ПЕВЦИ : (АУТОПОЕТИЧКИ) РОМАН БОРИСАВА СТАНКОВИЋА О САМОУКИДАЊУ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

изворни научни чланак

УДК: 821.163.41-31.09

ПЕВЦИ: (АУТОПОЕТИЧКИ) РОМАН БОРИСАВА СТАНКОВИЪА О САМОУКИДАШУ1

Бо]ан Т. Чолак

Институт за ктижевност и уметност Београд, Срби]а

Key words: Borisav Stankovic, Pevci (Singers), poetics, norms of patriarchal culture, masculinity, feeling of fear, unworthiness in regard to one's gender role, self-isolation, self-annihilation

Abstract: This paper analyses the unfinished novel Pevci (Singers), written by Borisav Stankovic, one of the most important Serbian writers of the XX century. Following a short review of the former approaches to this work and a critical reassessment of the novel's editors' proceedings, the article offers a semantic analysis of the text. The hero's attitude towards the norms of patriarchal culture, i.e. the difficulties in establishing a masculine identity, is emphasized as a dominant trait of this novel. Related to this is the protagonist's feeling of shame and a need for self-annihilation. The paper also discusses poetic similarities with other works of the same author, particularly the novel Gazda Mladen (Master Mladen) and the short story "Oni" ("Them").

Клучне речи: Борисав СтанковиЪ, Певци, поетика, норме патрщархалне културе, маскулинитет, осеЬаае страха, недостсуност сопствене родне улоге, самоизолацща, самоукидаае

Апстракт: У раду се анализира недовршени роман Певци Борисава СтанковиЪа, ]едног од на]знача]нщих српских прозаиста ХХ века. Након кратког осврта на досадашае приступе овоме делу и критичког преиспитивааа поступака прире^ивача романа, пружа се семантичка анализа текста. Као доминантно обележ^е романа истиче се однос ]унака према нормама патрщархалне културе, тачнще проблематика успоставлааа маскулиног идентитета. С тим у вези у ]унаку се ]авла осеЬаае стида и потреба за чином самоукидааа. Рад разматра и поетичке сродности с другим оствареаима истога писца, посебно са романом Газда Младен и причом „Они".

1 Рад ]е настао у оквиру префекта „Смена поетичких парадигми у српско) кшижевности ХХ века: национални и европски контекст" ко)и финансира Министарство просвете, науке и технолошког разво]а.

Историчари каижевности и проучаваоци поетике Борисава СтанковиЙа у пишчев романсщерски опус углавном сврстава]у три романа: Нечисту крв, об]авлену 1910. године у „Штампарщи ДавидовиЙ" (првобитно ]е у наставцима излазила у часопису „Градина"), Газда Младена (недовршен роман чщи ]е почетак штампан у часопису „Коло") и Певце2 (тако^е до кра]а неуобличено оствареае фрагментарно публиковано у „Делу"). СтанковиЙ ]е, дакле, за живота као засебну каигу штампао само Нечисту крв, док су друга два романа, у незавршеном облику, об]авлена тек након пишчеве смрти у оквиру треЙег тома Дела Борисава СтанковиЙа 1928. године. Каигу ]е приредио СтанковиЙев прщател Драгутин КостиЙ, щи ]е према сопственом осеЙа]у и нахо^еау романе допунио поглавлима и страницама из пишчеве рукописне оставштине. У „Редакторово] напомени" КостиЙ се унеколико осврнуо на прире^иваае романа Певци3 - говореЙи о усаглашаваау имена ]унакиае Софке, ща се у прво] глави звала Митра, потом о постсуаау завршене пете главе романа, као и о умногоме завршене шесте - али читав круг питааа у вези с прире^ивааем текста и интервенцщама прире^ивача осще отворен.4

У наведено] прире^ивачщ напомени КостиЙ као основни проблем у склапаау целине истиче „небрижливо чуване и несре^ене рукописе" Борисава СтанковиЙа. Према аеговом мишлеау, изузев на^ена два поглавла „нще се нашло ништа више што би могло поуздано уЙи у састав Певаца" (КостиЙ, 1928: 200). Ме^утим, одмах потом КостиЙ издва]а део рукописа за щи сматра да би „лепо приста]ао и наставлао се на последае несумаиве одломке" (Исто: 200), но ипак га не уклучу|е у сам роман.5 Разлог за такав поступак свакако лежи у неподударностима ще се по]авлу|у у опису ]унакиае (представлена ]е као млада, плаве косе и плавих светлих очщу, што не одговара опису Софке из романа Певци - старща, бу|не црне косе, црних очщу).

2 У каижевно) истории посто)е неслагааа у вези с жанровским одре1)еаем Певаца: „За ]едне ]е то 'недовршен роман', за друге 'приповетка', за треЙе 'породична хроника' или 'роман-хроника' итд." (ЗлатановиЙ, 1982: 437).

3 О прире^иваау Газда Младена и верзщама овог романа види: Чолак, 2007.

4 Одговор о интервенци)ама прире^ивача пружила би поредбена анализа романа из 1928. и часописне верзще текста ко]а за ову прилику нще могла бити ура^ена.

5 Поступак уметааа поглавла у роман вршен ]е приликом прире^ивааа Газда Младена.

Ако се по^е од претпоставке да ]е писац заиста погрешио и „заборавио" ]унакиаино име, онда у прилог томе да прона^ену сцену не треба посматрати као део романа иде и сам ток радае одломка -неименовани ]унак тужан ]е „на све: себе, на куЙу, башту, ау, комшще. Тужан што ]е све то тако лепо удешено, свршено", што указу|е на то да реч о ситуацщи блисщ оно] какву наилазимо, рецимо, у Газда Младену измену Jованке и Младена: венчаае с неволеним/неволеном; одговараае волене девоне од отвореног исказивааа емоцще тако^е иде у прилог тези о другачщем току радае од оног на щи се наилази у Певцима: „Тво]а сам! И чисто, гледа]уЙи, паде по кревету. Он, као очеку|уЙи то, зна]уЙи за то, ]ош убщенще, само одговори: Нашто то? Знам врло добро све". Ме^утим, уколико ]е грешку у именоваау начинио КостиЙ, а не СтанковиЙ, одломак би се (ако се занемари ]унакиаин опис) можда могао посматрати као део романа, а у први план би дошла прича о нереализовано] лубавно] вези (карактеристична за СтанковиЙа), док би се теза о идеализации патрщархалне културе у Певцима (¡едногласан став проучавалаца) показала неоправданом. Оваквом тумачеау иде у прилог и чиаеница да визща будуЙег среЙног живота Софке и Сто]ана не потиче од Софке и Софкиног оца, веЙ од Сто]ана, Jована или Злате, Степанове ма]ке. Такав поступак „обмааивааа" читаоца СтанковиЙ ]е применио и у роману Нечиста крв6

Драгоцена КостиЙева белешка указу|е на знача] Певаца за СтанковиЙа. На самртничщ постели на]веЙи писац епохе српске модерне исказу]е желу и намеру да уобличи сво]а два романа: „Док се само придигнем мало, мораЙу завршити прво Газда-Младена па Певце" (Исто: 199). И у каижевном приказу из 1928. године у часопису „Преглед" Jован КршиЙ наводи да ]е уз Коштану и Нечисту крв СтанковиЙ сматрао као на]бола сво]а дела Газда Младена и Певце (КришиЙ, 1928: 373).

ВеЙина истраживача каижевности сагласна ]е са ставом да ]е Борисав СтанковиЙ зачетник модерног српског романа. Многобро]не анализе Нечисте крви само су потврдиле ова] суд. Говор о СтанковиЙево] романескшу поетици често ]е обухватао и роман Газда Младен. Штавише, неретко се приликом тумачеаа Нечисте крви прибегавало поре^еау с Газда Младеном. Оба дела анализирана су подробно и с различитих аспеката, а о сваком су исписане чак и засебне монографще. С друге стране, роман Певци изостао ]е из веЙине

6 Види ПетковиЙ, 1988; Чолак, 2004.

анализа СтанковиЙеве поетике. Углавном се сусреЙе само узгредно помиааае наслова романа, у неколико студща Певци се посматра]у као део поетике СтанковиЙевих незавршених романа (претежно како би се потврдила теза о пишчево] истрошености и позно] стваралачщ неплодности7), док се као предмет самосталне обраде не по]авлу]е готово ни у ]едном веЙем истраживаау.

Осврт на основне тезе овога романа пружили су Драгутин КостиЙ, Jован КршиЙ и Милко JовановиЙ, али ]е код све троице изостала дубла анализа дела. Реч ]е углавном о кратким забелешкама у щима се не разматра]у психолошки односи ]унака нити композицща романа, као што се пажаа не усмерава ни на ]едан засебан поетички проблем. Начале се отишло у изношеау претпоставки о томе ще би се пишчеве приче евентуално могле довести у везу с наставком романа (поступак вероватно на]више мотивисан чиаеницом да ]е СтанковиЙ готово читав садржа] ]едне ранще приче уметнуо у роман) (Д. КостиЙ), као и хипотезе о потоао] радаи романа (Д. КостиЙ, М. JовановиЙ).

Премда Певцима нису посветили засебну студщу, Предраг КостиЙ и Вук ФилиповиЙ приликом тумачеаа СтанковиЙевог опуса дотичу и ова] роман. КостиЙ указу]е на стереотипан почетак романа: „Почетак ]е донекле по каишком калупу, и то само у техничком погледу, а не садржа_|но. Почиае садашаицом па регресивно опису]е оно што ]е ранще било" (КостиЙ, 1956: 97), након чега детално излаже радау избегава]уЙи да се упусти у психолошко тумачеае поступака ]унака, а изоставла и анализу било щег аспекта дела. Попут других приказивача овог романа, и он сматра да ]е реч о делу с на]више „ведрине, сентименталне радости и живота обичног и среЙног" (Исто: 102), што доводи у везу са сликааем СтанковиЙу блиских луди у ликовима романа (оца, ма]ке, бабе, деде, очевог побратима) - теза преузета од Д. КостиЙа. Кра]аи суд о Певцима ]е изразито негативан: „Личности су (...) безбо_|не и недоволно оштро оцртане (...) Овде целина нще успела, а према главним линщама, ни да ]е завршена, не би представлала снажно и велико дело8" (Исто: 103). Вук ФилиповиЙ пак сматра да недовршеност дела „сто_|и у на]ужо] узрочно-

7 Предраг КостиЙ говори о „исцрпливашу и пресушивашу резервоара Борине страсти и младиЙке снажне подсвести", те о „подбацивашу" СтанковиЙевих последших дела (КостиЙ, 1956: 123-124), а Владислав ПаниЙ о „наглом сплашшавашу" стваралачког полета (Panic, 1981: 254).

8 Код оцешиваша уметничке вредности овог СтанковиЙевог романа уздржан ]е и Jован ДеретиЙ: „Од два недовршена Станковийева романа, Газда Младен и Певци, први ]е, упркос недовршености, изузетно знача]но уметничко оствареше" (ДеретиЙ, 1981: 221).

психолошщ вези са питааем аутобиографског садржа]а и аегове транспозицще у делу" (ФилиповиЙ, 2008: 163), као и да идиличан свадбени епилог „нще одговарао унутрашао] емоцщи СтанковиЙа трагичара и психолошког реалиста" (Исто: 164). Према аеговом мишлеау, „дали опис ]едне патрщархалне свадбе (...) неизбежно би, као обича]на и фолклорна ситуацща банализовао дати садржа]" (Исто: 165). ФилиповиЙев приступ овоме роману темели се претежно на поре^еау с Газда Младеном, као и на предочаваау претпоставки о далем разво]у дела, а посебно акценте присутност биографских момената из СтанковиЙевог живота. И он у лику Страна (Певци) препозна]е пишчевог оца: „Писац ]е ова] лик мотивисао маае према личном сеЙаау из детиаства и реалистичком нерву евокацще, а на]више кроз успомене и сеЙааа других луди и са тежаом да светле тачке ових успомена што више приближи свом замишлаау - угодно] представи еснафско-патрщархалног живота щи ]е претходио друштвеном прелому (...) осамдесетих година XIX века" (Исто: 169). У делу студще у щем изводи поре^еае два ]унака (Сто]ана и Младена) ФилиповиЙ заклучу|е да ]е реч о „истом лику" щи ]е у Газда Младену „сагледан на другачщи начин, оком критичко-психолошког об]ективизма и у складу са унутрашаом иде]ом, трагике романа" (Исто: 171). Степанов лик овом истраживачу превасходно служи како би потцртао Младенову „безбо]ну и неодлучну физиономщу патрщархалног занатлще-трговца" (Исто: 172). И у анализама ликова Софке и баба Злате посеже се за препознавааем прототипова из СтанковиЙевог живота (ма]ка, баба) и за поре^еаем с ]унакиаама из романа Газда Младена (Ката, баба Стана) с цилем да се Газда Младен представи као слаб роман.

Од тумачеаа Певаца у контексту поетике Борисава СтанковиЙа можда би ]ош требало поменути монографщу Борислава ПривуловиЙа Борисав Станковик и народно песништво, где аутор у вези с овим делом говори о „одликама музичког романа - музичког дела", а потом показу]е „покретачку, диманичку функцщу песме - песме средства за акцщу" (ПрвуловиЙ, 1986: 72-73). У омалом оделку посвеЙеном Певцима ПрвуловиЙ се само овлаш дотиче садржа]а песама ще Степан пева, али примеЙу|е да писац у ова] роман „уводи наратора щи анализира текст" (Исто: 74), што ]е поступак щи би се могао окарактерисати као некарактеристичан за СтанковиЙа. И ова] проучавалац прихвата тезу о „идилично] и еснафсщ панорами старих дана" (Исто: 72), указу]е на мотив среЙе, тачнще среЙног човека (Исто:

75) и роман доживлава као „глорификацщу малих луди, щи су животу прилазили као песници" (Исто: 75).

На^збилнще настсуаае да проникне у особеност поетике овога романа учинио ]е Момчило ЗлатановиЙ. У раду „Песма и певаае у Певцима Борисава ОтанковиЙа" ЗлатановиЙ показу]е какву улогу и важност има]у народне песме и певаае у поетици Борисава СтанковиЙа на примеру романа Певци. Познати фолклориста запажа да ]е Отсуан „на]веЙи и на]заноснщи певач у свеколиком СтанковиЙевом приповедачком делу" (ЗлатановиЙ, 1982: 437) и предочава различите реакцще слушаоца на аегов глас (у зависности од предмета песме). ЗлатановиЙ тако^е Певце види значащим „и за етнографщу и фолклористику" (Исто: 439), што образлаже присуством дахирцике Ризе у делу, тачнще дахрицщских та]фи,9 као и чиаеницом да ]е СтанковиЙ први описао гротате - певаае уз подрхтаваае гласа: „У другу половини XIX и у првим десетлеЙима ХХ столеЙа фолклор на врааском терену истражу(у многи етнографи, етномузиколози и научници других струка, али нико од аих нще запазио да се овде пева и грокуки" (ЗлатановиЙ, 1982: 440). Премда веома инспиративан, прилично кратак текст М. ЗлатановиЙа не залази у дубле тумачеае романа нити се дотиче психолошких односа ]унака или композицще дела, па изоста]е деталнщи увид у поетику и особености СтанковиЙевих Певаца.

Ова] осврт на досадашае приступе роману Певци указу]е на чиаеницу да се од заиста великог бро]а истраживача СтанковиЙевог дела нико деталнще нще задржао на поетици романа Певци, што особито чуди ако се има у виду да ]е реч о ]едном од на]веЙих писаца српске каижевности, као и да ]е више студща за предмет истраживааа имало ОтанковиЙев целокупни опус, а неке чак и поетику СтанковиЙевог романа.

Ток приповедаша и основна замисао романа

За разлику од романа Нечиста крв у чщем ]е средишту прича „о ]унакиаи чща се судбина одиграва у ]едном исторщски прелазном добу у коме се смеау]у две културе", односно Газда Младен у щем се представла „положа] мушкарца у оквиру ]едне строге и затворене

9 „То су групе Ромкиаа ко]е су опходиле градске домове, на]више за време празника, и певале и играле не само иза дувара, у сеновико башти, поред ^ула и шимшира, него су улазиле и у домове, и у гостинским собама веселиле и хацщке, чорбацике и аихове кЙери и снахе" (ЗлатановиЙ, 1982: 439).

културе" (Чолак, 2009: 13), основна проблематика романа Певци тиче се односа ]унака према нормама патрщархалне културе, тачнще успоставлааа маскулиног идентитета. Иако би се могло учинити да ]е у основи реч о тематици веЬ присутшу у роману Газда Младен - то нще тако. Код газда Младена самоспутаваае и усаглашаваае с друштвеним очекивааима одвща се под императивом (само)жртвовааа зарад породице и оно не доводи до самоукидааа10 ще узровде ]унакову смрт. Поред тога, главни ]унаков покретач ]есте осеЬа] страха да Ье се показати „да нще као што треба" (отуда П. ПетровиЬ оправдано насловлава сво] рад о Газда Младену „СтанковиЬев роман о страху"; ПетровиЬ, 2005), док ]е у Певцима основни покретач поступака осеЬа] стида што ]унак зна „да нще као што треба" (стид ]е на]фреквентнща реч у роману). Певцима ]е отуда проблемски ближа прича „Они", у ко^ се резигнирани ]унак препушта смрти и у ко^ ]е присутно осеЬаае (само)жртвовааа зарад родитела (тежье да се не изневери аихова лубав) приста]а&ем на нежелени брак.

Основу романа Певци чине приче о судбинама два ]унака - Сго]ана и Jована - од щих ]е судбина првог уско повезана с причом о чину самоукидааа услед интерпретацще одре^ених културних норми и друштвених очекивааа, а судбина другог с причом о процесу самоисклучивааа услед осеЬааа сувишности и спозна]е суштински измеаених вредности живота (проблем сукоба ме^у генерацщама, односно два временска доба). Оваква тематика отвара могуЬност за читаае дела и из перспективе теорще маскулинитета.11 Примену ове теорще на роман Газда Младен урадила ]е Милена ЧомиЬ ща као средишау тачку теорще маскулинитета истиче „сложеност мушког суб]ективитета", суб]ективитета щи ]е дуго „свожен на друштвени конструкт чща ]е "мушкост" мерена патрщархалним нормама" (ЧомиЬ, 2011: 267). Испитиваае односа патрщархалних норми и индивидуал-ног суб]ективитета, измену осталог, проблематика ]е и овога рада.

10 Пуам самоукидааа близак je термину самопоништавааа, оба позната у теорщи маскулинитета (примера ради види K. Silverman или од српских теоретичарки Т. РосиЙ). Определ.иваае за први термин произашло ]е из осеЙааа неадекватности онога што по]ам самопоништавааа подразумева (негацща као вид самодеструкцще, тоталног самопорицааа) и онога што се жели да опише, обухвати (негацища као вид саморедукцще).

11 Када ]е реч о теории маскулинитета, у српско] науци о каижевности вероватно ]е на]веЙи допринос дала Тарана РосиЙ чщи се знача] посебно огледа у ширеау основних поставки ове теорще.

Роман Певци приповеда о прщателству петорице младиЙа (Jован, Сто]ан, Чукла, Сара_|дар, Секула), с посебним акцентом на однос измену Jована и Сто]ана. Два прщатела, Jован и Сто]ан, оличеаа су два]у принципа. Jедан ]е активан, и аегово се деловаае делимично уклапа у пожелну слику о мушкарцу у патрщархалш] култури12 (Jован ]е пркосан, неприлаго^ен, склон тучи), а други пасиван, тако^е само делимично уклоплив у слику пожелног мушкарца (послушан и вредан, Сто]ан ]е слабуаав, изолован, не показу]е одлучност и инициативу, сексуално ]е инхибиран).13 На овакав спо] два прщатела, чщи се карактери по много чему различу, и у то] различитости приближава]у и допуау]у, наилазимо и у причи „Они", ща без сумае представла „предложак" роману (премда измену два текста постое и очигледне разлике).14

Роман почиае Jовановим животописом, али се веома брзо усредсре^уе на приповедаае о аеговом прщателу Сго]ану. Други ]унаци по]авлу]у се маае-више као епизодни ликови у причи. Сщаново одрастаае и однос ма_|ке према аему преузет ]е из приче „Тетка Злата". Но, за разлику од романа неких других аутора из истога периода, где такав поступак ствара утисак „попуаавааа" приче у цилу ширеаа обима романа, у СтанковиЙевом делу она ]е потпуно функционална - доприноси комплекснщем осликаваау психолошке мотивацще Спуановог лика, а нарочито аеговог потоаег односа са Jованом.

Лик одсутног оца код оба ]унака по]авлу]е се као изузетно важан. Али док Стсуан одраста без оца (рано преминуо несреЙним случа]ем), услед чега ]е аегов живот последица худе (несреЙне) судбине и снажно осенчен свешЙу о присуству смрти, дотле ]е Jованов живот последица сурове судбине одбаченог сина:

„Слуша) - понавлао би сво]у претау юэ]у ]е толико пута помиаао, 1ован веЙ ]е напамет знао: - код мене места немаш. Ово, ма)стор, он ти ]е и отац и мати, све. Да знаш: да од аегове куЙе и дуЙана другог места немаш. Ту да си. Нога и рука ту, у дуЙану, да ти ]е пребщена. НеЙу да знам за тебе!" (СтанковиЙ, 1928: 134)

12 Под патри)архалном културом подразумева се она] облик патрщархалног друштвеног уре1)еаа какав ]е постсуао у Враау у друго] половини XIX века, при чему треба имати у виду да разматрани културни модел нще карактеристика само овог поднебла веЙ се, маае или више модификован, може уочити и у другим културним зонама. Модел се, тако^е, не може ограничити само на дати временски период.

13 Више о (не)пожелно] слици мушкарца у патрщархално] култури види Чолак, 2009.

14 О причи „Они" види Чолак, 2013.

Jованов отац препушта, дакле, сина ту^ем ауторитету и одриче се сво]е родителске улоге, што доводи до разво]а синовлевих осеЙааа одбачености, неприпадааа, нелагодности и тескобе ща се превазилазе успоставлааем контакта са Океаном. Од тада Jован почиае потпуно другачще да доживлава луде, простор и свет око себе:

И од тада 1овану, за)едно са Степаном, юэ]и ]е увек трчкарао, био с аим, некако омиле дуЙан, занат, ма^тор. Све му до^е друкше. До тада, мада ]е толико година био, ипак, да га ]е ко запитао, мучно да би знао казати, описати дуЙан, ма]сторову куЙу (...) Видео ]е како му ]е и ма)сторица добра, па и Йерка, юэ]а ]е била аегових година, и синови ма]сторови (...) Изгледало ]е да ]е све то постало због Степана. (Исто: 136-137)

Однос измену Jована и Степана, испрва заснован на поштоваау, временом се продублу|е, па обухвата и заштиту, разумеваае, приврженост, нежност, топлину:

Стсуан, онако нежан, мали, само ]е гледао у 1ована, трептао радознало сво]им крупним, плавим очима, чекао да му 1ован што нареди, заповеди, да му дода какву ствар, и ]еднако ]е око аега радосно трчкао, говореЙи му све 'батке, батке!' И то 'батке' тако ]е радосно изговарао, да ]е 1овану од тога било некако лако, прщатно, и Степан му долазио тако некако мио, мио... више него ро^ени брат. (Исто: 136)

СтанковиЙ у интимизоваау односа измену два младиЙа иде толико далеко да предочава чак и аихов тактилни однос (за патрщархалну културу и за СтанковиЙево дело несвойствен, као и уопште за српску прозу периода модерне15):

И кад би их рш више угре]ало, Степан би се извалио у скут 1овану, дигао би лице спрам месечине, зажмурио и запевао (...) А 1ован, надносио би се над Степаном, гледао га и као неко дете руком миловао по образима. Миловао аегову меку косу, издулено кошчато лице. (Исто: 129)

15 Више о слици мушких идентитета у прози епохе модерне види Чолак, 2013. О општим одликама српске прозе почетка двадесетог века и представлаау мушких и женских идентитета писано ]е много. Jедна од обухватнщих студща посвеЙена ово] проблематици ]е монографща Слободанке ПековиЙ Српска проза почеткомХХвека.

Ако Jована и Скуана чини блиским лишеност, тачнще одсуство очеве лубави, потпуно се разилазе када ]е о односу према животу и другим лудима реч. Отуда Сто]ан чин сексуалног ^едиаавааа са женом доживлава као непремостив амбис, као нешто што га у то] мери испуаава страхом да ]е потпуно онеспособлен за сам чин. Тиме се ова] СтанковиЙев ]унак издва]а у односу на типичне мушке ликове прозе модерне (по правилу представлени као храбри, одлучни и интензивног еротског набо]а16):

Треба само да ]е додирне, спусти сво]е руке на аена бедра, кукове и -пала би му! (...) Пала би му, а он би се, ах! тако заплакао. Не што ]е не воли, нще му драго, веЙ што ]е то за аега толико велико, силно, много, да он чисто не сме, бо]и се... (Исто: 188-189)

Мера у ко^ аегов таленат надилази скученост, уре^еност свакидашаих патрщархалних односа ]есте мера аеговог страха. Естетски усхит реализован ]е и могуЙ само док песма тра]е. Након ае, аегова свакидашаица ]е неспретна и рааива попут албатроса щи ]е слетео.

У поре^еау с газда Младеном, щи осеЙа страх од тога да се не покаже слаб, и не одговори на друштвена и породична очекивааа, те тако посведочи да нще „као што треба", Сто]ан осеЙа стид управо зато што нще „као што треба":

Према свему био ]е као равнодушан, не као аегови другови, младиЙи, юэ]и било у проводаама, дево]кама, било у кицошеау, ношеау, налазе задоволства, радости. Као да нще био млад, мушко, веЙ нешто друго, тако миран" (Исто: 150). (...) „Степан, засти^ен због тог гледааа, одва]а се од прозора и Йути. Стид га од тих материних прекора, од те молбе: што он све тако, не као други. (...) И заиста, сам он, Степан, осеЙао ]е, а и по аему могло ]е да се види, да нще као што треба. Никад сасвим задоволан. Увек као да га ]е било стид, веЙ му било незгодно, неугодно" (Исто: 157). (...) „Мучен тиме шетао се по башти, али не средином, веЙ око зидова, испред дрвеЙа, као крщуЬп се да га ко не види таква. ОсеЙао би како трава мирише, како дрвеЙе, стабла, граае, лишЙе, услед наилажеаа предвечер]а, хладовине, свеже, окреплено пушта од себе шуштеЙи неки влажан, зрео, свеж мирис зеленила дрвета; како око аега, из околних високих куЙа, доксата, дворишта иду, креЙу се. Али зато што ]е све то ]асно, на дану, види се, аега то као гуши, стид га, бо]и се да га ко не опази и види то што он осеЙа и

16 Примера ради, упоредити с мушким ]унацима Петра КочиЙа или пак Ива Ъипика.

450

подсмехне му се... И зато и тамо кад ]е, у башти, сам, опет и ту нще као што треба. (Исто: 158-159)

Услед свега тога, он сам као да веЬ заузима позицщу подре^енога, неприметног, щи се склааа и у друштву осеЬа непрщатно, уз истовремено настсуаае да прикрще желу за самствовааем:

И Сто]ан лут, оневеселен на то, не би ни излазио из баште, догод би их било, долазило, скуплало се на бунару. А опет, нще смео да остане много повучен, удален, бо]еЬи се да му се оне не подсмехну због те аегове усамлености, веЬ би чисто крадом, полако долазио, приближио би се обично до улаза у башту, где ]е било цвеЬе, шишмири, руже, те би ту или седао, или загледао цвеЬе, ле]е, чак би и шушкао, да би га оне чуле, могле отуда кроз тарабу и да виде, да им тиме покаже како ]е он ту, не бо]и их се, не бежи. (Исто: 159-160)

Потреба за самоизолацщом, усамлеништвом, неприметношЬу и неприсутношЬу последица ]е, дакле, ]унаковог осеЬааа недостсуности сопствене родне улоге и свести о могуЬем односу друштва према аему таквом (подсмех, изолацща, исклучиваае).17 С друге стране, наведена потреба мотивисана ]е одсуством животне ведрине и ]унаковом хиперсензибилношЬу :

И Степан, осеЬа]уЬи то, знао ]е како ]е та аегова непотпуна веселост, ту^еае, као повученост, неугодна, самом аему ]е мучна а камоли аима, 1овану, Чукли, матери му. Бо]ао се, да они не помисле како тиме хоЬе од аих да се либи, одва]а" (Исто: 158) (...) ,Д Степан би ]едва чекао да све то про^е, а знао ]е да Ье то с даном да се сврши. И валда зато ]е он свакад, кад се дан одмицао, губио, осеЬао се лакши, слободнщи. И што би више мрак долазио, ноЬ бивала, он се осеЬао све слободнщи и слободнщи, зато што се у том мраку све губило, нико веЬ не може да види шта ]е, како му ]е, какав изгледа. Нема да стрепи, црвени, бо]еЬи се да Ье му се ко подсмехнути било замишлену, сетну, било веселу. Нико не може да га види, ]ер мрак ]е, ноЬ, и он сам, усамлен. (Исто: 161)

Тренуци напуштаае позицще аутсадара, када неста]е стид због онога што ]есте, када доминира и влада другима, те, надасве, када исполава мой, ]есу моменти певааа18:

17 О „мушком" страху од исклучеаа из света мушкараца види Бурдще, 2001.

18 По способности ]унака да певааем „влада" слушаоцима, али и по интензивном осеЬаау неодво]ивости сопственога биЬа од песме и певааа, роман Певци може се

Стсуан почиае. Почиае да износи, пушта сво] глас. Али у почетку задржава]уЬп га, дубоко, ]ако, да чисто не долику)е аеговом слабом, бледом изгледу. Изнена^е. Ови гледа]у у себе. Не сме]у главу да дигну, покрену се, накашлу, као да не повреде, не учине да нестане тог аеговог гласа, гласа тако чудна, ]ака, а широка, да осеЙа]у како почиае да им се вще око глава, загрева их, почиае да продире у аих, као поткопава, буди нешто успавано, мило, драго, ]едном веЙ познато. (...) Пева, и то онако широко, из дна срца, с раздраганошЙу ко]а их све обухвата и чини да песма, оне речи, чудно иду, продиру у аих и као да код свакога буде неки особити, аегов, некад доживлен дога^аь успаван спомен, осеЙа]. А опет као да су сви ти различити особени осеЙа)и ту, у то] песми, нарочито у оно] широко], топло] раздраганости гласа Ото]анова, ко]а чисто изненада, право, одедном, као руком, за срце човека хвата, те се они купе и пушта)у од себе уздахе, потврду зата]ана бола... (Исто: 176-177)

СтанковиЙ, попут АндриЙа, успева да у ]едноме лику оцрта две кра]ности - с ]едне стране, осеЙаае дубоке личне недосто]ности ща условлава стид, а с друге, превазилажеае тих осеЙааа исказивааем сасвим изузетних, готово надлудских сопсобности (у моментима док пева), те задобщаае моЙи над свима. Али, за разлику од АндриЙевог ]унака, Сто]ан и у певаау открива недосто_|ност ща се везу]е за аегову родну улогу. Зато преста]е да пева. Ово самоукидаае последица ]е свести да му као младиЙу (мушкарцу) не приличи да пева лубавне песме19:

Зато се све више повлачио. Стид га било да пева, а рш маае као пре, и као што ]е само он осеЙао, знао; да пева сетне, лубавне песме; да у аих уноси ону сво]у, личну топлоту, раздрагану - ох, толико тешку и милу!

довести у везу с драмом Каштана. И у Станковийево] драми реч ]е о „укидаау" певача, с тим што код главне ]унакиае изоста]е процес волног самоукидааа. Уцеаена од власти и протерана, Коштана ]е натерана да престане да пева. Но, аен однос према патрщархално] култури не развща се у правду самоукидааа и смрти. Определивааем да самостално, доброволно у1)е у свадбена кола, она исказу)е снагу и особеност личности, те спремност на подношеае властите судбине. Реч ]е о индивидуалности ко]а упкос свему не преста]е да посто]и. Супротан пример ]унака ко]и прихвата норме патри]архалне културе притом гушеЙи властиту индивидуалност ]есте Митке, ко]и са сцене од одлази погружен и без воле за побуном.

19 Сретен АциЙ, утидаjни српски педагог с почетка XX века, инсистира „da je veoma vazno izdvojiti i stalno sprecavati decake da dodu u susret sa prostorom aktivnosti koji je tradicionalno pripisivan zenama (...) Dok bi u pevanju trebalo dati sto manje mesta 'pesmama lirske sadrzine i neznih melodija'" (Цитирано према: Miljkovic, 2011: 155).

- тугу, бол. Бо]ао се да не кажу како се веЙ мази тиме. И зато je све више, радще невао црквене несме, нсалме юэ]е je код владике учио. Нж je радо невао зато, што je у h>hx чисто уносио оно од свога што се стидео да каже у овим, световним несмама. Jeр ово су црквене, свете несме и ту нема нико да му замери, носумаа, као што би, кад би невао неку обичну, лубавну песму, на у aj сномиаао драгу, име какво, те ко носумаао да он сигурно на ту и ту мисли, и зато тако чежаиво, страсно нева. Овде тога нема. Псалми, тронари то су свете несме и нема ту ко да носумаа, помисли р^аво и онда он може &hx да нева до миле воле, свуда, на сав глас.

И због те своje стидливости, осеЙааа: како сада веЙ нще ред, паметно да као нре, кад je био мааи, и сада онако нева но славама, свадбама, Стсуан je ретко, унраво и нрестао више да нева. (...) Ни|е знао због чега, зашто, само осеЙао je: да ни|е у реду, да je веЙ велики, човек, и да за аега више то ни|е; не долику^е му. И зато, с дана на дан, бивао je све више повучени|и и усамленщи. (Исто: 181-182)

Поменуто самоукидаае без сумае je морало оставити трага на Спуана и аегово потоае поимаае смисла живлеаа, чак би се можда могло реЙи да je управо оно могло бити узрок аегово] смрти. Губитак животног смисла због ту^т (културом намет^т^) очекивааа, тема je присутна и у причи „Они". Иако се поуздано не зна да ли je у роману (као што jeere у поменутсу причи) jyнaк обесмишлен одбацивааем прве лубави (Маре, односно Софке) и пристajafteм на брак са другом женом (Марика, односно Митра), у Певцима je jaсно истакнут знaчaj песме и певааа за Стоjaнa, па се без сумае аегово обесмишлаваае везу|е за одрицаае од ат. Jyнaково певаае одре^е се као „чудно" и „незнано", самим тим и као оно суштински важно за аегово биЙе:

Било jоj je тешко, као стрax je xвaтaо од тог, таквог аеговог унесеног, некако чудног невааа. (...) Али баш то незнано неваае задавало je матери Mpaxa. (Исто: 149-150)

На повезаност песме и Огсуановог биЙа упуЙу|у и описи емоцща и расположена искaзaниx кроз аегову песму, а коjи, након аеног завршетка, не само као да raCTa^ajy да живе у jyнaкy-пeвaчy, веЙ га и битно одре^уу.20 Ни женидба ни добщаае детета нису могли осмислити Стоjaнов живот, пошто цела аегова поjaвa сведочи о

20 На „доживла] 'чистог бивааа' или 'апослутпог бивааа' у музици" паилази се и у прози Момчила НастасщевиЙа (ПетковиЙ, 1994: 29), па би занимливо било испитати евентуалне везе ме^у оствареаима два велика ствараоца.

неприлаго^ености и осеñaaу нелагодности у свакодневици. йегово егзистирaaе уско ]е повезано с „незнаном песмом", на шта непрестано указу]е и Cтоjaновa ма_|ка - чщи се и немир и трагично осеЬаае везу]у исклучиво за ту песму:

Majкa му, док он нева aоj нознате несме, сва се тони од радости слуша]уЬи га, али кад он, онако новучен, унесен, почне друго, нешто ново, чудно, одмax би га нрекидала. (... )

- Немо], синко, немо] ! - нрекидала би га она.

- Што, нано? Зашта? - ]едва би се трзао, и чисто као с муком се раста]ао, прекидао то сво]е невaaе.

Majкa му рш унлашенща од тога aеговог тешког, као с муком отрзaaa, заноса, унорно би нродужавала да га прекида, моли, као освешпу]е.

- Немо] то. Пева] друго, ово обично... Шта то?

Али он ]е баш то на]више волео. Ове, обичне, свaкидamaе несме толико ]е веп знао, невао hx, да су му биле отунеле. А у овом, своме певaaу, извиjaaу, зaноmеaу гласа, он ]е налазио нешто ново, сво]е. И зато би као с муком нриста]ао на материну молбу и нреста]ао да нева. (... )

Ни сама нще знала зашто, али тек pj се ]авлала као нека далека, изненадна сумка нри сваком таквом aеговом унесеном певaaу, и увек би pj долазио чудан, као болестан, не здрав. (Исто: 149-150)

Иако ]е тешко претпоставити како би се дале развщао Cтоjaнов животопис, у ономе што ]е сачувано од романа Певци (реч ]е о око осамдесет штaмпaниx страна) ]асно ]е акцентована трагична нит приче. C обзиром на то да веп на почетку романа добщамо информацщу да ]е Cтоjaн преминуо и да су иза aегa остали удовица и ]едно дете, нема сумaе да се оженио. Под претпоставком да ]е Cтaнковиñ у дело заиста увео две jунaкиaе могла би се наслутити прича о нереализованом лубавном односу. У том смислу очекивало би се да ]е Cофкa пошла за другог, имуйнщег човека (оваквом разво]у дога^а одговарао би прона^ени одломак) - ситуацща добро позната у Оганковипевом поетичком опусу. Отуда би Cтоjaну, након гублеaa првог упоришта (песме) у пита&е било доведено и друго (лубав). Ипак до гублеaa смисла живота вероватно ]е довела тек женидба с Mитром до ще ]е, претпоставламо, дошло услед повиновaaa ма]чиш] жели. Найме, на више места у роману Cтоjaн поступа у складу с ма]чиним очекивaaимa, тачнще чини оно што она жели како би одагнао aену молбу и прекор „што он све тако, не као други". Попут Mите („Они") и

Скуан би осеЙа] неостварености и промашености живлеаа спознао тек у окрилу нежеленог брака, с том разликом што код аега изоста]е побуна а по]авлу]е се покуша] живлеаа као други, па он добща и дете (мотивисано опет потребом да се одагна ма]чино оно„што он све тако, а не као други"). И кад ]е реч о песми и када ]е реч о лубави Сто]ан прибегава супституцщи - лубавне песме замеау]е псалмима, а Софку Митром. Обе супституцще показу]у се неуспешне; завршава]у муком, ишчезнуЙем, нестанком. Потенцираае критике, поводом овог романа, на „породично] идили", „без сукоба радае" и „без трагичних ликова" неодрживо ]е ако се има у виду садржа] дела, инсистираае на трагичном осеЙаау юуе се везу]е за Степанов лик, Jованов став према вредностима новог времена, остварена (неидилична) слика Jованове породице, као и реакцща слушаоца на садржа] онога што Сто]ан пева (разоткриваае несреЙних судбина, на пример, старог хацще).

Трамсформацще и развод Ловановог лика

Кроз Jованов лик, оцртан у на]веЙо] мери на почетку романа, дат ]е опис ]унака юуи ]е задобио статус успешног домаЙина, како у породици тако и у широ] средини. Jована, као главу породице, укуЙани слуша]у и исказу]у му покорност. Чак и пошто сину препусти во^еае трговине, ова] се на очев позив увек одазива и Йутке пред аим скуи, слуша]уЙи га:

И заиста, син би му долазио. И као да не види да ]е он пщан, нще као што треба, веЙ као увек што ]е ста)ао пред аиме, тако би и тада ста]ао, понизно, ишчеку)уЬи зашта га ]е звао. 1ован, одоброволен таким синовлевим ]еднаким поштовааем и сам би се трзао. (...) Син га слуша трпеливо. Одобрава му издатке и враЙа му натраг новац кад му 1ован, што му ]е преостало, вади и да)е. (Исто: 122-123)

Када ]е о Jовану и аеговом сину реч превасходно се акцентэде различито поимаае животних вредности (Jован не разуме синовлев „сувише одговоран" однос према новцу), али изоста]е сукоб на релацщи отац - син (и поред старости и препуштааа друштвених улога сину, Jован задржава ауторитет) изражен у неким другим СтанковиЙевим оствареаима („У ноЙи", „Они", Коштана итд). Сукоб ]е у основи Jовановог односа према супрузи. У лику Jована, човека поштованог и пословно успешног (сва зарада припису]е се аему)

приказан ]е животно незадоволан мушкарац.21 Након повлачеаа из трговине осще да ужива у своме домаЙинству, уз супругу, доброг сина, сна]у и унучиЙе. Ипак, читаво лето проводи повукавши се на аиву како би се изоловао, усамио. №егов однос према друштву и породици, а нарочито према жени, прате инат и нетрпеливост (изузетак су унуци), што посебно долази до изража]а у тренуцима опщааа и у периоду након трежаеаа:

После тога, ако ]е зима, нема где да излази, веЙ ту, куЙи мора да ради, по два, три дана не би се ви^ао. Ни с ким се не саста]ао. Нити у куЙи са сином, женом говорио. Чак би сам ручавао, вечеравао. Jедино децу, унучиЙе што би трпео око себе. И то би трахало док не би се заборавило оно аегово. А ако ]е то лети, онда би одмах одлазио на сво]е аивче, бостан, да тамо ради, надгледа, чува. (...) Но и овако, у обичним приликама, био ]е некако повучен, усамлен. Изгледало ]е да више воли да ]е изван куЙе, чак и од вароши. На]радще био ]е тамо, у полу, на аивчету. (Исто: 126-127)

Од ]унака представника дружине ко_о ни „паша, одмакам, а некмоли владика да им штогод могао" 1ован се преображава у ]унака щи се повлачи, (само)исклучу]е из за]еднице, и щи успоставла претежно иронщски однос према окружеау. 1едини посао щи наставла да обавла тиче се винограда и куЙе:

Истина дуЙан, радау предао сину и оставио да он у чаршщи ме^ трговцима буде, а за себе задржао куЙу, виноград, бостан. Набавлао, исплаЙивао раднике. С аима радио, надгледао (...) Син нема за шта да пита, брине се, има само да гледа дуЙан, чаршщу, трговце, а овамо код куЙе: жене, деца, аима шта треба да се купи, набави, све би он, Jован, набавлао, наре^ивао, заповедао. (Исто: 127-128)

Овде, ме^утим, нще посреди страх од „критичног момента у исторщи домаЙинства" щи се везу]е за „преношеае моЙи са ]едног поколеаа на друго" (Бурдще, 2003: 28) колико покуша] да се осмисли егзистенцща, да се избегне опасност од могуЙег процеса самоукидааа. Смисао посто]ааа 1ован тако проналази лети у са^еау бостана, зими у правлеау зимнице:

21

Занимливо запажаае да]е Лилана Пешикан-ЛуштановиЙ „Вейина СтанковиЙевих ]унака (...) оста]е тра]но везана за неке непре1)ене животне границе, заточена у хронотопу неостварене, митизоване младости" (Пешикан-ЛуштановиЙ, 2008: 44).

И целог лета он би тамо био, садио, продавао. И тек кад до^е ]есен, бостан пре^е, поврЙе се обере, кад слане почну да пада)у и опрже све, све кад оголи, кад веЙ на полу не може да се издржи, он се последаи диже, пали колибу и долази куЙи. И онда код куЙе почне да спрема зимницу. (...) Све би то он сам уре^ивао, спремао. (Исто: 128)

Ретки одласци удовици, Стсуаново] жени, последица су пробу^еног „оног аеговог", те потребе да остане у додиру са побратимом Степаном (али и да се пробуди, осети некадашаа интензивност сопственог биЙа), макар и кроз чисту илузщу - кроз седеае као некада с аим што ]е седео на миндерлуку, а мимо обича]не забране посете удовици у дому:

Софка му износи столицу, нуди га да седне у дворишту до бунара или у башти. Где он хоЙе.

Он одби|а:

- НеЙу. ХоЙу у собу. У ону велику где ]е и он, побратим мо] седео... Тамо Йу... (Исто: 125)

Jован осеЙа припадаае томе простору22 и Сто]ану у то] мери да аегово] супрузи доделу]е место знача^ще него сопствеш] породици:

- Ако, узми, вели: - Да ти ни|е просто ако, кад ти што нестане, а ти не потражиш. Пошали. Макар 'по пиле' ]ави ми. И, мо^ куЙи неЙу да пошалем, а теби - послаЙу! (Исто: 125)

Jованова усамленост везу]е се, дакле, за период старости и резултат ]е осеЙааа неприпадааа и неразумевааа вредности новог доба. Уместо да сина позива на штедау и обазриво опхо^еае с новцем, Jован готово да осу^е и сина и младеж како због претераног рационалног, брижног односа према матерщалном тако и због сувише опрезног односа према животу, одсуства духа неустрашивости, мужевности уопште. У нерасипничком односу према новцу можда бисмо могли реЙи да Jован препозна]е одсуство мушког принципа, принципа стицааа и трошеаа, и да га везу]е за женски принцип опрезности и чувааа. Оваква представа ща се у културолошщ

22 „Простор у ово] прози има и снажан симболички набо], ко]и прелази границу об]ективног приказивааа стварности, и моЙ да моделу)е непросторне (семантичке и вредносне) односе, сажима)уйи 'у конкретну целину' просторна и временска обележ]а" (Пешикан-ЛуштановиЙ, 2008: 6). Види и драгоцену студщу Н. ПетковиЙа Софкин силазак, у ко^ ]е посебно истакнута проблематика простора у ОтанковиЙевоj прози.

литератури често доводи у везу с „tradicionalnim razlikovanjem muskog i гешко^', тачнще са чиаеницом „da je 2епа ро svojoj prirodi таще agresivna, samozadovoljnija, аИ 1 7ау1Бпуа 1 ро81и5п1]а od шивкагса" (ТомиЙ, 2009: 84) позива на опрезност. У исторщи каижевности нису ретки случа]еви у щима се жена показу]е као активнщи (одлучнщи) суб]ект у односу на мушкарца, али и као она] суб]ект ко] и одбща да следи норме културе, због чега се често аено деловаае доводи у везу с поступааем по нагону и сво^ природи. С друге стране, очигледно ]е да Jован у синовлевом начину живота (и уопште у животу младиЙа новог доба) препозна]е извесну склоност ка мазохизму щу Фро]д везу]е за женску природу.

Определу]уЙи се да роман наслови множинским обликом - певци -СтанковиЙ ]е вероватно замислио роман у коме би пратио судбине неколико ]унака, прщатела (дати су тако да ]е сваки повезан с другима и одво]ен од аих низом сличности и разлика), а не би ли представио ]едан особени начин осеЙааа и живлеаа. Смисао тог живлеаа превазилазио би потребу за сигурном и матерщално стабилном егзистенцщом, и очитовао се у осеЙаау и иживлаваау оног тиховог. Такав живот био би различит од онога какав ]е каснще живео Jованов син:

И почне да суче бркове, гледа у сина и као сажалева)уЬи га, почне оно сво]е: како, кад ]е био у тим, аеговим годинама, новцем се играо. Мецедще, дубле ли, мамудще? Што год човек хтео, имао. Пара тада падала, толико се заращивало. А тада и други свет био. А не као сада. Ето, он овако стар, седи па гледа а оно свет, младеж - ништа. А у аегово време, кад ]е он био млад „на ногу". (Исто: 123)

Последае, шесто поглавле романа приповеда о успону Сто]анове куЙе („КуЙа им права куЙа! ДомаЙинска, меЩ првима у махали"), осеЙааима испуаености и среЙе Степанове ма]ке и аеним визщама среЙног Отсуановог будуЙег живота у окрилу породице, али и о Октановом осеЙаау нелагодности и спутаности у простору куЙе због старих „много чуваних ствари, а сада намештених".

Нема сумае да би се прича, у завршном делу, опет вратила на Jованов живот (пошто ]е Jованов побратим Скуан умро), чиме би се аегова судбина нашла и у оквирима романа. Има]уЙи у виду чиаеницу да су односи меЩу ]унацима у Jовановоj породици решени (дати на почетку романа) тешко да би у наставку дела (код повратка на садашаи тренутак и Jована) дошло до развщааа приповедааа заснованог на сукобу меЩу ]унацима. Пре би се могла очекивати слика

„тихог" умирала, постепеног повлачеаа, какву налазимо и у роману Газда Младен. Или, пак, ситуацщу коначног одуста]ааа од себе, какву имамо у Нечистоj крви. Или, можда, препуштаае смрти карактеристично за причу „Они".

Како ]е веЬ речено, Борисав СтанковиЙ ]е пред кра] живота истицао да му ]е посебно стало да, осим романа Газда Младен, заврши и роман Певци. Оба оста]у недовршена због релативно нагле и неочекиване пишчеве смрти. Од Певаца ]е, нажалост, сачуван само први део рукописа, то ]ест на]ава приче о трагично] судбини ]унака, щи услед културних и друштвених обзира укида простор за самоисказиваае, укида]уЙи тако и сопствену егзистенцщу.

МогуЬе да ]е баш романом Певци СтанковиЙ изразио однос према сопствеш] поетици и на та] начин открио и ]едан од разлога због щег ]е престао да пише.23

Литература:

Бурдще, Щер. 2003. Правила уметности: генеза и структура пола

каижевности. Нови Сад: Светови. ДеретиЙ, 1ован. 1981. Српски роман 1800-1950. Београд: Нолит. ЗлатановиЙ, Момчило. 1982. Песма и певаае у Певцима Борисава СтанковиЙа.

ЗборникМатице српске за кпижевност и]езиК" 30/3. 435-440. 1овановиЪ, Милко. 1996. Певци Боре СтанковиЙа. Зборник радова

Филозофског факултета у Нишу 4-5. Ниш: Филозофски факултет. 59-63. КостиЙ, Драгутин. 1928. Редакторова напомена. У: СтанковиЙ, Борисав. 1928. Газда Младен - Певци. Београд: Одбор за издаваае дела Борисава СтанковиЙа. 199-204. КостиЙ, Предраг. 1956. Бора СтанковиЬ. Београд: Нолит. КршиЙ, 1ован. 1928. Борисав СтанковиЙ: Дела (Газда Младен, Певци). Преглед 2/60. 373-374.

ПековиЙ, Слободанка. 1987. Српска проза почетком ХХ века: формално-

стилске и тематске иноваци'е. Београд: Просвета. ПетковиЙ, Новица. 1988. Два српска романа. Београд: Народа каига. ПетковиЙ, Новица. 1994. 1език, мелодща и поетика. Поетика Момчила НастасщевиЬа. Зборник радова. Београд: Институт за каижевност и уметност. 11-43.

ПетровиЙ, Предраг. 2005. СтанковиЙев роман о страху: Газда Младен. Научни састанак слависта у Вукове дане 34/2. 245-253.

23 Критика, посебно она након Првог светског рата, свела ]е СтанковиЙа на писца лубавних прича, дерта и севдаха, окренутог жалу за младошйу и старим временима, што се критички оценивало као израз ]едног (превази^еног) старог, несавременог, романтичарско-реалистичког поетичког концепта.

Пешикан-Л>уштановиЬ, Л>ил>ана. 2008. Борисав СтанковиЬ - измену традицще и модерности. Борисав СтанковиЬ: Изабрана дела. Сремски Карловци: Издавачка каижарница Зорана СтсуановиЬа.

ПрвуловиЬ, Борислав. 1986. Борисав СтанковиЬ и народно песништво. Враае: Филозофски факултет у Нишу.

РосиЬ, Татjана. 2005. Фигура оца као фигура одсуства у српском роману двадесетог века: поетички значаj и нове наративне технике. Докторска дисертацща. Београд.

СтанковиЬ, Борисав. 1928. Газда Младен - Певци. Београд: Штампарща „Давидович".

ФилиповиЬ, Вук. 2008. Свет детипства у делу Боре СтанковиЬа. Враае: Каижевна за]едница „Борисав СтанковиЬ".

Чолак, Бо]ан. 2004. Функцща лажи у роману „Нечиста крв" Борисава СтанковиЬа. Кпижевна истори'а 36/122-123. 215-228.

Чолак, Бо]ан. 2009. Роман патрщархалне културе (Борисав СтанковиЬ „Газда Младен "). Београд: Институт за каижевност и уметност.

Чолак, Бо]ан. 2013. Модели представлапа патрщархалног друштва у прози српске модерне. Докторска дисертацща. Београд.

ЧомиЬ, Милена. 2011. (Де)структурираае мушког суб]ективитета у роману Газда Младен Борисава СтанковиЬа. Савремена проучавапа ]езика и кпижевности. Зборник радова. Каига 2. 267-272.

Burdije, Pjer. 2001. Vladavina muskaraca. Podgorica: CID.

Dzonson, Robert A. 1994. On: razumevanje psihologije muzevnosti. Beograd: B&D Books.

Miljkovic, Milan. 2011. „Muskarci sa zenskim osobinama": o problemu maskuliniteta na pocetku dvadesetog veka u Srbiji. Genero 15. 143-160.

Panic, Vladislav. 1981. Psihoanaliza knjizevnog dela Borisava Stankovica. Doktorska disertacija. Beograd.

Silverman, Kaja. 1992. Male Subjectivity at the Margins. New York & London: Routledge.

Tomic, Zorica. 2009. Koncept maskuliniteta u Frojdovoj teoriji kulture. Theoria 52/1. 77-86.