CC BY
7изворни научни чланак УДК: 821.163.41(497.6)-31.09
КАРНЕВАЛСКА СЛИКА СВЕТА У РОМАНИМА НА ДРИНИ ЪУПРША И ТРАВНИЧКА ХРОНИКА
Катарина С. МилошевиЙ
Београд, Срби]а
Key words: Mikhail Bakhtin, Ivo Andric, carnival, grotesque realism, inversion, ambivalence, detronization, desacralization, parody
Abstract: In this work the topic which will be discussed is the carnival image of the world in the novels The Bridge on the Drina and The Days of the Consuls (Bosnian Story), written by Ivo Andric. At first, we will consider the importance of collective scenes with a special review on holiday atmosphere on one side, and the atmosphere of rebellion and protest on the other side. We will discuss the carnival characteristics such as deposal and dethronement as well as leading ideologies. We will pay attention especially to the figure of a fool, and after that to material, physical and grotesque images. The subject we will interpret is the connection of Andric's novels with the carnival vision of death and birth. As a realistic writer whose framework is in a permanent tie with history and tradition, Ivo Andric gives us a pretext for thinking and considering in this way. The wealth and variety of the collective scenes, the limited field of action, personal and historical experiences of time as well as the characters of eccentrics in Andric's plays give the form to the characteristic carnival world. Noting the carnival will be further considered not only in its basic meaning (like a folk street festival) but as a special experience of the world as well.
Клучне речи: Бахтин, АндриЪ, карневал, гротескни реализам, инверзща, амбиваленцща, детронизацща, десакрализацща, пародща
Апстракт: У раду he бити речи о карневалсю^ слици света у АндриЪевим романима На Дрини hynpuja и Травничка хроника. Пре свега, размотр^емо знача] колективних сцена, са посебним освртом на атмосферу празника, с ]едне, и атмосферу буне и протеста, с друге стране. Задржаheмо се на карактеристичним обележ^има карневала, као што су свргаваае и детронизацща власти и владаjуhих идеологща. Посебну пажау посветйемо фигури луде, а потом и матерщално-телесним и гротескним сликама. Предмет нашег тумачеаа б^е и веза Андриheвих романа са карневалском визщом смрти и ра^ааа. Као писац ко]и се служи реалистичким поступком и чще ]е дело у нераскидиво] вези са исторщом и традицщом, Иво Андр^ да]е повода за овакву врсту тумачеаа. Богатство и разноликост колективних сцена, оме^ен простор радае, лични и исторщски доживл>а] времена и ликови особеаака у Андриheвим делима обличу каратеристичан карневалски свет. Напомиаемо
да Ье се у другом делу рада карневал сагледати како у свом ужем значе&у (као народно-празнична, улична светковина), тако и на ]едном ширем плану (као сво]еврстан доживла] света).
Карневалска поворка и карневалски свет (Уже и шире схваташе карневала у АндриЙевим романима)
Карневалско схватаае света дало ]е подстица]а тумачеау бро_|них по]ава како у кьижевности, тако и у култури уопште. Карневалски начин живота, аегове специфичне законитости, као и посебан карневалски доживла] времена и простора, уочени у вековку пракси различитих народа, граде сво]еврстан систем помоЬу ког ]е могуЬе приступити разним облицима живота и ]авног деловааа. Теоретичари културе Ье ова] систем користити да об]асне бро_|не актуелне по]аве као што су устанци, револуцще, смене власти, уличне демонстрацще. Каижевни теоретичари Ье, с друге стране, карневал доживети као подстица_|ну херменеутичку методу, захвалу]уЬи ко^ ]е могуЬе читати каижевна дела у ]едном новом клучу.
Jедно од могуЬих одре^еаа карневала ]есте да ]е то „завршна прослава или парада пре почетка ускршаег поста", т]. „фестивал пун живота, за време ког луди излазе на улице и веселе се кроз музику, игру, одевени обично у шарену одеЬу" (Ристиво]евиЬ, 2009: 197). Оваква дефиницща указу|е на два значаща момента филозофще карневала, а то су ]авни простор деловааа и моменат прерушавааа, односно играаа одре^ених улога. Филозофщу карневала и разно-врсност аегових по]авних облика, као и везу карневала са народном традицщом и одре^еним типовима дискурса, систематично ]е изложио Михаил Бахтин у студщи Стваралаштво Франсоа Раблеа и народна култура средтег века и ренесансе (Бахтин, 1978). По Бахтину, карневал представла ]едно посебно стаае, односно посебно ви^еае света. Карневалски свет ]е мозаик релативности, амбивалентности и двострукости, ослобо^ен сваке врсте догматизма, мистике и страхопоштовааа. У таквом свету влада колективни, народни смех, щи има моЬ да уништава и да обнавла, а свако умираае подразумева ра^аае. Апстрактне категорще подлежу конкретизации, при чему се истичу култ земле и култ тела.
ЧищуЬи АндриЬеве романе щи су предмет овог рада, уочавамо пост^аае две врсте карневала, од щих ]е ]едан празнични, свечан и усмерен славлеау живота, док ]е други обележен анархщом и стра-дааем. Карневалски елементи обележиЬе не само изузетне ситуацще и одре^ене временске периоде, веЬ и свакодневицу АндриЬевих ]унака.
Кобна 1914. година ]е у АндриЙево] вишеградсщ хроници описана као време „колективних дрхта]а щи су од|едном затресли масама" (АндриЙ, 2011а: 300). Има]уЙи у виду одредницу колектив, као и туаву карактеристичних дрхта]а, щи као да се физичким путем преносе кроз масу и тако ствара]у ]единствено тело народа, ову мисао бисмо могли одредити као опис суштине карневала. Уопште, у АндриЙевим делима често Йемо наилазити на одреднице као што су народ, колектив, касаба, маса, као метонимщске ознаке колективног суб]екта, целине народа руково^ене ]единственим доживла]ем света. АндриЙев колектив сачиаава]у луди различитих вера и народности, различите старости и друштвеног статуса, чиме се ствара мноштво разноликих гласова, на]чешЙе у]едиаених специфичним менталитетом и погледом на свет. Да би се постигао ефекат карневала потребно ]е, са ]едне стране, остварити услове за постизаае утопщске ]еднакости, а са друге, очувати разноврсност и шареноликост приказаног света. Тако^е, неопходан предуслов за ствараае карневалске слике ]есте успоставлаае два света - надре^еног и подре^еног, власти и народа. Та два света Йе подлеЙи карневалсщ инверзщи, чиме Йе се створити ]едан нови, карневалски поредак.
У роману На Дрини Нупри]а приказан ]е свет вишеградске касабе, обележен ]едном врстом колективне традицще оличене у причама и легендама. Елемент народног и колективног, щи Бахтин посебно истиче говорейи о карневалу, овде ]е свакако доминантан. Вишегра^ани су луди различитих вера и народности, ме^усобно повезани исторщском судбином. У аиховом свету, у щем се говори различитим ]езицима и дщалектима, влада снажна усмена традицща. Под притиском власти и закона, са ]едне, и непредвидивости природних непогода, са друге стране, Вишегра^ани проналазе нову, утопщску стварност у окуплааима око ватре, дугим седеаима на капщи моста и на теферичима и прославама организованим у време празника. У таквим приликама „ствара се топао и узак круг, као ]една нова егзистенцща, сва од стварности а сама нестварна ща нще ни оно што ]е било ]уче ни оно што Йе бити сутра; нешто као пролазно острво у поплави времена" (АндриЙ, 2011а: 80). Та нова егзистенцща подразумева ]еднакост, односно укидаае хщерархще и различитости. Иста начела влада]у и на капщи моста на Дрини, где „сваки и последаи касаблща" поста]е део ]едног специфичног утопщског света. Окарактерисани као луди „лакомислени, склони уживааима", проводеЙи дан за даном са девизом „Други дан, друга и нафака" (АндриЙ, 2011а: 16), становници вишеградске касабе свакодневно живе сво] карневал на ]едином месту ще се супротставла
пролазности - на вишеградском мосту. Доминантно обележ|е наведених колективних сцена ]е бахтиновски општенародни обнавла]уЬи смех, щи ]е усмерен славлеау живота, а супротставлен сващ врсти несреЬе и страха.
Поглавла романа ща се односе на градау моста обилу]у карневалским мотивима. Општа гозба поводом завршетка радова „у що] ]е учествовао ко год ]е хтео" и ща ]е тра]ала два дана описана ]е на следеЬи начин: „У везирово здравле ]ело се, пило, свирало, играло и певало; прире^ене су коаске и пешачке трке; сиротиаи су делени месо и слаткиши. На тргу щи везу]е мост са чаршщом кувала се у котловима халва и онако вруЬа делила народу. Тада се осладио она] щи ни на Ба]рам нще" (АндриЬ, 2011а: 67). Ова гозба ]е празник у част ]едне личности, попут празника организованих за древне паганске богове. Знача]но ]е, на овом месту, увести Бахтинове гоумове поли-фонще и хетероглосще, а у вези са разнородношЬу гласова щи се окупла]у око гра^евине. Марща Ристиво]евиЬ у огледу „Бахтин о карневалу" опису]е Бахтиново схватаае полифонще као саглада „разних говора као комплексне целине у сво^ различитости", док се хетероглосща конкретнее одре^е као „мешавина ]езика и погледа на свет щи су у непрекидном дщалогу ]ер ]е сваки ]език ви^ен из перспективе другог" (Ристиво]евиЬ, 2009: 198). Свет карневала функционише као свет помирених различитости, у ком свака индивидуална карактеристика поста]е део опште целине. Кулучари щи граде везиров мост на Дрини припада]у различитим народима и религщама, али у конкретно] ситуацщи и током одре^еног временског периода они поста]у колектив, чак унапре^у ме^усобну комуни-кацщу стварааем новог, мешаног ]езика.
Карневалски свет ]е свет пролазности и пропадливости, али и свет ]асне свести о весело] релативности смрти. Фамилщарно опхо^еае, благослови и клетве, псовке и сликовити надимци представла]у традиционалне начине опхо^еаа у том свету. Вишеградске касаблще свог Ье пароха прозвати ^едо и тако Ье га уклучити у сво] колектив као равноправног члана. Вера ]е, на та] начин, свргнута са пи]едестала, а аен представник се нашао на земли, ме^у обичним светом. Ова врста десакрализацще свакако припада позитивним карневалским начелима. Тако^е, веселе псовке ще свештено лице упуЬу]е сво]о] пастви налазе се на граници измену благог прекора и благослова. Фолклорна традици]а АндриЬевог романескног света уочава се у бродим примерима клетви и заклетви, благослова и разних форми народног уличног говора. Ови говорни жанрови су амбивалентни, односно често упуЬу]у на релативност живота и смрти.
Време ратова и буна ]е, по правилу, време анархще и укидааа моралних граница. Тада се, по речима наратора, ослоба^а „она гладна животиаа ща живи у човеку и не сме да се по]ави док се не уклоне препреке добрих обича]а и закона" (АндриЬ, 2011а: 320). Тада, тако^е, на лице исторщске и друштвене сцене излазе они щи су до тада били у позадини: „Та чета, ща ]е, наоружана на брзу руку, требало да помаже властима у гоаеау Срба, била ]е саставлена од Цигана, пщанаца и других беспосличара, углавном луди щи су одавно у завади са добрим друштвом и у сукобу са законом" (АндриЬ, 2011а: 321). Представом о човеку као животиаи у први план се ставла]у аегове физиолошке потребе и задоволеае основних нагона. Карневалске фигуре луди са друштвених маргина посщу доминантне у таквом свету у ком су укинуте све вредности и у ком ]е смрт само
]едан у низу свакодневних дога^а.
* * *
За разлику од Вишегра^ана, луди склоних уживаау, разбибризи и сталном славлеау живота, Травничани не зна]у за слободан говор и гласан смех. йиховим ставом и понашааем влада колективно осеЬаае надмоЬи и презира над осталим светом. Ме^утим, постсуали су и „они ретки дани у години када ]е Травник излазио из сво]е тишине" (АндриЬ, 2011б: 21). Првог дана свог боравка у Травнику француски конзул посматра прославу Ба]рама, щу карактерише празнична атмосфера, пуцаае топова и деч]их пушака, и циганска свирка на бубаевима. На праву карневалску поворку, наилазимо, пак, у опису Давиловог првог проласка улицама Травника: „Забулене жене су плувале и врачале, а дечаци изговарали псовке, праЬене бестидним покретима и недвосмисленим претаама, плеска]уЬи се по стражаици или показу]уЬи руком како се реже грклан" (АндриЬ, 2011б: 26). Везир одевен у свечану униформу ]аше на челу поворке, „кроз два реда погрда и претаи", попут карневалског крала изложеног подсмеху светине. Фолклорни говорни обрасци и форме уличног говора повезани су са магщском функцщом речи, док су показиваае стражаице и бестидни покрети карактеристичан начин карневалског опхо^еаа. У првом плану ]е оно што припада топографском доле, матерщалном свету. Дивла и проста светина, како Ье тумач Давна назвати Травничане, на ова] начин иницира конзула у нови свет, те аено понашаае не можемо назвати исклучиво негаторским и деструктивним.
С друге стране зидина конзулата и Конака, на травничким улицама, карневал непрекидно тра]е. Ту се чу]у народни ]език, клетве и благослови, псовке и погрде. Сваку по]аву, па чак и ону са врха хщерархщске лествице, могуhe je превести на ]език и филозофщу колектива. Сликовитим надимцима и прево^еаем страних имена на народни ]език, свет детронизу]е луде и по]аве, приближава]уйи их свом поимаау и уклучуjуhи их у круг опште фамилщарности. Ла]тмотивска реченица „Про^е говор кроз чаршщу", ща се ]авла након описа знача]них дога^а, упуhуje нас на снагу и j единство народног колектива. Та] колектив прирезе гозбе на околним ливадама и живи сво] карневал на свадбама, бербама и неделним пазарима. Млади конзул Дефосе уви^а обнавлаjуhу снагу псовки и погрда ще се по]авлу]у у свакодневном ]езичком фонду Травничана, заклучуjуhи да на та] начин човек пребащуе део свог терета на друге како би лакше сносио живот. За разлику од Давила, щи се ^ehe у границама свог васпитааа и друштвене улоге, Дефосе оствару]е присан контакт са светом щи га окружу]е, интересу]уйи се за народни живот, ]език, обича]е и hуди колектива. Он са разумевааем и благонаклоношhу проучава живот улице и представлачке форме народне културе, не покушава]уйи да живот травничког света одреди према мерилима ща влада]у на Западу.
Народни устанци и револуцще представла]у измештаае ствари из редовног поретка и карневалско изокретаае света. У таквим ситуацщама живот се заснива на принципима неограничене слободе и свеопште ]еднакости. По речима Мориса Левеа, аутора студще Пов]ест дворских луда, снага колектива je неспорна: ,Дедном кад се размаше колективна хистерща, све постое, све се чини могуЬим" (Леве, 1986: 8). Карактеристична je, у том смислу, атмосфера ща влада у Травнику након смене везира Мехмед-паше. Ту атмосферу можемо посматрати као пример карневалског изругивааа: „То je тренутак кад се доконом и простом свету баца, као гласним псима мрцина, име смеаеног паше да га некажаено прлаjу, да се неукусно шале и да се jeфтино и олако испрсаваjу и jуначe. Мали луди, щи главе нису смели да подигну када паша проjашe, искрсну од^едном као грлати осветници, иако им таj паша лично нще ништа нажао учинио ни знао за аихово постэдаае" (АндриЙ, 2011б: 151). Овакве сцене су део исторщске неминовности и показател цикличног хода времена. У ftиховоj основи je принцип сталне промене, ща се, с jeднe стране, повeзуje са уништеаем и смрЙу, али чща je суштина у вези са ра^ааем и обнавлааем. Мехмед-паша he уочити карневалску инверзщу света, констатуjуhи како се увек и свуда „ситни и безимени луди пеау на
лешеве оних щи су оборени у ме^усобжу борби великих" (АндриЬ, 2011б: 151). Ме^утим, оног тренутка када паша напусти свет травничког карневала, аегово име прессе да буде предмет ругааа и подсмеха.
Мехмед-пашин одлазак из Травника отвара, пак, ]едну нову позорницу карневала. Чаршща поста]е ]единствен организам, ]едно велико народно тело, чщи се ]единствен дух исполава кроз специфич-не ритуале. Почиае владавина лудила, ще с времена на време обузима становништво и ще представла неопходну противтежу свету реда и закона. У чаршщским побунама наратор запажа „посебну логику" и „невидливу технику, засновану на традицщи и нагону" (АндриЬ, 2011б: 157). Ипак, на]важни|и моменти тих побуна су аихово ограничено тра]аае и аихова неплодност. Оне букну, бесне и ]еаава]у, односно завршава]у се од|едном, саме од себе, након што се „узбуна просто истутаи" (АндриЬ, 2011б: 158). Представници власти и закона одувек су имали свест о томе да се на ова] аспект народног живота не може утицати и да народне светковине има]у сво] механизам и сво]у сврху.
Побуаени народ назива се „рулом" и, баш као у карневалсщ поворци, креЬе се у гомили, гласно узвику]уЬи сво]е захтеве, пуца]уЬи и витла]уЬи толагама. Бира се и крал карневала - пщанац Бекри-Мустафа - чще крунисаае почиае ритуалним одевааем („Неко му ]е поклонио и неку Ьурдщу са олиаалом лисичином око врата, щу ]е носио са много достсуанства"), а наставла се ритуалним славлеаем („Штуца]уЬи и жмиродуЬи, такав ]е ишао од дуЬана до дуЬана, ношен општенародном пажаом и милошЬу, као нека застава..."). По завршетку карневала он, пак, поста]е безнача]ан: „Свет се, као отрежаен, питао ко ]е ова пщана скитница и шта ради овде" (АндриЬ, 2011б: 160). Поред крала, карневал има и сво]у жртву (конзуловог момка Мехмеда), ща Ье бити предмет ритуалног батинааа и ща Ье, по завршетку светковине, тако^е бити заборавлена.
Други случа] побуне у Травнику заснива се на истим, карневалским начелима. „Раздражлива и тешка атмосфера", подстакнута дешавааи-ма на исторщсщ позорници, резултира поновним ритуалним затвара-аем чаршще и суровом игром снажног и ]единственог колектива. Светина излази на травнички трг и улице са цилем да задоволи сво]е извитоперене нагоне. АндриЬ овога пута представла народ кроз полифонщу неидентификованих гласова и повика. У том крвавом карневалу учеству]у чак и деца, ща се придружу]у помахнитало] гомили, витла]уЬи ножевима натопленим крвлу. И ова] карневал има сво]е жртве - два политичка осу^еника обешена на тргу, чща тела се
пореде са луткама на затегнутом концу. Целати щи су их усмртили сто]е са стране, пушеЬи цигаре и мирно чеодуЬи да се рула разите. Овакав равнодушан однос према смрти у вези je са логиком карневала у ком су ружни и крвави призори део свакодневице.
Сусрет различитих вера на ]едном простору у Андриheвим романима ствара погодно тло за карневалско пародираае Библще и других религщских текстова. Несумаиво je да у свету АндриГ1евих ]унака постсуи верска нетрпеливост, али исто тако запажамо да за]еднички живот ублажава све разлике и да се ова врста несагла^а често превазилази уз добронамерну иронщу и подсмех. Тако^е, вера може постати предмет шаливе игре и измену припадника исте цркве. У шестом поглавлу Травничке хронике наилазимо на духовити дщалог представника два конзулата - Давне и Николе Роте. Ова] дщалог почиае пародирааем црквеног церемониала, када се Давна свом сабеседнику обраЬа формулом „многопоштовани оче", алудира]уЬи на добре односе Аустрщанаца и представника католичке цркве, а наставла се коришГ1еаем бестидних израза, покрета и гримаса. Карактерише га „лак и шалив тон", гласан смех саговорника и одбациваае господских маски. Знача_|но je приметити да дщалог щи почиае на француском ]езику прелази у „сочне препирке на грубом и исквареном дщалекту" (АндриЬ, 2011б: 113). Оваква фамилщарност у опхо^еау за оба странца бачена у непознат свет представла неку врсту психолошког вентила и вербалне гимнастике.
Простор АндриЙевог карневала
У чланку „Улица као политички простор: простор карневализацще" Милена Драгиheвиh ШешиГ1 бави се ]авним простором деловааа као важним чиниоцем исполавааа колективног духа. ГовореЬи о гра^ан-ским и студентским протестима деведесетих година у Jугославиjи, ова ауторка улицу означава као „активан политички простор града", при чему говори и о урбаном сензибилитету карневала (Драгиheвиh ШешиЬ, 1997: 52). На ]авном и свима доступном простору улица и тргова могуhe je остварити ]единство луди различитих народности, вера, старосне доби и друштвеног статуса. Карактеристично je то да се свако ко се на^е на простору карневала мора понашати у складу са карневалским духом и логиком. Та] простор добща готово магщско де_|ство - он неминовно утиче на атмосферу и ме^улудске односе, а удалаваае изван аегових граница поништава аегово де_|ство.
У роману На Дрини hупpиja простор вишеградске касабе je не само позорница великог карневала, вeh и битан елемент карактеризацще
АндриЬевих ]унака. Сви они су обележени животом на одре^еном простору, чща атмосфера неминовно утиче на основне црте карактера и доживла]а света. У мултикултурадно] средини касабе карневал ]е на сваком месту на ком се народ окупла - на улицама, на тргу, на мосту, на пщаци, на ливадама, у воЬаацима и виноградима, око огаишта у куЬама, у кафанама и хановима. При том уочавамо да се карневал махом одиграва под ведрим небом, на местима где се може успоставити равноправност учесника. Поред тога, простор кафане, у ком уживаае у ]елу и пиЬу доприноси успоставлаау слободе и ]еднакости, садржи све основне карактеристике карневалског простора.
На капщи вишеградског моста касаблще свих генерацща проналазе начин да се удале од свакодневних проблема, ужива]уЬи у дугим разговорима, игри и песми: „На капщи и око капще су прва лубавна маштааа, прва ви^еаа у пролазу, добацивааа и сашаптавааа. Ту су и први послови и пазари, сва^е и договори, ту састанци и сачекивааа" (АндриЬ, 2011а: 14). Мост ]е, пре свега, ]едино тра]но упориште и ]едина веза са вечношЬу. йегов положа] „измену неба, реке и брда" подсеЬа луде на неминовност протицааа времена, те на потребу заборава у дугим седеаима на капщи. На мосту се окупла]у касаблщска деца ща игра]у сво]е игре током щих свако од аих може меаати маске и улоге. У вечераим и ноЬним сатима мост ]е место на ком се окупла]у младиЬи и девоне, на ком се буде чула, упражаава]у прве лубавне игре и ужива у пиЬу и песми. У таквим тренуцима време као да преста]е да тече, отвара]уЬи ]едан неограничен простор мисли и деловааа. Касаблщски гимназщалци и студенти Ье на том истом мосту стварати сво] утопщски свет у ком важи карневалски принцип ]еднакости и слободе. Пщани и убоги свет из кафана ноЬу хрли на вишеградску Ьупрщу, ужива]уЬи у неспутаном исполаваау сво]их нагона и жудаи. На мосту све поста]е могуЬе и блиско, о свему се може разговарати и све може постати мета сурове критике колектива.
Вишеградска Ьупрща ]е и место на ком се карневалски пародира света та]на крштеаа. У успоменама старщих становника касабе ]е поворка Околиштана ща се, на путу ка цркви, зауставила на капщи вишеградске Ьупрще, где су „наздравла]уЬи ]едан другом, речито и од срца" (АндриЬ, 2011а: 337), заборавили куда су кренули. Комична]е фигура свештеника щи по касаби тражи сво]у паству, не би ли ]е подсетио на верске дужности. Свештеник се потом и сам прихвата ]ела и пиЬа, псу]уйи од милоште баку некрштеном детету. Прича се да ]е и само крштеае обавлено на мосту, што би значило потпуну десакрализацщу и шаливу инверзщу духовних и световних категорща.
Кapнeвaлски свет се окуплa у Зapиjeвоj мexaни и Лотикином хотелу. Итак, зa paзлику од xотeлa у ком се гости моpajу пpидpжaвaти одое^ених пpaвилa погашв^, у Зapиjeвоj мexaни „сввк paди и говоpи штa му сpцe жели" (Лн/фи!!, 2011a: 207). У ово] кaфaни се окуплajу окоpeли paкиjaши и газдински синови щи тек улaзe у свет поpокa. Стaлнe фигуpe овог кaфaнског кapнeвaлa су Сaлко ,ñоpкaи, Сумбо Цигaнин и Шлхв Цигaнкa, особемци и лaкpдиjaши щи „живе од свиpкe, шaлe и paraje" (Aндpиh, 2011a: 210). Око ових гротескних поjaвa ствapa се jeдaн фaнтaстични, нaстpaни, готово демонски свет, у ком свaко без стpaxa и стидa исполaвa сво]е нajмpaчниje нaгонe. У пpостоpу Зapиjeвe кaфaнe уочaвaмо, тaко, посто]8ае двa свeтa -посетиоце кapнeвaдa щи he се после одое^еног вpeмeнa вpaтити сво]о] ствapности и устaлeном животном току и лaкpдиjaшe щи су нeзaмeнлив део овaквиx светковига и щи не познajу доугу ствapност. Ъоpкaн, Сумбо и Сaxa нису глумци коjимa je посaо дa увeсeлaвajу вapошкe гaздe - они су лaкpдиjaши по сво_^ пpиpоди, кaко у кaфaни, тяко и вaн ае. Потpeбу постоjafta тог лaкpдиjaшког свeтa нapaтоp сaопштaвa нa следейи нaчин: „Taквиx луди и жега, пeвaчa, шaлциja, особемга и лaкpдиjaшa имa увек у кaсaби. Квд ]едно од аих дотpaje и умpe, зaмeни га доуги, jep поpeд познaтиx и чувених paзвиjajу се и доpaстajу нови, щи he пpикpahивaти вpeмe и увeсeлaвaти живот новим нapaштajимa" (Лндpиh, 2011a: 210). Очигледно je дa овякви луди имajу пpивилeговaно место у дpуштву. То се може тумaчити пост^аем зaзоpa, сеж^ем и стpaxопоштовafta кaо устaлeниx pea^qa нa свет лудилa, щи je веГшни нeпознaт и нeсaзнaтлив. Од тих бoжjих луди (гако их нaзивa Боpисaв Стaнковиh) свет се скдafta нa улицaмa, &ли их и дapивa и помвже, смaтpajуhи их неком вpстом виших биМ, посeдницимa згам ще je обичном човеку недоступно.
Tpaвничкa чapшиja, гао пpостоp кapнeвaлa, стоjи у опозицщи пpeмa свету peдa и звкога коjи постоjи унутap зидовa стpaниx конзулaтa. Измену ових свeтовa влaдa нeпомиpливо нepaзумeвafte, пa и стpax. Супpугa aустpиjског конзулa he осehaти одвpaтност и нeлaгоду пpиликом излaскa из свог пpостоpa, жaдehи се га пpостaклук и пpлaвштину Tpaвничaнa. Ствиовници чapшиje he, сa доуге стpaнe, доживлaвaти пpостоp коjи ^игата конзулимв гао нешто стpaио, нeспоjиво св аиховим светом и нaвикaмa. Рвзлози овaквe нeсaглaсности укоpefteни су у опозицщи измену Истокв и Зaпaдa, коjу je Исидоpa Сeкулиh уочилв говоpehи о Лидpиheвим пpиповeткaмa (СекулиЬ, 1977). Уд&ъен од зaпaднe цивилизaциje, пpостоp Истокв имв своjу специфичну aтмосфepу, коjу ниje могуhe paзумeти без познaвafta тpaдициje и посебних условв животв.
Са друге стране, Конак у ком бораве травнички везири представла ]едан затворен свет где се живот одвща по посебним законима, независно од живота у чаршщи. Карактеристичан ]е утисак щи на конзула Давила оставла ово здаае: „И та несразмерно широка капща отвориЬе се ]ош много пута пред аим. Она му ]е увек долазила, у тренутку кад се отварала, као ружна циновска уста из щих бще и базди задах свега онога што у огромном Конаку живи, расте, троши се, испарава или болу]е" (АндриЬ, 2011б: 29). Естетика ружног и увели-чани телесни отвори (нарочито велика уста) представла]у обележ|а карневалске гротеске и матерщално-телесног начела. Карневалски свет Конака подлеже променама - он расте, бу]а и пропада, пролазеЬи кроз основне тачке животног циклуса. Све промене представлене су као физиолошке промене огромног колективног тела. Сам опис Конака оствару]е се карневалским поступком десакрализацще, захвалу]уЬи ком ]е могуЬе упоредити трули задах пропадливих тела са мирисом там]ана у цркви. На овом ограниченом простору креЬе се разнолики свет карневалских гротескних фигура, што ]е нарочито сликовито представлено приликом описа Конака за време везировааа Ибрахим-паше. Свет щи окружу]е овог везира Давна Ье доживети као „музе] чудовишта". На челу тог света ]е аветиаска фигура Ибрахим-паше, човека щи сво]ом по]авом изазива мисао о смрти. Везир се опису]е као „рушевина ща се кретала" (АндриЬ, 2011б: 171) и ща ]е изазивала страх, ужас и зазор. йегово тело, чщи се делови стапа]у у ]едну безобличну масу, представлено ]е као тело лутке, покретано неким невидиливим опругама. Луди из везировог окружеаа су особеааци щи подлежу на]различити|им облицима телесних и душевних мана. У сваком од аих постсуи клица болести, ща расте за]едно са телом, поста]уЬи аегов нераздво]ни део. Упечатливи су описи тих тела, ща се пореде са мешинама и на щима су видливе живе ране.
Врева ща влада пазарним данима на простору травничке пщаце изазива пажау младог конзула. И на овом месту свако има сво]у улогу и све се одвща по ]едном познатом, иако не прецизно утвр^еном сценарщу. Ме^у сталним фигурама овог пазара ]е Хамза телал, бекрща и нерадник, поклоник матерщално-телесног света уживааа, чща духовитост и оштроумност упуЬу]у на бахтиновску мудру луду. Сличне карактеристике се припису]у и Лудом Швабу, щи се чак и имещуе као чаршщска будала. У питаау ]е малоуман човек са щим читава чаршща тера „увек исту грубу шалу" (АндриЬ, 2011б: 74). Пазарним данима Швабу се да]е толага у руку, као у нещ
пародирано] верзщи устоличеаа владара. Тада он поста]е предмет грубог колективног смеха.
Фигура луде
Фигуре малоумника, варошких забавлача, лакрдщаша и особеаака сваке врсте чине карневалски свет АндриЙевих романа. На свим местима на щима се окупла колектив, уочливо ]е присуство оних щи уносе веселу атмосферу и щи представла]у предмет шале и подсмеха окупленог друштва. На]чешЙе су то луди неодре^еног порекла, щи су у прошлости доживели неку несреЙу и чща предисторща осще неисказана и та]анствена. Стиче се утисак да су се по]авили ниоткуда и да одувек носе сво]е маске карневалских луда и лакрдщаша. №ихов живот као да не постсуи ван колектива ком припада]у. Народу су позната само аихова имена, на]чешЙе спо]ена са сликовитим надимцима.
Да бисмо уочили постсуаае фигуре луде у АндриЙевим романима, неопходно ]е да, ослааа]уЙи се на Еразма Ротердамског и потом Мишела Фукоа, одредимо природу лудила. Оно се, пре свега, повезу]е са по]мовима истине и слободе. Луда ]е она] ко смело и отворено, без страха и без обавезе да бира речи, говори истину о свету. О томе говори и Еразмова Лудост: „А мени ]е, напротив, увек било на_|драже што могу да говорим оно што ми тренутно падне на памет" (Ротердамски, 2002: 44).
У средаовековним причама, моралитетима, фарсама и сотщама личност Лудака или Будале добща централно место, са ког ]е дозволено да критике, грди и да се подсмева свему и свакоме. Иако разумне, речи ще се изричу под маском лудила и уз призвук безазлености и наивности, одувек су наилазиле на весело одобраваае. Бахтин истиче лакрдщаше и луде као сталне носиоце карневалског начела: „Такви лакрдщаши и луде какав ]е, на пример, био Трибуле код Франсоа I уопште нису били глумци щи су на сцени играли ликове лакрдщаша. Они су били лакрдщаши и луде увек и на сваком месту, ма где се у животу по]авливали" (Бахтин, 1978: 14). У питаау ]е веЙ поменута концепцща карневала, ща подразумева да карневал нще игра и глума, веЙ посебан начин живота.
Jедан од ликова щи су сво_|ом упечатливошЙу и учесталошЙу по]авливааа обележили прозу Ива АндриЙа ]е Салко Ъоркан. Овог вишеградског лакрдщаша, щи се опису]е као „настран и доброЙудан", памте генерацще касаблща. У роману На Дрини купри]а Ъоркан се на_|пре по]авлу]е као млад и снажан човек, чще телесне мане и начин
одевааа упуЬу]у на гротескно и карневалско, док аегов начин живота одговара функцщи касаблщске луде: ,Део ]е где стигне, сто]еЬкн или у ходу, спавао по таванима, одевао се шареним дроацима ще су му други давали. Jош у детиаству ]е изгубио лево око" (АндриЬ, 2011а: 103). Поступак прерушавааа, а нарочито шарена одеЬа, карактери-стични су за ликове карневалских лакрдщаша. Осим тога, асиметрич-ност тела, ща ]е у овом случа]у постигнутна недостатком ]едног ока, одговара карневалско] представи матерщално-телесног несавршенства.
Ъорканово порекло ]е дато у назнакама, а аегов идентитет се губи пред улогом лакрдщаша ща му ]е доделена. „Припадао ]е свима и нще био ничщи", наводи наратор на ]едном месту, како би об]аснио Ъорканов положа] у касаби. Око овог вишеградског особеаака и пщанице свакодневно се окупла весело друштво, ще са аим збща грубе шале. Ъоркан ]е предмет подсмеха и опклада касаблщског света.
На другом месту у роману, Ъоркан ]е представлен као остарели лакрдщаш, коме пщано друштво у Зарщево] механи доделу]е карневалску улогу комичног лубавника. Алудира се на дога^а] испричан у приповеци Ъоркан и Швабица, чиме се ова два дела линеарно повезу]у. Иако свестан да ]е „сиромах, остарео и неугледан" (АндриЬ, 2011а: 214), Ъоркан допушта да га пиЬе и весело друштво пренесу у свет маште, у ком ]е све доступно и могуЬе. Мишел Фуко повезу]е лудило са фатаморганом, наводеЬи како оно „нще толико у вези са истином и светом, колико са човеком и оном истином о аему самоме щу он може да опази" (Фуко, 1980: 38). Ъорканова фатаморгана добща неслуЬене размере продубливааем грубе шале доконих касаблща. Кулминацща игре са Ъорканом ]е аегово карневалско крунисаае. Вишеградске газде имену]у Ъоркана за наследника великог имааа у Бруси и врше комичне припреме за аегово путоваае: „Jедне ноЬи доносе готов тобожаи пасош за аегово путоваае, изводе Ъоркана насред механе и ту га окреЬу, загледа]у, и уносе у пасош аегов лични опис, уз грубе шале и грохотан смех" (АндриЬ, 2011а: 218). АндриЬев ]унак поста]е карневалска лутка у рукама пщаних касаблща. Коначно уздизаае изнад обичног света, у раван бахтиновског топографског горе, Ъоркан доживлава хода]уЬи по огради вишеградског моста. То ]е последаи степен щи луда достиже за време карневала и щи представла само привремено стаае, ограничено тра]ааем светковине. Крунисани крал карневала задржава сво]у лакрдщашку природу: „Уместо да корача он ]е, ни сам не зна како, почео да игра, ситно, безбрижно, као да ]е на широко] зелено] полани, а не на уском Ьенару и поледици" (АндриЬ, 2011а: 221).
Наставак приче о Ъоркану, щи ]е истовремено и аен кра], АндриЙ испису]е у приповеци Мила и Прелац. У последаим часовима свог живота Ъоркан ]е сведен на тело и онемоЙао услед старости и болести. Прешироко одело и капа ща као да ]е срасла са лобааом претвара]у Ъоркана у карневалску трагикомичну фигуру. Сцена умирааа ]е у знаку гротеске и матерщално-телесног начела. Ъоркан сво]е последае тренутке проводи на брегу изнад касабе, уздигнут попут смешног крала, размишла]уЙи о постсуаау лепоте и равнотеже у свету. Да ли ]е у праву Еразмова Лудост када тврди да она враЙа човека у „на]боле и на]среЙнще доба аегова живота" и да луди ужива]у само онолико среЙе колико им она допушта (Ротердамски, 2002: 58, 439)? Ъорканова весела добродушност и инфантилни поглед на свет и луде не значе неразумеваае живота, веЙ аегово дубле сагледаваае. Свестан ]е ова] АндриЙев особеаак да на свету постов много зла и несреЙе, али да, гледан са позицще ]едног вишег знааа, та] свет добща сво]у карневалску равнотежу.
Луда, ме^утим, нще само она] ко одевен у „шарене дроаке" игра и пева пред касаблщским газдама. Алихоцине оштроумне примедбе и аегова смелост да у сващ ситуаци]и слободно изрази сво]е мишлеае тако^е су особине ще се припису]у луди. Касаблще хоцу дожив-лава]у као доброЙудно и наивно закерало, па се према аему односе са благонаклоним подсмехом. Хоца, са друге стране, са позицще оног вишег знааа ще припада карневалско] луди, сво]е сугра^ане доживлава „као пи]ане луде щи не зна]у шта говоре". Ова] АндриЙев ]унак ]е свет и поредак щи у аему влада сагледао из ]едне шире, карневалске перспективе, уви^уЙи да се живот своди на протицаае времена ще резултира неминовном смрЙу, односно „да смо сви ионако мртви, само се редом сахраау]емо" (АндриЙ, 2011а: 349). Ту сво]у мисао Йе ипак сакрити под маском лудости и наивности, свестан да ]е та врста сазнааа веЙини недоступна. Издигнут изнад равни обичног света, Алихоца почиае да посматра живот као безазлену и безразложну игру. Реакци]а луде на такав свет може бити само благонаклон осмех, какав се упуЙу]е детету ще затекнемо у игри.
Алихоца ]е припадник старог света и присталица старог поретка, а оштрица аегове критике усмерена ]е ка ново] власти и аеним законима. Он сво]е ставове изговара гласно и на ]авним местима, пред читавим колективом, па и пред онима ще критике. Због чега ]е, дакле, хоци дозволено да у свету у ком влада]у строги закони говори слободно док се други кажаава]у због ]едне погрешне речи? Свака власт, наиме, мора имати сво]е луде. Карневалски поредак подразу-мева посто]аае луде ща критику]е, али не подрива и не деградира
структуру власти, веЬ функционише као важан елемент те структуре. Подсетимо се традицще посто]ааа луде на дворовима владара, при чему та луда нще имала само улогу забавлача и лакрдщаша, веЬ ]е представлала и неку врсту плодотворне критике система. У огледу Зорице БечановиЬ НиколиЬ „Бахтин и тумачеаа Шекспирових исторщских драма: карневал и хетероглосща" наводи се Барберово одре^еае карневала као сигурносног одушка за анархичне пориве, щи ]е служио да би се одржавала друштвена равнотежа (БечановиЬ НиколиЬ, 2007: 268). То карневалско сагледаваае власти ]е, дакле, ]едан од начина да се учврсти ауторитет државе.
Свет травничког карневала дочарава]у чаршщске луде и особеааци, обележени карактеристичним телесним недостацима и настраним навикама. Та] свет се заснива на матерщално-телесном принципу щи сво] израз налази у слици колективног тела, али неспорно ]е и аегово духовно богатство. У каталогу травничких луда издва]а]у се епизодни ликови као што су Хамза телал, Луди Швабо и Муса П|евач. То су луди щи воде неуредан живот беспосличара и пщанаца и щи су, по правилу, познати цело] чаршщи. Хамза поста]е мета подсмеха травничке деце, ща га прате улицама, руга]уЬи му се због пискутавог гласа и церемонщалне кореографи]е оличене у аеговом ставу и усталеним покретима. Луди Швабо носи сво]у титулу чаршщске будале и представла атракцщу ме^у светом ко]и се окупла у пазарне дане. Муса, тако^е, има сво]е карактеристично понашаае и свакодневно забавла сво]е сугра^ане пщаним тетурааем и песмом. Неуредан живот и алкохолизам узроци су промена на аиховим телима, што ]е поуздан знак пропадливости и убрзаног стареаа. Ме^утим, сваки од аих поседуе одре^ене духовне врлине. Тако Ьемо за Хамзу сазнати да ]е смео и довитлив, што су особине ще мора поседовати карневалска луда. Сусрет младог конзула Дефосеа и Лудог Швабе на травничком тргу указу]е нам на постсуаае истих особина и код овог АндриЬевог ]унака, щи, под маском лудости, говори слободно и гласно. Ауторски коментар да Швабо живи мирно ]ер „Турци не дира]у будале" (АндриЬ, 2011б: 74), сугерише привилегован положа] карневалске луде. За разлику од ових ]унака, ко]и су претходно поменути у контексту пи]ачног карневала у Травнику и о щима знамо само оно што ]е видливо обичном посматрачу, Муса П]евач има сво]у предистори]у. Познато нам ]е аегово презиме, порекло и породична несреЬа због ко]е ]е доспео у садашау позици]у. „Ъутлив и безазлен веселник за ко]им се окреЬу деца" (АндриЬ, 2011б: 130) ]есте, наиме, школован и образован човек, щи ]е, разочаран судбином ща га ]е задесила, одабрао улогу лакрдщаша. Дефосеова
мисао да „таквих луди увек има у оваквим срединама и мора да их буде" (АндриЙ, 2011б: 132) садржи суштину бахтиновског доживла]а луде.
Матерщално-телесно начело и карневалски дожив. 1>а| смрти
ГовореЙи о ликовима особеаака у АндриЙево] прози, поменули смо истицаае аихових телесних карактеристика. Ме^утим, те слике тела нису доволан повод да говоримо о бахтиновском матерщално-телесном начелу у целини. Треба, тако^е, имати на уму везу ко]у ова] писац оствару]е са народном традицщом, а ко]а се на]боле огледа у колективним сценама. Без таквог ослонца, приказ тела у делу Ива АндриЙа свео би се на натуралистички манир. Наиме, Бахтиново мате-рщално-телесно начело подразумева посто]аае колектива, односно носилац овог начела ]е народ, док се у натурализму приказу] е индиви-дуализовано и изоловано тело. Карневалска слика неиндивидуализива-ног тела подразумева ]едно позитивно начело - начело плодности, ра^ааа и обнавлааа, док ]е по]единачно тело исклучиво мета пропадливости.
Код АндриЙа су заступлене како слике тела начетих болешЙу и обележених разним недостацима, тако и представе младих, здравих и бу]них тела юуа одишу животом. Тако се у делу овог писца преплиЙу естетика ружног и карневалски принцип обнавлааа. Тела АндриЙевих ]унака расту, разви]а]у се, оболева]у, старе и пропада]у, пратеЙи ток биолошког циклуса. Таква представа одговара Раблеово] иде]и о незавршености тела и неминовним променама на аему. У карневал-ском свету Ива АндриЙа наилазимо на каталог луди обележених различитим болестима и телесним недостацима. На ]авним местима као што су вишеградски мост, травничка пщаца, бро]не крчме и ханови окупла]у се гротескне фигуре хромих, сакатих и губавих, чща тела су наказна и асиметрична. На улицама АндриЙевих касаба свакодневно су присутни прос]аци и малоумници са карактеристичним и израженим телесним особинама. Скелеци]а Jамак ]е у роману На Дрини купри]а описан као човек дивског раста, юуи има само ]едно око, ]едно ухо и ]едну ногу. Карневалски пар ко]и чине Абидага и неимар Тосун-ефендща представла спо] по супротности - ]едан ]е крупан и нездраво црвен у лицу, док ]е други ситан, блед и жут.
Супруга аустри]ског конзула у роману Травничка хроника испо-лава аскетски однос према телу и телесности, што ]е у супротности са карневалском филозофщом. Окренута оним сферама ко]е ]е Бахтин назвао топографским горе, Ана Марща презире матери]ални свет и
плотска задоволства. Све што ]е везано за тело и телесне нагоне изазива код ае зазор и га^еае. Наратор ]е назива „женом хладног тела и усщане главе" (АндриЬ, 2011б: 105). Опис сусрета Ане Марще и малоумног босоногог продака подсеЬа на Раблеове приказе гротескних и увеличаних делова тела: „Само за ]едан тренутак аено видно поле испунио ]е, на разгажеш] иловачи, пар босих, калавих, огромних ногу прерано остарелог радника, щи више не може да ради. Само за тренутак их ]е угледала, али после нису хтеле дуго да ^ ишчезну из вида те нелудске ноге, четвртасте, безобличне, квргаве, неизрециво изнакажене дугим ходом и тешким животом; испуцале као борова кожа, жуте и црне, гломазне и криве..." (АндриЬ, 2011б: 110). Напредоваае процеса болести и пропадливости тела, као и хиперболисани приказ органа, Бахтин означава као основне елементе матерщално-телесног начела. Тело ще нам писац овде представла ]е наказно и анимално.
Карневалске фигуре сладострасника и луди чщи живот се своди на телесна задоволства тако^е су присутне у АндриЬево] прози. Фигуре сладострасника обележиле су и карневалски свет Травничке хронике. Такви ликови на]чешЬе има]у ]едну карактеристичну особину, щу ]е и Бахтин повезивао са матерщално телесним сликама - у питаау су велика уста, као симбол пробу^ене чулности и изражених телесних нагона. Опис тумача Давне представла фигуру бившег сладострасника, чщи ]е чулни живот протутаао и угасио се. Стареае и губитак полне моЬи узрок су Давнине горчине и незадоволства. Ме^утим, како у карневалском свету не постсуи гашеае и неста]аае без поновног ра^ааа и обнове, равнотежа се успоставла захвалу]уЬи лику Давниног сина, щи ]е оличеае телесног и душевног здравла.
Бахтин ]е, говореЬи о Раблеу, истакао како ]е за овог писца тело представлало на]савршенщи облик организацще матерще (Бахтин, 1978: 382). Тело ]е основа процеса ра^ааа и обнавлааа, а покрет-ливост тела и задоволеае физиолошких потреба су поуздани знаци живота. Плевлакова игра у роману На Дрини Нупри]а, ща следи након сазнааа да ]е смрт избегнута, представла суочаваае са телесношЬу као позитивним начелом. Човек игра само зато што може и зато што му таква могуЬност изазива неизмерно задоволство. Та игра ]е апотеоза тела и телесности.
Карневалски принцип обнавлааа представлен ]е и темама бременитости и ра^ааа. Ме^утим, бременитост не значи увек и продужеае живота. Случа] са мртворо^еном децом Луде Илинке, мутаве и малоумне жене ща обилази вишеградску градау, доказу]е ову тврдау. С друге стране, бременитост госпоже Давил, супруге
фpaнцуског конзулв из Tpaвничке хpoнике, пpeдстaвлa paвнотeжу у односу га смpт стapиjeг дететв. Ha тв] гачин се, гао у опису pо5eаa Гapгaитуe у Рвблеовом pомaиу, живот и смpт истичу гао две paвно-пpaвнe твчке животног циклусв, зaсновaног га пpинципу обтаивав.
Доживлв] болести и смpти гао ^^одних пpоцeсa пpeдстaвлeн je у pомaну Tpaвничкa xpomrn. Пpоцeс нaпpeдовaаa болести je пpиpодaн и незвустввлив. Зв paзлику од зaпaдног светв, у ком се сввки нaговeштaj болести пpикpивa a болесници бивajу изоловвни из зajeдницe, га Истоку се болест доживлaвa гао уобичajeнa rojaba: „Овде гак болест гао дв ниje ни по чему изузетвк. Ога се jaвлa и paзвиja упоpeдо и газименце св з^^лем, види се, чуje и осеМ га сввком коpaку" (Aндpиh, 2011б: 227). Болесни луди поjaвлуjу се гао paвнопpaвни члвнови зajeдницe, „гоpдо носеЬи своj стpaшни недос-твтвк". У вези св оввквим сxвaтafteм je и доживлaj смpти гао пpиpодног зaвpшeткa животног цикдусв, щи се у нapоду пpиxвaтa гао неминовност и коме се не пpиписуje никaкво више згачеае. О томе сведоче Данине peчи упуheнe фpaнцуском конзулу: „Овде се смpт игноpишe и све што je у вези св аом свpшaвa се кpaтко, без много peчи и цepeмониja" (Aндpиh, 2011б: 48). У кapнeвaлском свету Tpaвничке хpoнике смpт je чиаенига пpотив ще се не вpeди и не тpeбa боpити. Ога се пpиxвaтa без стpaxa и св одое^еном вpстом peзигнaциje. Чeтиpи тpaвничкa лeкapa, окуплега paди лечеав Дввиловог сига, имajу jeдинствeн став о болести и смpти. Пapaдок-свлно, сви они смaтpajу дв je нaпpeдовaаe или зaустaвлaаe болести исклучиво ^^одни пpоцeс, га коjи се не може утигати.
Смpт, св доуге стpaнe, не моpa бити свмо биолошга чиаенига. Дввил he, га пpимep, Мехмед-гашин одлвзвк схввтити гао jeдну дефинитивну дзуштвену смpт, raja, зв paзлику од биолошке, нще у вези св поновним pa^afteм и обновом. Смета гeнepaциja, посмaтpaнa из углв фpaнцуског конзулв, твко^е губи обнaвлajуhи момегат. По аеговом мишлеау, ново вpeмe не подpaзумeвa пpодужeтaк животв, вeh смpт света што je постоjaдо у пошлости: „Дaвил je мислио у себи: ^ще стpaшно то што се dap^ слвби и умиpe, него што зв гамв долвзе и гад^у нови, мл^и и доукчщи. У ствapи у томе и jeere смpт. Hико гас не вуче га гpобу, него гас св ле^ гуpajу," (Лидpиh, 2011б: 67). Дpуштвeнa смpт подpaзумeвa гад св висине, односно св вpxa xиjepapxиjскe лествице. Доживлaj губшта доуштвеног положaja гао jeднe вpстe смpти у Tpaвничкoj хpoници je сликовито пpикaзaн поpe5eаeм свpгнутог и пpотepaног вeзиpa Ибpaxим-пaшe св лешом щи се скдвав од очиjу.
Доживла] смрти у АндриЬевим романима, щи су били предмет нашег проучавааа, заснива се на односу романескне гра^е са народном традицщом, као и на истакнуто] улози колектива. Знача] колективних сцена ]е у томе што се управо у аима огледа принцип обнавлааа и неуништивости живота. Велико народно тело постсуи без обзира на по]единачне судбине, а самим тим ]е обезбе^ена и неуниш-тивост карневалског принципа.
* * *
У овом раду покушали смо да дела Ива АндриЬа сагледамо из ]едног посебног и у досадашаем тумачеау недоволно заступленог угла. Свеобухватна теорща карневала и богатство АндриЬевог романескног света нуде обимну гра^у за ова] вид истражива^а. Овом приликом издво]ени су само неки од аспеката АндриЬеве прозе щи се могу тумачити помоЬу Бахтинових иде]а о поступку карневализацще у каижевности. Заклучили смо да у романима овог аутора постсуи вишеструко ви^еае карневала, као и да су у аима заступлене основне поставке о щима говори руски теоретичар каижевности. Тако^е, уочили смо универзалност Бахтинове теорще, ща се све више примеау]е приликом тумачеаа уметничких дела, али и актуелних по]ава у друштву. Несумаиво ]е да би предмет овако насловленог рада могла бити целина АндриЬевог прозног дела. Ограничава]уЬи се на романе На Дрини купри]а и Травничка хроника покушали смо да направимо ]едан систематичан преглед АндриЬевих карневалских слика, щи би могао бити основа за дале истраживаае и тумачеае.
Литература:
АндриЬ, Иво. 2008. Сабране приповетке. Приредила Жанета ЪукиЬ ПеришиЬ.
Београд: Завод за уцбенике. АндриЬ, Иво. 2011а. На Дрини Ьупрщ'а. Београд: Штампар Макарще;
Подгорица: Нова каига. АндриЬ, Иво. 2011б. Травничка хроника. Београд: Штампар Макарще;
Подгорица: Нова каига. БечановиЬ НиколиЬ, Зорица. 2007. Бахтин и тумачеаа Шекспирових истори|ских драма: карневал и хетероглосща. Зборник Матице српске за кпижевност и]език ЬУ/2. 265-288. ДрагиЬевиЬ ШешиЬ, Милена. 1997. Улица као политички простор: простор
карневадизациjе. Социолощ'а ХХХ1Х/1. 1еремиЬ, Лубиша. 1990. На Дрини Ьупри|а - АндриЬева вечна задужбина.
АндриЬ, Иво. На Дрини Ьупрщ'а. Београд: БИГЗ. Ристиво]евиЬ, Марина. 2009. Бахтин о карневалу. Етноантрополошки проблеми !У/3.
CeKymñ, Hcugopa. 1977. M3 doMahux Knuweeuocmu I. Eeorpag: ByK Kapayuñ. TapT&m, hbo. 1979. npmoeedaneea ecmemuKa: приnог no3naeany Audpuheee noemuKe. Eeorpag: ho^ht.
Bal, Mike. 2000. Naratologija: teorija price i pripovedanja. Preveía Rastislava
Mirkovic. Beograd: Narodna knjiga - Alfa. Bahtin, Mihail. 1978. Stvaralastvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjeg veka
i renesanse. Preveli Ivan Sop i Tihomir Vuckovic. Beograd: Nolit. Fuko, Misel. 1980. Istorija ludila u doba klasicizma. Preveía Jelena Stakic. Beograd: Nolit.
Lever, Maurice. 1986. Povijest dvorskih luda. Preveía Gordana V. Popovic. Zagreb: GZH.
Roterdamski, Erazmo. 2002. Pohvala ludosti. Prevod sa latinskog Darinka Nevenic-Grabovac. Beograd: Mono & Mañana.
