечанин, Л>убинко РаденковиЬ, Александар Лома. Београд: Zepter Book World.
СНП I - КарациЬ, Вук СтефановиЬ. 1975. Српске народне п/есме. Къига првау ко]о'j су различне женске п/есме. Приредио Владан НедиЬ. Београд: Просвета.
СНП V - КарациЬ, Вук СтефановиЬ. 1898. Српске народне п/есме. Къига пета у ко]о] су различне женске п/есме. Приредио Л>убомир СтсуановиЬ. Београд: Државно издаае.
СрервиЬ, Драгослав. ЦермановиЬ, Александрина. 1989. Речник грчке и римске митологще. Београд: Српска каижевна задруга.
Тораански БрашаовиЬ, Светлана. 2015. Коледарске и божиЪне песме у контексту зимских календарских обреда. Дикторска дисертаци]а. Универзитет у Новом Саду, Филолошки факултет. http://ff.uns.ac.rs/studije/doktorske/uvid_javnosti/SvetlanaTornjanskiBrasnjovi c_disertacija.pdf (приступлено: 8.5.2017.)
Федераци/а европских карневалских градова. www.carnivalcities.com (приступлено: 8.5.2017.)
Црнак, Дщана. Савий, Билана. 2013. Лексичка и синтаксичко-семантичка анализа благослова у обреду чаро]ице. У Зборник Матице српске за кпижевност и ]език. книга 61, Свеска 1, Нови Сад: Матица српска. 93107.
Ча]кановий, Веселин. 1973. Мит и религща у Срба. Београд: Српска книжевна задруга.
Ча]кановий, Веселин. 1994. Речник српских народних веровапа о билкама. Сабрана дела из српске религи]е и митологи]е, кн. 4. Београд: Српска книжевна задруга, БИГЗ.
Belaj, Vitomir. 2007. Hod kroz godinu. Pokusaj rekonstrukcije prahrvatskog mitskog svjetonazora. Zagreb: Golden marketing.
Bojm, Svetlana. 2005. Buducnost nostalgije. Beograd: Geopoetika.
Convention for the safeguarding of the intangible cultural heritage. http://unesdoc.unesco.org/images/0013/001325/132540e.pdf (приступлено: 8.5.2017.)
Festival Kozara etno. www.kozaraethno.com (приступлено: 8.5.2017.)
Gerbran, Alen. Sevalije, Zan. 2004. Recnik simbola. Novi Sad: Stilos.
Hobsbom, Erik. Terens, Rejndzer (ur.). 2011. Izmisljanje tradicije, drugo izdanje. Prevele s engleskog Slobodanka Glisic i Mladena Prelic. Beograd: Biblioteka XX vek.
Holzer, Georg. 2009. Koledanje i njegovi poganski elementi u Novom Selu i drugim gradiscanskohrvatskim selima, U Studia ethnologica Croatica. vol. 21, Zagreb: Department of Ethnology and Cultural Anthropology, Faculty of Humanities and Social Sciences, University of Zagreb. 101-131.
Krnjevic, Hatidza. 1973. Narodne balade iz Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Svjetlost.
Milcetic, Ivan.1917. Koleda u juznih Slovena. U Zbornik za narodni zivot i obicaje Juznih Slovena, knj. 22. Zagreb: Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti. 1-124.
Turisticka organizacija opstine Sipovo. Obicaje otimaju zaboravu. http://sipovo-tourism.com/index.php?option=com_content&view=article&id=179:obiaje-otimaju-zaboravu&catid=1:novosti&Itemid=29 (приступлено: 8.5.2017.)
Plas, Peter. 1999. The songs of the vucari: relations between text and ritual-mythological context, U Slavica Gandensia. No. 26. Ghent: Department of Slav and Eastern European Studies of the University of Ghent. 85-116.
Predsjednik Popovic primio predstavnike Federacije karnevalskih gradova Evrope. http://www.blic.rs/vesti/beograd/vesic-primio-clanove-federacije-evropskih-karnevalskih-gradova/ywbm666 (приступлено: 8.5.2017.)
Sajnovic, Ivo. 1906. Carojice, narodni obicaj u Kolima (Bosna). U Zbornik za narodni zivot i obicaje Juznih Slavena XI/1. Zagreb: Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti. 142-145.
Vesic primio clanove Federacije evropskih karnevalskih gradova. http://www.blic.rs/vesti/beograd/vesic-primio-clanove-federacije-evropskih-karnevalskih-gradova/ywbm666 (npHCTynaeHo: 8.5.2017.) Zuhkava, Aksana. et al. 2014. Slavic carnivals: feasts connect the people. Ljubljana [etc.]: Forum of Slavic Cultures [etc.].
